Hvala, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo, građanke i građani, poštovane gošće i gosti, ja ću se danas prevashodno osvrnuti na predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i delom Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Podržavam svakako to što se Zakon o planiranju i izgradnji usaglašava sa određenim EU direktivama, međutim, jedan veliki deo kojim se ove predložene izmene i dopune zakona ne bave, a koji tišti oko 10% populacije u Srbiji, jeste problem pristupačnosti koja se zasniva na principima univerzalnog dizajna. Dakle, šta to znači?

To znači da kada se projektuju određeni objekti ili se vrši njihova adaptacija i renoviranje, potrebno je uzeti u obzir standarde, kako bi oni bili dostupni za korišćenje svim korisnicima odnosno svim stanovnicima Srbije. Kada je nešto pristupačno osobama sa invaliditetom, to ne znači da je samo njima pristupačno, već da to olakšava kretanje, ovde govorimo o kretanju. Naravno, postoje i drugi oblici pristupačnosti, ja ću se zadržati sada na kretanju, jer se Pravilnik bavi kretanjem. On to olakšava i kretanje pre svega starijih osoba, kao i majki koje guraju decu u kolicima i svih onih građana koji se u određenom trenutku nalaze u situaciji da se otežano kreću.

Pretpostavljam da, ministarka, znate da je Vlada Republike Srbije na inicijativu predsednice Vlade formirala radnu grupu za usaglašavanje i unapređenje mera za pristupačnost za osobe sa invaliditetom. Verujem da znate, jer je u radnoj grupi i članica iz vašeg ministarstva. Mi smo pre neki dan imali ozbiljan konsultativni proces sa brojnim zainteresovanim stranama i negde su zaključci na nivou svih aktera koji su učestvovali i ključna dva zaključka su da se zapravo sprovodi nedovoljna revizija pristupačnosti i da nema praktično dobre kontrole primene pravilnika i zakona, a samim tim izostaju i sankcije.

Takođe, druga stvar koja je problematična je da su ministarstva međusobno nedovoljno usklađena i ne vidi svako ministarstvo svoju ulogu u procesu obezbeđenja pristupačnosti.

Dakle, pitanje pristupačnosti nije samo vaš resor. Jednako koliko je neophodno da objekat, primera radi, zdravstvene zaštite bude pristupačan, neophodno je isto tako da budu i objekti kulture, sportski sadržaji i sve ono što koriste svi građani, a tiče se pružanja usluga.

Ono što se na terenu uočilo kao slabost jeste da brojni objekti, nije definisan njihov status, jednostavno, ni pravno-imovinski odnosi nisu definisani, brojni objekti su neuknjiženi ili nelegalni i postoje komplikovane i dugotrajne procedure za dobijanje građevinskih dozvola i rešenja.

Međutim, tu moram da pohvalim da je prošle godine donet Pravilnik po kom se po olakšanom postupku dobijaju rešenja za adaptaciju zgrada ukoliko je neophodno izvršiti pristupačnost, ali u praksi je problem što je nedovoljno definisano šta podrazumeva uklanjanje barijera za osobe sa invaliditetom, te bi negde predlog bio da, a u skladu sa ovim što uvodite odnosno usaglašavate zanimanja, možda razmislite o britanskom modelu, da u nekom narednom periodu se uvede i zanimanje - revizor za pristupačnost.

Ja sam vama još 2008. godine postavila pitanje da li postoje sankcije i nadzor i vi ste meni odgovorili da - u postupku vršenja nadzora nad izgradnjom objekata za koje je izdata građevinska dozvola pre donetih izmena zakona za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, itd, kaže - ukoliko se uoči propust ili nepravilnost, inspekcijski nadzor pokreće i preduzimanje mere, ali do sada nikada nije uočen propust.

Znate kako, to iskreno otprilike izgleda kao da ja kažem - meni u jelovniku ne fali kavijar, jer ga nikad nisam ni jela i ne znam kakvog je ukusa. Jednostavno, ljudi su nedovoljno stručni da procene da li projekat ispunjava sve nivoe pristupačnosti. Nije ovde samo reč o liftovima, o rampama, ovde je reč i o audio-vizuelnim obeležjima i oznakama na Brajevom pismu za slepa lica.

