Dvadeseto vanredno zasedanje , 27.01.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

1. dan rada

27.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:30 do 18:40

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Dvadesetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Proverite svoje kartice, molim vas, svako neka proveri svoju karticu, pošto na ekranu piše prisutno ovoliko, a kada ste ubacili kartice znatno manje.
Izvolite, donesite privremene kartice, onaj ko smatra da nije u sistemu.
Ko smatra da mu kartica nije ispravna, molim vas neka mi se javi sada odmah, inače moram da dam pauzu.
Ko?
(Milojević Milosav: Meni nije ispravna.)
Dobro, sačekaćemo onda minut, dva.
Ali, molim vas da u ovoj maloj pauzi proverite i ostali, da li su vam ispravne kartice. Ubacite ih, na primer.
Pozivam vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice da bi mogli konačno da utvrdimo koliko ima poslanika u sali.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da imamo 124 narodna poslanika, te da nemamo uslova za početak današnje sednice.
(Katarina Rakić: Nije doneta zamenska kartica.)
Onda bi bilo 125, prema tome ne znam koliko kartica treba da sačekam još posle 35 minuta. Tako da molim šefove poslaničkih grupa da mi kažu koliko je vremena potrebno da bi počeli sa radom.
Pošto nemam odgovor, molim …
(Marijan Rističević: Onda prebrojavanje.)
Ne, neću prebrojavati nikom, hvala na sugestiji.
Znači, nemamo prisutnu većinu od ukupnog broja svih narodnih poslanika, s toga ne postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obzirom na to, a u skladu sa članom 88. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, prekidam rad Narodne skupštine dok se ne obezbedi kvorum, odnosno do 11.00 sati.
(Posle pauze)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Molim sve narodne poslanike da provere svoje kartice i da li im rade jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 126 poslanika te da imamo uslove da nastavimo rad i sednicu Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i izuzetno za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predloge akata iz dnevnog reda utvrđenog po zahtevu Vlade.
Dostavljeni su vam zapisnici Šeste, Sedme i Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje Zapisnika sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, održane 20, 21, 22, 25, 26, 27 i 28. novembra u 2019. godini.
Zaključujem glasanje: za 126, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala tri od ukupnog prisutnih 129 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, održane 28. i 29. novembra i 2, 3, 4, 5. i 6. decembra u 2019. godini.
Zaključujem glasanje: za 126, protiv – niko, uzdržanih – nema od ukupnog prisutnih 129 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, održane 9, 10, 11, 12. i 13. decembra u 2019. godini.
Zaključujem glasanje: za 126, protiv – niko, uzdržanih – nema od ukupnog prisutnih 126 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Dvadesetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Dvadesetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, određen je sledeći:
D e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti, koji je podnela Vlada; 4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji je podnela narodni poslanik Katarina Rakić;
6. Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, koji je podnela Vlada;
10. Predlog odluke o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi delu železničke infrastrukture, koji je podnela Vlada;
11. Predlog odluke o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi delu železničke infrastrukture, koji je podnela Vlada;
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran, koji je podnela Vlada;
13. Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, koji je podnela Vlada;
14. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada;
15. Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada;
16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat za konkurentnu poljoprivredu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;
17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Projekat unapređenje zemljišne administracije u Srbiji) između Republike Srbije i
Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;
18. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu između Republike Srbije (kao Korisnika kredita) i T.C. Ziraat Bankasi A.Ş. i Denizbank A.Ş. (kao Davalaca kredita), koji je podnela Vlada;
19. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Nabavka voznih sredstava za Srbija Voz) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada i
20. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2009 (2019) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike, Tiršova 2 u Beogradu, koji je podnela Vlada.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2, član 170. i član 192. Poslovnika Narodne skupštine predložio, je da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama 1. do 13.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 126, protiv – niko, uzdržanih – nema od 126.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 13. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Aleksandra Damnjanović i Miodrag Poledica, državni sekretari, Jovanka Atanacković, magistar Đorđe Milić i Zoran Ilić, pomoćnici ministra, Veljko Kovačević, Lazar Radaković i Saša Stojanović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra, Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Vinka Milanović, savetnik potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Gospođo potpredsednice Vlade, dobro došli u parlament.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. i članu 192. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama između 1. i 13.
Da li predlagač, odnosno predstavnik predlagača žele reč?
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite, potpredsednice Vlade.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

