Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 68 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 92 narodna poslanika.
Pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Dobar dan.

Ja sam se malo udubio u pitanje pošto ovo postavljam pitanje i ranije i sada su vam ponoviti.

Konačno, svedoci smo da u ovom prethodnom periodu prethodnih nekoliko godina, velika tema je i rad na zadrugarstvu na promociji drugarstva, na stimulaciji zadrugarstva za potrebe svih naših ljudi koji žive na selu i od sela, gde smo i na Odboru za poljoprivredu, gde je predsednik Odbora Marijan Rističević zajedno sa svima nama više puta govorio o problemima vezano konkretno za zadrugarstvo, gde smo više puta zvali i ministra nadležnog za zadrugarstvo, za regionalni razvoj da zajedno sa nama razmotri određene pravce razvoja u zadrugarstvu, neke sugestije, dobronamerne sugestije. Na Odboru smo postavili i nekoliko pitanja, a i sam predsednik Odbora Marijan Rističević je postavio pitanje unazad, mislim, više od mesec dana da se vidi, pošto smo stvarno prethodnih godina bili veliki zagovornici, dosta je sredstava odvojeno za zadrugarstvo, pitanja su bila usmerena ka tome koliko je zadruga dobilo u prethodnih nekoliko godina sredstava, matične brojeve tih zadruga i odakle su te zadruge, odnosno mesto odakle su te zadruge.

Inače, mogu još jednom da podsetim sve prisutne da je zadrugarstvo jedini način i jedina šansa kroz stimulaciju zadrugarstva da se razvije poljoprivreda. Sela su nam mahom stara, najvećim delom su stara gde nemamo dovoljan broj ljudi koji rade određene radnje konkretno vezano za poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju kukuruza, pšenice, da li je to stočarstvo, da li je to ratarstvo, da li je to proizvodnja lekovitog bilja ili nečeg drugog, sva ta roba, svi ti proizvodi moraju biti sada kroz zadrugarstva udruženi da se može obezbediti lakši plasman za te proizvode. Sa druge strane, to je borba protiv sive ekonomije.

Još jedno od mojih pitanja, pošto smo ranije govorili da će Ministarstvo privrede, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje imati mogućnost da kroz program zadrugarstva da sredstva i pomoć da se direktori zadruga ili ovlašćena lica u zadrugama, stručni ljudi u zadrugama kao što su inženjeri poljoprivrede, veterinari, zaštitari u poljoprivrednoj proizvodnji, da se tim ljudima može obezbediti do dve godine plata i da ti ljudi u toj zadruzi mogu da sutra svojim radom, angažovanjem poboljšaju uslove da donesu novo znanje, jer smo svedoci koliko znanja toliko imanja.

Zbog toga je bitno da Ministarstvo privrede i Nacionalna služba za zapošljavanje obezbede sredstva da u novim zadrugama ili postojećim zadrugama se postave stručni ljudi, stručni kadrovi i na taj način sutra da mi obezbedimo bolje uslove za rad, bolje privređivanje i kvalitetniju i veću proizvodnju u bilo kom segmentu poljoprivredne proizvodnje.

Mislim da je to veoma bitno. Sa druge strane, i prošli put sam govorio pošto Zadružni savez Srbije je sada veoma aktivan sa svojim zadrugama, regionalnim zadružnim savezima, koji je veoma aktivan, obilazi zadruge, pomaže u određenim stvarima, čak zagovaraju da određene stvari budu urađene na način kako to treba da bude, ali veći deo takvih njihovih predloga ispali su loši.

Konkretno, Zadružni savez južne Srbije, to je regionalni zadružni savez, ima nekih problema, gde je dolazilo do smene rukovodstva. Sekretar Zadružnog saveza južne Srbije, Anita, je već iznela određene primedbe na rad. Čak mislim da su te određene primedbe, sugestije dostavljane i nadležnim državnim organima.

Mene interesuje – da li Zadružni savez Srbije ima argumenata i mogućnosti da preko svog predsednika, odnosno njegovih upošljenika može da utiče na regionalne zadružne savezne da biraju svoje organe i da li on ima učešće u tome da regionalni zadružni savezi budu još aktivniji?

Mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini Srbije, svi mi koji se bavimo javnim poslom treba da budemo mnogo aktivniji, da znamo u svakom pogledu da li zadruge koje su formirane, koje su dobile sredstva iz budžeta Republike Srbije…

Još jedna stvar je za mene vrlo bitna zato što i lokalne samouprave imaju odgovornost, jer lokalna samouprava i predsednik opštine potpisuju…

(Predsednik: Zahvaljujem.)

… saglasnost za zadrugu da dobije sredstva. Tražim odgovor – koliko su zadruge dobile sredstava, matične brojeve zadruga i konačno Zadružni savez Srbije da li učestvuje u tim stvarima… (Isključen mikrofon.)

Hvala. Razumeli smo. Prekoračili ste vreme 20 sekundi.
Reč ima Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Dobio sam odgovor od Ministarstva trgovine na jedno od mojih poslaničkih pitanja koje se ticalo ove najavljene uredbe o zabrani uvoza automobila sa neadekvatnim standardima motora, koja je dosta uznemirila građane, jer većina, kao što je poznato, automobila u Srbiji su ti sa „euro 3“ i nižim standardom.

Poenta je u tome da u odgovoru Ministarstva trgovine, da ne ulazim u detalje, ljubazno piše i odlučno i jasno da nema, da nije u toku priprema ove uredbe, ali isto tako da su oni nadležni za nju tek nakon konsultacije ili elemenata koje dobiju od drugih ministarstava.

Znači, uredba, zvaničan odgovor, ja sam tako i pitao, glasi da ta uredba još nije u izradi, ne da nije spremljena, nego nije još ni u procesu izrade. Zato bih ja proširio moje pitanje, odnosno prosledio i Ministarstvu ekologije i saobraćaja i finansija, pošto su sve to ministarstva koja bi trebala da se oglase i kažu svoj stav u vezi sa ovom eventualnom uredbom o zabrani tzv. polovnjaka, odnosno o podizanju standarda, obaveznog standarda motora za polovnjake koji se uvoze.

Dakle, i ekologije se tiče, jedna je od njih i saobraćaja i Ministarstva finansija - da li je uopšte u planu ta izrada te uredbe ili je to bilo samo opet dizanje, skretanje pažnje javnosti ili se čeka da prođu izbori, pa tamo onda od sredine godine, kao što se obično neke neprijatne stvari pomeraju uvek za posle izbora.

Moje drugo i ključno pitanje ide na adresu Kancelarije za KiM, koja je, budi rečeno, jedna od retkih i mali broj institucija koje nikada ne odgovaraju, te u tom smislu bih apelovao na predsednicu Vlade, gospođu Brnabić, da svom službeniku, gospodinu Đuriću da ga podseti na obavezu da se odgovara na poslanička pitanja. Dakle, većina institucija to čini, a tiče se njegove izjave povodom ove uspostave, odnosno pisma o namerama o uspostavi avionske linije između Prištine i Beograda gde je on, prvo tek na sam dan objavio da će takvog sporazuma biti, dakle, srpska javnost je tu bila potpuno neobaveštena, a onda sada dan nakon potpisivanja tog sporazuma, koji je izazvao veliku pažnju i u regionu, pa i u svetu, ako mogu da kažem, je rekao da je to samo ekonomski aranžman. Dakle, da to ni ne znači da se vodi politički dijalog između Beograda i Prištine ili je to samo ekonomski aranžman.

Znate, ja moram da pitam kakav je to ekonomski aranžman ako taj aranžman pozdravlja lično, svojim tvitom predsednik SAD, Donald Tramp, ako se lično oglašava generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg povodom te najave, dakle, nije čak ni sporazum, nego samo pismo o namerama da bi trebala da se uspostavi ta linija, da prisustvuje potpisivanju savetnik za nacionalnu bezbednost, predsednik SAD i svi naniže, dakle, savetnik, specijalni izaslanik Grener.

Dakle, mnogo je tu bilo važnih učesnika da bi se stvar mogla svesti pod priču o pukom ekonomskom aranžmanu, uzimajući ono kad smo rekli prevoznik je nemačka kompanija, opet nekog ekonomskog profita za nas i nema.

