Zahvaljujem, potpredsednici Vlade Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Blagodarim, gospodine potpredsedniče.

Na početku bih želeo da čestitam Savindan svima koji slave tu slavu, a i školsku slavu Sveti Sava svima u obrazovnim institucijama, gde se obeležava.

Zakon o planiranju i izgradnji, do izmena iz 2019. godine, podzemne linije infrastrukturne objekte je video kao javnu svojinu, javno dobro koje je iznad privatne svojine, i to je ispravno kada se radi o javnoj svojini, odnosno dobrima o opštoj upotrebi, kao što su vodovod, kanalizacija, električna energija itd. Međutim, stavljanjem privatnih cevovoda za mini hidrocentrale u kategoriju podzemnih linija infrastrukturnih objekata, kao javnog dobra od opšteg značaja, jednu privatnu svojinu, u ovom slučaju investitora mini hidroelektrana, izmene i dopune ovog zakona bez javne rasprave, stavljaju u povlašćeni položaj u odnosu na drugu privatnu svojinu vlasnika zemljišta, što mislim da je suprotno Ustavu.

Iskoristio bih priliku da potpredsednici Vlade i resorno nadležnoj ministarki postavim još jedno pitanje, a to je – kako se moglo desiti da je prodat PKB od blizu 17 hiljada hektara najuređenijeg i najkvalitetnijeg zemljišta u ovom području po bagatelnoj ceni od 4.600 evra po hektaru, a da nisu izuzete površine za buduću trasu puta koji treba da poveže Beograd i Zrenjanin, pa se sada traži alternativni prolaz? Voleo bih da, budući da je u javnosti dosta prisutno to pitanje, potpredsednica Vlade i resorna ministarka odgovori na to pitanje.

Takođe, u Srbiji ne postoji dijalog o suštinskim temama od interesa za dobrobit njenih građana, poput GMO, a o čemu sam u ovoj Skupštini govorio gotovo na svim sednicama od 2017. godine pa nadalje, zatim o mini hidroelektranama, o zagađenju životne sredine i svim drugim problemima koji tište građane. Mediji, umesto da podstiču dijalog ovog tima, ga obeshrabruju i guše.

Možda najbolji primer onoga o čemu govorim jeste činjenica da novi film našeg režisera Borisa Malagurskog „Težina lanaca 3. deo“, koji se upravo bavi ovim temama i koji će doživeti srpsku premijeru u nedelju, u Domu Sindikata, bivšem, pa nakon toga i u gradovima širom Srbije, nijedan javni medij nije do sada objavio. Film je inače privukao pažnju svetske publike. Prikazan je u gradovima širom SAD, Kanade, Nemačke, Austrije, Švajcarske i drugih država, ali u Srbiji je, čini se, sve drugo prioritet, i to baš sada u danima kada je naša država u svetskom vrhu po zagađenosti vazduha. Umesto da sistem pokrene dijalog o ovim temama, sistem ga ignoriše.

Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i sve štampane medije da prekrše, pod znakom navoda, zavet ćutanja o filmu „Težina lanaca 3. deo“ i temama koje autor Malagurski obrađuje, te da konačno počnu da rade svoj posao, služe svojoj svrsi – da budu u službi javnosti.

Nadam se da će mi se kolege narodni poslanici pridružiti u tom pozivu, jer je to jedini put ka demokratizaciji društva i promeni sistema koji zanemaruje životno značajne inicijative i probleme građana.

Inače, u tom filmu, svi oni koji ga budu gledali, imaće priliku da čuju stavove Noama Čomskog, najvećeg živog filozofa u drugoj polovini prošlog i u ovom veku, zatim Katrin Jakobsdoutir, premijerke Islanda, zatim Manfreda Mora, nemačkog profesora međunarodnog prava, Domenika Leđera, osnivača italijanske vojne opservatorije. Žao mi je što među stranim učesnicima nema i javne tužiteljke iz Rumunije, iako je bila gost u Srbiji. Od domaćih stručnjaka čućemo stavove prof. dr Danice Grujičić, poslanika zaštite životne Jovana Memedovića, ekonomiste Nebojše Katića i brojnih drugih stručnjaka iz naše zemlje, uključujući i moju malenkost. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Ševarliću.
S obzirom da ste postavili određena pitanja, koja se tiču, naravno, direktno potpredsednice i resora koji vodi ministar Zorana Mihajlović, ali ona svakako nema obavezu da vam odgovori na onaj jedan deo pitanja koji se ne tiču konkretno teme o kojoj danas govorimo i ja moram zarad ostalih narodnih poslanika, rekli ste, vrlo jasno, da u Skupštini ne postoji dijalog o važnim temama.
U Skupštini se vodi demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja, argumentovana demokratska rasprava. Subjektivan je stav da li je neki zakon po vašem mišljenju važniji ili ne, ali svaki zakonski predlog o kojem vodimo raspravu ima određenu važnost i značaj i uvek kolega Ševarliću možete sa terena politikanstva preći na teren argumentovane demokratske rasprave, što niste učinili danas u jednom delu svoje rasprave.
Reč ima potpredsednica Vlade, ministar prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zbog vas i zbog javnosti, prvo, ovi zakoni su svi prošli javnu raspravu.
Kada već pominjete Zakon o planiranju i izgradnji, da ne bi bilo nikakve zabune, ni sada ne pišu male hidroelektrane, ali mi smo predložili amandman u kojem će tačno da se precizira da su u pitanju samo elektrane na biomasu u funkciji poljoprivrednih gazdinstava.
Druga stvar, koju ste pitali za autoput Beograd-Zrenjanin, Zrenjanin-Novi Sad, prvobitno je bilo planirano da to bude brza saobraćajnica. U tom smislu je mogla da prođe i kroz naseljene predele, zato što prosto, njena širina nije tolika kao što su potrebe autoputa i iz tog razloga ne traži se neka nova linija, nego se jednostavno traži najefikasniji i najbolja ruta za tu deonicu i već smo mi naravno to i predložili i to će biti u javnosti vrlo brzo. Pravi se prostorni plan područja posebne namene i nema nikakvih zakulisnih radnji ili ne znam nečeg drugog. Ovu su važne stvari za građane Srbije. Nama je u interesu da dobiju što više autoputeva, a mi kao budžet smo dovoljno jaki da možemo sve to da podržimo. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednice Vlade.
Kolega Ševarliću, želite repliku?
Izvolite.