Hvala.
Dobar dan, poštovani predsedavajući, drage poslanice i poslanici, hvala prvo što ste prihvatili da danas razgovaramo o 13 tačaka, odnosno predloga zakona koje je Vlada Republike Srbije usvajala na svojim redovnim zasedanjima, odnosno na svojim redovnim sednicama. Ja ću vrlo kratko o svakom od tih zakona reći nekoliko rečenica, ali verujem da ćemo u načelnoj raspravi, kao i u raspravi po amandmanima moći da možda i unapredimo ove predloge zakona.
Dakle, ispred vas je Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Mi smo zaključno sa 2019. godinom završili, pustili u saobraćaj 350 kilometara autoputeva, preko 300 kilometra pruga rekonstruisali, otvorili treći međunarodni aerodrom. Dakle, imamo dosta iskustva u onome što se zove realizacija važnih infrastrukturnih projekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Iz tog razloga, svesni puno problema koje smo imali upravo u rešavanju problema, odnosno pitanja imovine, ovo je jedan zakon koji treba da pomogne i da omogući u stvari da budemo mnogo brži i efikasniji kao država u realizaciji infrastrukturnih
projekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju. To znači da sve ono što počinjemo našim novim investicionim planom „Srbija 2025“ želimo zaista da bude najbrže i najefikasnije urađeno i izgrađeno.
U tom smislu je ovaj zakon koji je ispred vas. Dakle, želimo da mnogo efikasnije rešavamo imovinsko-pravna pitanja, smanjuju se određene procedure. Ni jednog trenutka, naravno, ne na štetu prava korisnika eksproprijacije i verujem da iz Predloga zakona ovog nacrta zakona to ste mogli da vidite.
Želim takođe da kažem da verujemo da ovaj predlog, odnosno ovaj nacrt zakona može da nam pomogne da mnogo efikasnije koristimo budžetska sredstva, da mnogo efikasnije koristimo kreditna sredstva, može, takođe, odnosno treba da nam omogući da ne dođemo u situaciju da treba da kasnimo u realizaciji određenih infrastrukturnih projekata i takođe, u tom smislu, da sami izvođači na velikim infrastrukturnim projektima prosto nemaju mogućnost da nam izdaju tzv. klejmove, odnosno penale, zbog toga što možda investitor nije uradio ono što u određenim ugovorima stoji.
Takođe ću vam reći da, na primer, u ovim novim projektima koje planiramo da radimo, a to je početak ove godine, 2019. godine, infrastrukturnih projekata, dakle, autoputeva, brzih saobraćajnica, brze pruge, ulaganja u aerodrome, vodni saobraćaj, mi očekujemo da samo ako govorimo o imovinsko-pravnim odnosima rešavamo pitanja oko 50.000 parcela samo na onim deonicama koje se tiču izgradnje autoputeva. Dakle, to je jedan ozbiljan, veliki posao i zato je ovaj zakon ovde ispred vas, da pokušamo da budemo u tom smislu mnogo brži.
Drugi Predlog zakona jeste o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Pored onoga što mi zaista radimo u svim zakonima, to je da se prilagođavamo evropskim normama, evropskom zakonodavstvu, na kraju krajeva, sve što smo uradili kroz Zakon o planiranju i izgradnji dao je rezultate. Srbija je danas deveta na svetu u izdavanju građevinskih dozvola.
Srbija danas ima negde za preko 300% više gradilišta nego što je imala pre pet godina. Dakle, dobro smo radili Zakon o planiranju i izgradnji. Sada želimo, da kada unapredimo određene norme iz zakona, i posebno se unutar ovog predloga zakona, bavimo pitanjem licenci, izdavanja licenci kako inženjerima, arhitektama i prostornim planerima.
Ono što smo uradili su dve važne stvari. Jedna da smo smanjili broj procedura, administrativnih procedura da se dođe do licence, ali sa druge strane smo obavezali sve one inženjere koji dobijaju svoje licence da moraju da imaju kontinuirano obrazovanje, da moraju kao i sve druge struke da se svakodnevno praktično obrazuju u svojim oblastima.
Treći zakon koji je ispred vas je čini mi se jedan, kao i svi drugi na kraju krajeva, veoma važan za građane i građanke Srbije, to je Predlog zakona o registru prostornih jedinica i adresnom registru. Jedan podatak je zaista poražavajući za sve nas, tri miliona ljudi u Srbiji još uvek nemaju brojeve svojih ulica, niti nazive svojih ulica. Od ta tri miliona, 2,2 miliona praktično nema ni naziv ulice, ni broj, a tri miliona u najvećem delu nemaju broj ulice, da ne govorimo da su u međuvremenu jedinice lokalnih samouprava pravile neke svoje interne evidencije da bi mogle uopšte da komuniciraju sa ljudima, što je napravilo još više problema. Vlada Srbije je iz mnogih dokumenata i uredbi koje je imala smatrala da treba da imamo jedan ozbiljan zakon, jer kao što imamo Centralni registar stanovništva, kao što imamo registar privrednih subjekata, kao što imamo registar nepokretnosti, moramo da imamo i adresni registar i to je negde suština ovog predloga zakona.
Zatim, tu je Predlog zakona o izmenama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Vi znate da smo mi u tom velikom projektu. Prvi stanovi će već biti negde krajem februara, početkom marta u Vranju. Počinjemo izgradnju blizu osam hiljada stanova i raspisujemo tendere do kraja aprila. Jedina izmena u ovom predlogu zakona jeste povećanje spratnosti, dakle sa šest na osam spratova predlažemo da se uradi ovim zakonom
Zatim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.
Vi znate da smo ovde pred vama branili zakon 2015. godine ja mislim, sa željom da zaista rešimo konačno ta pitanja. Ispostavilo se da to nije dovoljno efikasno i da je osnovni problem bio u bankarskoj garanciji koja se davala za ogroman broj godina. U tom smislu, jedna od glavnih izmena ovog zakona, a u cilju da završimo što pre te poslove jeste da će bankarska garancija biti u roku od pet godina sa svim onim stvarima koje su neophodne da budu, da obezbede sigurnost.
Dakle, niko se ne oslobađa plaćanja, nigde se ne prave nikakvi ustupci, nego jednostavno gledamo kako da kroz ovaj zakon rešimo konačno pitanje da nemamo godinama iste probleme. Do sada, inače, je naplaćeno kroz ovaj zakon oko 800 miliona dinara. Jedan deo naravno ide Fondu za restituciju, jedan deo ide u državni budžet, a jedan deo ide u budžete lokalnih samouprava tamo gde se to zemljište nalazi.
Zatim, tu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.
Činjenica jeste da smo mi otvorili 350 kilometara autoputeva, samo u 2019. godini 120 kilometara puteva, da je neophodno bilo uskladiti redove vožnji. U tom smislu smo, između ostalog, promenili ovaj zakon, ali smo učinili takođe da smanjimo mnoge, ono što smo mi imali utisak i videli, mnoge administrativne procedure i postupke, da ih svedemo na najmanji mogući broj kako bi obezbedili da građani Srbije imaju zaista najkvalitetniju i najbolju uslugu u ovoj oblasti.
Takođe, ispred vas su dva zakona iz oblasti iz vodnog saobraćaja, to je Zakon o plovidbi, odnosno izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti.
Želim da kažem da mi do sada nismo imali zakon o hidrografskoj delatnosti, iako sve zemlje oko nas to imaju, to je jako važno za bezbednost plovidbe i jako važno za kvalitet tehničke dokumentacije, to je ono što smo zaista mogli u prethodnom periodu da vidimo da nedostaje našem sistemu.
Što se tiče zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, velike razlike, tektonske razlike su napravljene upravo u vodnom saobraćaju prethodnih nekoliko godina. Mi danas govorimo o ulaganju, o projektima koji su vredni u vodnom saobraćaju zajedno sa ulaganjima u luke blizu pola milijarde evra, dakle, oko 500 miliona evra, da bismo zaista imali to na najbolji, najefikasniji i najracionalniji način vođeno, zato su ovde dati određeni predlozi.
Dakle, jedan deo nadležnosti se sa Agencije za upravljanje lukama prenosi na resorno ministarstvo, odnosno na Ministarstvo saobraćaja, ali još jedna novina je napravljena u Predlogu ovog zakona a to je, dakle, da smo odredili minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga. Nekad davno nije se o tome mnogo ni razmišljalo, a mi smo i te kako vodili računa o tome i šta je lučko područje i šta je lučka infrastruktura, ali isto tako i minimalni nivo rentabilnosti. O tome verujem da će biti dosta pitanja i dosta razgovora.
Zatim, ispred vas je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, pre svega, dalje usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom. Mi jesmo, negde, kada pogledamo sve oblasti transporta, negde najbliži evropskim standardima upravo u vazdušnom saobraćaju. Postojale su određene oblasti vezane za obezbeđivanje vazduhoplovstva, koje su takođe morale da se u tom smislu urade.
Tu je i vazdušni sporazum sa Republikom Iran, takođe i Aneks 1 Sporazuma između Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije i Turske Vlade u oblasti infrastrukture.
Mi sa Turskom imamo dobru saradnju u oblasti infrastrutkture. Na kraju krajeva, to su zemlje sa kojima radimo na važnim deonicama autoputeva i tu su dva predloga odluka o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi u delu železničke infrastrukture.
Odmah da kažem, u pitanju je železnička infrastruktura koja čak i ne postoji na nekih 400km, a vodi se u knjigama „Železnice“ i naravno, za nju se plaćaju određene naknade koje su neophodne.
Mi danas hoćemo da se železnica dalje razvija i u tom smislu jesu odluke koje su donete već pre nekoliko godinama u železničkim preduzećima, potvrđene na Vladi Republike Srbije, da ono što se ne koristi, za šta ne postoji interes ni jedinica lokalnih samouprava, to se prosto gasi, zato što tu saobraćaja nema godinama, a ulažemo i pravimo osnovne koridore, kao što znate i brzu prugu, ali i dole od Beograda, Niša, Preševa, kao i Barske pruge i regionalne pruge.
Trudila sam se da budem kratka, zato što verujem da ćemo razgovarati u toku ove rasprave u načelu.
Želim nam svima uspešnu raspravu i nadam se da ćemo imati još dobre, bolje zakone nakon ove rasprave. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospođo Mihajlović.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Marija Jevđić se javila, izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko zakona koje je predložilo vaše Ministarstvo, gospođo Mihajlović.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene zakona.

Predloženi Zakon o planiranju i izgradnji, je još jedan korak, kao što ste rekli, što boljem usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, kao i definisanju normi koje će omogućiti da Srbija zauzme što bolje mesto na „Duing biznis listi“ Svetske banke i zbog naših građana želim da podsetim da je Srbija jedina zemlja sa zapadnog Balkana koja je napredovala na „Duing biznis listi“ i trenutno smo na 44. mestu, a kada pogledamo 2012. godinu, bili smo čak na 92. mestu.

Mislim da se najznačajnije izmene ovog zakona odnose na profesionalnu kvalifikaciju, odnosno na izdavanje licenci inženjerima, arhitektama i prostornim planerima i maksimalno uključenje struke, koje nažalost u prethodnom periodu je bilo nedovoljno zastupljeno i zbog toga su se javljali razni problemi, kao što je probijanje rokova i planova.

Struktura mora da bude ravnopravni partner i nadam se da će posle usvajanja ovog predloženog zakona o planiranju i izgradnji, stvoriti se uslovi da se izdavanje licenci prenese Inženjerskoj komori Srbije, da će Komora dobiti svoje poslove nazad i time se poboljšati položaj strukture.

Kada već govorimo o Inženjerskoj komori Srbije, želim da kažem da je prvi put od postojanja IKS, na tom čelu izabrana jedna žena, čime smo pokazali da smo kao društvo sazreli za rodnu ravnopravnost, u svim segmentima društva. Očekuje nas veliki broj infrastrukturnih projekata i tu mora struka da se maksimalno uključi, jer je isti cilj i struke i države, a to je realizacija svih planiranih projekata u roku, a sve u cilju poboljšanja životnog standarda građana Srbije.

Inače, krajem decembra, predsednik Vučić je predstavio program Srbija 2025. godine, kojim je planirano 14 milijardi evra da bude uloženo u infrastrukturu i razvojne projekte. Prošle godine je pokrenuta izgradnja četiri autoputa i planirana su još dva nova autoputa. Ali, za mene kao poslanicu JS koja dolazi iz Raške oblasti, odnosno iz Kraljeva, najvažniji je početak izgradnje Moravskog koridora i želim da iskoristim priliku da vam se gospođo ministarka, u ime građana sela Sirče, Oplanić i Popović, zahvalim što je prvobitni projekat izmenjen i planiran je most preko reke Morave, a ja sam u načelnoj raspravi, kada smo u Skupštini razmatrali poseban Zakon o Moravskom koridoru, ukazala na njihovu bojaznost da taj most bude ukinut i da se time onemogući da obrađuju svoje njive koje su sa druge strane reke.

Ministarstvo je to prepoznalo, vi ste u načelnoj raspravi to i obećali, most je planiran, ali sam vam ja pre nekih mesec dana postavila pitanje, uputila pitanje vašem ministarstvu koje se odnosi na izgradnju nadvožnjaka koji bi bio u produžetku mosta i time bi se očuvala povezanost pomenutih sela sa samim gradom, ali i sa industrijskom zonom „Magnohrom“ u kojoj radi veliki broj meštana.

Naravno, ako je izgradnja nadvožnjaka moguća, ne narušavajući projekat, a sa druge strane da se pomogne i olakša život naših građana koji su odlučili da ostanu na selu i svojim radom ožive i očuvaju srpska sela.

Nadam se da ću uskoro dobiti odgovor. Još jednom želim da ukažem na veliku važnost Moravskog koridora, ne samo kao važne saobraćajnice, već što će se njegovom izgradnjom urediti korito Zapadne Morave, koje je poslednjih godina, da ne kažem decenijama unazad, nanelo ogromne štete ovom kraju prilikom izlivanja. Imali smo velike poplave i prošle godine i pre tri godine, tako da znamo svi kolike su štete bile nanete tom delu Srbije.

Na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju, kojim se uređuje ova oblast sa evropskim propisima i vi ste istakli u vašem izlaganju, da smo tu negde blizu evropskih propisa i da se puno radilo na njihovom usklađivanju sa evropskim propisima. Kada govorimo o vazdušnom saobraćaju, želim da pomenem otvaranje aerodroma „Morava“ i da vam se zahvalim na tome i vama i predsedniku Aleksandru Vučiću, što ste prepoznali važnost tog aerodroma, ne samo za raški kraj, nego i za zlatiborski i za moravski i to će upotpuniti sliku, zajedno sa Moravskim koridorom, za brži i veći ekonomski privredni razvoj tog dela Srbije.

Uz pomoć države, verujem da će se u kratkom roku i postići dobro poslovanje pomenutog aerodroma, kao što je u prošloj godini, na primer, već u prvom kvartalu Aerodrom „Nikola Tesla“ opslužio više od milion putnika i broj poletanja i sletanja je porastao sa za 3,57%, a uzastopno 33 meseca aerodrom je beležio rast prometa.

Zalaganje države da vojni aerodrom „Ponikve“ pretvori u civilni, govori o spremnosti da se Srbija regionalno razvija i da se stvore što bolji poslovni ambijent za dolazak novih investitora.

Sam Predlog zakona preciznije uređuje i pitanje iz oblasti vazdušne bezbednosti. Srbija je prvi put 2018. godine predsedavala stalnom komisijom Eurokontrola, a to je evropska organizacija koja je zadužena za bezbednost vazdušne plovidbe. To je ujedno i potvrda da kao država stalno radimo na unapređenju vazdušnog saobraćaja.

Na današnjoj raspravi imamo i Predlog izmene Zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti i to je, kao što ste rekli, izmena samo jednog člana. To je član 14. kojim se povećava spratnost objekata koji se grade sa šest na osam spratova.

Za JS ova izmena je opravdana, s obzirom da imamo podatak da čak 18.000 pripadnika snaga bezbednosti nema adekvatno rešeno stambeno pitanje i kao socijalno odgovorno društvo treba da prepoznamo i vrednujemo sve one koji su svoj život posvetili služenju zemlje i čuvanju njene bezbednosti.

Upravo je Projektom izgradnja stanova za pripadnike svih struktura bezbednosti jedan od pokazatelja da Srbija vodi računa o njima. Imali smo na primer projekat u Nišu koji je od 2011. godine čekao na realizaciju, a odnosio se na izgradnju kompleksa stambenih jedinica za pripadnike Vojske Srbije i konačno je u septembru ta realizacija otpočela.

