Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, pozdravim učenike i nastavnike osnovnih škola „Đura Jakšić“, „Branko Radičević“ i „dr Zoran Đinđić“ iz Niša, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Dobrodošli!
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Ovo je treći od četiri zakona koji se tiču obrazovanja. Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod i za svaku državu. Od kvaliteta obrazovanja zavisi budućnost nacije. Nažalost, u Srbiji obrazovanje je izuzetno skupo, kompleti udžbenika su jako skupi. Napravljeno je neko tržište udžbenika koje je neshvatljivo za bilo koju uređenu demokratiju. Građani možda ne znaju, ali u svim zapadnim zemljama sveta, ali ne samo zapadnim zemljama, u Rusiji npr, u Bocvani, u mnogim zemljama na svetu svi udžbenici za svu decu su besplatni. Ne samo udžbenici, nego su besplatni, odnosno plaćen iz budžeta takođe i materijal predškolskog obrazovanja, topli obrok, sveske, olovke, znači svi troškovi obrazovanja su plaćeni za svu decu.

Nažalost, u Srbiji, umesto da se država stara o tome da olakša roditeljima i da omogući kvalitetno obrazovanje, mi imamo sistem u kome je najveći izdavač udžbenika, posebno za decu u osnovnim školama, jako je dobro što su deca ovde da čuju ovaj deo rasprave, štampa nemačka kompanija „Klet“. Potpuno je nenormalno da u jednoj suverenoj zemlji strana kompanija štampa 60% udžbenika za našu zemlju i da kontroliše toliki deo tržišta. Kada se jedan od ministara iz prethodne vlasti pobunio protiv ovoga, prebijen je jedan od državnih sekretara i on je smenjen. Nejasno je zašto bi naša vlast podržavala ovu kolonijalnu politiku Nemačke na Balkanu.

Sve svetske sile su kolonijalne sile. Sve svetske sile kolonizuju negde zarad nekih interesa, zarad resursa. Kolonizuju se zarad nafte, zarad rudnih bogatstava. Nemačka kolonizuje Balkan već 200 godina zarad jeftine radne snage. Prvi ulazak na to je ulazak preko tržišta, odnosno preko obrazovanja, u ovom slučaju preko udžbenika i drugih stvari koje rade. Neverovatno je da je Vlada Republike Srbije dozvolila da naša Nacionalna služba za zapošljavanje, kojoj se daje 1,5% od svake plate, to su oni doprinosi za nezaposlenost, da od tog novca pravi programe za zapošljavanje naših ljudi u Nemačkoj. Srbija se prazni, Srbija nestaje i mi to moramo da zaustavimo. Prvi korak je obrazovanje. Drugi korak je da stvorimo uslove da naši ljudi imaju dobar posao u Srbiji, a ne da privilegujemo strane kompanije i njihove interese u Srbiji.

Nažalost, izgleda da je politika Vlade da ove naše ljude koji napuštaju zemlju zameni migrantima i to je rekao eksplicitno i predsednik SNS, tako da negde od 2030. godine bude veći broj migranata koji ostaju nego ovih koji napuštaju zemlju. Srbija nestaje i to moramo da zaustavimo. Ovo je apel da promenimo ključnu stvar, a ona jeste u obrazovanju. Besplatni udžbenici za sve! Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Hvala.

Ovaj Zakon je o predškolskom obrazovanju i vaspitanju i mi predlažemo da svi vrtići za svu decu u Srbiji budu plaćeni iz budžeta. Time bi se izjednačio Beograd sa ostatkom Srbije. Ne znam da li građani znaju, u Beogradu 80% troškova vrtića plaća budžet, 20% plaćaju roditelji, veliki problem je što nema dovoljno vrtića, pa ne mogu roditelji da upišu decu u vrtiće, koji su potrebni.

Mi se zalažemo da svi vrtići, u svim delovima Srbije, ne budu pitanje koje će rešavati lokalna samouprava, nego da to budžet Republike Srbije preuzme na sebe, zato što je to strateška stvar za budućnost Srbije. Najnovija istraživanja nam govore da deca koja su u nekom uzrastu od tri, četiri, pet godina, značajno je to vreme za razvoj deteta i u to vreme već treba krenuti sa promenama. Mi se zalažemo za jedan finski model, koji bi praktično unapredio značajno obrazovanje u Srbiji, tako da se ne bubaju činjenice, nego da se uče deca kako da razmišljaju, kako da povezuju činjenice i kako da se kritički odnose prema svim informacijama koje dobijaju.

Znači, predlažemo da budžet nosi ovu stavku. Za budžet je to minorna stavka, a značilo bi veliku stvar za svu decu i za sve roditelje u Srbiji. DJB se zalaže za to da obrazovanje bude u pravom smislu te reči pravo deteta, tako da svako dete koje je državljanin Republike Srbije ima neka prava koja smo im dali zakonima.

