Ja ću pokušati kratko.
Kada je u pitanju zloupotreba bilo kog zakona, ovde smo mi stavili da je nadležna i prosvetna inspekcija. Tako da škola je taj garant da ako je poslodavac zloupotrebio učenika za noćni rad, svakako se angažuje prosvetna inspekcija, a imaju i druge inspekcije koje to prate. Tako da mislim da tu ne bi smelo da bude problema. Poslodavci sada moraju biti neki drugi roditelji, ali neće se ostaviti slučaju.
Ne postoje nikakve paralele sa Šuvarevim sistemom. Bio sam profesor u tom sistemu. On je ličio na jedan poznat sistem i tada, a ovo je sistem koji je apsolutno poznat u svetu i ne prevodi ga samo ovaj nemački blok zemalja, Švajcarska, Austrija, Nemačka, ima ga Španija. Slično našem modelu gde su manja i srednja preduzeća. U principu je samo bitna razlika da poslodavac na vreme sebi obezbedi radnika i da taj mlad čovek uči kroz rad. Imali smo to slično u socijalizmu, ali nije to socijalizam više, nije to toliko nama nepoznat model.
Ovo što ste pričali za Severnu Makedoniju, ja sam bio prisutan i zaista je puka potreba da se tamo redefiniše, počev od toga koliko Srba ima, jer ja mislim da je tamo prijavljeno da ima 36, 40 hiljada, svakako da je više nego duplo od toga.
Da znate i to, ja sam zaista obišao sve škole u regionu, sa interesom da kroz ovu jedinicu koju smo kroz Ministarstvo napravili, pokušamo da to podignemo, da vratimo to na nešto što je mnogo bolje moguće, a imamo radi zašta. Ako smo mi dali sva prava ovde svim manjinama, 27 nacionalnih saveta, ja sa punim pravom to tražim. Niti sam mutav, niti sam tamo neko ko gužva šajkaču, nego sa punim pravom tražim, ono što smo mi omogućili vašim sunarodnicima, očekujem našima.
Verujte mi da je ministar obrazovanja i nauke, Severne Makedonije, Albanac. Potpuno razuman čovek, hoće apsolutno sve što smo dogovorili sada hoće. Ja sam otvorio jednu školu koju je srpski, jedan dobar domaćin, koji je predsednik centralne opštine Skoplja, to je kao ceo unutrašnji deo Beograda ovih opština centralnih, naš Saša Bogdanović, jedan sjajan čovek, jedan možda od boljih političara kojeg ima uopšte ta država. Ozbiljne pare su oni uspeli da skupe, ozbiljna udruženja, sada „Spona“ recimo tamo radi perfektno, ali nekakve svađe između Srba, gde god bili, uvek postoje.
Međutim, ja to prevazilazim time što nam je interes iznad svega toga i idemo da se što više sada dopunskih škola otvori i nastave na srpskom jeziku sa elementima nacionalne kulture u urbanim sredinama, pre svega Skoplje. U skopskoj Crnoj Gori postoje samo tri škole još u ovim selima, Tabanovce i ostalo, gde se nastava izvodi, kao sprska manjinska zajednica po makedonskom planu i programu, severno makedonskom kako bi bilo.
Istina, u tom selu imate hram iz perioda kralja Milutina zatvoren. Nije ništa, nije ni muzej. To je zaista, strašno vas boli kada dođete dotle i tako nešto vidite, i porta i sve ono drugo stoji. Jedva su zbog mene otvorili da uđem unutra, da upalim sveću da se prekrstim.
Ali, ono što trebamo tamo da uradimo, da osnujemo srednje obrazovanje, jer ako završe u osnovno i imaju nekakve veze sa maticom, srednje nedostaje, plan je, bar moj, ako budem ovo radio dalje, da se u nekoj od gimnazija otvori srpska odeljenja u potpunosti, kao i da se u Kumanovu, u razgovoru sa gradonačelnikom, koji je upola Srbin, u školi „Vuk Karadžić“, gde ima dosta prostora i koju gađaju Albanci da preuzmu, da se otvori nešto od srednjeg stručnog obrazovanja.
Inače, mi stipendije za Srbe iz regiona smo povećali. Ja sam najviše stipendija ove godine prihvatio Srbima iz Albanije i Severne Makedonije, jer ipak Crna Gora imaju prava da studiraju ovde naši Srbi, koji se odande deklarišu, a iz Republike Srpske smo dali manji broj, jer imamo tri univerziteta tamo koja pomažemo. Tako da su to tek prvi ozbiljni koraci na tom polju.
Ne postoji skup na kome ja ne razgovaram sa crnogorskim ministrom obrazovanja, mlad je čovek, godište moje ćerke. I oni nemuštu imaju neku kategoriju, koju ne znaju ni sami čemu služi, takozvani maternji jezik. Znači, niko u svetu nam maternji jezik, samo u Crnoj Gori.
Da bi izbegli problem manjine, što Srbi svakako i neće, i konstutivnog naroda, imate da postoji nešto što je nonsens, da imate u dnevniku registar dece i da sada piše maternji jezik govore, a svakom desno u rubrici piše - hrvatski, bošnjački, srpski i crnogorski. Veliki se pritisak vrši na mlade generacije da je to crnogorski.
Mi smo dočekali da se kroz ovaj zakon crkve, malo osvesti cela priča i da se krene jedna ozbiljna priča, jer tu zaista ne sme da se ponovi ono što je u Hrvatskoj bilo.
Tako da, za svaku drugu državu pritisak na Sloveniju, lično ja radim dve godine, dva ministra su promenjena, sednica zajednička je bila Vlade Slovenije i Srbije, nedavno u Novom Sadu i to smo pitanje javno deligirali, jer Slovenija ulaskom u EU izbegla da postavi pitanje manjina. Ostavila je da je to pitanje suseda, te to pitanje imaju Hrvati i ovi Italijani, evo sada prvi put Srbi.
Znači, to smo sami krivi, nije nama niko tu kriv, jer prava koja dajemo, imamo pravo i da tražimo. Isto to sada radimo sa Albanijom, te nam ovaj „mali Šengen“, daje pravo, mi smo tamo već obezbedili dva nastavnika za Skadar i Vraku i za Tiranu i neka mesta južno od njega, da krenemo tako, lektora obezbedili. Ono što je bitno za te dve države, one tek sada kreću da rade zakone o manjinama koje mi imamo. To je dobar trenutak. Ja pokušavam da imam najbolje moguće odnose da bi mogao da iskoristim da srpskoj zajednici pružimo što više.

