Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Član 107, gospodine Arsiću.

Ja sam govorio o periodu kada je Ustav Republike Srbije pisan i kada je Ustav Republike Srbije izglasan u Narodnoj skupštini, a to je bila, ako se ne varam, i kao što vi dobro znate, 2006. godina. Ja sam znači govorio o periodu pre nego što je došlo do raskola u SRS.

Takođe, želim da vas podsetim da je u tim pregovorima oko pisanja Ustava upravo učestvovao čovek koji je iz nekih razloga vaša noćna mora, a to je Tomislav Nikolić. On je bio predstavnik SRS i on je dobijao direktno instrukcije od Vojislava Šešelja o tome šta je za SRS prihvatljivo a šta nije prihvatljivo u nacrtu Ustava. Slažemo se oko toga da nije bilo SRS, tada jedinstvene, sa Tomislavom Nikolićem kao zamenikom predsednika SRS, Ustav Republike Srbije, onakav kakav danas imamo, a koji, između ostalog, podrazumeva ne samo instituciju Zaštitnika građana, nego podrazumeva i preambulu Ustava Republike Srbije po kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, i u normativnom delu se KiM definiše kao autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije, dakle, da nije bilo te i takve jedinstvene SRS, teško da bi Ustav Republike Srbije na referendumu prošao. Jer, kao što se sećate, Demokratska stranka i Boris Tadić su formalno podržali Ustav Republike Srbije, ali na terenu opštinski odbori DS su faktički bojkotovali referendum, odnosno pozivali su svoje članove da na referendum nije potrebno da se izađe.

Mi smo tada bili odlučni da se Ustav podrži, jer smo znali da je to kritični momenat za odbranu državu Srbije, pre svega kada je u pitanju Kosovo i Metohija, a, naravno, za nas je bilo prihvatljivo i da deo ustavne materije postane i institucija Zaštitnika građana, zato što je to institucija koja danas postoji u više od stotinu zemalja u svetu i smatrali smo da nema razloga da Zaštitnik građana ne postane državni organ i u Republici Srbiji.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Jasno je da se ovo pretvorilo u izvesne replike, ali nadam se da nećete imati ništa protiv da i ja, na osnovu člana 27, par rečenica kažem.

Dosta ovoga što je kolega Martinović rekao jeste tačno, a pre svega činjenica da je u vreme donošenja ovog Ustava postojao ozbiljan politički razlog, patriotski razlozi da se Ustav donese. Naravno da to sve što piše u Ustavu nije idealno, ali ono što je bilo mnogo bitno, vezano za opstanak jedinstvene države i nešto što nam i danas služi da kažemo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, jeste bio razlog zbog čega smo mi aktivno učestvovali u donošenju i izglasavanju ovog ovakvog Ustava. Ali, kolega Martinović dobro zna koji sve segmenti nisu ušli u ovaj Ustav o kojima smo mi razgovarali i koji su trebali da budu sastavni deo ovog Ustava. I ta noćna mora, pod navodnicima noćna mora, je zaista uradio neke stvari koje su bile suprotne onom što smo se mi dogovarali, ali mislim da ćemo o tome imati priliku na šire da razgovaramo, kada te izmene Ustava koje planirate dođu na dnevni red. Ovo samo da se zna, da ne ispadne da smo mi neznalice kada kažemo da je Zaštitnik građana jedna od funkcija tih tzv. nezavisnih, koja nema, u suštini, nikakvog značaja. To jeste činjenica.

A to što je predviđeno Ustavom, hajde onda da se dogovorimo da Zaštitniku građana zakonom damo mnogo šira ovlašćenja, da zaista to što radi može i da realizuje i da, ne samo da da intervju novinama, nego da zaista može i da uradi nešto kad taj inspektor ne izađe na teren ni po njegovom nalogu. Složićete se vi koji ste njegovi saradnici da je to ozbiljan problem i da se svodi da vi u dobrom delu radite, možda se ubiste od posla, a efekta nema, zato što to što vi radite faktički nikog ne obavezuje. Ne valja nam zakon.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Hteo bih da kažem jednu po meni značajnu stvar i zbog poslaničke grupe, a i zbog PUPS.