Prvo pravo je pravo na obrazovanje i ono polazi od predškolskog uzrasta, preko osnovne škole, srednje škole, sve do univerziteta, da svako dete, bez obzira na ekonomsku snagu svog roditelja, može da dobije iste uslove. Ono se oslanja i na plaćene vrtiće, na plaćene udžbenike za osnovnu i srednju školu, na plaćen topli obrok, za plaćen prevoz, znači da deca koja moraju da idu do škole da se država postara da imaju prevoz do škole o trošku države, ne bi li obrazovanje zaista bilo pravo svakog deteta, a ne da privilegovana budu ona deca čiji roditelji imaju više novca.

Ovo je inače stanje, neko će kazati – ali to je socijalizam. Ovo nije socijalizam, ovo postoji u svim zemljama zapada, jer sve shvataju da je obrazovanje strateška stvar za svako društvo i da im valja ulagati u obrazovanje. U Srbiji se to ne dešava, nego praktično postajemo kolonija jeftine radne snage i izvozimo našu decu, evo, sada već posle srednje škole država ima sredstava i može ovo da spreči, može da napravi program koji je u interesu i države i naroda i samih roditelja, neshvatljivo je da, evo, četiri godine smo u Skupštini u ovom savezu, da država ništa ne radi, odnosno vladajuća većina nije zainteresovana za ovu temu. Hvala.

Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.

Dva puta ste pročitali isto, ali dobro, to je sasvim u redu.

Kod predškolskog obrazovanja kazali smo da je jako važno da se deci, pogotovo u uzrastu od pet, šest godina, četiri čak, i to pokazuju već istraživanja u mnogim uređenim zemljama u svetu, da je to jako važan period za obrazovanje deteta, da deca koja dobiju priliku da se razviju u tom periodu imaju mnogo bolje rezultate kasnije u životu i da imaju mnogo bolje obrazovanje, samim tim i prilike u daljem životu.

To predškolsko obrazovanje je skupo za roditelje, u Beogradu još i dobijaju neku pomoć, a van Beograda zavisno od lokalne samouprave. DJB predlaže ovo pravilo da vrtići budu plaćeni za svu decu, u celoj Srbiji, da preuzme budžet Republike Srbije i da iz tog budžeta u stvari finansiramo sve vrtiće, da se izgradi dovoljan broj vrtića za svu decu, ne bi li deca u tom dobu od četiri, pet, šest godina dobila dobro obrazovanje i dobru osnovu za ostatak života.

Budžet može da plati ovo, ovo nije ogromna stavka, ovo je nešto što bi trebalo da prihvate svi narodni poslanici. Interesantno je da nikada ne razgovaramo o ovakvim stvarima, u svim mogućim situacijama diskutujemo o tome kako da privilegujemo strane investitore da otvore fabrike za jeftinu radnu snagu kod nas, a ne govorimo o našoj deci i onome što je njima potrebno da bi postigli kasnije uspehe u životu.

Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod, za svaku naciju, za svaku državu. Nažalost, država Srbija, a i ostale zemlje na Balkanu su veliki izvoznici radne snage, veliki broj naših ljudi napušta zemlju, odlaze uglavnom u Nemačku, nemački jezik je najučeniji strani jezik u Srbiji, gde dobijaju poslove jer su plaćeni ispod cene domaće radne snage, a u Srbiji, nažalost, ostaje jeftina radna snaga koja se uglavnom zapošljava u nemačkim fabrikama za motanje kablova, koje dodatno subvencionišemo sa po 10.000 evra po radnom mestu.

Ovu situaciju treba da prekinemo, treba da se okrenemo domaćoj privredi i treba da se okrenemo našoj deci, da uložimo u obrazovanje i da napravimo sistem koji je dobar za našu decu. Sistem na koji treba da se ugledamo i model na koji treba da se ugledamo je finski model. U Finskoj je obrazovanje okrenuto ka tome da kod dece razvija kritičko mišljenje, da se ne bubaju činjenice napamet, nego da deca razmišljaju i uče kako da prezentuju ta svoja razmišljanja i kako da razviju taj deo, a ne bubanje napamet. Znači, nama treba korenita promena obrazovnog sistema i ovo je prvi korak u tom pravcu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - tri, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Izvolite.

Hvala.

Vlada se mnogo hvali time što je uspela da smanji deficit. Deficit je bio veliki, to naravno ne održava stvari i važno je da se deficit smanji i da to bude pod kontrolom. Nažalost, način na koji je smanjen deficit je potpuno pogrešan. On se sastoji od nekoliko delova. Dva dela se tiču smanjenja plata zaposlenih u javnom sektoru, to je bilo smanjenje plata lekara, smanjenje plata prosvetnih radnika, policije, vojske, zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, i smanjenje penzija.

