Prvo, Nikola Selaković, kao ministar pravde, kadar SNS, je posle potpisivanja Briselskog sporazuma iz 2013. godine zamolio Ustavni sud, to je bilo u javnosti, dakle to su mediji preneli, da se sada ne izjašnjava o tome. Otprilike možemo da tumačimo to da možda sada ovo nije ustavno, ali će biti ustavno kada mi završimo u stvari sve sporazume. To je tako bilo. Nikola Selaković je zamolio Ustavni sud da se strpi, i to je činjenica.

Ko potpisuje, sa kim može Republika Srbija da potpisuje ugovore u Briselu? Jel može sa svojom pokrajinom? Jel može sa svojom lokalnom samoupravom u Briselu da potpisuje ugovor Srbija?

To što ga nije ratifikovala Narodna skupština to ne isključuje tu činjenicu da se Kosovo tj. „republika Kosovo“ tretira u Briselu na pregovorima na kojima učestvuje Srbija kao nezavisna država, hteli mi to ili ne.

Medijator u tim pregovorima je EU, koja je defakto i dejure priznala nezavisnost Kosova, čim ima studiju izvodljivosti vezano za pregovore „republike Kosovo“ za članstvo u EU. Studije izvodljivosti nema za pokrajine, za nevladine organizacije, za lokalne samouprave, ima isključivo za države.

Gospođa Kuburović je ranije ove godine rekla ovde u Skupštini da su se sudovi pokazali neefikasnim i umesto da se radi na tome da se ti problemi reše, da se u sudovima napravi takav ambijent da mogu da odrade svoj posao, da postoji i dalje sudski izvršitelj, pa i da se zaposli tu više ljudi, oni bi bili pod kontrolom države i da im se povećaju plate i da im se plate vežu za učinak. To je sve moglo da bude rešenje potencijalno da se taj broj neizvršenih predmeta smanji. Ne, od toga se odustalo zato što je to delovalo preteško i umesto toga se dalo privatnim licima da to sve sprovode.

Javni izvršitelj je defakto privatnik, a nama treba osam godina da utvrdimo koliko su te tarife i koliko su oni u većini slučajeva, čast izuzecima, opljačkali građane Srbije.

Dakle, to pitanje treba da se reši. To što on ima na svojoj kancelariji zastavu Srbije, ne znači da je državni organ. Može da istakne koju god hoće zastavu, ali to je faktički privatnik pod kojim nema država kontrolu i koji koristi policiju za sve ono što on radi, za sva ta izvršenja ima podršku Republike Srbije, a to što on radi je u suprotnosti sa poštovanjem ljudskih prava i ljudskog dostojanstva građana Srbije.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Pravno na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Verovatno zato što malo tiše pričate, ja nisam najbolje razumeo šta ste hteli da kažete ovo za Nikolu Selakovića, ali kad čitate odluku Ustavnog suda, onda čitajte i obrazloženje.

Znači, u obrazloženju jasno stoji da Briselski sporazum ne može da se tretira kao međunarodni ugovor zato što niti je zaključen po zakonu koji Republika Srbija ima. Znači, u našem zakonodavstvu sastavni deo zakonodavstva je i zakon kojim se reguliše postupak zaključivanja i postupak ratifikacije međunarodnih ugovora.

Ustavni sud je u svojoj odluci zauzeo stav da Briselski sporazum niti je potpisan niti je ratifikovan po zakonu Republike Srbije kojim se reguliše postupak potpisivanja i zaključivanja međunarodnih ugovora.

Ustavni sud je na taj način jasno izrazio svoj stav koji je, inače, u pravnom smislu apsolutno tačan da Briselski sporazum nije međunarodni ugovor. Dakle, niko nije imao nameru da zaključivanjem Briselskog sporazuma prizna Kosovo i Metohiju, kao nezavisnu državu.

Vi sada kažete, da li je moguće da Republika Srbija zaključuje ugovor sa, ili sporazum sa nekom svojom autonomnom pokrajinom ili jedinicom lokalne samouprave? Morate da budete dosledni do kraja. Morate da kažete da između Ustava Republike Srbije i Kosova i Metohije postoji još jedan akt koji se zove Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i on predviđa, ta Rezolucija koja je uz Ustav jedina pravna veza Republike Srbije sa Kosovom i Metohijom, da na Kosovu i Metohiji je trenutno privremena uprava UN. Čak se i KFOR tretira kao formalno vojna misija UN, iako u toj Rezoluciji 1244, na koju se svi mi pozivamo i vi i mi, jer nemamo na šta drugo da se pozivamo, jer su za tu Rezoluciju glasali i naši prijatelji iz Rusije i Kine, kaže se da će na Kosovu i Metohiji biti prisutan KFOR kao vojna misija UN, ali uz suštinsko učešće NATO. Tako piše, takva je formulacija. Tako da, AP Kosovo i Metohiju morate da tretirate ne samo sa aspekta Ustava Republike Srbije, nego i sa aspekta Rezolucije 1244.

Još jednu stvar koju ne smete da gubite iz vida. U Briselskom sporazumu se koriste neutralni termini „Beograd“ i „Priština“. Nigde se ne pominje termin „republika Kosovo“, kao što vi sada kažete.