Dakle, zaista se slabo o tome vodi računa i pri tom, ljudi su u velikoj zabludi, pogotovo privatan sektor, jer oni misle da se na njih to ne odnosi. Pa smo, recimo, imali situacije sa banjama koje su privatizovane, da oni uopšte ne vide svoju ulogu u tome da kada su adaptirali objekte, treba da vode računa o primeni tog pravilnika.

Takođe, jedna od ideja bi bila, o kojoj možete da razmislite, da se u okviru ovih elaborata koji su potrebni prilikom izdavanja građevinske dozvole, a to su elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, elaborat zaštite od požara, elaborat energetske efikasnosti i studija o proceni uticaja na životnu sredinu, razmisli da u to uđe i obavezno elaborat o pristupačnosti ili studija o pristupačnosti, sad već terminološki ne mogu da uđem u to šta podrazumeva jedno a šta drugo, ali, svakako bi trebalo o tome razmisliti.

Ono što je zaista ključno jeste veća kontrola i nadzor i primena mera sankcije. Jer, znate, pitanje pristupačnosti, kao što sam već rekla na početku, nije samo pitanje jednog resora, kao što pitanje osoba sa invaliditetom nije samo pitanje resora socijalne zaštite. To je prvenstveno političko pitanje. Ja bih volela danas da čujem od vas da ste vi pre svega politički i strateški rešeni da se bavite tim pitanjima na ovom nivou, a to je, između ostalog, i civilizacijsko pitanje. Tako da, u tom smislu, to su neke sugestije.

Kada je reč o saobraćaju, tu takođe imamo mnogo izazova. Iako imamo neke pristupačne autobuse, stajališta su nepristupačna, da ne govorim o barijerama u stavovima ljudi koji pružaju uslugu saobraćaja, a, recimo, imate sad situaciju da privatni prevoznik, da ih ne imenujem, obezbeđuje određeni broj vozila. Ako su oni našli interes da to rade, ja mislim da je interes i države da javni prevoz bude pristupačan, posebno što veliki deo sredstava, recimo lokalnih budžeta, po mom mišljenju se baca u bunar. Konkretno, grad Beograd izdvaja oko 70 miliona dinara za specijalizovani prevoz za osobe sa invaliditetom na godišnjem nivou, a to je svega 10 kombija koji mesečno uspeju da pokriju kapacitet potreba za 100 ljudi.

Mislim da sredstva treba usmeriti ka tome da što širi broj korisnika može da koristi usluge i da vodimo računa i da prilikom nabavke autobusa i prilikom planiranja i, ne znam, i u nekoj budućnosti metroa i železničkih i autobuskih stanica vodimo računa i o stajalištima, naravno da ne govorim o zvučnim signalima za slepe, semaforima, itd.

Dakle, što se tiče ovih izmena koje su danas u Skupštini, ja mogu da kažem da Stranka moderne Srbije sve što ima veze sa pristupanjem Srbije EU i evropskim integracijama, uvek podržava, jer mi smatramo da je zaista pristupanje Srbije EU jedini i pravi i ispravan put da mi rešimo brojne nedaće koje u našoj zemlji imamo.

Naravno, nije dobro da nam je to jedini motiv, ali da smo bili, da smo umeli, znali i hteli da to uradimo sami, mi bismo do sada to već uradili. Smatramo da je pristupanje EU najbolji mehanizam za to.

Eto, toliko. Kao što sam rekla, zamolila bih samo da vas čujem, da pošaljete jednu jasnu političku poruku da će to biti na agendi ove ili neke možda druge naredne Vlade, ako vi budete u njoj. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Mihajlovski.
Reč ima potpredsednica Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala na ovome što ste govorili o pristupačnosti.
Postoje, zaista, kao što ste sami rekli, neke stvari gde možda nije Ministarstvo saobraćaja nadležno, ali jesu druga i hoćemo kroz radnu grupu posebno obratiti pažnju na primenu. Ne mislim da imamo problem u propisima, dakle, propisi postoje, ali postoji očito i potreba da bude mnogo jača veza između inspekcija i jedinica lokalnih samouprava i, naravno, nekim državnim inspekcijama.
Naravno, to nije samo pitanje, dakle, to je pitanje ne samo za invalide, nego i za mlade, stare, itd. Ima dosta tema o kojima mi razgovaramo unutar radne grupe i zaista ćemo pokušati da sve ovo što rekli, da nađemo način kako bi ta primena bila bolja.
Razumem da imate interes da se pojavi još revizora, ako sam dobro čula. To je sada stvar, zajednička, radne grupe, ali ja zaista mislim, kao u još nekim zakonima, da mi često imamo problem primene i to je sada stvar koordinacije u Vladi. Nadam se da ćemo biti na mnogo boljem nivou nešto što smo sada, vezano za ovaj slučaj.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Katarina Rakić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, gospodin predsedavajući.