Pravo ne repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Ministre, treba koristiti prednost kada je u pitanju obrazovanje i sprečavanje asimilacije, pogotovo asimilacije srpskog življa u Severnoj Makedoniji, to zajedništvo sa SPC.

Vi dobro znate, kao javnost što zna, da je manastir Prohor bukvalno bolna tačka za Severnu Makedoniju, za njihovu politiku. Njima je čitava državnost nalazi se u manastiru Prohor Pčinjski, tu su navodno na osnovu istorijskih falsifikata, održali antifašističko veće naroda Makedonije, što nigde nije potvrđeno. Ali, to je još dodatni razlog da imate motiv više, jer sad u ovome trenutku kada se kompletno Makedonija nalazi na raskršću, to što ministar ne sumnjam, albanske nacionalnosti, prihvata sve, pa njemu odgovara. Oni su ostvarili tamo svoj cilj. Oni su sa navodno 20% procentualnog učešća, njihovog stanovništva albanske nacionalnosti, ostvarili pravo konstruktivnog naroda, a čitav taj srpski korpus se sveo na to, na provizorijum da mi nagađamo koliko ga ima. Ima ga mnogo više, jer će i oni koji se sada izjašnjavaju i osećaju kao Makedonci, vremenom zbog istorijskih okolnosti, okretati se Srbiji, ali matica mora biti aktivnija.