Što se tiče javnih izvršitelja, ja i dalje pokušavam da vam objasnim, rešenje o izvršenju donosi sud. Sud je taj koji određuje šta je predmet izvršenja i na koji način to rešenje treba da se sprovede, a faktičko sprovođenje izvršenja je povereno javnim izvršiteljima.

Ponavljam još jedanput, slažemo oko toga da treba preispitati tarife javnih izvršitelja. One su zaista u određenim situacijama enormne.

Ako dozvolite samo još jednu stvar. Ovo oko subvencija, uvek govorite jedne te iste stvari. Pogledajte Zakon o kontroli državne pomoći. Nemojte tako paušalno da govorite - svi strani investitori dobijaju po 10.000 evra, svi strani investitori su oslobođeni od plaćanja obaveza itd. Nisu.

Prvo, nema nikakve razlike između domaćih i stranih investitora, Zakon o kontroli državne pomoći ne pravi tu nikakvu diskriminaciju. Svako je investitor, bez obzira da li je domaći ili strani. Kapital može da bude domaći ili strani. Ali, kad su u pitanju investicije, došle one iz Nemačke ili iz Srbije, one se računaju kao investicije u Republiku Srbiju, pri čemu se investitorima garantuju ista prava, bez obzira da li dolaze iz Nemačke ili su u pitanju investitori iz Republike Srbije i nije tačno da svako od investitora, bio domaći ili strani, dobija po 10.000 evra. Dobija onoliko para po kriterijumima koji su regulisani Zakonom o kontroli državne pomoći.

Inače, svi ti investitori plaćaju poreze u Republici Srbiji, plaćaju doprinose u Republici Srbiji, isplaćuju plate u Republici Srbiji i posluju po propisima Republike Srbije, ne posluju po propisima Nemačke.

Ne znam šta vam znači ta formulacija ekstraprofit. To su uveli oni iz DOS-a, ja mislim da je Karić bio pogođen tim ekstraprofitom, ali te kategorije u zakonodavstvu Republike Srbije jednostavno više nema, ona ne postoji.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Pa, nismo čuli da smo se pozivali na Rezoluciju 1244 u vreme zaključivanja tog Briselskog sporazuma. I, ako nije postojala obaveza da se to primeni, zašto smo onda to mi sve primenili? Šta su posledice svega toga za ovih šest godina?

Sada se sudije srpske nacionalnosti na Kosovu zaklinju pred predsednikom Kosova, tj. Hašimom Tačijem. Sada na glasačkom listiću, u opštinama na severu Kosova, dakle, u Leposaviću, Zubinom Potoku, u Kosovskoj Mitrovici, u Zvečanu, na glasačkom listiću stoji grb republike Kosovo. Srbi tamo na takvim izborima učestvuju.

Mi smo to sve primenili i nismo dobili ništa. To je bio pritisak iz inostranstva da Srbija ode što dalje u faktičkom zaokruživanju državotvornosti republike Kosovo. To je sami cilj bio još od vremena Borka Stefanovića, pa onda i vlade SNS i SPS, to je jedan kontinuitet. Mi smo uvek upozoravali, kao što ste i vi rekli, na Rezoluciju 1244. To treba da bude ključ srpske pozicije prema budućnosti Kosova i Metohije koja je faktički pod međunarodnim protektoratom, ali vidimo da smo mi se saglasili sa medijatorima pod pokroviteljstvom Federike Mogerini, pre toga Ketrin Ešton, koji žele da se pitanje Kosova što pre reši na srpsku štetu. Mi nismo čuli Marka Đurića, kao šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da govori ni o Rezoluciji 1244, ni o Ustavu Srbije. Čujemo ga kako govori o ustavu Kosova, kada je govorio o učešću Srpske liste u Vladi Kosova. Nije rekao - morate vi sa Kosova da poštujete Ustav Srbije ili 1244, nego je rekao ustav Kosova.

Ukoliko se vi slažete sa ovim što smo mi rekli ili većinom stvari koje smo mi rekli vezano za javne izvršitelje u Srbiji, ja vas pozivam da kao šef poslaničke grupe vladajuće stranke, najveće stranke u ovom parlamentu, podržite inicijativu našu da se na dnevnom redu nađe naš predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, pa da onda razmotrimo šta bi bilo najbolje i da vidimo kakav treba da bude i položaj izvršitelja, da li to treba da bude u sudu ili to treba da obavlja neko drugo lice, kolike treba da budu tarife, nad čim ne sme da se izvrši i sve ostalo.

Subvencije koje dobijaju stranci u Srbiji se isplaćuju po radnom mestu. Tim parama taj stranac je u mogućnosti da plaća plate nekoliko godina. Dakle, faktički, državnim novcem, novcem koji mu mi dajemo, on posle toga isplaćuje plate, a posluje ovde i faktički je isključen od tog troška koji bi trebalo da ima da posluje negde drugde koji bi trošio na plate zaposlenih. To je činjenica. Mi to iz budžeta finansiramo.