Moje pitanje glasi za Kancelariju, odnosno za predsednicu Vlade ukoliko gospodin Đurić se opet ne oglasi - kako je moguće da tako važna stvar prođe ispod radara javnosti? Ako je sporazum dobar, zašto se onda o njemu mnogo više ne govori? Zašto nema specijalnih emisija, zašto nema objašnjenja zašto je to tako dobro za državu Srbiju? I sa druge strane, vrlo indikativno, da čelni ljudi SAD, čelni ljudi NATO alijanse i naravno svi na KiM ili tzv. republici Kosovo su našli za shodno da se oglase ti povodom, pa teško da je onda baš toliko povoljno za srpsku stranu kao što se pokušava predstaviti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Hvala.

Pitam ministra dr Zlatibora Lončara - zašto jednogodišnja devojčica Una Vukanac iz Crvenke devet meseci čeka potrebnu terapiju, jer boluje od spinalne mišićne atrofije? Od aprila prošle godine leži na odeljenju intenzivne nege dečije bolnice u Novom Sadu i nikako da uđe u program dobijanja leka koji zaustavlja progresiju te njene bolesti.

Naime, od jula 2018. godine ovaj lek je u Srbiji dostupan o trošku države posredstvom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i zasad ga dobija 28 pacijenata u našoj državi.

Unini roditelji navode da se sastanak lekarskog konzilijuma, koji odobrava primenu ovog leka, iz njima nepoznatih razloga neprestano odlaže. Pitam ministra Lončara – zašto?

Una Lukanac trenutno je jedino dete obolelo od SMA tipa 1. u našoj zemlji koja ja na respiratoru i ne prima terapiju. U novembru prošle godine, kada se konzilijum poslednji put sastao, rečeno je da je Una kandidat za dobijanje leka, ali su njeni lekarski nalazi bili stari, pa je trebalo da se obezbedi novi. To su njeni roditelji i učinili, poslali su sve ono što je bilo potrebno od te lekarske dokumentacije u Beograd, ali ponovo počinje agonija sa odlaganjem i izgovorima i Una već mesecima ne dobija određenu terapiju, a život joj visi o koncu.

Pitam ministra – šta se dešava i kada će Una konačno dobiti lek koji će joj na neki način spasiti život u budućnosti?

Drugo pitanje postavljam pitanje ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i pitam ga – da li je moguće da Srbija ne može da proizvede kvalitetnu pšenicu, zašto naše brašno ne valja i zašto imamo nekvalitetno seme?

Srbija je u 2019. godini više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda, pa je bilo uvezeno oko 6.000 tona svežeg hleba, peciva, tosta itd. u vrednosti od 6,8 miliona evra. Godinu dana ranije, odnosno 2018. godine uvoz je vredeo 3,1 milion evra, a vekne su najviše uvožene iz Ruminije, Nemačke i Bugarske.

Ne znam da li naši ljudi znaju da uglavnom onaj hleb koji kupuju je vruć, ali da taj hleb nije ispečen u našoj državi, nego šleperima stiže smrznuti hleb i onda se priprema u našim prodavnicama. Iz godine u godinu, pšenica iz naše države se sve manje seje, uglavnom zbog cene. Troškovi proizvodnje su veći nego što paori mogu da zarade. Cena je prošle godine, 2019. godine bila 18 dinara za kilogram i to je jako malo u odnosu na rad i u odnosu na ono koliko se ulaže u proizvodnju pšenice.

Pitam ministra Nedimovića –zašto je Vlada Srbije donela Uredbu o uvozu pšenice bez carine, na zahtev mlinara? Koliko će inostrane pšenice ući u našu državu u 2020. godini i po kojoj ceni? Zašto naša pšenica nije dobra? Uredba o uvozu će nesumnjivo spustiti cenu domaće pšenice, kojom ratari nisu bili zadovoljni ni prošle godine i da li Vlada misli do kraja da uništi naše ratare? Da li će Ministarstvo pomoći u 2020. godini i nadalje našim ratarima da bi mogli da proizvode kvalitetnu pšenicu da bi dobili kvalitetno seme?