Ovde je jedan problem koji želim da raspravim sa vama. Ovde, u ovome zakonu o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, vi navodite, ministre, da one škole koje imaju kapacitete, imaju mogućnost za obrazovanje odraslih i za iznajmljivanje svojih prostora, da one mogu to slobodno da urade. Ali, ministre, u tim prostorima, ne mali broj slučajeva, izvinjavam se gospodine Arsiću, ako mogu samo da završim, ne manji broj slučajeva je da se drži privatni časovi škola fudbala, tenisa, a koristi se taj prostor, a oni koji pohađaju te škole, te kurseve su učenici iz te škole. Zar nije logika stvari da se stimulišu oni koji predaju fizičko ili na taj način i druge predmete, ti koji rade u tim školama, da bi vanredno, vannastavno bili aktivni i te iste učenike obučavali. Zar to nije logika stvari? Nije sve u tome da materijalno i finansijski okoristite se. Hvala, gospodine Arsiću.

Zahvaljuje, gospodine Mirčiću.
Reč ima ministar, gospodina Šarčević.
Izvolite.

Meni je žao što nemamo više vremena za ovu temu kao temu. To je zaista velika tema i ne možemo je tako kratko. Ono što je bitno, pokrenuli smo i stvarno imam čitavu jednu malu jedinicu koja se time bavi uz mene. Jako je važno da mi utremo put, da sa svakim, prvo od ministara, imamo dobre odnose, kao država da imamo dobre odnose. To je svrha „malog Šengena“.
Ali, ako vam kažem da je nama crkva jaka u rumunskom delu Banata, a da je Srba spalo na 16 hiljada, znači tamo je to sve razvučeno kroz silno ono podunavlje i sela, i tamo moramo da pravimo internat ako hoćemo da ih dovedemo, moramo da nabavimo vozila. Znači, tamo je asimilacija mnogo brža. U svakoj zemlji smo napravili neku strategiju, mali plan i znaćemo koliko treba novca i tamo gde možemo, gde nam je crkva partner, to radimo. Ali, tamo gde crkva držala dopunsku nastavu, popadija ili neko drugi nestručno, mi sad umoljavamo da drže versku nastavu i nešto drugo, a da oslobodi državi, jer država sad to plaća. Ne moraju oni platiti crkvi da to radi. Tako smo radili u Minhenu, tako ćemo sada u Londonu, gde god ima Srba. Ovo je posle dužeg vremena jedna ozbiljna strategija da se bavimo njima.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Ministre, naveli ste jedan od pravih primera. Ko je god bio u situaciji da poseti srpsku Gimnaziju u Temišvaru, a pogotovu da doživi da mu hor te gimnazije, koji je sastavljen većinom od srpske dece i poreklom Srba, peva „Tamo daleko“, teško je bilo ko izdržao da nisu emocije proradile. Njih veći broj, verovali ili ne, znaju toliko srpskih reči koliko sadrži ta pesma „Tamo daleko“, a sa takvim osećajem pevaju da čovek ne može da ostane ravnodušan.

Tu je Srbija napravila veliku grešku. Ne kažem da je Srbija generalno kao država, nego oni posle „5. oktobra“, oni su prekinuli te veze, oni su rekli da njih bukvalno ne interesuje ta manjina koja živi u Đerdapskoj klisuri, pa se tako to prenelo i na Severnu Makedoniju, pa bogami počelo i u Crnoj Gori.

U Crnoj Gori ima jedan fenomen kada je u pitanju jezik. To je jedini jezik crnogorski za koji ne treba prevod na njihov maternji srpski. To je jedini jezik. To je jedinstveno. Sad, gledajte, ono što treba da se uradi, to je da se Ministarstvo i ministarstva angažuju. Ne može samo Ministarstvo prosvete, kada je u pitanju naša dijaspora, moraju mnoga ministarstva.