Poštovana gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo već imali priliku da čujemo, danas se pred nama nalazi set od 13, što predloga zakona, što predloga akata koje je potrebno da danas ovde i usvojimo, odnosno da danas o njima govorimo.

Čuli smo danas dosta zamena teza i moram priznati da su neke čak i bile interesantne ili ne, ali svakako mogu da kažem da one zapravo uopšte ne stoje.

Pre svega, ne mogu da shvatim da neko može da kritikuje to što mi ovde donosimo zakone, to što mi radimo na izmenama i dopunama zakona, jer pre svega smatram da je to zaista prvenstveno i ono što mi uvek treba da radimo, a to je naš posao kao narodnih poslanika.

Ono što je najgore što može da se desi jeste da budu na snazi zakoni koji su loši, da se takvi zakoni primenjuju, jer za građane je najgore da postoje zakoni koji su neprimenjivi, a ono što takođe smatram da bi bilo loše, a što se dešavalo nekada bivšim režimima, jeste da tako loše zakone Ustavni sud obara.

Po meni, zaista smatram da je to jako loše i pored mnogih pohvala koje ću danas izneti, nešto na šta bih htela posebno da skrenem pažnju, jeste napredak koji je ova Vlada i koje su ove vlade u zadnjih osam i po godina, odnosno skoro osam godina napravile, a to je napredak u zakonodavnom sistemu.

Smatram da je dobro i da je novo nešto što se nikada do sada nije radilo, a to je praćenje efekata donetih zakona.

Znači, zaista smatram, to niko do sada nije radio. Ova Vlada, ovo Ministarstvo to radi, prati se efekat donetog zakona i ukoliko ne dođe do očekivanih efekata ili ukoliko se u praksi pokažu neka bolja rešenja, odmah se donose novi zakoni, odnosno odmah se ide na javna slušanja, na javne predloge, pozivaju se građani, poziva se privreda da da svoje sugestije i često se te sugestije uvažavaju, a pored toga, često se na inicijativu građana i na inicijativu privrede, zakoni menjaju.

Ja ovo podržavam i smatram da pored toga, što ova Vlada je donela mnogo propisa i mnogo zakona uskladila sa zakonima EU, što svakako jeste naša obaveza, ako želimo da pristupimo EU, a svakako je to put kojim idemo, tako da zaista smatram i još jednom pohvaljujem ovakav rad, a smatram da smo i mi ovde narodni poslanici zaista zaslužni za to, i žao mi je što sam upravo od narodnih poslanika čula kritiku na ovu temu.

Prvi zakon koji se danas nalazi na dnevnom redu jesu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, čuli smo da je ovo već osmi put da se taj zakon menja i ja sam zaista srećna zbog toga, jer ovaj zakon svakom svojom izmenom, daje sve bolji i bolji efekat.

Ova rešenja koja su danas predložena, svakako se tiču nekakvih predloga koja će ga dovesti u još bolje stanje. Neke od izmena koje se tiču predloga ovog zakona, tiču se i usklađivanja sa propisima EU.

Ono što je interesantno ovde da se kaže jeste da je ovim izmenama predviđeno da te izmene stupe na snagu tek kada Srbija bude pristupila EU. Smatram da je nešto ovako zaista dobro.

Želim da vas podsetim na to da je 1. januara 2016. godine stupila na snagu objedinjena procedura, to je takođe jedna od dobrih izmena koja se u praksi pokazala. Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, kada je od 2012. godine stupila na snagu i elektronska dozvola, ja ću vam sada pročitati kakvi su rezultati i uz sve te izmene zakona, to je upravo nešto što je zvanično i pokazano.

Dakle, 2012. godine izdato je 7.402 građevinske dozvole, 2013. godine 7.519 građevinskih dozvola, 2014. godine 7.668 građevinskih dozvola, 2015. godine 10.483 građevinske dozvole, a nakon toga imali smo objedinjenu proceduru 2016. godine i to je onda izgledalo ovako, taj broj dozvola naglo se povećao.

