Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Samo jedna mala dopuna vezano za stanove za snage bezbednosti. Upravo je predsednik Vučić inicirao da se ovaj projekat svakako proširi i na zdravstvene radnike, profesore. Ima još zainteresovanih, tako da Vlada u tom smislu razgovara o takvoj jednoj mogućnosti. Verujemo da ćemo doći do pozitivnog rešenja. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

S obzirom da imamo dosta zakona na dnevnom redu i svi su slične materije, fokusiraću se na dva.

To je Zakon o planiranju i izgradnji i mislim da ovde imaju tri ključne izmene. Nisam čuo, čini mi se, da je u raspravi bilo reči o njima, i to se odnosi na članove 6, 7, 8, 12, 13, 14. i 19.

Plan detaljne regulacije praktično nije mogao ni da se donosi zato što su ga kočili planovi višeg reda. Prostorni plan, urbanistički plan itd. Ovog puta se omogućava da se plan detaljne regulacije, čak i sa parcelacijom može doneti samo na osnovu odluke nadležnog organa u lokalnoj samoupravi. To je jedna novina, jedna dobra novina, jedno ubrzanje. To se do sada radilo mesecima, čak i godine su prolazile. Sa ovim smo mi otkočili mnogo toga, otkočili smo život.

Dalje, u članu 19. predviđene su ispravke granica susednih parcela, obrazovanih građevinskih parcela itd, što je do sada, u tehničkom smislu, otežavalo realizaciju toga papirološki. Mislim da je to jako smetalo onima koji to koriste, iako su oni to koristili na terenu, nisu mogli to da realizuju u nadležnim državnim organima, prvenstveno u Republičkom geodetskom zavodu, odnosno u službi za katastar nepokretnosti. Ovog puta se samo na osnovu geodetskog elaborata to može raditi, i to je veliki, veliki pomak, pogotovo za te ljude koji se nalaze u toj situaciji, a i za stručne ljude koji sprovode taj posao.

Nešto što je, čini mi se, najbitnije od svega, a to je član 12. To je Registar investicionih lokacija. To do sada nismo imali na jednom mestu. Ovog puta Zakonom o planiranju i izgradnji planira se da to bude sistem nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Znači, na jednom mestu će se naći sve lokacije u ovoj Srbije gde investitori mogu imati uvid, zainteresovani, lakše se opredeljivati za lokacije koje njima odgovaraju. To će odgovarati Srbiji i sredina i opštinama i gradovima za zapošljavanje i jedan ukupan napredak.

Što se tiče Zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru, to je novi zakon. Mi ga do sada nismo imali. Do sada je ova materija bila regulisana u tri zakona i jednim podzakonskim aktom. Ovog puta materija Registra prostornih jedinica i Adresnog registra se definišu jednim zakonom, što je jako dobro i do sada je bilo više onih koji su sprovodili ove zakone, a sada postoji samo jedan državni organ, odnosno Republički geodetski zavod sa svojim jedinicama za sprovođenje ovog zakona.

Novim Zakonom o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru precizno je, kažem, definisano šta će raditi Republički geodetski zavod preko svojih jedinica u opštinama i gradovima. Ovde bih samo podsetio građane, mada to u članu 8. zakona piše, na vrste prostornih jedinica i posebno bih naglasio jednu.

Prostorne jedinice su: Republika Srbija, autonomna pokrajina, upravni okrug, jedinica lokalne samouprave, gradska opština, katastarski srez, katastarska opština, naseljeno mesto, mesna zajednica, statistički krug, popisni krug i, novo, područje biračkog mesta. To do sada nije bilo kao definicija, nije se nalazilo nigde. Kao takvo, prvi put se pojavljuje područje biračkog mesta, što znači da će u okviru prostornih jedinica i područje biračkog mesta biti predviđeno, tako da će to olakšati svima onima koji su zainteresovani da vide taj prostor gde je biračko mesto, pogotovo gde oni glasaju, da vide granice i, jednostavno, biće dostupno svim građanima da to vide. Ovaj zakon je pisan razumljivim jezikom i jasna je njegova primena i realizacija.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine će biti naslonjen na Zakon o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru. Ako je on dobar, kao bazni zakon, onda će nam i popis biti kvalitetniji i bolji.

U najvećoj meri ove zakone će sprovoditi Republički geodetski zavod sa svojim jedinicama u lokalnim samoupravama.