Koliki je procenat stranaca koji imaju sve te uslove i domaćih privrednika koji imaju te uslove? Vi ćete reći – nema takvih domaćih privrednika, svi su oni lopovi. Pa, nisam baš siguran da su svi oni lopovi, a da su ovi stranci pošteni. Šta su nam doneli stranci za ovih 20 godina? U najčešćem, pljačkaška privatizacija, samo isisavanje novca iz Srbije, a položaj naših radnika je bio zaista jako loš.

Dakle, to su činjenice. To što možda ima formalno pravo neki domaći privrednik na sve to, ne zamagljuje činjenicu da u stvari to rade u 90 i nešto posto slučajeva stranci i da oni iz toga imaju veliku korist, da oni posluju ovde, a da sve njihove troškove u prvih nekoliko godina sigurno plaća Republika Srbija.

Zahvaljujem.
Kolega Martinoviću, tokom svog izlaganja kolega Šešelj je pomenuo i SNS i SPS, tako da imate osnova za repliku i vi i kolega Neđo Jovanović.
Izvolite, najpre vi, kao predsednik poslaničke grupe.

Pa, malo mi je teško da poverujem u ovo što govori gospodin Šešelj. Prosto, ne mogu da shvatim da on ovo govori o Kosovu i Metohiji. Pa, vaša stranka je pozvala Srbe na Kosovu i Metohiji sad na poslednjim izborima da izađu na izbore i da glasaju za Srpsku listu. Pa, kako je to Kosovo i Metohija nezavisna država i kako smo mi to priznali Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, a vaša stranka i, na kraju krajeva, vaš otac kao predsednik stranke na više mesta pozivao Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu i da glasaju za Srpsku listu?

Vaša stranka je u stvari demantovala ovo što ste vi maločas rekli, da je za nas Kosovo i Metohija nezavisna država. Nije, kao što nije tačna ni ona teza, tu upadate u jedan začarani krug i pravite jednu logičku grešku. Vi kažete – zaključili ste „mali Šengen“, aha, znači, u to će ući republika Kosovo. Pa, ne, mi smo prihvatanjem tzv. „malog Šengena“, tj. potpisivanjem sporazuma sa Albanijom i Severnom Makedonijom podrazumevali Republiku Srbiju u njenim ustavnim granicama, sa Kosovom i Metohijom, tako da je Kosovo i Metohija već sad deo „malog Šengena“, ali kao deo Republike Srbije, a ne kao nezavisna država.

Što se tiče ove državne pomoći, nema potrebe da vi sami konstruišete šta dobijaju investitori i koliko dobijaju itd. Ja vas samo upućujem da pročitate Zakon o kontroli državne pomoći i sve će vam biti jasno. Kada budete pročitali taj zakon, biće vam jasno da ako neko dobije subvenciju od pet, šest ili deset hiljada evra, pa jasno je da on ne može od tih para da finansira plate svojih zaposlenih narednih pet godina, kao što vi kažete. Mislim, to je do te mere jedna besmislena teza da s njom ne vredi ni polemisati.

Ne znam da li ste nekad učestvovali u dovođenju investitora u Republiku Srbiju? Pa, bilo bi dobro da nam kažete koju ste investiciju doveli. Ja vam kažem da ta teza vaša o tome da strani investitori su šteta za Republiku Srbiju je opasna iz političkih razloga.

To što vi sad govorite, to je samo otvorenije govorio Balša Božović, dok nije prestao da dolazi u Narodnu skupštinu. On je ovde tvrdio da kineska kompanija „Meita“, koja je otvorila fabriku u Obrenovcu, da ona tretira srpske radnike kao robove i da su Kinezi u stvari u Srbiji robovlasnici, a ta „Meita“ se računa kao strana investicija, zato što je došla iz Republike Kine i dobila je subvencije po Zakonu o kontroli državne pomoći ne zato što je kineska kompanija ili zato što je neka druga kompanija nemačka, nego zato što je to kompanija koja je ispunjavala uslove za dobijanje državne pomoći po Zakonu o kontroli državne pomoći.

Nećete valjda da imate isti stav sa Balšom Božovićem. Nema tu ničega spornog. Postoji zakon koji reguliše koliko investitor može da dobije na ime državne pomoći, bez obzira da li je domaći…

(Nataša Sp. Jovanović: „Fijat“ počinje da radi 15. januara.)

Šta kažete, Nataša?

(Nataša Sp. Jovanović: Petnaestog januara tek „Fijat“ počinje da radi.)

Nemojte samo ulaziti u komunikaciju. Izvolite.

Šta? Da li je Aleksandar Vučić doveo „Fijat“ u Kragujevac?
Dakle, po Zakonu o kontroli državne pomoći svaki investitor može da dobije državnu pomoć ako ispuni uslove iz zakona. Plaća porez u Srbiji, plaća doprinose u Srbiji, zapošljava srpske radnike. Zahvaljujući tome, ne samo tome, ali između ostalog zahvaljujući tome mi smo uspeli da za svega nekoliko godina procenat nezaposlenih sa 26%, svedemo na ispod 10%. To je ono što su potpuno istiniti i vrlo proverljivi podaci.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.