Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Fer i pošteni izbori su temelj i osnov demokratije. Demokratija ne funkcioniše ako nema fer i poštenih izbora, ako se na izborima krade, ako na izborima glasaju mrtvi i glasaju „ljudi koji nisu uopšte u zemlji“.

Imamo ovde danas četiri predloga, četiri izborna zakona koji trebaju da pomere, odnosno da daju predloge za rešenja u oblasti glasanja mrtvih. Imamo 6,8 miliona birača, otprilike, u biračkom spisku, u Srbiji ima oko pet miliona ličnih karata. Znači, imamo veliku razliku između ta dva broja. Ovo nije stvar koja se tiče samo ove Vlade, ovo je bilo i za prethodne Vlade, a i za Vlade tokom devedesetih i nijedna Vlada do sada nije našla za shodno da ispravi ovaj problem koji imamo.

Ono što smo utvrdili na nekoliko izbora na koje smo izašli do sada je to da zaista glasaju ljudi koji su preminuli i da glasaju ljudi koji nisu u zemlji u trenutku izvođenja izbora. To smo utvrdili na samim biračkim mestima, odnosno u kontroli nakon izbora na pojedinim biračkim mestima, gde sam lično pronašao ljude sa njihovim matičnim brojevima, preminule građane Republike Srbije pored čijeg imena stoji potpis i ispada da su glasali na tim izborima.

Način da ovo promenimo je: pod jedan – da sredimo biračke spiskove, pod dva – da internet prezentacija ministarstva preko koje danas može svaki birač kucanjem svog matičnog broja da proveri biračko mesto na kome glasa, da nakon izbora i proveri da li je njegov glas zabeležen. Tako da, svaki građanin Republike Srbije može da proveri da li na jednom biračkom mestu je zabeleženo da je neko drugi glasao umesto njih.

Ovim bi otklonili jednu veliku sumnju u regularnost izbora. Naš problem je bio kad smo, recimo, utvrdili da su mrtvi glasali ili da su glasali građani koji nisu bili u zemlji u trenutku kada se neko za njih potpisao na biračkom mestu. Nismo mogli da konstatujemo te činjenice tokom kontrole, nismo mogli ni da fotografišemo, zato što je to bilo zabranjeno unutar samog RIK-a, nego smo jedino mogli da to prijavimo nadležnom tužilaštvu, gde smo napisali šta smo otkrili. Nakon toga tužilaštvo nije reagovalo, nije ni ispitalo navode i sve je prošlo kao da se ništa nije desilo.

Ovom izmenom zakona mi predlažemo da se ovaj problem reši, da se reši tako što će građani moći da imaju uvid i što će moći da provere da li je neko glasao umesto njih. Ovo bi bio veliki korak napred u tome da dobijemo da građani prihvate da su izborni uslovi, odnosno da izbori nisu lažirani i da nema krađe. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne Skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala, predsedavajući.

Ovo je drugi od četiri zakona koji sam najavio, pošto ove izmene o kojima govorim moraju da se sprovedu u svim zakonima.

Znači, problem su fer izborni uslovi i sprečavanje krađe na izbornim mestima. Razlog zašto opozicija preti bojkotom narednih izbora nije zato što ne želimo izbore, naša borba nije za bojkot, borba je za fer i poštene izborne uslove. Jedan od tih uslova je svakako da se spreči krađa glasova. Ona se sastoji od više stvari. Jedna od stvari je da nam na izborima glasaju mrtvi i glasaju ljudi koji nisu u zemlji. Imamo more primera koji to pokazuju. Nažalost, nadležno tužilaštvo ne reaguje, a i sprečeni smo na biračkim mestima da dokaze koje smo pronašli u stvari dokumentujemo kako bi tužilaštvu bilo teže da kontroliše izbore.

Verovatno građani ne znaju, ako nađemo jednog mrtvog koji je glasao, to znači da su izbori neregularni na tom biračkom mestu i time se onda stiče utisak, odnosno građani znaju da se nešto neregularno dešava.

Ovo je u interesu svih nas, pošto svi želimo da kada se završe izbori, da rezultati budu nesporni i da budu prihvaćeni od strane svih. Interesantno je da i EU, koja sada pokušava da spreči bojkot na svaki način i pomogne vladajućoj većini da izmogne kontrolu, ignoriše sve ove zahteve i priča se o nekim potpuno perifernim stvarima. Razlog za bojkot, odnosno pretnju bojkotom je postizanje fer i poštenih izbornih uslova. Recimo, učestvovati u boks meču u kome su vam i ruke i noge vezane je nešto što nakon tih izbora mogu sa pravom da vam kažu – što ste prihvatili te uslove, onda morate da prihvatite i rezultat.

