Izvolite, ministre.

Dakle, stavovi Odbora za standardizaciju nisu obavezujući, ali su za svaku preporuku. Saglasan sam sa tim, kao i čitavo ministarstvo, i, verujem, najveći broj narodnih poslanika, da ovo što je gospodin Arsić istakao stoji. Međutim, samo ukazujem na to da postoje granični slučajevi i da moramo izlaziti u susret okolnostima koje treba da omoguće jeziku da se primenjuje na način kako je to u opšte prihvaćenoj upotrebi.

Obično kada je reč o toj rodnoj ravnopravno u jezičkom izrazu se navode groteskni primeri. Uvažena narodna poslanica Nataša Jovanović je navela neke od njih. To izaziva osmeh, ali postoje drugi slučajevi gde te stvari nisu tako jednostavne. Prema tome, ne vidim da ovde postoji problem u smislu poštovanja jezika, jer taj jezički model nije apsolutno standardizovan.

Što bi rekao svojevremeno Zoran Radmilović, šaleći se kako se zove izvođač glumačkih radova, kako je u muškom rodu i da li postoji ženski rod za to, pa svakako da u standardnom jezičkom izrazu postoji. Da li je tako? Ne kažemo da je prvakinja narodnog pozorišta „glumac“. Da li je tako?

Dakle, hoću da kažem da postoji dvojakost tih slučajeva i ne vidim da ova odredba ovde ruši jezičke principe i standardni književni govori i standardnu književnu normu. Toliko.

Zahvaljujem.

Reč ima Nataša Sp. Jovanović, replika.

Gospodine ministre, neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jeziku nije lingvistička pretpostavka već činjenica. Ako su se iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU izjasnili i stavili, kako su rekli, tačku na ovo pitanje, to je valjda najviši autoritet lingvistički u ovoj zemlji. Gde treba da ga tražimo, na nekom drugom mestu?

Lepo se kaže – imenice koje označavaju vrstu, zanimanje itd, izraženi u muškom rodu pretpostavljaju da je to i ženski rod, a ne možemo to posebno zato što vi kažete da su oni to tražili. Ne, to je prvi put. Vi ste sada u ovom sazivu prvi put ministar, pa su trebali da vam kažu, prvi put, kada je usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ovaj termin se ovakav pojavio. To je potpuno bespotrebno.

Vidite, oni su razmatrali i ovo, evo tu ću vam reći, na toj sednici na kojoj je razmatrano to pitanje upotrebom muškog i ženskog roda i šta je standard srpskog jezika i šta je gramatički ispravno, ovo što mi tvrdimo i naravno što su oni potvrdili, oni su autoritet svakako za to. Oni su razmatrali i ovo što se stavlja u zakon. Oni su rekli - ne razumemo zašto zakonodavac potencira na tome da to stoji u zakonu kada je to činjenica, a nije nikakva pretpostavka i ne treba posebno sada na ovaj način da se dopunjava. Tako da vam je ovo što su oni tražili, kancelarije ili već kako se zove nešto što ste vi trebali da kažete – izvinite, gospodo, zna se šta je srpska gramatika.Evo imamo i zvanični stav, Akademije, nema potrebe da nam vi namećete da mi to sada moramo posebno samo zato što je vama to tako palo na pamet.

To što ste rekli za koleginicu Jovanović. Ona je operski pevač. Ona nije nikakva pevačica. Isto tako možete da kažete za ženu koja vozi tramvaj da je tramvajčica ili možete da kažete za ženu pilota da je pilotkinja. To je potpuno smešno. Tako da je Jadranka Jovanović operski pevač i to je jedino što je jezički ispravno i gramatički.

Hvala.

Izvolite ministre.

Dobro. Da budemo sada sasvim precizni. Dakle, vi ste predložili amandman u kome se briše, ali ovo što ste predložili da se briše glasi onako kao ste citirali da bi trebalo da bude. Dozvolite samo.

Termini kojim su u ovom zakonu označeni položaj i profesiju, odnosno zanimanja izraženi…

(Nataša Sp. Jovanović: Čitala sam.)

… nisu svi možda, izraženi u gramatički muškom rodu podrazumevaju prirodni muški, ženski rod lica na koje se odnose. Vi predlažete da se to briše.

