Hvala, gospodine Raduloviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne Skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.

Izvolite, gospodine Raduloviću.

Ovaj zakon privileguje strane investitore. Ovog puta investitore iz UAE. Uslove koje imaju domaći privrednici su stavljeni u jedan položaj u kom nemaju ni približne mogućnosti koje imaju strani investitori. Srbija se pretvara u koloniju jeftine radne snage u kojoj pogodujemo svim mogućim stranim investitorima i postavljamo domaću privredu u neravnopravan položaj.

Ovo nije samo politika ove Vlade, nego je politika i prethodne vlasti i DJB sa svojim programom predviđa da se sa tom praksom prekine. Znači, uslovi moraju da budu jednaki. Ono što imamo u Srbiji je jedno subvencionisanje stranih investitora na sve moguće načine. Ne radi se samo o subvencijama od 10.000 evra po radnom mestu koje dobijaju uglavnom nemačke kompanije danas u Srbiji, gde plaćaju radnike po 200, 300 evra po zaposlenom, nego se radi o dodeli građevinskog zemljišta, o izgradnji infrastrukture, stvari o kojima domaći investitor može samo da sanja.

Znači, moramo da izađemo iz tog vazalnog položaja. Građani verovatno ne znaju da te direktne strane investicije o kojima govorimo u poslednjih 15 godina su dovele do toga da se godišnje iz Srbije izvlači profit od 2,5 milijarde evra. Znači, bogate zemlje i njihove korporacije godišnje izvlače 2,5 milijarde evra od siromašne Srbije, pod navodnicima, i time praktično grade svoje profite. To je rezultat pogubne politike privilegovanja stranih investitora.

Najveći broj stranih investitora danas dolazi iz Nemačke i oni otvaraju fabrike jeftine radne snage, uglavnom za motanje kablova, a ovaj konkretan zakon se odnosi na UAE, odnosi se na investicije kao što su „Beograd na vodi“, „Bačka“ iz Sivca, zatim, u Karađorđevu su dobili zemljište, itd. Nijedna od tih investicija nije dala ni približno rezultat koji je bio obećavan kada su te investicije hvaljene građanima Republike Srbije. Ko god živi u Sivcu ili u tom delu Bačke, može da proveri koja je situacija sa svim tim arapskim investicijama, gde praktično se guši domaći poljoprivrednik, domaća poljoprivredna gazdinstva i privileguju korporaciju u kojima uglavnom rade naši ljudi, što nas navodi na to da se u stvari ne radi o UAE, nego se radi o pranju naših para koje dolaze, odnosno peru se preko UAE.

Ima jedna međunarodna finansijska organizacija zovu se „Global Fajnenšl Integriti“, koja utvrđuje koliko se novca izvlači iz pojedinih zemalja, iz Srbije se godišnje izvlači četiri milijarde evra, u periodu od 10 godina to vam je 40 milijardi evra izvlačenja novca, to vam je BDP Srbije, znači cela ekonomija u roku od 10 godina. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Mi smo imali u Zakonu o sudijama odredbu koja je govorila da se predsednici sudova, baš kao i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, biraju na pet godina, da ne mogu biti reizabrani, i za sve sudije je bio isti aršin prilikom odlaska u penziju. Znači, kad se steknu uslovi moraju da idu u penziju. To smo imali u zakonima, a onda je vladajuća većina 2017. godine donela promenu po kojoj imaju specijalan tretman predsednici sudova. Znači, čak i ono što nema predsednik Vrhovnog kasacionog suda uvedeno je za predsednike sudova, a to je da im je mandat četiri godine, a da se nakon četiri godine mogu birati u još jedan mandat, pa ako su negde na kraju radnog veka, da im sudijska funkcija ne prestaje sticanjem uslova za penziju nego im prestaje kada im istekne rok na koji su postavljeni za predsednika suda.

Veliki problem u Srbiji jeste pravosuđe. Taj problem se ogleda u tome da partijska vlast, odnosno partokratija utiče na sve grane vlasti, i pre svega u ovom slučaju utiče na sudsku vlast. Na taj način dobijate situaciju da partija na vlasti upravlja sudovima, a jedna od glavnih poluga u upravljanju sudovima jesu predsednici sudova, kojima je preko ovih zakonskih izmena omogućeno, u stvari partijama, da manipulišu sa predsednicima sudova, i da ih postavljaju u privilegovan položaj, u odnosu na sve ostale sudije.