Ovde se u Skupštini vrlo često čuje ova teza, pomenuo ju je i gospodin Martinović, o tome da je neko oteo penzionerima penziju. Znate, to ne samo da nije tačno, nego to vređa penzionere. Mi smo jasno i javno rekli, da su se penzioneri svesno odrekli tog dela penzije da bi upravo doprineli iskoraku ove zemlje iz teške situacije u kojoj se našla.

Da je to tačno dokaz je to da ćete u političkoj platformi PUPS-a, koja je usvojena na Kongresu partije, naći jednoglasan stav da se prihvata to umanjenje i da se zna zbog čega se to radi i da penzioneri zbog toga osećaju određeni ponos što mogu pomoći svojoj zemlji u teškom trenutku.

Dakle, molim vas nemojte više koristiti termin otimanja penzija. Za plate kako god hoćete, ali za penzije nemojte, jer svaki put time vređate penzionere. Hvala lepo.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ne znam koje penzionere vređamo, ali je veliki broj penzionera koji zaista insistiraju, traže da im se vrati to što im je, sada ću reći, ukradeno, da budem onako vrlo konkretna. Veliki broj penzionera najavljuje da će tražiti zaštitu na sudu u Strazburu.

Razumem neke penzionere koji sada traže mesto pod suncem, približavaju se izbori, treba se smestiti na neku listu, ali nije fer, to vređa penzionere, da neko ko se zove Stranka penzionera da na ovaj način razgovara o penzionerima. Te floskule da su penzioneri saglasni sa tim, ma ko je saglasan da mu se oduzima nešto od čega živi? Ko je pitao koga da li saglasan da mu se smanji penzije ili da mu se ne smanji penzija?

Pustite to, pričate već godinama to, evo penzioneri su otprilike zahvalni što im je neko zavukao ruku u džep. Nisu, naravno da nisu. Naravno da jesu zadovoljni što penzije dobijaju redovno, ali ono što čuju u medijima to je taj strah, ako bude neko drugi nećete dobijati penzije. E, to je ta zahvalnost penzionera, a ne zato, pa nisu valjda ludi ljudi da kažu – evo, i ovako od penzije jedva živim, pa neka neko drugi uzme da, ne znam ni ja šta, radi sa tim parama.

To su priče za malu decu. Mi penzionere ne vređamo, a neka gospodin koji predstavlja partiju penzionera kaže - da li je penzija od 12.000 dinara penzija ili je socijalno davanje? Da li penzioner ili penzioneri mogu da žive sa penzijom od 15.000 dinara i kako preživljava milion penzionera sa penzijom ispod minimuma i ispod potrošačke korpe?

Pravo na repliku, narodni poslanik Borisav Kovačević.

Opet igramo se piljaka, ako neko zna šta to znači, deca kad igraju kamenčićima.

Gospođa Radeta je sada koristila nekakve navodne dokaze. Prvo, da ima penzionera koji traže sad povraćaj tih sredstava, ima naravno. Naravno da ima, kao što u svemu što se događa u ovoj zemlji nemate apsolutnu jednoglasnost, nego ima uvek i onih drugih.

Druga stvar koju je ovde potencirala kao argument – kako to, zaboga, mogu biti zadovoljni oni penzioneri kojima se zavlači ruka u džep, a imaju samo 15.000 dinara? Upravo zato su penzioneri i partija i prihvatili to, zato što je država vodila računa o tome i zato što nije tim ljudima koji su imali male penzije, dotadašnje, prosečne, nije uzimano ništa. Videlo se da država korektno to radi, a ne otima penzija.

U tome je upravo argument da nisu penzije otimane, jer da su otimane uzeto bi bilo i od onih sa 20.000 dinara, a od njih nije uzimano. Zato nemojte da se služimo nekakvim neprihvatljivim navodnim argumentima.