(Nataša Sp. Jovanović: To se podrazumeva. Isto kao kada biste rekli – ovo je Narodna skupština.)

Može i tako da se gleda, ali kažem stavovi Odbora za standardizaciju nisu obavezujući. Oni su preporuke.

Mi smo predložili u izmenama i dopunama Zakona o jeziku i pismu, koji se još uvek nije našao nažalost u proceduri, upravo da postoji neki jezički savet koji formiraju državni organi ove zemlje koji bi opredeljivao na zvaničan način obavezujući ovakve nedoumice, ali bez obzira što se podrazumeva mislim da se pod uplivom raznoraznih rodnih ravnopravnosti i opcija tog tipa nije zgoreg da i ovako definicija stoji u zakonu, ona ne pravi štetu. Ona ne dovodi do nedoumica. Teoretski ona je možda višak, ali pod uslovom da su stavovi Odbora za standardizaciju obavezujući što nisu.

Ako smo žene onda se podrazumeva da smo žene. Ne moramo da izmišljamo reči. Izvinjavam se što se mešam u ovo.

Izvolite.

Dobijamo Predlog zakona, dobijamo odluke i lepo piše – predsednik Narodne skupštine Maja Gojković. Ona nije predsednica, ona je predsednik Narodne skupštine. Dobro znam šta piše, ali ono što je opšte poznato ne treba dodatno da se… To je kao kada biste sada ovde napisali na ovom zidu – ovo je Narodna skupština. To vam je taj primer. Tako vi stavljate u zakon to što je standard i što je gramatički ispravo. Ovaj član 3. treba posebno sada nešto da potencira. Kažete – to nije obavezujuće. To niko nije rekao, ali to je valjda najviši neki lingvistički autoritet u ovoj zemlji. Ko smo mi sada da to osporavamo, jedno takvo tumačenje ljudi koji su najstručniji valjda, akademici iz ove oblasti ili neka žena koja tamo sedi. Ona je ipak akademik, nije akademkinja.

Reč ima Mirjana Dragaš.

Hvala.

Mislila sam da dajete reč ministru.

Smatram da je ovo pitanje upotrebe rodne ravnopravnosti u jeziku mnogo složenije od ovoga što se sada pomenulo i o čemu se trenutno vodi rasprava i mislim da su možda u sukobu u društvu prosto dva različita mišljenja pod uticajem evropske zapadne, američke civilizacije itd.

Sam Odbor za standardizaciju jezika i mnogi drugi stručnjaci su naravno upozoravali na mnoge takve primere kojim se jezik, ispravnost i jasno izgovorene imenice i rodna njihova značenja kvare i kao što ste rekli, mnogi od njih su toliko grotesni da prosto ih je strašno i upotrebljavati.

Međutim, mi znamo takođe da je to dosta, hajde ja ću uslovno reći, lobi, odnosno jedan deo društva koji naravno jako potencira taj deo. Smatram da bi možda bilo korisno u nekom narednom periodu pokušati napraviti možda analizu toga i sa stručnjacima dobro prodiskutovati, jer evo primera sa druge strane, ako je država Holandija promenila svoje ime, a onda mi kažemo – nećemo je zvati Nizozemska, nego Holandija u skladu sa pravilima jezika, onda je zaista nemoguće da recimo postoji sociološkinja, psihološkinja, što se potpuno smatra, da ne kažem, po meni mnogo gore kada je žena dekan pa se zove dekanesa ili nešto slično itd. što zaista onda narušava standardne forme jezika i dovodi do zablude i decu koja uče jezik.

Ja bih išla čak i dotle do pojava u društvu koje zadiru više od jezika u rodnu ravnopravnosti i pitanja odnosa u porodici, gde se sa druge strane u nekim tekstovima, kao što znate, može na primer videti da postoji roditelj jedan i roditelj dva. Dakle, dokle sve to može da ide?

U svakom slučaju založila bih se za pravilno poštovanje srpskog jezika u skladu sa modernim tokovima, a ne na njegovu štetu i naravno zamolila, preporučila ili kako god snagu buduće Vlade da stavi ovde u Skupštinu taj Zakon o jeziku i pismu, jer je već ministarstvo na tome radilo. Hvala.