Vi imate zakon u Rumuniji konkretno, a i drugi donose sličan zakon, gde se brani da bilo šta od nepokretnosti bude vlasništvo škola u kojima pohađaju srpska deca ili predškolskih ustanova u kojima su srpska deca, pa čak i ona didaktička sredstva ne mogu biti vlasništvo predškolske ustanove nego to mora da bude vlasništvo u ono vreme je bilo Jugoslovenskog aero-transporta ili neke naše kompanije koja je u Rumuniji, kao i vozila i sve.

To je nešto što je značajno za istoriju, za čitav srpski korpus, ministre. O tome treba razmišljati i na taj način treba postupati, a ovde se dešava nešto kada su u pitanju ovaj okvirne kvalifikacije. Vi ste ministre ovde kompromis napravili. Vi ste rekli – mi nećemo raspravljati pojedinačno u validnost tih diploma, mi ćemo to staviti sve na tržište rada, pa neka poslodavac odluči da li mu odgovara neka diploma ili ne odgovara. Šta ćemo doći? Doći ćemo u situaciju ministre, da onaj ko je završio recimo u Americi koledž koji se zove “Sirogojno“ za pletilje i vezilje, on se tretira fakultetski obrazovan kao čovek koji je završio u Srbiji i poslodavac će birati njega jel mu je jeftiniji.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ovaj set predloženih zakona iz oblasti obrazovanja je dokaz da nastavljamo sa reformama i da su rezultati tih reformi sve više vidljivi u praksi.

Cilj obrazovanja zajedno sa digitalizacijom je modernizacija Srbije. Zbog toga je važan kvalitet obrazovanja, važno je da društvo bude zasnovano na znanju, na celoživotnom učenju, ali sve više i na obrazovanju odraslih i na prekvalifikacijama za koje bih rekla da ih Ministarstvo prosvete dobro sprovodi.

Očekujem da nova strategija vaspitanja i obrazovanja zajedno sa akcionim planom na jasan način definiše svaki korak i svaki segment obrazovanja, da podigne vaspitnu ulogu škole, da eliminiše sve uočene nedostatke, da imamo jasne smernice i definisan plan budućnosti vaspitanja i obrazovanja u Srbiji.

Koliko je to važno pokazuju i reforme koje smo pokrenuli u oblasti obrazovanja i rekla bih da je bio poslednji trenutak da uhvatimo jasan pravac u modernizaciji vaspitno obrazovnog sistema u Srbiji.

Slažem se sa vašom ocenom gospodine ministre da će se glavne promene u oblasti obrazovanja desiti uvođenjem državne mature za dve godine, jer će to biti period kada naši učenici više neće učiti za ocenu, nego će učiti za znanje i da efekti PISA testa, poslednjih PISA testa na najbolji način nisu predstavljeni u Srbiji, jer su se odnosili na petnaestogodišnjake, a reforme obrazovanja još uvek nisu u tom segmentu dostigle onaj kvalitet koji mi očekujemo.

U prilog tome je važno istaći i podatak da su deca u Srbiji na TIMSS testiranju 27. u svetu, jer na tom takmičenju učestvuju naši mladi od sedam do jedanaest godina, ali na žalost to nije toliko odjeknulo u našim medijima kao ni ovi PISA testovi zato što sve ono što je dobro kod nas po nekom nakaradnom sistemu vrednosti ne zavređuje pravu vrednost, a ono što je loše na neki način se potencira i ako ste vi dali jednu dovoljnu argumentaciju.

Kada je u pitanju polaganje državne mature, verujem da će deca i roditelji već ove godine dobiti jasnu informaciju o tome i ako je prva matura predviđena za 2022. godinu, jer mi smo kao narod poznati takvi da se teško prilagođavamo na promene, da imamo otpor tome, da imamo jedan ustaljeni plan kako se polažu prijemni ispiti na fakultetima i ovo već sada daje otprilike neku vrstu zebnje roditeljima i deci za koju verujem da ćete to vi brzo otkloniti, jer ni sami nastavnici nemaju mnogo informacija još uvek.