Izmeniti stvari je jednostavno, u interesu je svih građana Srbije, u interesu je svih građana, bez obzira da li glasaju za vlast ili glasaju za opoziciju, je da imamo fer izborne uslove, da njihov glas bude pobrojan i da nema krađe, da nema zastrašivanja birača na biračkim mestima, da nema kupovine glasova, da nema bugarskih vozova, da nema glasanja mrtvih i da nema glasanje ljudi koji nisu u zemlji kada se održavaju izbori.

Ovaj predlog koji smo podneli je jednostavan za implementaciju. Birački spisak nam ima 6,8 miliona ljudi, a ličnih karata i dokumenata je oko pet miliona. Ovo vam govori o velikoj razlici između ljudi koji postoje u biračkom spisku i onih koji zaista mogu da glasaju. Niko ne proverava nakon izbora da li su glasali mrtvi ljudi, da li su glasali ljudi koji su bili van zemlje i ovaj predlog DJB je u stvari da se preko jedne jednostavne internet prezentacije to pitanje jednom za svagda reši. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne Skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.

Izvolite, gospodine Raduloviću.

Ovaj zakon privileguje strane investitore. Ovog puta investitore iz UAE. Uslove koje imaju domaći privrednici su stavljeni u jedan položaj u kom nemaju ni približne mogućnosti koje imaju strani investitori. Srbija se pretvara u koloniju jeftine radne snage u kojoj pogodujemo svim mogućim stranim investitorima i postavljamo domaću privredu u neravnopravan položaj.

Ovo nije samo politika ove Vlade, nego je politika i prethodne vlasti i DJB sa svojim programom predviđa da se sa tom praksom prekine. Znači, uslovi moraju da budu jednaki. Ono što imamo u Srbiji je jedno subvencionisanje stranih investitora na sve moguće načine. Ne radi se samo o subvencijama od 10.000 evra po radnom mestu koje dobijaju uglavnom nemačke kompanije danas u Srbiji, gde plaćaju radnike po 200, 300 evra po zaposlenom, nego se radi o dodeli građevinskog zemljišta, o izgradnji infrastrukture, stvari o kojima domaći investitor može samo da sanja.

Znači, moramo da izađemo iz tog vazalnog položaja. Građani verovatno ne znaju da te direktne strane investicije o kojima govorimo u poslednjih 15 godina su dovele do toga da se godišnje iz Srbije izvlači profit od 2,5 milijarde evra. Znači, bogate zemlje i njihove korporacije godišnje izvlače 2,5 milijarde evra od siromašne Srbije, pod navodnicima, i time praktično grade svoje profite. To je rezultat pogubne politike privilegovanja stranih investitora.

Najveći broj stranih investitora danas dolazi iz Nemačke i oni otvaraju fabrike jeftine radne snage, uglavnom za motanje kablova, a ovaj konkretan zakon se odnosi na UAE, odnosi se na investicije kao što su „Beograd na vodi“, „Bačka“ iz Sivca, zatim, u Karađorđevu su dobili zemljište, itd. Nijedna od tih investicija nije dala ni približno rezultat koji je bio obećavan kada su te investicije hvaljene građanima Republike Srbije. Ko god živi u Sivcu ili u tom delu Bačke, može da proveri koja je situacija sa svim tim arapskim investicijama, gde praktično se guši domaći poljoprivrednik, domaća poljoprivredna gazdinstva i privileguju korporaciju u kojima uglavnom rade naši ljudi, što nas navodi na to da se u stvari ne radi o UAE, nego se radi o pranju naših para koje dolaze, odnosno peru se preko UAE.

Ima jedna međunarodna finansijska organizacija zovu se „Global Fajnenšl Integriti“, koja utvrđuje koliko se novca izvlači iz pojedinih zemalja, iz Srbije se godišnje izvlači četiri milijarde evra, u periodu od 10 godina to vam je 40 milijardi evra izvlačenja novca, to vam je BDP Srbije, znači cela ekonomija u roku od 10 godina. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Mi smo imali u Zakonu o sudijama odredbu koja je govorila da se predsednici sudova, baš kao i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, biraju na pet godina, da ne mogu biti reizabrani, i za sve sudije je bio isti aršin prilikom odlaska u penziju. Znači, kad se steknu uslovi moraju da idu u penziju. To smo imali u zakonima, a onda je vladajuća većina 2017. godine donela promenu po kojoj imaju specijalan tretman predsednici sudova. Znači, čak i ono što nema predsednik Vrhovnog kasacionog suda uvedeno je za predsednike sudova, a to je da im je mandat četiri godine, a da se nakon četiri godine mogu birati u još jedan mandat, pa ako su negde na kraju radnog veka, da im sudijska funkcija ne prestaje sticanjem uslova za penziju nego im prestaje kada im istekne rok na koji su postavljeni za predsednika suda.