Ovo je i povećavanje obima poslova Republičkog geodetskog zavoda, a samim tim treba razmisliti povećanju broja radnih mesta, kvalitetnih radnika, tehničke opremljenosti, uslovima rada i materijalnim primanjima u Republičkom geodetskom zavodu. Svedoci smo ogromnog značaja Republičkog geodetskog zavoda, za građane i funkcionisanje sistema naše države. Pa, iz tih razloga zaslužuje punu podršku svih nas. Moderna i napredna država nije moguća bez modernog i naprednog Republičkog geodetskog zavoda, sa svojim katastrima.

Želim još jedan detalj da kažem i da iskoristim priliku, oko jednog infrastrukturnog objekta, koji ne iziskuje velika sredstva, ali mislim da je jako bitan za moju opštinu, opštinu Koceljeva. Opština Koceljeva se nalazi praktično na udaljenosti po tridesetak kilometara od postojećih auto-puteva, ili budućih auto-puteva. Postojeći auto-put „Miloš Veliki“ je na tridesetak kilometara od Koceljeve. Budući auto-put do Šapca je na tridesetak kilometara, put do Iverka, odnosno do Valjeva je na tridesetak kilometara od Koceljeve. Što se tiče puta Koceljeva – Šabac, Koceljeva – Valjevo, put je izvanredan, državni put, odličan, tako da ćemo imati jako dobru vezu sa ta dva auto-puta.

Međutim, put od Koceljeve do „Miloša Velikog“, traži rekonstrukciju. To je nekih ukupno dvadesetak kilometara. Nešto je tamo rekonstruisano, možda je to i samo petnaestak kilometara i ako bi našli načina i mogućnosti da se izvrši rekonstrukcija tog državnog puta, mislim da bi se opština Koceljeva našla u jako povoljnom položaju, jer i naši auto-putevi služe svojoj svrsi, ukoliko imaju dobre pristupne puteve. Ja bih molio ministarku da to ima u vidu.

Na kraju, ja ću da se pridružim čestitkama građanima, da čestitam današnju slavu Svetog Savu, a posebno školama. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, kolega Matiću.
Sada reč ima Josip Broz.
Izvolite, gospodine Broz.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, u okviru današnje rasprave o grupi zakona iz oblasti infrastrukture, ja ću se osvrnuti na Predlog odluke o oduzimanju svojstva dobra i opšte upotrebe dela železničke infrastrukture.

U pitanju je odluka kojom će se definitivno promeniti namena katastarskih parcela na kojima su do sada 22 pruge, koje se više decenija ne koriste. Normalno, pruge su građane u vreme stare Jugoslavije, čak je i fabrika vagona napravljena, jer veliki giganti su jedino železničkim saobraćajem mogli da transportuju svoje proizvode. Danas je to smanjeno, nema više, republike su posebne i normalno je da to zemljište treba iskoristiti da bi se privelo drugim namenama i da bi se koristilo za nešto potrebnije, nego što su u ovom trenutku bivše pruge.

Da podsetimo da je Srbija prvu prugu dobila još u 19. veku, tačnije 1884. godine, kada je puštena u saobraćaj pruga Beograd – Niš. U toku 20. veka u Srbiji je izgrađeno preko 3.700 kilometara pruga. Srbija je bila i veliko železničko čvorište Evrope i međunarodnim vozom.

Unutrašnji železnički saobraćaj je bio izuzetno razvijen, redovnim železničkim saobraćajem, bili su povezani veliki centri, ali i manja naselja. Normalno je da se sada te potrebe više nisu takve i da treba to zemljište iskoristiti i da se privede nekoj drugoj nameni. Sve ovo što se događa je nastalo nekim uništavanjem velikih giganata i onih koji su koristili sve ove pruge. Van upotrebe je više od hiljadu kilometara železničkih pruga u Srbiji.

Istakao bih da je železnički saobraćaj manji zagađivač životne sredine, naročito na elektrificiranim prugama, ali je nekako opšti trend da se okrećemo drumskom saobraćaju. Jedan broj pruga, normalno je da se modernizuje i to je dobra stvar i trebamo privesti sve pruge koje su isplative nekoj nameni, da mogu da se iskoriste.

Skrenuo bih pažnju na deo odluke koji se odnosi na lokaciju Topčider i Titov „plavi voz“, koji je svojevremeno bio najmodernije opremljen voz u Evropi. Veliko interesovanje u zadnje vreme je oko turističkih angažovanja, međutim, sve manje i manje se to organizuje. Ne znam iz kojih razloga, ali znam da je na primer za 29. novembar za odlazak u Užice bilo preko 600 interesenata, a voz može da primi oko 100 građana.

Iz tih razloga smatram da bi se i lokacija, na kojoj je „plavi voz“ bio sa svim pratećim objektima, mogla reafirmisati, preurediti i biti opet mesto sa koga „plavi voz“ može da krene put Užičke republike ili na neku drugu destinaciju.

Podsećam da je i predsednik države, nedavno izjavio da ima nameru da nekoga od ovih rukovodioca iz nesvrstanih zemalja primi u „plavom vozu“ i to je jedna dobra reklama, a mislim da bi se to jednom dobrom organizacijom i međurepubličkim nekim dogovorima, moglo rešiti, a ne samo da dolaze za 25. maj, 4. maj, a veliko je interesovanje iz svih republika, znači to bi se moglo iskoristiti i u turističke svrhe. Hvala.

Hvala kolega Broz.
Reč ima Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena ministarko sa vašim kabinetom, divno su stari Rimljani u samo dve latinske reči podcrtali značaj puteva za tada jednu imperiju, boga i za danas, današnje vreme i današnje države i rekli samo „via vita“ – putevi su život.

Na taj način zaista su naglasili značaj puteva kojima se povezuju ljudi, robe, inicijative i koji su jedina šansa napretka i razvoja jedne države. Ova koalicija naša, vladajuća, koja je dala dve vlade je zaista puno uradila na infrastrukturi i vi ste danas rekli 350 km autoputeva je rezultat ove dve vlade. Samo u 2019. godini imamo 120 km autoputa i to je prvi i najbolji pokazatelj ne samo rasta infrastrukture države Srbije, već i dobrog vođenja Republike Srbije od strane ove koalicije.

Drugi pokazatelj dobrog rada ove Vlade, a Boga mi i vašeg ministarstva jeste i to što je Republika Srbija deveta po brzini izdavanja građevinskih dozvola u svetu gospodo, što je veliki rezultat vašeg ministarstva, pre svega vas lično. Mislim da i treća stvar koju ću da naglasim i koju sama čuo malopre ovde pokazuje dobru orijentaciju ove Vlade, a to je da sam čuo da ove zakone zovu Zoranini zakoni, to je dobra stvar i znak da ste ipak svojom harizmom i reći ću ono što ova Vlada kompletno podržava, pa i mi poslanici Rasima Ljajića SDPS, a to je podržavanje ženskog preduzetništva i podržavanje i promovisanje ženskog lideršipa, a vi ste sa svojom harizmom zaista na tom polju učinili mnogo toga dobro i to pohvaljujem.

Gospodo, pred nama je zaista značajan zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja.

Čuli smo da je vaše Ministarstvo planiralo zaista ogromnu svotu u tom razvojnom projektu koji je i sam predsednik države u ovoj agendi - moderna Srbija 2020. – 2025. godine, prikazao i to zaista naša koalicija podržava maksimalno, a to je ulaganje pet milijardi evra u infrastrukturne projekte što je, reći ću, prekretnica i čini mi se što će zaista od Srbija da napravi jednu infrastrukturno, a i u drugom pogledu jednu modernu evropsku zemlju, koja se može podičiti svojom infrastrukturom, a to je preduslov i za budući industrijski razvoj.

Čini mi se da ovim što danas radimo, a to je ubrzavanje procedura i premošćavanjem ovih uskih grla koje će ovi zakoni odraditi, uspećemo da rešimo glavni problem, a to je problem eksproprijacije u procesu planske pripreme i ubrzavanja samog otpočinjanja radova na tim kapitalnim deonicama.

Zaista, opet ću naglasiti, ne na račun vlasništva koje imaju pojedinci, naravno zadržaće se načelo određivanja tržišne vrednosti za eksproprisane nepokretnosti što je civilizacijska tekovina Evrope.

Čini mi se da su upravo imovinsko pravni odnosi, odnosno eksproprijacija zemljišta bili problemi i usko grlo u rešavanju i početku izgradnje kapitalnih puteva, i vi ste danas rekli da se procenjujemo oko 50 hiljada parcela je predmet eksproprijacije u ovim velikim kapitalnim investicijama i brojnim putevima i autoputevima koje smo naveli da će se započeti ili su već započeti.