Ovde govorimo o smanjenju plata u javnom sektoru i praktično ušteda za državu je bila nekih 200 miliona evra na godišnjem nivou. Sa druge strane, država je trošila kao pijani mornar, na subvencije je godišnje bacala po milijardu evra, konsolidovani budžet države o tome govori, imamo ogromne troškove na aktivirane garancije koje je država dala neodgovornim partijskim kadrovima u javnim preduzećima, kao što je "Srbijagas", kao što su preduzeća "Železara Smederevo", RTB "Bor", godinama se to provlačilo, radi se o stotinama miliona evra. Onda vidite da umesto da država uvede red, posegla je u džepove građana, u ovom slučaju u džepove prosvetnih radnika, u džepove penzionera, u džepove policije, vojske, zdravstvene struke, imamo potpunu raspad zdravstvenog sistema.

Veliki broj lekara, medicinskog osoblja, medicinskih sestara napušta zemlju i odlazi u Nemačku. To je posledica ovakvih zakona i neodgovornog odnosa države prema tome sektoru. Građani znaju koliko je teško doći do pregleda u državno zdravstvenom sektoru, tako se sve veći broj njih i pored jako niskog standarda odlučuje za privatni sektor i to je još jedan veliki udarac za džepove građana.

Sa druge strane svi porezi su povećani, PDV sa 8% na 10%, zatim sa 18% na 20%, ljudi su to već zaboravili. Sve akcize su povećane, i za duvan i na naftu, odnosno to se reflektuje u ceni benzina i dizela, zatim povećani su porezi na dobit, korporacija, pravna lica, paušalni porezi, uvedene su akcize na struju. Ovo je sve bio način da se smanji deficit, umesto da država uvede red. Svetska organizacija Global Financial Integrity govori o tome da se iz Srbije godišnje izvlači, nelegalno četiri milijarde evra. Za deset godina to je 40 milijardi evra, to vam je jedna cela ekonomija Srbije. Tu se uvodi red, a ne na platama lekara i prosvetnih radnika. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o dualnom obrazovanju.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Srbija ima veliki broj zakona koji su doneseni zarad direktnog interesa Nemačke u Srbiji. Takav je i Zakon o dualnom obrazovanju koji je potpuno neprimeren za uništenu domaću privredu u Srbiji i u stvari je napravljen da bi nemačke kompanije koje otvaraju fabrike za jeftinu radnu snagu u Srbiji dobile sistem koji je sličan istom tom sistemu u Nemačkoj.

Svi zakoni u Srbiji se donose pod plaštom Evropske unije. Građani verovatno ne znaju, u stvari unutar Evropske unije jedina zemlja koja se bavi Srbijom i celim Balkanom je u stvari Nemačka, koja interese svoje industrije podvodi praktično u jagnjećoj koži Evropske unije predstavlja građanima Republike Srbije kao nešto što je dobro za nju.

Sve svetske sile su kolonijalne sile, svaka kolonizuje negde zarad nekih interesa. Kolonizuje se zarad nafte, zarad rudnih bogatstava. Nemačkoj je potrebna radna snaga i kvalifikovana i jeftina radna snaga i to možete jasno da vidite iz govora predsednice Merkel, koja jasno govori o tome gde im je deficit i gde im je fokus. Srbija je za njih, a i ceo Balkan u stvari kolonija, odnosno prostor za jeftinu radnu snagu, za njihove korporacije. Ovaj zakon je praktično zakon koji se donosi, odnosno koji je donesen u interesu nemačkih kolonijalnih interesa u Srbiji.

Nemačka u poslednjih 200 godina, zajedno sa Austrijom pokušava da kolonizuje Balkan, zarad svoje industrije. Ovde se naravno ne radi o Nemcima kao narodu pošto Nemci kao narod su jedno, vlast je nešto sasvim drugo. Ta vlast u saradnji sa našom vlašću, u stvari donosi ove zakone i podvodi celu zemlju pod njihov interes, da nas pretvore u kolonije radne snage. Jedno od ključnih stvari koje je važno Nemačkoj pored ovog dualnog obrazovanja je naš odnos prema migranitma. Ti migranti takođe treba da budu zaposleni u njihovim fabrikama za motanje kablova i to je deo celog interesa Nemačke koji sprovodi na Balkanu.

Naš problem i naše pitanje je zašto Vlada Republike Srbije prati Nemačku politiku na Balkanu? Zbog čega donosi zakone koji su u njihovom interesu? Zar ne vide da pod plaštom EU koja se raspada i koja verovatno neće preživeti narednih pet godina, odnosno naredni EU parlament, zbog čega dozvoljava da se u toj jagnjećoj koži Nemačka sprovodi svoju kolonijalnu politiku na Balkanu?

Ovaj Zakon o dualnom obrazovanju treba ukinuti. Treba prekinuti sve subvencije Nemačkim kompanijama. Treba ih izbaciti iz obrazovanja, izbaciti njihovu kompaniju „Klet“ kao izdavača udžbenika. Država Srbija treba da nabavi sve udžbenike za našu decu i Nacionalna služba za zapošljavanje treba da prekine da vodi našu decu u Nemačku po svojim programima.

Mislim da je prvi korak Zakon o dualnom obrazovanju koji je interes nemačke kolonijalne politike na Balkanu. Hvala.