Tu će biti izgrađeno više od 20.000 kvadrata stambenog prostora. Takođe, stanovi se grade i u Kraljevu, Vranju, Kragujevcu, Novom Sadu. Ono što je jako bitno je da će najmanje 80%, prilikom izgradnje tih stambenih objekata biti uključeni domaći proizvodi, što je svakako dobra poruka za naše domaće proizvođače proizvoda za gradnju zgrada.

Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih objekata od posebnog značaja ima za cilj bržu realizaciju velikih infrastrukturnih projekata. Vaše ministarstvo gospođo Mihajlović za 2020. godinu je planiralo realizaciju projekata iz novog investicionog ciklusa vrednog oko pet milijardi dolara.

Počinje gradnja četiri auto-puta. Radovi na Fruškogorskom koridoru i svedoci smo da zbog određenih procedura može da se izgubi na vremenu i upravu je predloženi zakon proistekao iz dosadašnjeg iskustva, gde zbog nedefinisanih odredbi dolazilo do kašnjenja u realizaciji najvažnijih projekata u zemlji.

Zakonom su precizirane procedure koje su u praksi pravile nedoumice. Inače Nacrt zakona je bio u javnoj proceduri i nije bilo primedbi institucije ili pojedinih stručnjaka. Verujem da neće biti zloupotrebe pri procedurama javnih nabavki i eksproprijacije. Za tako nešto postoji kaznena politika, inspekcija, kao i nezavisno telo koje mora da kontroliše realizaciju projekata.

Imamo i predlog dve odluke koje se odnose na oduzimanje svojstva, dobara u opštoj upotrebi, železničke infrastrukture i tim predlogom se ukida oko 400 km pruga na kojima se duže vreme ne odvija saobraćaj. Srbija radi na modernizaciji železničkog saobraćaja. Kupljeno je 48 novih vozova koji saobraćaju po Srbiji. Otvorena je nova železnička stanica na Prokupu, završen je Žeželjev most, rekonstrukcija pruge na Koridoru 10 iznosi oko dve milijarde evra, a od posebnog značaja svakako biće početak izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta.

Ulaganjem u modernizaciju železnice premašile su čak četiri milijarde evra. Razvoj železnice prati razvoj Srbije ili razvoj Srbije prati razvoj železnice. Razvijena železnica, pogotovo teretna znači i razvijena privreda. Ja imam jednu malu sugestiju koja se odnosi na podmlađivanje osoblja, posebno izvršnog. Treba primati mlade kadrove i zadržavati ih ovde, posebno mašinovođe. Verujem da država ima način da to i uradi, pogotovo kada vidimo koliko se u poslednje vreme ulaže u samu železnicu i železničku infrastrukturu.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Turske o saradnji u oblasti infrastrukture proizilazi iz dobrih bilateralnih odnosa ove dve zemlje. Kada pogledamo 2011. godinu kada su turske investicije u Srbiji iznosile milion dolara, a 2018. godine dostigle čak 200 miliona dolara, vidi se da saradnja ide uzlaznom linijom i da treba raditi na projektima koji će iskoristiti kapacitete obe države.

` Osnovni projekat je infrastrukturno povezivanje na Balkanu, a Srbija akcenat stavlja na podizanje infrastrukture u Raškoj oblasti i u saradnji sa Turskom radi se deonica Novi Pazar-Sjenica koja košta oko 24 miliona evra.

Treba istaći posetu predsednika Turske Redžepa Erdogana u oktobru 2019. godine, kada je i održan visok savet za saradnju Srbije i Turske i potpisano je čak devet sporazuma.

Učešće predsednika Vučića na svečanom otvaranju Turskog toga u Istambulu je pokazatelj ogromnog poštovanja prema Srbiji, a izgradnja samog Turskog toga je od veliko značaja ne samo što se tiče obezbeđenja snabdevanja gasom, već je to i velika investicija i mnogo znači za razvoj Srbije i povećavanje radnih mesta.

Uvažavanje naše zemlje zbog vođenja odgovorne spoljne politike na čelu sa predsednikom Vučićem i ministrom Dačićem je vidljiva i Srbija je postala jak faktor ne samo u regionu, već i u Evropi.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće predložene zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Jedinstvena Srbija će uvek podržavati zakone kojima se Srbija gradi, modernizuje, ojačava infrastruktura, sve u cilju podizanja kvaliteta naših građana, kao i ugledu Srbije u svetu. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Jevđić.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