Znači, 2016. godine imali smo 12.671 građevinsku dozvolu, 2017. godine 18.477 građevinskih dozvola, 2018. godine 19.484 građevinske dozvole i 2019. godine 21.779 građevinskih dozvola izdatih, što je tri puta više nego 2012, 2013, 2014. godine zajedno.

Sada neko može da kritikuje što mi stalno radimo na izmenama i dopunama zakona i što stalno menjamo, a evo rezultati govore da je to zaista dobro. Ja vas još jednom pozivam da tako nešto i dalje nastavite da radite.

Inače, oktobar mesec prošle godine, 2019. godine bio je apsolutni rekorder po broju izdatih građevinskih dozvola, samo u oktobru mesecu 2019. godine izdato je čak 2.410 građevinskih dozvola.

Takođe, kada sve ovo saberemo, imamo podatak da je od trenutka kada je uvedene objedinjena procedura, a to je 1.1.2016. godine do 31.12.2019. godine, izdato 72.411 građevinskih dozvola.

Kada pogledamo ovako dobar rezultat u samo tri godine, onda nam je jasno da se u Srbiji danas nalazi 53.642 otvorena gradilišta.

Znači, ponavljam još jednom, danas se u Srbiji nalazi 53.642 gradilišta po osnovi građevinskih dozvola koje su izdate, hajde da kažem slobodno, u prethodne tri godine.

Možete da zamislite na tih skoro 54.000 gradilišta, možete da zamislite, da bar na svakom radi 10 radnika, a ja verujem da radi i više, da ti radnici koriste nekakav građevinski materijal. Znači, na 54.000 mesta neki ljudi dovoze građevinski materijal. Taj građevinski materijal isto neki ljudi moraju da naprave, da stvore. Opet, s druge strane, ljudi kupuju taj građevinski materijal, na to se plaća porez, taj porez ide u budžet Republike Srbije. Kasnije, izgradiće se nekakvi stanovi, zgrade, fabrike, neko će raditi u tim fabrikama, neko će kupovati te stanove, opremati.

Možete da zamislite čitav taj ciklus šta se sve dogodi, a pokretač, možemo slobodno da se vratimo na početak, jeste ta građevinska dozvola. Mogu to slobodno da kažem tako, upravo zato što sam zaista sigurna da niko od ovih ljudi koji su tražili ovu građevinsku dozvolu, nije uzeo i stavio u fioku. Prosto, smatram da ona zaista tome i ne služi.

Sve ovo što sam sada rekla, možemo samo da zamislimo, pošto zaista smatram da je u praksi to i mnogo više, da je tih 10 radnika zaista mnogo više i da je zaista mnogo ljudi na mnogo mesta u Srbiji zaposleno.

Međutim, ono što mogu precizno da kažem jeste da je Srbija denas deveta na Duing biznis listi Svetske banke. Samo 2015. godine, bili smo na 188 poziciji, znači za samo četiri godine mi smo preskočili dobrim reformama 177 pozicija i to je nešto što zvanično mogu da kažem i to nešto što je, ponavljam, zvanični podatak.

Kada govorim o planiranju i izgradnji ne mogu, a da se ne osvrnem na legalizaciju i još jednom samo da potvrdim koliko je dobro da stalno menjamo zakone, da ih prilagođavamo i da donosimo na osnovu prakse bolje zakone.

Verujem da se svi sećamo Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, taj čuveni zakon koji je u svojim odredbama u prvom delu predvideo da nelegalni objekat može da se legalizuje. Tačno je propisao način na koji se taj objekat može legalizovati. Kasnije, u istom tom zakonu imamo odredbe koje kažu da je izgradnja objekta bez građevinske dozvole krivično delo i da se takav objekat mora srušiti, a s druge strane, onaj ko je taj objekat napravio, da mora krivično odgovarati.

Kada to pogledam, evo pozvaću i vas da se složite sa mnom, mogu da sumnjam u dve stvari.

Da neko ko je doneo ovaj zakon da mu je to možda promaklo, u šta čisto sumnjam jer nikad jedan čovek ne donosi zakon, pa ukoliko mu je to promaklo, onda mogu da tumačim da ako sam ja nelegalno ogradila objekat onda ću ja da požurim da pre inspekcije legalizujem svoj objekat, jer u suprotnom ako inspekcija prvo stigne, onda će mi ona srušiti objekat. To je prvi način kako bih mogla da tumačim.