Veoma je važno istaći da ste u proteklom periodu uspeli da naše školstvo dobije 10.000 digitalnih učionica, da su otvorena posebna odeljenja u gimnazijama i za nadarene u oblasti hemije i fizike, da su potpuno zaživeli dualni profili i dualno obrazovanje, jer učenjem kroz rad mladi čovek stiče mogućnost da ima osiguran posao tokom školovanja što je veoma važno.

Urađena je strategija veštačke inteligencije, za vreme vašeg mandata i vaših saradnika renovirano je 900 škola i to su veoma važni pomaci i rezultati koji su unapredili naš kvalitet vaspitanja i obrazovanja.

Zanima me kada će početi zapošljavanje prosvetnih radnika? Znam da je podatak da ih otprilike ima 25.000 od 2016. godine. Najavili ste već u januaru ove godine njihovo zapošljavanje. Verujem da će to biti dodatna motivacija za njih uz platne razrede i to bi bio jedan veoma važan impuls našem školstvu.

U narednom periodu imamo i nekoliko stvari koje po mom mišljenju moramo uložiti više napora da se reše, a pre svega mislim da iako je Vlada preduzela određene korake, ali moje mišljenje je da su potrebni dodatni koraci da se naši mladi ljudi motivišu da ostanu u Srbiji i da žive. Važne su i mere za suzbijanje vršnjačkog nasilja. Ja pomno pratim aktivnosti Radne grupe Vlade Republike Srbije u toj oblasti i očekujemo i javnost očekuje konkretne mere u toj oblasti. Veliki problem imamo i sa dilerima droge u blizinama škola, bez obzira na prisustvo školskih policajaca i na video nadzor i rekla bih velike aktivnosti MUP-a Republike Srbije u hapšenju narko dilera i zaplenjenih droga.

Takođe, veliki problem predstavlja velika uključenost naših mladih ljudi u igre na sreću, u kockanje. To je jedan ozbiljan problem. Znam da je Slovenija zabranila uopšte reklamiranje kockarnica, da je pre neki dan Velika Britanije najavila da će od aprila stupiti zakon koji se odraslim ljudima zabranjuje korišćenje kartica u oblasti igara na sreću. Sve ovo što govorim nije samo nadležnost Ministarstva prosvete, to je jedan ozbiljan problem svih nas, ali je negde najuže vezano za Ministarstvo prosvete.

Mislim da moramo u oblasti vaspitanja mnogo više da radimo na prevenciji, na edukacijama u oblastima roditeljstva, na podršci porodici. Kad govorim o roditeljstvu pre svega mislim na mlade roditelje i tu negde predškolski sistem bi po mom mišljenju trebao da da određeni podsticaj.

Na kraju mog izlaganja, ali pre svega, mislim da je to veoma važno, da je za sprovođenje svih reformi, naravno reformi obrazovanja, važna politička stabilnost, za razliku od bolesnih umova koji na žalost svakodnevno prete predsedniku Vučiću i njegovoj porodici sa ciljem da izazovu haos zato što znaju da ne mogu nikada da ga pobede i zato što znaju da ih narod neće. Umesto toga naša poruka je da želimo ubice i narko-dilere iza rešetaka.

Naša poruka je program „Srbija 2025“ koji predstavlja ne dosanjani san za mnoge koji su već bili na vlasti, a koji ništa nisu uradili i koji su umesto razvoja Srbije samo punili svoje džepove. Šesto devetnaest miliona evra koliko su prihodovale firme Dragana Đilasa dok je bio na vlasti, verujem da odzvanjaju u glavi svakog građanina Srbije. To su sve razlozi zbog čega ću ja u danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS podržati ovaj set zakona.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević.