Neverovatno je, gospodine ministre, danas 20. decembra, da i dalje građani Srbije moraju da slušaju sve ove bajke, laži i obmane kako ćete u 2020. godini i novom nacionalnom prevarom, po modelu Mlađana Dinkića i ove Verice Kalanović koju ste zaposlili na mesto direktora Brodogradilišta Beograd, vi da vršite nekakvo novo nacionalno investiranje i za to da obezbedite 12 milijardi u narednih pet godina.
Bilo bi dobro da nam objasnite, pošto je ovde reč o javnom dugu Srbije, kakva je trenutna situacija, zato što možda građani Srbije nisu dobro razumeli kada je bila rasprava o budžetu, da nam objasnite, pored ovog deficita koji je 170 miliona evra, znači mali je deficit, od bruto društvenog proizvoda to je zanemarljivo, međutim, postoje druge obaveze Srbije koje ona treba da isplati u 2020. godini, a mi se pitamo odakle i kako.
Ono što je osnovni problem, gospodine Mali, verovatno ćete i vi sa tim da se složite kao ekonomski stručnjak, a čovek ste na mestu ministra finansija, a možda niste imali dovoljno vremena ili smelosti, ili vam je neko rekao - nemoj u to da diraš, da zagrebete u poslovanje pojedinih javnih preduzeća. Kako je moguće da se fiktivnim prikazom navodnih prihoda i dividendi koje uplaćuju u budžet prikazuje pozitivno poslovanje javnih preduzeća koja su godinama gubitaši? Oni uzimaju provereno kredite za obrtni kapital, čak nema tu ništa ni skriveno ni tajno. Republika Srbija i ova Skupština moraju da izvrše ratifikaciju pojedinih kredita kada je u pitanju EPS. Vi imate sa druge strane situaciju da je na predlog Zorane Mihajlović izvršena u Vladi u kojoj vi tada niste bili, tada ste bili gradonačelnik Beograda, restrukturiranje „Železnica Srbije“. Mi smo upozorili na konferenciji za novinare da je to nova prevara, način da se izvlače pare iz preduzeća „Železnica“ i sada imate „Srbija Kargo“ koja posluje u takvim uslovima koji nisu zadovoljavajući i nema profit koji treba da ostvaruje jedno takvo preduzeće, a direktor „Srbija Kargo“ šetka se danas, možda je tu okolo Skupštine u nekom kafiću, u nekom luksuznom restoranu. Je li tako, Markoviću? Odelo od pet hiljada evra nosi čovek, ručno rađene cipele, satovi i sve to. Ja ne znam stvarno ni kako se zove onaj idiot. Videla sam one fotografije, neki ulickani tamo kao lipicaneri kad se spremaju za ove vašare tamo u Šapcu, ali takav ima toliku platu. Još plus krade, otima da se onako oblači, a vi kažete – ma, super, direktor javnog preduzeća.
Da li vi mislite, gospodo, da građani Srbije, oni znaju ko je ministar, ko je premijer, predsednik države naravno, kao i vas koji ste tu stalno za govornicom, ali da li mislite da znaju građani ko su ti pojedini lopovi na mestima direktora javnih preduzeća? Možda ni vi čak ne znate u SNS da vas pitaju kako vam se zove taj, kažete – ne znam, nisam ga video u životu. Pa, kako ćete vi onda, evo vi, gospodine Markoviću, da branite jednog lopova takvog? Niste ga čuli ni videli pretpostavljam u životu. Šta ćete vi sada da kažete, idete od Skupštine do vaše zgrade, gde već stanujete, peške ili autom, i pita vas neki građanin – je li, Markoviću, odakle onaj lopov da krade onolike pare i da nosi onakva odela i da vozi onakve džipove, da kupuje najnovije BMV-e itd?
Nemojte, molim vas, onda nama da prosipate neku demagogiju. Znamo vrlo dobro, borili smo se i protiv one DOS-ovske vlasti, a kad je već reč o pojedinima ovde, o ovom petooktobarskom pučisti koji je malopre krenuo za mnom kada sam htela lepo da vas urazumim da ne kršite Poslovnik, zna se dobro kako je prošao kada je potrčao da brani Natašu Mićić.