Drugi način je da je tim Zakonom o planiranju i izgradnji 2009. godine, datome nekome pravo da odlučuje o tome da li će nekog rušiti ili će nekom legalizovati objekat.

Naravno, oba ova slučaja koja pominjem su sporna i naravno, da je ovakav jedan zakon Ustavni sud oborio i to je opet priča da bolje menjamo sami zakone i da prilagođavamo, nego da radimo po lošim zakonima i čekamo da ih Ustavni sud sruši.

Međutim, kada se setim da je u to vreme na vlasti u Beogradu bio Dragan Đilas, onda mi čak i nije čudna primena ovakvog jednog zakona. Smatram da je možda njemu i odgovaralo da pod plašt legalnog u ovakvom jednom zakonu stavi sve ono što je neregularno i nelegalno radio, a svakako najveći spomenik njegove politike može biti onaj naš čuveni, odnosno njegovo čudo od mosta.

Čudo kažem samo u finansijskom smislu, sve ostalo zaista ne može biti nimalo čudno. Jedan most koji nema niti kilometar, ima 964 metra, koštao je 400 miliona evra građene Beograda i građane Srbije, znači praktično kao polovinu Moravskog koridora.

Međutim, njegovo remek delo, nažalost, građani Beograda i dan danas plaćaju. Samo mogu da pretpostavim da sve što je on ulagao u most nije plaćao svoje obaveze. Svoje obaveze koje i dan danas dolaze na naplatu građana Beograda i građana Srbije, razne presude danas dolaze na naplatu i budžet grada opterećen je lično od dugova koje je ostavio Dragan Đilas.

Evo, ja pozivam Gorana Vesića da preciznije govori o tome zato što je to ogroman novac i građani Beograda bi morali da znaju tačno o kojoj se svoti novca i za koje ugovore radi, jer mi i dan danas plaćamo čuvena remek dela Dragana Đilasa.

Da se vratim na zakon. Što se tiče raznih zakona koji su doneti po osnovu legalizacije, legalizovano je u Srbiji oko 150.000 objekata, a Zakon o ozakonjenju koji je kasnije stupio na snagu, za samo četiri godine izdato je 258.233 rešenja o ozakonjenju.

Po meni lično, svaki rezultat u ovoj oblasti ne može da bude dobar, jer smatram da nelegalna gradnja nikad ne može da bude nešto što je dobro i smatram da je loše, ali to mi imamo kao nešto što je ostalo nasleđeno nama iz bivšeg režima. Praktično, mi se ovde bavimo posledicom, a ne uzrokom i o takvom slučaju, kad vi radite naopako, kad ne radite uz plan i uz građevinsku dozvolu ne može rezultat ni biti tako efikasan kakav treba da bude, iako na papiru to zaista piše drugačije.

Što se tiče o Zakona o pripajanju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine uz naknadu ovo je, takođe, jedan od dela zakona koji je u čuvenom Zakonu o planiranju i izgradnji 2009. godine oboren. Tada se po prvi put pojavljivala konverzija. Međutim, konverzija koja je tada pominjana, to niti je ko razumeo, niti je ko po njoj mogao da ostvari nikakvo pravo, niti se pak po njoj i radilo. I naravno da je Ustavni sud i te odredbe 2013. godine oborio. Ove Vlada je 2015. godine, donela prvi zakon koji je dao efekte. Taj zakon je prvi put objedinio i napravio program kako će se raditi po planu konverzije. Međutim, predlagač danas smatra da postoje određene izmene koje će svakako još bolje unaprediti ovu oblast, tako da su danas te izmene pred nama, a tiču se garancije koja je potrebna da građani obezbede kod banaka, kao i to da su jasnije precizirali krug lica na koje se sam zakon i odnosi.

Dalje, imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju. Verujem da danas kada u Srbiji kažete vazdušni saobraćaj svi odmah pomislimo na „Er Srbiju“. „Er Srbija“ zaista predstavlja jedan od prvih projekata na kojima je Aleksandar Vučić pokazao da je zaista jedan ozbiljan političar i da ima volju i snagu da od jednog preduzeća koje je bilo na ivici propasti napravi preduzeće koje predstavlja lidera u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja. U prilog tome govori to da je samo u prethodnoj godini „Er Srbija“ prevezla 2,8, miliona putnika. Ponavljam, pre toga imali smo „Jat ervejz“ koji je bio na ivici bankrotstva i to samo 2012. godine.

Kao što sam rekla „Et Srbija“ danas predstavlja lidera u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja. Evo, recimo, ja ga mogu porediti sa hrvatskom i sa crnogorskom avio-kompanijom. Recimo, „Er Srbija“ leti na dva puta više destinacija od „Kroacija erlajnsa“ i na četiri puta više destinacija od „Montenegro erlajnsa“. „Er Srbija“ ima flotu od 22 aviona, dok „Kroacija erlajns“ ima 12, a „Montenegro erlajns“ ima pet aviona u svojoj floti. Inače, „Er Srbija“ leti direktno na 61 destinaciju i preko 100 destinacija uz Kod – šer sporazume.

Samo tokom 2019. godine „Er Srbija“ je otvorila deset novih letova ka direktnim destinacijama sa Aerodroma iz Beograda i čak 12 novih destinacija sa aerodroma u Nišu. Takođe, ono što već svi znamo, a nije zgoreg da ponovim, obnovljen je direktan let Beograd – Njujork, posle 30 godina.

Naravno da dobar rezultat pokazuju i finansijski rezultati. Kao što sam već rekla, „Er Srbija“ je od 2013. godine, kada je imala gubitak od 73. miliona, 2018. godina završila sa dobitkom od 13,8 miliona evra.

Što se tiče aerodroma u Srbiji, i tu imamo velikog napretka, naravno, 17. decembra 2019. godine poleteo je prvi avion „Er Srbije“ sa aerodroma „Morava“ kod Kraljeva. Aerodrom „Morava“ kod Kraljeva predstavlja treći međunarodni aerodrom u Srbiji, pored aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu i pored aerodroma u Nišu.

Ono što želim, takođe, da kažem, aerodrom „Nikola Tesla“ je za prethodnu godinu, takođe, pokazao dobar rezultat, pokazao je rast putnika za 9% i to iznosi, prošle godine 6.158.980 putnika, a ja verujem da se svi sećamo, evo. ja lično mogu da kažem, sećam se 2012. godine, kada sam sletela iz Frankfurta, gde je sve vrvelo od ljudi, od putnika i aviona, na beogradski aerodrom, možda je bilo dvadesetak ljudi, tada je aerodrom bio avetinjski prazan, a danas, posle samo osam godina, imamo situaciju da naš aerodrom beleži prevoz putnika od šest miliona.

Što se tiče samih izmena i dopuna zakona koji se danas nalazi pred nama, imamo dosta odredaba koje se tiču usaglašavanja sa propisima EU. Međutim, imamo i predloge da se značajno unapredi pitanje bezbednosti, obezbeđivanja i ekološke održivosti.

Sve ovo što govorim zaista ide u prilog tome da kažem to da zaista Aleksandar Vučić vodi Srbiju u dobrom pravcu, da je Srbija danas, zaista na dobrom putu. Kada to kažem, mogu da kažem to i u bukvalnom smislu. Srbija se danas nalazi na dobrim putevima. Na tim dobrim putevima, kada to kažem, mislim na auto-puteve, na čak 350 kilometara izgrađenih auto-puteva, a samo u 2019. godini izgrađeno je 130 kilometara auto-puta na Koridoru 10 i na Koridoru 11.

Posle 30 godina otvorena je, puštena je u rad čitava dužina Koridora 10, od granice sa Mađarskom do granice sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Ja se iskreno nadam da nikada u Srbiji nećemo imati situaciju da se putevi grade po 30 i 40 godina.

Završetkom i puštanjem ovih puteva u rad, broj saobraćaja, odnosno broj automobila se povećao za duplo, od 37 miliona, koje smo nekada imali, sada imamo rast, i sada prelazi 57 miliona vozila, što možemo slobodno da kažemo da se tranzit preko Republike Srbije vratio i drago nam je zbog toga, jer imamo puteve koje vode kroz Srbiju i sa njene istočne i sa njene zapadne strane.

Ono što jeste projekat koji je pred nama i koji je potreban Srbiji, jeste Moravski koridor i to je ono na čemu se radi, put koji će povezati Srbiju, koji će povezati Srbiju u samom njenom sedištu. Taj put je neophodan, a takav put se upravo gradi, i evo, kažem, nije do sada to bila prilika, imaćemo put koji se paralelno, uz sam put, gradi i čitava infrastruktura. Put će biti digitalizovan, a pored toga uradiće se i utvrđenje same Zapadne Morave, tako da ćemo moći da kažemo, a ja već sada mogu da kažem, u Srbiji zaista više ništa neće biti daleko.