Mi predlažemo da se to promeni, odnosno da se ova promena iz 2017. godine ukine i da se vratimo na prvobitno rešenje, koje kaže da i za predsednike sudova, baš kao i za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i za sve ostale sudije, važi isti aršin, a on je da mandat predsednika suda je pet godina, nešto duže nego što je mandat skupštine, kako bi postigli neku nezavisnost, odnosno da nema direktne sprege između vladajuće većine i predsednika sudova. Drugo je, da kao i za sve sudije i predsednicima sudova kad se steknu uslovi za odlazak penziju, da time prestaje i funkcija predsednika suda. Mislimo da bi ova promena u stvari pomogla da dođe do veće nezavisnosti sudstva. Ovo je samo jedna od niza promena koje su potrebne da bi zaista uspostavili nezavisno sudstvo u Srbiji. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o predsedniku Republike, koji je Narodnoj skupštini podneo poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Ponovo o izbornim uslovima, ovo je četvrti od zakona koje smo predložili, ovaj put o izboru predsednika Republike.

Znači, trudimo se da dođemo do fer i poštenih izbora, da sprečimo izborne krađe i da napravimo sistem koji će obezbediti fer uslove za održavanje izbora.

Očigledno, umesto da se diskusija o ovim stvarima dešava u Skupštini, da vladajuća većina konačno prihvati barem jedan predlog za diskusiju, opozicionu diskusiju u plenumu, da omogući jednu raspravu po ovako važnom pitanju, umesto toga mi imamo razne Soroševe nevladine organizacije koje sazivaju i vlast i opoziciju, održavaju neke skupove, EU održava skupove unutar ovog doma, umesto da mi sami radimo na postizanju uslova za fer i poštene izbore.

Opozicija preti bojkotom Skupštine, ne zato što nam je bojkot cilj i ne zato kao što se podvaljuje da se bojimo izbora, upravo suprotno, nego zato što učestvovati na nefer izborima, na nameštenim izborima, na izborima na kojima se krade, na izborima za koje nemate normalno predstavljanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, na RTS-u itd, su besmisleni izbori, pošto kada vas neko pokrade, praktično cela borba nema smisla. To je kao da učestvujete u boks meču na kome su vam i ruke i noge vezane, a neko vas poziva da učestvujete na njima.

Ovim odnosom vladajuće većine pokazuje se da zaista ceo ovaj proces gde pokušavaju da ubede građane Srbije kako, tobože, pravi se napredak, kako se tobože rade ustupci, kako se tobože trude da postignu fer uslove za izbore, padaju u vodu, jer evo nas u ovom najvišem domu Republike Srbije, zakonodavnom telu, pokušavamo da pokrenemo razgovor o ovom važnom pitanju i očigledno nema volje da se u tome učestvuje. Vladajuća većina izgleda i dalje glasa samo na zvonce.

Ono što ovaj zakon daje, odnosno predlog zakona je sprečavanje situacije da glasaju mrtvi građani Republike Srbije i da glasaju građani koji nisu u zemlji u vreme izbora. Sistem je vrlo jednostavan, građani znaju da danas mogu da odu na sajt Ministarstva lokalne samouprave, da tamo ukucaju svoj matični broj i da provere na kom biračkom mestu glasaju.

Ova izmena bi naložila da se tom softveru samo doda jedan mali deo, koji bi nakon izbora pokazao da li je zabeleženo da su glasali ili ne. Tako bi mogli članovi porodice da preko matičnih brojeva provere da li su možda neki njihovi umrli članovi porodice glasali. Tako bi ljudi koji su napustili zemlju mogli jednostavno preko interneta da provere da li je neko glasao umesto njih. Znači, ako glasaju mrtvi, ako se glasa umesto ljudi, nemamo fer i poštene izbore. Hvala vam.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 146.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Zahvaljujem.

Obrazovanje je budućnost jednog naroda, jedne nacije, jedne države. Ulaganje u obrazovanje je jedna od ključnih stavki ako narod, odnosno država imaju nameru da imaju budućnost.

Nažalost, u Srbiji, cena obrazovanja je velika, odnosno obrazovanje nije besplatno kada pogledate cene udžbenika koju roditelji moraju da nabave, da ne govorim o priboru i svim ostalim stvarima koje su potrebne osnovcima i srednjoškolcima, da ne govorimo o svim ostalim troškovima koji se kaleme na to, obrazovanje je izuzetno skupo.

Mi predlažemo da svi udžbenici za sve škole, osnovne i srednje u Srbiji, budu besplatni, odnosno da budu nabavljeni iz budžeta. Sad, ovome se protivi onaj izdavač udžbenika koji je najveći u Srbiji, a to je verovali ili ne, nemačka kompanija „Klet“, koja preko Slovenije i Hrvatske praktično štampa preko 60% udžbenika u našim školama za našu decu. Ne znam da li svi građani to znaju, ali ovo je nešto što bi morali da znaju, ono što ne razumem je zašto vlast trpi ovakvo stanje.

