Gospodine ministre, vi ste se uhvatili u koštac sa tim kada ste preuzeli Ministarstvo finansija. Ja ne mogu stvarno da preciziram koji je to beše datum bio, podsetite me vi, 2017. godine.

Kako vi peglate rizike i dugove javnih preduzeća, mi to hoćemo da imamo ovako na papiru. Dakle, vi ste nama, moram da kažem zbog javnosti, niste bili juče tu, SRS godinama insistira da dobijemo završne račune budžeta koje nismo imali 15 godina i vi ste to uradili, mi smo o tome raspravljali.

Mi sada insistiramo da nadležni Odbor za finansije, a zašto ne i Skupština, ima u obliku akta koji ide pred Narodnu skupštinu izveštaj precizno o radu i poslovanju svih tih preduzeća od momenta kada ste preuzeli vlast od 2012. godine. Da li je vama normalno, a to se dešavalo, pa imali smo izveštaj DRI, da direktori nekih javnih preduzeća, evo „Puteva Srbije“, kupuju luksuzne automobile, u „Elektroprivredi Srbije“, to se ne zna na šta se sve trošio novac. Kažete, to je zaustavljeno, nema više rizika. Ma pustite vi to, mi sumiramo rezultate, mi sad idemo na izbore sledeće godine.

Vi ste na vlasti sedam godina i mi sad hoćemo da znamo kako su vaši direktori, zvao se on Pera, Mika, kako god, poslovali u proteklih sedam godina, koliko je otišlo novca, koliko su uzeli kredita. A što ste vi to morali da peglate i da ulazite u sledeću fiskalnu godinu sa minimum rizika, pa još samo da ste im davali ne znam kolike kredite. Ali, podvucite vi crtu sad na kraju ove godine, pa nam kažite za proteklih sedam godina koliko milijardi dinara ili stotina miliona evra je otišlo na gubitke upravo onih koje mi potenciramo već godinama ovde.

Hvala, gospođo Jovanović.
Ministar Siniša Mali ima reč. Izvolite.

Ti su podaci javni. Dakle, vi imate i na sajtu Agencije za privredne registre njihove bilanse iz svih prethodnih godina. Ako se dogovorite ovde u Skupštini da imate i posebnu analizu, mi to kao Ministarstvo finansija možemo, naravno, da pripremimo.
Ono što je meni važno, malopre sam vam rekao, pomenuli ste, pa da se samo vratim na to. Dakle, u nekom prethodnom periodu 2012, 2011, 2010, 2009. godine bilo je situacija kada niste imali pod kontrolom ni garancije koje je država dala za funkcionisanje pojedinih javnih preduzeća. Ta praksa više ne postoji. Dakle, već godinama unazad država nije izdala nijednu garanciju koja je vezana za poslovanje bilo kog javnog preduzeća. Dakle, uveli smo red u naše javne finansije, to je veoma važno. Zbog toga sam vam rekao da ne postoji nijedno preduzeće koje predstavlja fiskalni rizik u ovom trenutku i da možemo da kažemo da ćemo biti iznenađeni ukoliko, eto, naknadno saznajemo neki problem. Ne, problema nema.
Ukoliko ima nekih individualnih ili pojedinačnih komentara koje ste vi naveli, u koje ne mogu sada da uđem, to je drugo pitanje, ali ukupno javna preduzeća, javna preduzeća kojih ima 36 de fakto i koja su pod kontrolom Ministarstva finansija, bar finansijskom, u ovom trenutku odgovorno vam tvrdim, nemamo nikakav problem sa funkcionisanjem nijednog od njih. Da li postoji mesta za poboljšanje poslovanja? Apsolutno postoji, tu greške nema i na tome ćemo morati još više da radimo, ali u ovom trenutku nikakav rizik za funkcionisanje budžeta ne postoji. Hvala.

Hvala, ministre Mali.

Nataša Sp. Jovanović ima pravo na repliku. Izvolite.