Ja sam pokušala, nemam više ni puno vremena, da se samo osvrnem na neke rezultate onoga što je Ministarstvo građevinarstva, na čelu sa ministarkom Zoranom Mihajlović, uradilo u prethodnom periodu.

Naravno, Srbija postaje zemlja nade. Srbija postaje zemlja budućnosti, u kojoj naša deca žele da ostanu, a taj put zaista pravi Aleksandar Vučić.

Putevi zaista ne mogu biti jeftini putevi. Dobri putevi se ne prave da traju tri, četiri, pet godina. Dobri putevi se prave da uđu u istoriju. A, ja sam sigurna u to da politički put, koji gradi Aleksandar Vučić, svakako će krupnim slovima biti ispisan u istoriji, zato što je od Srbije stvorio bolje mesto za život. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Rakić.
Reč ima potpredsednica Vlade Republike Srbije, ministar građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala vam na svemu što ste rekli.
Srbija jeste na dobrom putu, ne samo u infrastrukturi, nego i politički i to se zaista može videti svaki dan. Na kraju krajeva, i danas se vode razgovori i po jednom od pitanja koja jesu teška za sve nas, a to je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. I drago mi je da se priča i o železničkoj vezi, kao što imamo avio vezu i da će se pričati takođe i o izgradnji auto-puteva.
Ono što mislim da bi bilo važno, zbog građana Srbije koji ovo gledaju, jeste koji su to novi praktično infrastrukturni projekti u oblasti izgradnje, pre svega puteva, koje smo mi počeli da finansiramo i koje počinjemo da finansiramo u ovoj i narednim godinama. Svi, naravno, znaju i za Preljina–Požega, za Moravski koridor, Sremska Rača–Kuzmin i auto-put Ruma–Šabac i Niš–Merdare itd.
Ali, ono što mislim da možda ljudi ne znaju, a mislim da je važno da se kaže, ja ću sada nabrojati projekte koji ćemo finansirati iz različitih izvora finansiranja. Dakle, pored puta Požega–Duga poljana, odnosno Boljare, duga 107 kilometara. Radi se dokumentacija ove godine i mi očekujemo potpisivanje određenog komercijalnog ugovora. Zatim, rekonstrukcija državnog puta drugog reda, Novi Pazar – Tutin, 20 kilometara, rekonstrukcija pet hiljada kilometara magistralnih i lokalnih puteva.
To je, inače, prvi put da se praktično država vrlo jasno opredeljuje da jednim projektom uloži gotovo blizu milijardu evra i da rekonstruišemo, pre svega, lokalne puteve, zato što je bilo i vidi se i ima puno problema upravo u jedinicama lokalnih samouprava koje su vezane za samu izgradnju ili za rehabilitaciju lokalnih puteva.
Zatim, ove godine očekujemo da u martu mesecu započnemo radove na povezivanju Valjeva sa auto-putem „Miloš Veliki“, dakle, to je deonica Valjevo-Iverak, 17 kilometara. Zatim, brza saobraćajnica Slepčević, granični prelaz Badovinci, dakle, Pavlovića most, dužina 15 kilometara, zatim, izgradnja brze saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac, dužina je 70 kilometara. Dakle, radi se projektno-tehnička dokumentacija u toku ove godine.
Zatim, izgradnja državnog puta prvog A reda od Kragujevca do veze sa državnim putem A u Mrčajevcima. To je tzv. Šumadijski koridor, o kojem smo pričali. Dužina je 35 kilometara. Izgradnja brze saobraćajnice prvog reda Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda, dužina je 132 kilometra. Takođe se radi projektno-tehnička dokumentacija. Obilaznica oko Kragujevca, 23 kilometra. U izradi je dokumentacija. Izgradnja obilaznice oko Loznice, dužine 15 kilometara. Zatim, brza saobraćajnica Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin. Dužina ove deonice je 146 kilometara, kao i brza saobraćajnica Paraćin-Zaječar-Negotin, dužine 140 kilometara.
Brza saobraćajnica Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar, 125 kilometara i brza saobraćajnica granični prelaz sa Mađarskom Bački breg-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda, granični prelaz sa Rumunijom, 175 kilometra.
To su sve deonice koje počinju praktično da se rade, bilo da su na nivou projektno-tehničke dokumentacije, bilo da je negde priprema već pred komercijalnim ugovorom, koji praktično počinju 2020. godine da se rade.
Hvala vam na svemu što ste izrekli.