Reč ima Vjerica Radeta.

Poslanici SRS svakodnevno su u kontaktu sa građanima, ljudi nam se masovno javljaju, i dalje zabrinuti zbog divljanja javnih izvršitelja po Srbiji. To što ste vi pre nekoliko meseci najavljivali da će stanje da se sredi, da će biti manje naknade itd. ispostavilo se da je to apsolutno obmana javnosti i da ste to radili samo zato što smo mi srpski radikali podneli nov predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju i što smo taj naš predlog potkrepili sa više od 100.000 potpisa građana Srbije.

Upravo ti ljudi koji su nam dali potpise čudom se čude, kažu – kako je moguće da Vučić i ovi njegovi slušaju svakog činovnika iz EU, kojeg put nanese kroz Beograd i koji dolazi da im zadaje zadatke, slušaju ove antisrpske nevladine organizacije, a ne pada im napamet da stave na dnevni red naš predlog zakona koji je potpomognut sa više od 100.000 građana, koji su nezadovoljni stanjem sa izvršiteljima u Republici Srbiji?

Šta se dešava u poslednje vreme, ono o čemu nas ljudi obaveštavaju? Sada su javna komunalna preduzeća i drugi državni organi stupili lepo u dobru komunikaciju sa javnim izvršiteljima i zajedno pljačkaju ljude. Ljudima koji su imali neke privatne radnje, koje su odjavili pre četiri, pet, šest godina sada dolaze rešenja javnih izvršitelja, naplaćuju im nešto, niko živi ne zna šta, da li je to kada je u pitanju EPS angažovana snaga?

Juče smo dobili informaciju, recimo, da je žena imala, otvorila Agenciju koju je zatvorila pre tačno pet godina, sve uredno završila i sada joj javni izvršitelj traži da naplati 180.000 dinara na ime isticanja firme na tih prethodnih godina kada uopšte nije radila ta njena radnja.

Pogrešni računi, dešava se, i to imamo jednu svežu informaciju. Čovek je „Telekomu“, porodica je „Telekomu“ uplatila na ime nekih zaostalih dugova oko 32.000 dinara i to je navodno otišlo na pogrešan račun. „Telekom“ kaže – mi nemamo ništa s tim, to je u nadležnosti izvršitelja, a izvršitelju ne pada na pamet da uradi bilo šta da bi… ne žele ni da prihvate dokaz te porodice da su zaista uplatili taj dug od 32.000 zato što izvršitelj mora da naplati svoju naknadu, nagradu kako oni to zovu.

Evo, imamo slučaj, recimo, osnovnog duga od 4.200 dinara na ime neka tri računa koji je plaćen preko izvršitelja, 18.200 dinara.

Najnoviji biser je ono što se desilo porodici Zdravković, Ljubinki i Branislavu u Leskovcu. Aleksandra Antić, izvršitelj, je, zamislite, pogrešila adresu. Dužnik je bio njihov sin koji živi u istoj kući, ali na drugoj adresi, na drugom kućnom broju. Oni su lepo došli, gospođa Ljubinka je bila sama u kući, nije mogla da se izbori sa tom Aleksandrom Antić, odnela je mnogo vredne stvari, odnela joj je neki rustični nameštaj, nešto što zaista ta Aleksandra Antić nije umela ni da proceni koliko to zapravo vredi.

Ovaj uvod je uvod u pitanje predsedniku Narodne skupštine, zašto Narodna skupština nije razmatrala predlog SRS, Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju? Zašto Narodna skupština ne želi da čuje glas više od 100.000 građana Republike Srbije?

Takođe pitanje, zašto Gospođa Gojković nije ovaj naš predlog dostavila Vladi Republike Srbije, pa da vidimo kakav je stav Vlade Republike Srbije prema tom našem predlogu i kakav je generalno odnos Narodne skupštine, skupštinske većine, Vlade Republike Srbije, generalno vlasti u Srbiji prema građanima Republike Srbije, jer zanemariti više od 100.000 potpisa građana je nešto što nije u skladu sa demokratskim principima. Hvala.