Vidite, gospodine ministre, kako to nije obećavajuće. Vi kao odgovoran čovek i čovek od struke morate da budete oprezni. Vi zato kažete – nema rizika, držimo sve pod kontrolom. Evo, rekli ste upravo onu rečenicu koja je ključ svega – ima i te kako uslova i treba da bude za poboljšanje njihovog rada. Najveći deo njih je upravo osnovan zbog toga da bi stvarali tu novu vrednost i profit koji treba da bude daleko ispred svakog rizika. Toliki profit, da je sposoban menadžment tamo i da nisu bili ti gubici toliki niz godina, da vi onda kao ministar treba bez glavobolje da dođete ovde i da se hvalite i da samo iz rukava prosipate koliki je to profit i koliko su oni dobiti ostvarili. Ovako to je sve sitno, to je sve na nivou zaista rizika, da nema novih zaduživanja, tek toliko da posluju na nivou neke rentabilnosti, a to nije dobro.

Drugo, kod pojedinih, pravo da vam kažem, koje se tiču infrastrukture, one koje se tiču prirode, a to znači celokupno okruženje u Srbiji, mislim, gde su i prateći akti koji garantuju njihov razvoj u skladu sa najvišim standardima ekološke zaštite i svega onoga što Srbija ima kao taj izvorni prirodni potencijal, potrebna su mnogo, mnogo veća ulaganja. Čak ni oni sami ne mogu bez programa države i bez razvojne šanse da se da pojedinim oblastima to da urade. Vi imate predele Srbije koji važe za zaštićena područja prve kategorije. To još nisu oformljeni nacionalni parkovi, a u budućnosti treba da budu, da bi oni ostvarili profit i da bi se država na mnogo odgovorniji način brinula o tome.

Da li znate vi, gospodine ministre, sad nemamo vremena, koliko smo podataka i koleginica Radeta i ja i druge kolege iznosili samo za seču šuma i u celom onom pojasu dole, Vjerice, oko Kuršumlije i iza Kuršumlijske Banje. Da li je vama to normalno danas koliko košta, evo, svako zna ko koristi čvrsti ogrev, drvo, koliko košta jedan kubik? Pa to su šume i šume koje nestaju, hektari šuma. Sad vi da pogledate iz vazduha kako to izgleda, to je sve rupa do rupe. Pa to treba da se nadoknadi, gospodine ministre, za generacije ko zna koliko posle i vaše dece i unučića i onih koji će tek da stasaju u Srbiji. O tome mi pričamo, a ne da razgovaramo – e, danas je ovako, videćemo sledeće godine, nego da to bude odgovorna politika koju zagovara SRS, da znaju i generacije za 10 i 20 godina šta smo mi njima u Srbiji ostavili.

Hvala, koleginice Jovanović.
Siniša Mali, ministar, ima reč. Izvolite.

Hvala puno.
Evo, gledam tabelu koja je ispred mene. Na kraju krajeva, da vam kažem, možda se nismo dobro razumeli, javna preduzeća na osnovu svoga rada zarađuju neku dobit i stvaraju neki profit i na kraju 50% te dobiti uplaćuju u budžet Republike Srbije, 50% im ostavljamo za investicije i za dalji napredak i za dalji razvoj. Ono što u ovom trenutku imam za 2019. godinu, od pojedinih preduzeća, evo, sada ću da vam pročitam, da znate, recimo, od 2008. da gledamo…
(Nataša Sp. Jovanović: Pa imam i ja.)
Dobro je što imate. Dakle, imate 17 milijardi dinara uplate dobiti samo od Javnog preduzeća „Pošta“. Imate 15 milijardi od „Elektromreže“, imate od „Telekoma Srbije“ 14,3 milijarde itd. Ono što hoću da vam kažem, da ta preduzeća loše posluju, ne bi mogla ni da uplate dividendu, a ta dividenda je upravo i pokazatelj njihovog poslovanja.
Kada sam malopre rekao – može i bolje, naravno da može bolje, ali ne znači da oni rade loše. Dakle, to je veoma važno. Rade kroz i na osnovu budžeta koji im odobri Vlada Republike Srbije i sa te strane Vlada ima kontrolu nad njihovim poslovanjem. To sam hteo da kažem, ne znam čemu više i kako više možemo da diskutujemo na ovu temu.
Dakle, javna preduzeća veliki potencijal kroz dalje njihovo restrukturiranje za dalji rast, za dalji rast njihove dobiti, za poboljšanje kvaliteta usluga prema građanima Srbije, za dalji podsticaj rasta koji očekujemo kroz agendu Srbija 2025. mislim da smo na pravom putu.
Malo pre sam vam pročitao i informacije koliko su bili iznos dobiti 2017. godine, dakle, 23,6 milijardi. Ako sam vam iz glave rekao, nisam mnogo pogrešio, 2012. godine je bilo oko 62/63 milijarde gubitka. Dakle, Nataša, nije to mala razlika, to vam je od 66 do 20, 80 milijardi, koliko je to, 700 miliona evra je razlika u poslovanju javnih preduzeća u poslednjih par godina. Dakle, veliki pomak napred i kažem postoji i mogućnost i za još veći pomak i potencijal, za još veći pomak napred, na tome na kraju i radimo. Ne možete sve preko noći. Hvala.

