Hvala što ćete podržati predloge i nacrte zakona. Samo ću odgovoriti na nekoliko pitanja koja ste ovde postavili vezano za permanentno usavršavanje.
Praksa, odnosno iskustvo koje imamo iz prethodnih godina jasno su nam pokazali da je tu bilo dosta problema, i to je jedan od razloga zašto se to danas nalazi i u izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Daću nekoliko samo primera. Kada smo krenuli uopšte u projektovanje, na primer, brze pruge od Beograda do Budimpešte, pa onih prvih deonica Beograd – Stara Pazova, Stara Pazova – Novi Sad, pa tako dalje, imali smo situaciju da naše projektantske kuće sa licenciranim, dakle, projektantima nisu bile u mogućnosti da projektuju brzu prugu od 200 kilometara na sat zato što se naši projektanti nisu gotovo nikada sreli sa takvom vrstom projekata. Onda smo nalazili načine, pa smo pravili sporazume sa kineskim kompanijama, njihovim projektantskim kućama, oni su dolazili ovde, obučavali naše inženjere, ali to svakako nije sistemski rešena stvar.
Imali smo situacije, takođe, da se npr. članovi Revizione komisije nisu nikada upoznali sa nekim standardima, po nekim drugim projektima, koji postoje već svuda u svetu, a kod nas su, na primer, prvi put primenjeni itd. Sve su to bili razlozi. Mnogo je primera i sve su to bili razlozi zbog čega insistiramo da zbog tehnologija koje se stalno menjaju i usavršavaju moramo svi da se usavršavamo. U tom smislu inženjeri koji dobijaju, na kraju krajeva, i svoje licence. Te licence će se sada, između ostalog, proveravati na tri godine, a ne na pet godina kako je to ranije bilo.
Dodatno, na to, mi smo, između ostalog, promenili i uslove ko to sve može da bude član Revizione komisije Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. To ne mogu da budu ljudi koji nisu, recimo, bili na projektima i radili na projektima godinama ili koji nisu izveli, a sve su profesori, doktori, itd, koji nisu, recimo, izdavali radove iz tih oblasti, nego ljudi koji zaista mogu da kada pogledaju dokumentaciju da znaju o čemu se radi, da mogu jasno da kažu da li postoje problemi, šta tu treba popraviti, itd.
Dakle, permanentno usavršavanje je za nas ovde veoma važno u zakonu. Možda smo to trebali i ranije da uradimo, ali zaista mislim da nikada nije kasno.
Pomenuli ste mlade inženjere. Ministarstvo ima Sporazum i sa Inženjerskom komorom Srbije, ali bez obzira na to mi ćemo na svim velikim projektima, takvu smo Odluku i doneli unutar Ministarstva, dakle, svi veliki kapitalni projekti imaće u svojim radnim grupama za praćenje, ali i u svim timovima kod investitora, to su, dakle, da li su u pitanju Koridori, da li su u pitanju „Putevi“, da li Ministarstvo, da li „Železnica“, Građevinska direkcija Srbije imaće obavezu, dakle, da angažuju mlade inženjere. Mladi inženjer ne može dobiti dozvolu, odnosno licencu ukoliko nema to iskustvo koje se od njega traži. To bi bio začaran krug kada se time ne bi bavili. Znači, doneli smo odluku i oni će biti u to uključeni.
Još jedna stvar, pomenuli ste domaću građevinsku operativu. Mi smo, mislim, početkom decembra prošle godine napravili i Vlada Srbije je formirala radnu grupu zajedno sa Privrednom komorom Srbije, kao i gotovo svim vodećim kompanijama iz raznih oblasti u oblasti građevinarstva sa osnovnim ciljem kako da poboljšamo uslove u građevinarstvu, kako da pomognemo tim građevinskim kompanijama koje, pored toga što nemaju dovoljno opreme… Dakle, to je jedan od načina gde mislimo da sa Ministarstvom finansija možemo naći zajednički jezik, a to je, dakle, da država subvencioniše nabavku opreme, ali, s druge strane, kako da pomognemo onom drugom delu, dakle, kada ne mogu da ispostave određene bankarske garancije, kada finansijski ne mogu, praktično, da se pojave na nekim projektima, pored onog, naravno, trećeg dela, njihovog zajedničkog udruživanja u konzorcijume. Tako da hvala na komentarima. Mislim da negde mislimo i o tome.

Hvala, gospođo Mihajlović.
Reč ima Stefana Miladinović. Izvolite.

Poštovana ministarka, poštovani saradnici iz ministarstva, pred nama je 13 predloga različitih akata na dnevnom redu i, kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, reći ću vam da ćemo, kao poslanička grupa, podržati sve predloge akata.

U ovom prvom delu rasprave ja ću se osvrnuti na nekoliko predloga zakona i dve odluke koje se tiču železničke infrastrukture, dok će moje kolege, naravno, u nastavku rasprave diskutovati o ostalim predlozima koji su na dnevnom redu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti usvojili smo još u maju 2018. godine i tada istakli značaj i odgovornost koju pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, odnosno imaju u samom sistemu bezbednosti i značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su u ranijim ratnim dejstvima dala značajni doprinos bezbednosti i da oni zaslužuju veću pažnju naše države, a uzimajući u obzir i to, a i sami ste pomenuli, da najveći broj nerešenih stambenih pitanja jesu pitanja zaposlenih u državnim organima, upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, što je negde oko 19.000.