Zahvaljujem jedinstvenoj Srbiji što će podržati predloge ovih 13 zakona.
Takođe sa posebnim osvrtom na nove projekte koje od ove godine započinjemo, odnosno pet milijardi evra će biti novi projekti koje Vlada Republike Srbije započinje od ove 2019. godine. Naravno pored Moravskog koridora koji ste vi pomenuli. Nije to samo Moravski koridor, to je Fruškogorski koridor, zatim obeležili smo već početak radova na Ruma-Šabac-Loznica jedan deo auto-puta, drugi deo brze saobraćajnice. Takođe smo već otpočeli radove na deonici Sremska Rača-Kuzmin. Dakle, naša veza sa BiH.
Radi se već deonica Preljina-Požega na Koridoru Miloš Veliki. Počinjemo ove godine i Valjevo-Iverak. Hoćemo da spojimo i Valjevo sa auto-putem. Radi se dokumentacija za deonicu ka Boljarima, odnosno granice sa Crnom Gorom. Verujem da ćemo ove godine početi radove i na deonici Niš-Pločnik, odnosno Niš-Merdare-Priština u trećem kvartalu ove godine. Sve su to novi auto-putevi.
Radi se ove godine projektno-tehnička dokumentacija za novi auto-put Vožd Karađorđe. Očekivanja su da tek sledeće godine, dakle 2021. godine možemo očekivati radove. Dakle, to su ogromni, kapitalni projekti koje ova Vlada započinje i upravo ovi zakoni kao što ste i sami rekli mogu da pomognu da budemo brži i efikasniji.
Pomenuli ste samo u jednom trenutku vezano za Moravski koridor i vaše poslaničko pitanje. Iz tehničkih razloga ovog puta to nije moguće uraditi, imati nadvožnjak. To bi dalje značilo neke druge probleme u tom tehničkom smislu. Mislim da smo vam odgovorili na to pitanje.
Vezano za stanove za snage bezbednosti, procena je da blizu 19.000 ljudi nema obezbeđeno stambeno pitanje, a rade u policiji Vojsci ili u BIA. To je zaista jedna od mogućnosti, dakle, ovaj projekat jeste prava mogućnost da izađemo u susret tim ljudima i da dobiju kvalitetne stanove, jer to nisu socijalni stanovi, dakle, to su stanovi po svim evropskim standardima i tako konačno reše svoje pitanje.
Hvala vam još jedanput na svemu što ste izneli kao vaše viđenje ovih predloga zakona.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, potpredsednice Vlade.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam narodne poslanike da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima Slavica Živković.
Izvolite, gospođo Živković.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Slavica Živković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovana ministarka, poštovani gosti iz Ministarstva građevinarstva, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze izuzetno važni zakoni za Republiku Srbiju, zakoni koji dodatno definišu i usklađuju srpsko građevinarstvo sa svetskim standardima, i naravno da će u narednom periodu doprineti privrednoj aktivnosti koja u ovom delu industrije samo nastavlja tendenciju rasta.

Ja ću samo navesti neke primere i neke podatke koji su važni za rast u opšte građevinske aktivnosti za prethodni period. U novembru mesecu 2019. godine, izdato je 1930 građevinskih dozvola, što je za 15,5% više u odnosu na novembar mesec 2018. godine. Posmatrano prema vrsti građevina 78% je izdato za zgrade, dok je 22% izdato za ostale građevine. Ono što je vrlo bitno, mislilo se po pokazateljima da je 2018. godina rekordna, kada govorimo o privrednoj aktivnosti u građevinarstvu, međutim, pokazatelje koje imamo još uvek dosad na mesečnom nivou, jer još nisu gotovi statistički podaci za celu 2019. godinu, ali taj trend je otprilike na mesečnom nivou, oko 15% do 20% i sigurno će, kada budu obrađeni kompletni podaci za 2019. godinu, prethodna godina biti rekordna kada govorimo o građevinskoj aktivnosti u Republici Srbiji.

Razvoj građevinarstva u svakoj zemlji zahteva i praćenje određenih normi koje se propisuju različitim direktivama, kao i uvođenje novih standarda koje zahtevaju i stalne izmene zakona koje definišu oblast građevinarstva. S toga i Zakon o planiranju i izgradnji često trpi izmene, jer mi kao zemlja moramo naše zakonodavstvo usklađivati sa određenim normama.

Ovde konkretno govorimo o Direktivi o priznavanju stručnih kvalifikacija jer ovaj profesionalni naziv daje licu ovlašćenja za obavljanje regulisanih profesija.

Smatramo da je to izuzetno važno za srpsko građevinarstvo jer će na ovakav način stručnjaci moći da obavljaju svoje regulisane profesije i ne zadovoljavaju svoje osnovne stručne sposobnosti koje proizilaze iz same definicije regulisane profesije, polaganje stručnog ispita koji je do sada radila Inženjerska komora i verovatno će raditi u narednom periodu koji se obavlja na jednom zaista najvišem nivou, jer su članovi komisije najimanentniji stručnjaci, kako iz reda nauke sa fakulteta, tako i stručnjaci iz prakse koji iza sebe imaju izuzetno referente poslove.

Od 2018. godine, tačnije od oktobra meseca, posao izdavanja licenci je preuzelo Ministarstvo građevinarstva na sebe i naravno, polaganje stručnog ispita je samo jedan od uslova koje je građevinski inženjer morao da ispuni da bi dobio licencu i da bi obnavljao.

Ono što ovaj zakon uvodi kao novinu, jeste obaveza permanentnog usavršavanja za sve licencirane inženjere svih struka u građevinarstvu i da će po ovome što se vidi u zakonu u narednom periodu biti donet niz podzakonskih akata koji će dodatno definisati program permanentnog usavršavanja za građevinske inženjere, za arhitekte, urbaniste i, naravno, prostorne planere. Svi će oni imati naziv - licencirani arhitekta, prostorni planer i da ne nabrajam dalje.

Ono što je takođe vrlo bitno da će program permanentnog usavršavanja sprovoditi organizacije koje budu akreditovane da vrše ovakvu edukaciju. Ja verujem da će Ministarstvo građevinarstva, kao što je i u prethodnom periodu, u svoje komisije prilikom izrade podzakonskih akata uvrstiti ljude kako iz struke, tako i iz nauke, koji će zajednički učestvovati na izradi ovog podzakonskog akta koji će apsolutno biti u interesu obrazovanja stručnog kadra u građevinarstvu.

