Hvala.
Evo, sad smo se malo udaljili. Ja sam hteo gospodinu Damjanoviću da odgovorim na deo stavova, nego kažem – tematski smo se malo udaljili, ali nema veze.
Vi ste izneli čitav niz svojih utisaka, stavova i opservacija, što je, naravno, u redu. Međutim, jedan deo tih stavova i utisaka je bio vezan za fenomene i događaje koji nemaju ama baš nikakve veze sa Ministarstvom kulture i informisanja, pa sam samo hteo da zbog javnosti i onih koji, a verujem da takvih ima dosta, prate ovo zasedanje, da naglasim da sa festivalom, odnosno događajem koji ste vi opisali, koji se zove „Mirdita“, ili već kako se zove, Ministarstvo kulture i informisanja nema ama baš nikakve veze.
Da li su se tamo pojavljivala lica koja se na direktan ili indirektan način bave poslovima iz oblasti kulture, takođe nije pitanje za Ministarstvo kulture i informisanja, pa sam samo hteo da napravim razliku, da jednostavno vidimo o čemu tačno pričamo i šta su elementi koji mogu da se vezuju za Ministarstvo kulture i informisanja. To je tehnički deo jednog društvenog fenomena.
Ono što je važnije, već je i predsednica Skupštine rekla na određeni način, dakle, mogao se steći utisak, ili sam ja stekao utisak, mada se možda varam, taj je utisak varljiv, da ste vi rekli da se praktično isključivo snimaju, kako vi to nazivate, antisrpski filmovi u Srbiji. Kažem da je utisak možda varljiv, ali mogao se steći iz vaših reči takav utisak. Mislim da to ne stoji. Snimaju se razni filmovi koji se mogu opisati raznim različitim kvalifikativima.
Konačno, Ministarstvo kulture i informisanja, kao što je poznato, nije ministarstvo agitacije i propagande, pošto mi ne živimo u društvenom sistemu koji je karakterističan po takvim oblicima vlasti. Da li je to dobro ili loše, prilika bi bila za neku dužu elaboraciju, u nekim drugim okolnostima.
Dakle, još nešto javnost treba da zna, mada zna, ali evo da kažem još jednom. Članovi komisija koji u Filmskom centru odlučuju o finansiranju scenarija i filmova i dokumentarnih filmova i dugometražnih i kratkometražnih itd, nisu isti članovi komisije iz godine u godinu. Ti ljudi se menjaju. To su najčešće ljudi iz sveta filma, scenaristi, reditelji, glumci, producenti i srodna zanimanja.
Prema tome, ako mi imamo godinama, kako vi to navodite, mogu da se delom složim, delom ne, sad nije to ni bitno, dakle, ako godinama imamo negativne rezultate, po vašoj oceni, onda to znači da je kompletna obuhvaćenost naše filmske javnosti, odnosno ne javnosti, nego filmskih posrednika, negativno određena, odnosno u izvesnoj meri kontaminirana, ako bismo pratili vašu logiku. A, onda je problem dublji. Onda znači da kad bi postojala jedna komisija sastavljena od osoba A, B, V, G, D, pa te osobe iz godine u godinu dodeljuju novac nekim projektima za koje neko može reći da su takve ili ovakve, stvar bi imala jednu težinu.
Ako su se promenili praktično svi učesnici na filmskoj sceni, stvaraoci po različitim osnovama, kao što sam rekao, i da su rezultati takvi kakvim ih vi vidite, što ne osporavam pravo da imate sopstvene utiske, kao što ih ja imam, onda bi značilo da smo mi na opasnoj društvenoj stranputici. Ali, ja se bojim da nije tako. A ako je delimično tako, onda znači da mi moramo da menjamo kulturni obrazac, a to se ne postiže dekretom, ne postiže se konkretnim potezima administrativnim ili personalni, već jedan malo dugotrajniji, nešto mukotrpniji proces koji bi nas postupnim, kakvim-takvim demokratskim putem, a jedini je taj put moguć uprkos izazovima sa ove i sa one strane, doveo do toga da jednostavno mi kao država, mada država, slažem se potpuno, ne finansira filmove.
Vi ste u pravu kada navodite čitav niz negativno propagandističkih projekata koji dolaze iz Holivuda i koji su prikazivali godinama Srbe u najcrnjem svetlu, ali to je sistem i društvo, jedna mikrocivilizacija koja počiva na drugim osnovama. To finansira privatni kapital, to finansira bankarski kapital, to finansira korporativni kapital. I mi ne možemo da se merimo, jer nismo srodni i slični ni po čemu. Ja mislim da je to dobro.
Prema tome, ne kažem da sam prezadovoljan rezultatima koje postiže naša filmska industrija ni u pogledu tematskog odabira, ni u pogledu ukupnih rezultata. Ne kažem ni da sam nezadovoljan, ni zadovoljan ni nezadovoljan, ali čini mi se da u poslednje dve godine, zahvaljujući većem odvajanju za film, imamo uspešnije projekte, imamo smanjen broj negativnih fenomena. Čini mi se da puževim hodom, mada bi možda moglo i brže, idemo napred u toj oblasti.
Prema tome, mi nismo, kako bih rekao, na suprotnim pozicijama, niko ovde nije na suprotnoj poziciji, rekao bih, ali samo hoću da ukažem na to da se instant rezultati u oblasti kulture ne mogu postizati dekretima, već jednostavno mukotrpnim, složenijim i težim putem, a čini mi se da se tim putem nekako ide.