Veliki problem u Srbiji jeste pravosuđe. Taj problem se ogleda u tome da partijska vlast, odnosno partokratija utiče na sve grane vlasti, i pre svega u ovom slučaju utiče na sudsku vlast. Na taj način dobijate situaciju da partija na vlasti upravlja sudovima, a jedna od glavnih poluga u upravljanju sudovima jesu predsednici sudova, kojima je preko ovih zakonskih izmena omogućeno, u stvari partijama, da manipulišu sa predsednicima sudova, i da ih postavljaju u privilegovan položaj, u odnosu na sve ostale sudije.

Mi predlažemo da se to promeni, odnosno da se ova promena iz 2017. godine ukine i da se vratimo na prvobitno rešenje, koje kaže da i za predsednike sudova, baš kao i za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i za sve ostale sudije, važi isti aršin, a on je da mandat predsednika suda je pet godina, nešto duže nego što je mandat skupštine, kako bi postigli neku nezavisnost, odnosno da nema direktne sprege između vladajuće većine i predsednika sudova. Drugo je, da kao i za sve sudije i predsednicima sudova kad se steknu uslovi za odlazak penziju, da time prestaje i funkcija predsednika suda. Mislimo da bi ova promena u stvari pomogla da dođe do veće nezavisnosti sudstva. Ovo je samo jedna od niza promena koje su potrebne da bi zaista uspostavili nezavisno sudstvo u Srbiji. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o predsedniku Republike, koji je Narodnoj skupštini podneo poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Ponovo o izbornim uslovima, ovo je četvrti od zakona koje smo predložili, ovaj put o izboru predsednika Republike.

Znači, trudimo se da dođemo do fer i poštenih izbora, da sprečimo izborne krađe i da napravimo sistem koji će obezbediti fer uslove za održavanje izbora.

Očigledno, umesto da se diskusija o ovim stvarima dešava u Skupštini, da vladajuća većina konačno prihvati barem jedan predlog za diskusiju, opozicionu diskusiju u plenumu, da omogući jednu raspravu po ovako važnom pitanju, umesto toga mi imamo razne Soroševe nevladine organizacije koje sazivaju i vlast i opoziciju, održavaju neke skupove, EU održava skupove unutar ovog doma, umesto da mi sami radimo na postizanju uslova za fer i poštene izbore.

Opozicija preti bojkotom Skupštine, ne zato što nam je bojkot cilj i ne zato kao što se podvaljuje da se bojimo izbora, upravo suprotno, nego zato što učestvovati na nefer izborima, na nameštenim izborima, na izborima na kojima se krade, na izborima za koje nemate normalno predstavljanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, na RTS-u itd, su besmisleni izbori, pošto kada vas neko pokrade, praktično cela borba nema smisla. To je kao da učestvujete u boks meču na kome su vam i ruke i noge vezane, a neko vas poziva da učestvujete na njima.

Ovim odnosom vladajuće većine pokazuje se da zaista ceo ovaj proces gde pokušavaju da ubede građane Srbije kako, tobože, pravi se napredak, kako se tobože rade ustupci, kako se tobože trude da postignu fer uslove za izbore, padaju u vodu, jer evo nas u ovom najvišem domu Republike Srbije, zakonodavnom telu, pokušavamo da pokrenemo razgovor o ovom važnom pitanju i očigledno nema volje da se u tome učestvuje. Vladajuća većina izgleda i dalje glasa samo na zvonce.

Ono što ovaj zakon daje, odnosno predlog zakona je sprečavanje situacije da glasaju mrtvi građani Republike Srbije i da glasaju građani koji nisu u zemlji u vreme izbora. Sistem je vrlo jednostavan, građani znaju da danas mogu da odu na sajt Ministarstva lokalne samouprave, da tamo ukucaju svoj matični broj i da provere na kom biračkom mestu glasaju.

Ova izmena bi naložila da se tom softveru samo doda jedan mali deo, koji bi nakon izbora pokazao da li je zabeleženo da su glasali ili ne. Tako bi mogli članovi porodice da preko matičnih brojeva provere da li su možda neki njihovi umrli članovi porodice glasali. Tako bi ljudi koji su napustili zemlju mogli jednostavno preko interneta da provere da li je neko glasao umesto njih. Znači, ako glasaju mrtvi, ako se glasa umesto ljudi, nemamo fer i poštene izbore. Hvala vam.