Zahvaljujem.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima akata iz tačaka od 1. do 13. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Zaista raduje ovoliki broj projekata i ulaganja u infrastrukturu, jer jeste to jedan od uslova razvoja i opstanka stanovništva na celokupnoj teritoriji, a posebno i ova odlučnost državnih organa da i ove rubne delove na neki način uvrste u svoje planove i programe i da počne sa izgradnjom i rehabilitacijom puteva koji su vezani za lokalne zajednice.

Međutim, ono što želim da pitam, a tiče se upravo spominjanog, rekonstrukcije puta Novi Pazar-Tutin, čini mi se u oktobru 2018. godine potpisan je sporazum sa „Tašjapijem“. Tada je ministarka kazala da će se idejno rešenje i regulacioni plan i sva tehnička dokumentacija biti gotova za 10 meseci, pa smo imali najave da će izgradnja puta početi u junu prošle godine, pa onda u septembru prošle godine, pa u oktobru prošle godine. Doduše, imali smo neku vrstu performansa na tom putu, izgradnje tog puta, prilikom dolaska predsednika Erdogana, kada je onaj potporni zid na neki način urađen, ali to ništa ne znači za celokupan taj put.

Ja znam da još uvek nije završena, prema mojim informacijama, sva dokumentacija. Želim da pitam ministarku da li je to zbog toga što još uvek opština Tutin nije odradila svoj deo posla, tj. izradu plana detaljne regulacije za deo puta koji se nalazi u opštini Tutin i da li je tu celokupan zastoj sistema? Jer, znam da je grad Novi Pazar to već odradio i da onaj deo deonice tog puta na potezu koji se nalazi na teritoriji Novog Pazara jeste urađen i obuhvaćen planom detaljne regulacije.

Međutim, građani tih sredina, posebno frekvencija između Novog Pazara i Tutina je zaista velika, i dalje su ugroženi u saobraćaju i dalje je to jedan od najgorih puteva u državi Srbiji.

S obzirom da je krajnji rok za izradu tog puta negde 2021. godina, a s obzirom da se ovoliko kasni sa dokumentacijom, da li će u tom roku uopšte uspeti da se uradi sve ono što je planirano iz razloga što postoje vrlo zahtevne deonice tog puta i ko će snositi na kraju posledice za to što se kasni? Ako je to rezultat nerada lokalnih vlasti u Tutinu, valjda bi oni trebali snositi posledice zbog toga.

To je jedan međunarodni projekat u kome učestvuju dve države i vrlo je neumesno kada sa pozicije Vlade, da li je to ministar, da li je to premijer, nekoliko puta najavljuje da će početi radovi, da će krenuti radovi. Međutim, prolazi mesec za mesecom, ali konkretno nema nikakvih radova na tom putu.

Naravno, prema mojim informacijama, to je zbog toga što lokalne vlasti u Tutinu nisu dorasle ovome poslu, nisu od 2017. godine uopšte radile na planu detaljne regulacije, kao što je vrlo zabrinjavajuće i što se sve ono zemljište koje se nalazi u vlasti lokalne samouprave, po vrlo sumnjivim okolnostima, prodaje i daju se građevinske dozvole za izgradnju različitih stambenih, poslovnih objekata bez ikakvih kontrola, bez ikakvih mera opreza. Došli smo u poziciju, recimo, da taj jedan grad u državi Srbiji već skoro i da nema teritoriju za neko ozbiljno ulaganje, za neke ozbiljne infrastrukturne projekte, a koje bi bile u vlasništvu samog grada.

Želim da nam konačno kažete realnost, šta je, kada će krenuti sa izradom ovog puta i ko je zapravo krivac zbog ovolikog kašnjenja, jer su radnici turske firme „Tašjapi“ već neko vreme stacionirani u Novom Pazaru i oni onako provode vreme bez ikakvih radnih obaveza. Mi iz tog kredita plaćamo dnevnice za njihov boravak u našoj državi, a nemamo nikakve koristi. To je nešto što se dešava već šest ili sedam meseci, kako sam ja upoznat. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Fehratoviću.
Reč ima potpredsednica Vlade, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.