Znači, em nam neko ko ima direktan interes za jeftinu radnu snagu u Srbiji, a to je Nemačka, za Nemačku je ovaj prostor, prostor jeftine radne snage, ceo Balkan, ne samo Srbija, nego da naša Vlada ne razume da je ovo jedana nenormalna situacija.

Sve svetske sile su kolonijalne sile. Sve kolonizuju negde u svetu i imaju neke interese. Nema prijatelja među velikim silama. Za zemlju kao što je Srbija i za ostale zemlje na Balkanu pitanje je – a ko kolonizuje vas i zarad kojih resursa? Glavni resurs koji Nemačka traži u Srbiji je jeftina radna snaga. Prvo naša deca, koju vuku u Nemačku, kvalifikovana radna snaga i onda nekvalifikovana radna snaga koja treba da radi u njihovim fabrikama za jeftinu radnu snagu u Srbiji. Pa su onda u tim svojim namerama, naravno, otišli korak dalje i ušli u samo obrazovanje, pa nam štampaju udžbenike u kojima našu decu uče onako kako to njima odgovara. Tako u srednjim školama na završnim godinama, gotovo u svim srednjim stručnim školama, posebno u medicinskim školama, imate već agencije koje našu decu direktno vode u Nemačku na rad. Imamo našu Nacionalnu službu za zapošljavanje koja ima programe za zapošljavanje naše dece i ljudi u Nemačkoj. Ovo je neverovatna stvar. Ni jedna suverena zemlja u svetu nije dozvolila ovakav upliv kolonizatora koji je zainteresovan za jeftinu radnu snagu na Balkanu.

Nemačka, pod plaštom EU, kolonizuje Balkan. Mi treba iz toga da izađemo. Prvi korak je da preuzmemo nazad naše udžbenike i da ih štampamo za svu decu. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Ovo su četiri zakona, o prvom sam već diskutovao, a ovaj se tiče o osnovama sistema obrazovanja, odnosi se i na osnovno i na srednje i na predškolsko, tako da imamo četiri zakona koji praktično nose istu priču.

Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod, za svaku naciju, za svaku državu. Nažalost, mi smo potpuno naše obrazovanje prepustili raspadu i prepustili uticajima van zemlje. Preko 60% udžbenika u Srbiji štampa nemačka kompanija „Klet“. Ovo je neverovatno stanje. Ta nemačka kompanija „Klet“ preko svojih kompanija u Sloveniji i Hrvatskoj u stvari kontroliše tržište udžbenika u Srbiji i tamo u te udžbenike stavlja stvari koje su njima od interesa, a očigledno su kod nas provere jako slabe, odnosno niko ništa ne proverava, pa se u udžbenicima pronalaze stvari tipa da je „danak u krvi“ bio jedan od načina da deca u Srbiji napreduju u vreme dok je uziman danak u krvi.

Danas, na sreću, nemamo danak u krvi, ali imamo drugačiju politiku. Ta politika je politika odvođenja ljudi iz Srbije. Mi imamo veliko iseljavanje svake godine, veliki broj naših ljudi napušta zemlju, uglavnom idu u Nemačku. U Srbiji ostaje jeftina radna snaga i tu imamo veliki manjak radne snage, pa je izgleda politika vlasti da se taj manjak radne snage za nemačke kompanije za motanje kablova u stvari nadomesti migrantima.

Imate izjavu predsednika SNS krajem 2018. godine za „Tanjug“, gde je jasno kazao da Srbija ima veliki minus u stanovništvu, godišnje se odseljava veliki broj građana, ali nam u pomoć stižu migranti, tako da ćemo do 2028. godine, kako kaže predsednik SNS, imati nulti saldo, odnosno broj migranata koji ostaje u Srbiji će se izjednačiti sa brojem naših ljudi koji napuštaju zemlju, a onda od 2030. godine na dalje imaćemo pozitivan saldo, kako kaže predsednik SNS, odnosno biće više migranata koji ostaju nego ljudi koji napuštaju zemlju.

Ovo znači da Srbija nestaje. Malo matematike vam govori da u narednih 20 godina Srbije praktično više neće biti. Mi ćemo kao pojedinci postojati, ali ovo više neće biti naša zemlja. Ovo moramo da sprečimo i to počinje od obrazovanja. Mi treba da učinimo obrazovanje pravom deteta, da ukinemo monopol nemačke kompanije na štampanje udžbenika, da prekinemo sa programima zapošljavanja naše dece u Nemačkoj, da obezbedimo besplatne udžbenike plaćene iz budžeta za svu decu u Srbiji. Zamislite, to možemo da platimo. Da obezbedimo sve udžbenike, to vam je negde oko 0,27%, sad i manje, budžeta Republike Srbije. Ovo je nešto što je u interesu budućnosti Srbije. Ako ne uradimo neke stvari, situacija jeste dramatična, nestajemo kao zemlja i narod. Hvala.