Za mene lično, obzirom da dolazim iz Sandžaka, odnosno iz Novog Pazara, najpogođeniji put jeste i najznačajniji put u jugozapadnoj Srbiji, a to je deonica Novi Pazar–Sjenica. Ona je zaista u očajnom stanju i izuzetno je teško njim voziti, izuzetno je i rizično, i moram da naglasim da je to ne samo veza ove države i nije samo veza između Novog Pazara i Sjenice, već je to izuzetno značajan put kojim se vezuje jugozapadna Srbija sa ostalim delom Srbije, sa užičkim krajem, ali se i vezuje Republika Srbija u tom delu sa Republikom Bosnom i Hercegovinom i kompletan transport i roba, i ljudi, i usluga u tom polju.

Trenutno se u gradskim upravama Novog Pazara i Sjenice završavaju izmene prostornih planova za rešenja koja su komplementarna sa novim projektom, rekonstrukciji ovog puta, koji je završila firma angažovana od strane „Puteva Srbije“ , „Utiber“ i prema mojim informacijama koje sam dobio od glavnog gradskog arhitekte Novog Pazara, sva projektna dokumentacija biće gotova krajem ovog meseca.

Ovim novim projektom koji je 16 miliona jeftiniji od prethodnog rešenja, izbegava se veliki broj krivina i čuvena serpentina „Postrmac“ gde su bila česta zaglavljivanja kamiona, ali i dosta smrtonosnih saobraćajnih nesreća zbog poledice. Mi u SDP-u stoga podržavamo ovaj zakon i očekujemo da ćemo njime ubrzati proces eksproprijacije i otkup zemljišta na trasi ovog puta što je sledeći korak u realizaciji izgradnje puta Novi Pazar–Sjenica.

Takođe, ovde pominjani put Novi Pazar–Tutin i rekonstrukcija, i zaista mi je drago što će nova sezona započeti, što će započeti gradnja ove deonice u novoj sezoni građevinskoj.

Grad Novi Pazar je odradio sve ono što je bilo neophodno. Vi ste nekoliko puta sa našim ministrom Rasimom Ljajićem zaista najavljivali početak i drago mi je što ćemo vrlo brzo ući u početak ovog projekta. Naravno, zamolio bih vas dodatno da zaista izvršite i vi dodatne napore da započne realizacija ovog projekta koji je od životnog značaja za građane Novog Pazara i Tutina, i Pešterske visoravni. To je praktično jedina veza Tutina sa ostalim delovima ove države.

Pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Turske i Vlade Srbije, odnosno Predlog zakona kojim se potvrđuje ugovor o kreditu sklopljenim između Srbije i turskih banaka „Ziraat“ i „Denizbank“ radi izgradnje infrastrukturnih projekata u Sandžaku i u Vojvodini.

Željno se iščekuje početak rekonstrukcije državnog puta Novi Pazar- Tutin. To je investicija vredna 24 miliona i njom će se revitalizovati 20 kilometara u saradnji sa turskom kompanijom „Tašjapi“.

Saradnja između naše zemlje i Turske je izuzetna. Turska ulaganja u Republiku Srbiju su veća iz dana u dan i rastu i jako raduje što su Bošnjaci bili i biće most dobre i sve bolje saradnje između ove dve države.

Početak izgradnje ovih puteva armiraće dobre odnose između dve države i nadamo se inicirati nova ulaganje Turske u našu državu, inicirati i prva ulaganja Turske u Sandžak koji do sada je bio zaista mesto koje, obzirom da nije imalo dobru vezu sa ostalim delovima Srbije, zapostavljen na tom polju.

U svakom slučaju, imaćete jaku podršku za vaše zakone od socijaldemokrata Rasima Ljajića.

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala na svemu što ste rekli, što ćete podržati ove zakone Vlade Republike Srbije.
Dužna sam jedan odgovor i vama, a i Koceljevi, a to je da Vlada Republike Srbije ove godine u novom investicionom planu započinje jedan novi projekat, a to je pet hiljada rekonstrukcije, pet hiljada kilometara puteva, najviše lokalnih, ali i onih državnih. Prema tome, Koceljeva-Ub se takođe radi dokumentacija 21 kilometar, Novi Pazar-Sjenica 55 i Novi Pazar-Ribariće 24. dakle, to je u tom programu pet hiljada kilometara puteva. Znači, ove godine dokumentacija sa nadom da ako sve bude u redu, sledeće godine mogu početi i radovi.