Verovatno zato što malo tiše pričate, ja nisam najbolje razumeo šta ste hteli da kažete ovo za Nikolu Selakovića, ali kad čitate odluku Ustavnog suda, onda čitajte i obrazloženje.
Znači, u obrazloženju jasno stoji da Briselski sporazum ne može da se tretira kao međunarodni ugovor zato što niti je zaključen po zakonu koji Republika Srbija ima. Znači, u našem zakonodavstvu sastavni deo zakonodavstva je i zakon kojim se reguliše postupak zaključivanja i postupak ratifikacije međunarodnih ugovora.
Ustavni sud je u svojoj odluci zauzeo stav da Briselski sporazum niti je potpisan niti je ratifikovan po zakonu Republike Srbije kojim se reguliše postupak potpisivanja i zaključivanja međunarodnih ugovora.
Ustavni sud je na taj način jasno izrazio svoj stav koji je, inače, u pravnom smislu apsolutno tačan da Briselski sporazum nije međunarodni ugovor. Dakle, niko nije imao nameru da zaključivanjem Briselskog sporazuma prizna Kosovo i Metohiju, kao nezavisnu državu.
Vi sada kažete, da li je moguće da Republika Srbija zaključuje ugovor sa, ili sporazum sa nekom svojom autonomnom pokrajinom ili jedinicom lokalne samouprave? Morate da budete dosledni do kraja. Morate da kažete da između Ustava Republike Srbije i Kosova i Metohije postoji još jedan akt koji se zove Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i on predviđa, ta Rezolucija koja je uz Ustav jedina pravna veza Republike Srbije sa Kosovom i Metohijom, da na Kosovu i Metohiji je trenutno privremena uprava UN. Čak se i KFOR tretira kao formalno vojna misija UN, iako u toj Rezoluciji 1244, na koju se svi mi pozivamo i vi i mi, jer nemamo na šta drugo da se pozivamo, jer su za tu Rezoluciju glasali i naši prijatelji iz Rusije i Kine, kaže se da će na Kosovu i Metohiji biti prisutan KFOR kao vojna misija UN, ali uz suštinsko učešće NATO. Tako piše, takva je formulacija. Tako da, AP Kosovo i Metohiju morate da tretirate ne samo sa aspekta Ustava Republike Srbije, nego i sa aspekta Rezolucije 1244.
Još jednu stvar koju ne smete da gubite iz vida. U Briselskom sporazumu se koriste neutralni termini „Beograd“ i „Priština“. Nigde se ne pominje termin „republika Kosovo“, kao što vi sada kažete.
Što se tiče javnih izvršitelja, ja i dalje pokušavam da vam objasnim, rešenje o izvršenju donosi sud. Sud je taj koji određuje šta je predmet izvršenja i na koji način to rešenje treba da se sprovede, a faktičko sprovođenje izvršenja je povereno javnim izvršiteljima.
Ponavljam još jedanput, slažemo oko toga da treba preispitati tarife javnih izvršitelja. One su zaista u određenim situacijama enormne.
Ako dozvolite samo još jednu stvar. Ovo oko subvencija, uvek govorite jedne te iste stvari. Pogledajte Zakon o kontroli državne pomoći. Nemojte tako paušalno da govorite - svi strani investitori dobijaju po 10.000 evra, svi strani investitori su oslobođeni od plaćanja obaveza itd. Nisu.
Prvo, nema nikakve razlike između domaćih i stranih investitora, Zakon o kontroli državne pomoći ne pravi tu nikakvu diskriminaciju. Svako je investitor, bez obzira da li je domaći ili strani. Kapital može da bude domaći ili strani. Ali, kad su u pitanju investicije, došle one iz Nemačke ili iz Srbije, one se računaju kao investicije u Republiku Srbiju, pri čemu se investitorima garantuju ista prava, bez obzira da li dolaze iz Nemačke ili su u pitanju investitori iz Republike Srbije i nije tačno da svako od investitora, bio domaći ili strani, dobija po 10.000 evra. Dobija onoliko para po kriterijumima koji su regulisani Zakonom o kontroli državne pomoći.
Inače, svi ti investitori plaćaju poreze u Republici Srbiji, plaćaju doprinose u Republici Srbiji, isplaćuju plate u Republici Srbiji i posluju po propisima Republike Srbije, ne posluju po propisima Nemačke.
Ne znam šta vam znači ta formulacija ekstraprofit. To su uveli oni iz DOS-a, ja mislim da je Karić bio pogođen tim ekstraprofitom, ali te kategorije u zakonodavstvu Republike Srbije jednostavno više nema, ona ne postoji.