Želim da navedem samo jedan dobar primer pozitivne prakse koji smo imali u Ministarstvu građevinarstva, kada govorimo o zakonu o građevinskim proizvodima i kada govorimo o izradi podzakonskih akata, gde je Ministarstvo građevinarstva insistiralo na uključenosti privrede u izradi podzakonskih akata, jer je to pokazalo zaista da se na takav način donose akti koji naiđu odmah na potpunu primenu.

Pored stručnih ljudi iz građevinarstva, u komisije su bili uključeni i stručnjaci iz proizvodnje, konkretno direktori proizvodnje u određenim fabrikama, gde su, naravno na osnovu mišljenja koje se iz privrede i te kako uvažavalo, u Ministarstvu došli do konkretnih rešenja i u predviđenom roku su izrađeni svi podzakonski akti koji su stupili na snagu krajem prethodne godine, što je u privredi u izveštajima za prethodnu godinu okarakterisano kao jedna izuzetno dobra saradnja Ministarstva i privrede, koje donosi podzakonska akta potpuno u saradnji sa domaćom privredom, istog trenutka, ne odstupajući uopšte od evropskih normi i svega onoga što moramo ispoštovati kao država, ali, s druge strane, u saradnji sa domaćom privredom i raditi u interesu svoje zemlje i privrede uopšte.

Kada govorimo o programu permanentnog usavršavanja, ja želim da navedem jedan problem koji je primećen u praksi. Savez građevinskih inženjera Srbije u svom sastavu ima 10 strukovnih organizacija koje imaju između 50 i 60 godina dugu tradiciju i uopšte programom rada Saveza građevinskih inženjera i strukovnih organizacija Statutom su predviđeni i programi pružanja stručne pomoći, permanentnog usavršavanja i naravno, organizovanja struke u cilju praćenja svih evropskih i svetskih trendova. Savez organizuje određene skupove, da li na dve ili tri godine i na taj način zaista se pomaže stručnoj javnosti i privredi da se određena i svetska dostignuća i dostignuća u okviru naše zemlje primene na najbolji mogući način.

Nije potrebno slati u svet naše stručnjake da bi se dodatno edukovali, jer mi svet dovodimo kod nas. Uvodničari su obično najeminentniji stručnjaci koji dolaze po pozivu iz zemalja koje su već primenile određene standarde koji se kod nas, naravno, budu u primeni. Ali, ono što je primećeno kao problem jeste odsustvo mladih inženjera iz privrede na takvim skupovima.

Složićete se sa mnom, ne možemo mi jednog privrednika nikako naterati da on mladog inženjera pošalje na edukaciju i da radi na njegovom permanentnom usavršavanju. Mi smo se kao organizacija bavili tim problemom. Imate stav privrede gde privrednik kaže, mahom su to sad privatna građevinska preduzeća - zašto bi on ulagao u mladog inženjera i bio bez njega tri dana i platio mu kotizaciju od 100 evra za određeni skup, ako on sutra nema nikakvu garanciju? On dođe jednog dana i kaže mu da više ne želi tu da radi, da želi da ode u inostranstvo, da se tamo bavi svojim poslom i da se tamo usavršava.

S druge strane, imate stav inženjera koji kažu da ne žele na takav način da rade u privredi jer nemaju mogućnost da se dodatno usavršavaju, ako njega njegov gazda ne želi da pusti ili ne želi da mu dozvoli ili da plati za njega određenu edukaciju. On smatra da ne može biti konkurentan u narednom periodu i da svoje znanje ne može usavršavati i, naravno, ne može adekvatno obavljati svoj posao u toku svog čitavog radnog veka.

Šta je preporuka? S obzirom da će Ministarstvo građevinarstva u narednom periodu raditi programe permanentnog usavršavanja, preporuka je da Ministarstvo građevinarstva kroz programe možda javnog poziva ili konkursa obezbedi sredstva za sufinansiranje određenih programa permanentnog usavršavanja za mlade inženjere iz privrede.

Mislim da je to na fakultetima i institutima dosta dobro regulisano poslednjim izmenama i dopunama Zakona o nauci, jer su za njih već opredeljena sredstva za dopunsko usavršavanje, ali privreda taj problem nema rešen. Mislim da će ovo značajno doprineti baš ovom problemu koji je do sada evidentiran u praksi.

Za nas iz Socijaldemokratske partije obrazovanje je izuzetno važno, pogotovo obrazovanje mladog kadra i podrška mladim ljudima. Mislim da država treba da pokaže da su ti mladi inženjeri koji rade u privredi njoj potrebni i da je ovo jedna od mera koja može poslužiti zaista da i oni promene mišljenje za ostanak u našoj zemlji, ali isto tako i njihovim gazdama možda da njihovo razmišljanje malo izmeni u tom pravcu.