Najpre da repliciram predsedavajućem, odnosno gospodinu potpredsedniku Narodne skupštine.

Ne možete kolega meni da replicirate, jer ne možete voditi sa mnom dijalog. Ja vodim sednicu i poštujem Poslovnik i molim i vas da to činite.
Izvolite.

Pa, onda ako ne mogu da repliciram, neka građani zaključe šta to znači. Hvala.

Ne želite, zahvaljujem kolega Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, cenjena potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, iako predložene izmene Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti nisu obimni i odnose u suštini na povećanje maksimalne spratnosti objekta. Smatram da je pre svega zbog građana neophodno reći koju reč o samom zakonu kao i pitanjima koja se tako rešavaju.

Pomenutim zakonom se ne samo obezbeđuje krov nad glavom pripadnicima snaga bezbednosti, koje nemaju rešeno stambeno pitanje, već rešavanje ovog pitanja je od velike važnosti za samo jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koje pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i pre svega ljudsku i moralnu obavezu prema svima koji su tokom ratnih dejstava 90-ih godina prošlog veka dali značajan doprinos odbrani suvereniteta, nezavisnost i teritorijalne celokupnosti države, a polazeći od toga da najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti moram da konstatujem da je sramno po državu Srbiju, pre svega po one koji su od 2000. godine do 2012. godine, činili republičku i u velikoj meri lokalnu vlast one koje danas poput Dragana Đilasa obećavaju kule i gradove kako bi se vratili na vlast, što ti ljudi nemaju trajno rešeno stambeno pitanje.

Kako su mogli da imaju rešeno stambeno pitanje, kada je cilj Dragana Đilasa bio da se obogati i postane bogatiji čak i od samog grada, čiji je bio gradonačelnik, a ne da rešava probleme, kako građana Beograda, tako i svih ostalih građana.

Aktuelna republička Vlada je posle više od decenije tokom koje su snage bezbednosti, a pre svega Vojska Srbije, degradirane i ponižavane maksimalno odgovorno pristupila sistemskom rešavanju svih problema, kako samih snaga bezbednosti, tako i njenih pripadnika.

Poslednjih godina Vlada je stavila akcenat na značajno opremanje i naoružavanja snaga bezbednosti, u skladu sa potrebama povećanja njihove borbene gotovosti, a simi tim i stepena bezbednosti države i građana, kao i poboljšavanje uslova rada njenih pripadnika, poboljšanje njihovog socijalnog statusa, kroz povećanje zarada, a evo, kao što vidimo i kroz rešavanje stambenog pitanja. Samo odluka da država otpočne sa gradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti upravo je doneta na osnovu brojnih potreba pripadnika tih snaga.

Sagledavši sve realne potrebe, Vlada Republike Srbije je donela odluku da prvo otpočne sa izgradnjom stanova u Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu i u Sremskoj Mitrovici. U prvoj fazi projekta planirano je da se izgradi ukupno 7.965 stanova na oko 590.000 metara kvadratnih bruto površine u sedam gradova, a to na početku realizacije, odnosno u prvoj fazi iznosi 1530 stanova, od čega je već otpočeto sa izgradnjom 792 stana, dok je u prvoj B fazi planirano da se izgradi još oko 6.500 stanova, što stvarno predstavlja značajan pomak u odnosu na situaciju na pre od deceniju ili čak više.

Tako se u ovom trenutku u Vranju privodi kraju izgradnja 186, dok radovi na izgradnji 190 stanova traju u Nišu i u Kraljevu, gde se gradi 200 stanova, u Kragujevcu 216 stanova, u Novom Sadu 548 stanova, u Sremskoj Mitrovici 190 stanova, s tim što je trenutna realizacija posla u Vranju oko 80%, a na ostalim projektima oko 25%.

Ono što je bitno i jeste činjenica, da je država obezbedila lokalnim samouprava novac za infrastrukturu, kao i što je bitno to da se zgrade nalaze na dobrim lokacijama, sa uređenom infrastrukturom, obdaništima, školama i svim onim što je potrebno da postoji kao sadržaj, kako bi budući stanari mogli da zadovolje životne potrebe i naravno, kao što je izuzetno bitna činjenica da je sam kvalitet gradnje u skladu sa najvišim evropskim standardima. Hvala.