Hvala ministre.
Pravo na repliku ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Razumeli ste, gospodine ministre, verujem i svi poslanici iz vladajuće koalicije, kao i građani Srbije, da mi ovo govorimo sa velikom pažnjom argumenata koji iznosimo u prilog naših tvrdnji. Vi ste sad to upravo i dokazali, dakle, da sam bila u pravu i da ste vi morali da ih pritegnete i da dodatnim merama Vlade Republike Srbije suzbije njihovo ponašanje u stilu bogatog pijanog milionera, milijardera, kako i dan danas imaju manir da se ponašaju, evo, ovaj gospodin, kasnije će kolega Marković, pošto on i ja normalno komuniciramo, da sazna kako se taj zove iz Srbija Kargo sa onim odelcima i sa onolikim rasipanjem para.

Sa druge strane, sad ste me odlično dali argument da vas nešto pitam. Mi smo imali, verujem da se sećate, to je bilo pre mesec dana, Zakon o pošti. Toliko smo puno govorili o tome i vraćali se na neki period Srbije od pre 100 i nešto godina. Toliko sam i isticala, eto, s pravom da sam odrasla maltene u pošti, moj otac je bio uvek na određenim rukovodećim funkcijama u „Poštama Srbije“, kao kadar koji je sticao to znanje odmah posle Drugog svetskog rata. Bilo mi je žao da gledam pre nekoliko dana sve ono što se dešavalo, mučno je.

A zašto? Zato što ste sami rekli, a nije tu koleginica Petrović, podatak je 3,4 milijarde je dobit pošte za ovu ili za prethodnu godinu. Kako god, dobit nije mala. Vi ste vezali ruke menadžmentu pošte i mi smo tačno znali da će to da se desi. Onda su se pojavile razne špekulacije ko diriguje time, kako idu poštari, direktorki, menadžmentu, da oni ne mogu da daju povećanje plata koje je inače izvodljivo iz dobiti preduzeća, već da se sve ovo dešava. Onda se vi pojavljujete kao spasilac, sklapate neke aranžmane i ugovore, kako će to da se dešava i kako da ih umirite, jer zaista, recite mi molim vas, kada je to bilo da „Pošta Srbije“, evo ja ne pamtim ni jedno vreme od svog rođenja da na onakav način izražava svoj protest i svoje nezadovoljstvo. Ima novca, ali vi lepo kažite, direktorki pošte i menadžmentu, izvolite vi ste uplatili toliku dobit u budžet Republike Srbije, dajte mogućnost i povećajte toliko i toliko plate. Oni vam bar nisu rizik, ali suzbijte nelojalnu konkurenciju koju „Pošta Srbije“ ima. Mi smo za svaki vid slobodnog protoka robe i kapitala i investicija itd. Ali ono što pojedine kompanije rade iza kojih opet stoji neko, ruše sistem „Pošte Srbije“ koji je institucija u ovoj zemlji.

Hvala koleginice Jovanović.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slavica Živković, dr Predrag Jelenković, doc. dr Ivan Bauer i Branimir Jovanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima Slavica Živković. Izvolite.