Ono što je još jedan od problema, a što se negde definiše zaključcima sa određenih stručnih skupova u građevinarstvu koji su održani u protekle dve-tri godine, jeste jedan veliki problem - značaj nabavke nove terenske opreme, ali i nedostatak savremene laboratorijske opreme za ispitivanja. Saglasno odgovarajućim standardima u oblasti, evo, geotehnike, jer je to najveći problem kada govorimo o infrastrukturnim objektima, svedoci smo nečega što je jako opasno i što je u poslednjih nekoliko godina počelo značajno da remeti naš život. Mislili smo da su prirodne katastrofe nemoguće, međutim, one se ipak dešavaju. I sve ono što se dešava u prirodi, naravno, značajno utiče na mehaniku tla i utiče na određene probleme i određene možda velike štete koje smo imali u prethodnom periodu, a koje su okarakterisane kao nedostatak dobro odrađenog ispitivanja ili možda nekih preventivnih mera za sanaciju nastalih šteta.

Smatra se da se u prethodnom periodu uvode neki novi standardi i neka nova istraživanja. Šta je novina? Što se uvodi savremeni pristup u napretku istraživanja u oblasti prevencije i kontrole geoloških hazarda. U tom smislu, potrebno je svestrano proučavanje uticaja klimatskih promena na stanje infrastrukturnih objekata, uz planiranje preventivnih mera u cilju ublažavanja posledica.

Mišljenja smo da Ministarstvo građevinarstva treba da nađe način da pomogne u nabavci adekvatne opreme. Na koji način, da li u saradnji sa nekim drugim ministarstvom, da li iz sredstava budžeta, ali, s obzirom da smo u velikom investicionom ciklusu i da je izgrađeno jako puto i puteva i svega, evo, i danas imamo zakone koji definišu izgradnju novih saobraćajnica i u naredne dve godine će biti izgrađeno zaista mnogo puteva, mi moramo imati neki plan preventivnih mera, jer ovo što se dešava sa prirodom značajno utiče na probleme koje možda u ovom trenutku sa postojećim načinom ispitivanja i oprema ne možemo predvideti.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u svom planu rada i budžetom za 2020. godinu, 2021. i 2022. godinu planiralo otpočinjanje realizacije projekata iz novog investicionog ciklusa, čija vrednost je procenjena na oko pet milijardi evra ulaganja u infrastrukturne objekte.

Svi ovi objekti predstavljaju linijske infrastrukturne objekte, koji se grade u dužinama od nekoliko desetina kilometara na različitim parcelama. Naravno, kao što ste i sami rekli u prethodnom izlaganju, to zahteva posebne uslove. Iz toga se pred nama danas i nalazi Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Dakle, SDPS kao partner u Vladi Republike Srbije smatra da su projekti koji su planirani u ovom investicionom ciklusu izuzetno važni za Republiku Srbiju i da će imati pozitivne efekte koji će se ogledati kroz vremenske uštede, snižavanje troškova transporta, poboljšanje pristupačnosti svih delova Republike Srbije. Ali, ono što je vrlo bitno, da će izgradnja ovakvih infrastrukturnih objekata usloviti gradnju infrastrukturnih objekata pored puta, tako mi u građevinarstvu kažemo, turističkih, privrednih, samim tim što će se obezbediti bolja pristupačnost svih mesta u Republici Srbiji, a smatramo da je to izuzetno važno uopšte za privrednu aktivnost u Republici Srbiji.

Govorimo danas i o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. I ovo je izuzetno važan projekat za Republiku Srbiju. Na takav način se podstiče proizvodnja građevinskog materijala u Srbiji. Mislim na osnovni građevinski materijal koji nije predmet izvoza, što je od izuzetnog značaja za proizvođače u Srbiji, jer za fabrike je uvek profitabilnije da prodaju u svojoj zemlji, nego izvoziti tako težak materijal koji transportom samo gubi na vrednosti.

Zahvaljujući ovom investicionom ciklusu, mi imamo porast prodaje građevinskog materijala u našoj zemlji i možemo se pohvali da imamo stabilnu proizvodnju građevinskog materijala u Srbiji i naravno da to fabrikama omogućava dodatna sredstva da prošire svoje kapacitete i za uposlenost nove radne snage, što se u proteklih nekoliko godina i radilo i ima za plan u naredne dve godine.

Kada govorimo o ovom zakonu, ne mogu, a da ne pomenem član 38. koji se odnosi na izbor strateškog partnera, jer se sada predviđa da će kao strateški partner moći da se smatra i konzorcijum, kao i svako povezano lice, odnosno lica strateškog partnera.

Ono što je meni važno jeste prilika za domaću građevinsku operativu da se udruži i da može biti konkurentna na tenderima koji se raspisuju za strateškog partnera.

Do sada su postojale zamerke na uslove koji se propisuju za izbor strateškog partnera. Verujem da će u narednom periodu ovaj član zakona omogućiti veće učešće domaće građevinske operative.

Značajno je da se u ovom investicionom ciklusu obezbede uslovi domaćoj građevinskoj operativi, da obezbedi reference, jer je to od presudnog značaja za svaki naredni posao. Ukoliko izvođač nema reference na poslovima u zemlji iz koje dolaze, a koji su finansirani iz budžeta Republike Srbije, teško da može biti konkurentan bilo gde u svetu.

Mi kao država moramo misliti i o strategiji razvoja građevinarstva u narednom periodu i u tom pravcu i jeste moja nada da će se u narednom periodu naći način za domaću građevinsku operativu da se organizuje i da se pojavi kao ozbiljan partner u izvođenju ovih vrlo važnih infrastrukturnih projekata koji su predviđeni u naredne tri godine.

Zbog svega navedenog, poslanici SDPS u danu za glasanje će podržati zakon koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Živković.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.