Značaj, odgovornost posla koje pripadnici snaga bezbednosti obavljaju u pogledu bezbednosti čitave države, složićemo se, da je nemerljiv. Politika nacionalne bezbednosti sprovodi se i kroz različite mere i aktivnosti koje država preduzima radi postizanja ciljeva, a ovaj projekat realizacijom nesumnjivo doprinosi jačanju poverenja u državu, upravo oni koji su u prvom prstenu sistema bezbednosti.

Izmenama i dopunama zakona 2019. godine proširili smo taj krug lica koja mogu ostvariti mogućnost na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima, a to smo proširili na lica, odnosno borce, članove domaćinstava palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide. Nekoliko puta u ovom domu, pa i tada, ukazali smo na potrebu da se proširi krug lica na zaposlene u zdravstvu, u prosveti, naučnoj zajednici.

Današnje izmene i dopune zakona jesu tehničke prirode i tiču se povećanja spratnosti objekata koji se grade, ali su dobra prilika da se neke naše ideje ovde i čuju.

Migratorna kretanja nije moguće zaustaviti, ali se države kroz različite nacionalne strategije bore da ljude, kao bazični resurs, obrazuju, stimulišu i zadrže, ali i da stvore uslove života atraktivnim i za život stranaca.

Aktuelnosti klimatskih promena i zagađenja, kao i tendencije u savremenoj građevini moraju biti vodilja u izgradnji, a tu je uloga države, složićemo se, najvažnija.

Smatram da upravo kroz ove projekte možemo i moramo da postavljamo standarde u izgradnje. Da li je to za državu skuplje? Da, jeste, u pogledu troškova same izgradnje, ali je dugoročno višestruka ušteda.

Ovaj projekat i slični projekti od nacionalnog značaja mogu da nam daju šansu da postavimo neke nove uslove, uposlimo ne samo domaću građevinsku industriju, već i naučno-tehnološku zajednicu, naše institute, tehnološke parkove, motivišući ih da svoje tehnološke inovacije koriste i primene.

Srbiji su potrebne nove ideje, neki novi modeli stanovanja, odnosno drugačije životne navike, neke od navika koje se danas promovišu u svetu mi smo imali pre nekih ratnih i tragičnih vremena i ovo je jedna od prilika da im se vratimo, ali i da nastavimo da menjamo svest i težimo jednom uređenom i humanom društvu.

Zamislite nacionalni projekat izgradnje kompleksa za naučne radnike, npr. kompleksa u kome uz pomoć države naučnici imaju i svoj radni prostor, imaju stambene jedinice u kojima su ugrađeni neki njihovi patenti. Mislim da bi to bilo nešto o čemu treba da se razmišlja.

Potrebna su nam, kao što sam rekla, humanija naselja, prilagođena savremenom svetu, savremenom načinu razmišljanja i država kao najveći investitor može da bude strateg i primer u ovoj oblasti.

Pred nama su danas i predlozi dve odluke o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi dela železničke infrastrukture, ukupne dužine 1.030 kilometara. U donošenju ovih odluka i sličnih jeste u nadležnosti Republike Srbije, jer Zakon o železnici propisuje da Narodna skupština donosi strategiju razvoja železnice, ali donosi odluke o opštoj upotrebi železnice, odnosno železničke infrastrukture.

Ukupna dužina pruga na teritoriji Republike Srbije, uključujući pruge teritorije KiM je 285, 881 kilometar, odnosno 3.724 kilometra. Železnička mreža, kao i svaka druga infrastrukturna mreža zahteva održavanje, a to svakako podrazumeva i njeno korišćenje. Jasno je da pojedini delovi mreže, bez obzira na ekonomsku isplativost moraju postojati. Tiču se nekih nacionalnih, regionalnih ili lokalnih interesa pojedinih oblasti, ali moramo biti svesni da ukoliko želimo kvalitetnu i bezbednu interoperabilnu železnicu, u nju moramo da ulažemo.

Iako železnički saobraćaj ima brojne ekonomske i ekološke prednosti u odnosu na druge vidove saobraćaja, veću efikasnost masovnog prevoza i putnika i robe, moramo biti i racionalni.

Kada su u pitanju izdvajanja iz budžeta za infrastrukturne projekte, složićemo se da nema puno mesta o sentimentalnosti. Ipak, postoje neke železničke linije ili lokacije čije bi očuvanje moglo imati i turistički i istorijski značaj, samim tim i ekonomski, kao što je „Plavi voz“ o čemu će nešto kasnije govoriti moj kolega Joška Broz.

Racionalizacija same železnica o kojoj danas raspravljamo, koja podrazumeva, kao što sam rekla ukidanje železničke pruge u dužni od 1.000 kilometara, rezultat jeste razgovora sa jedinicama lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se ove pruge nalaze. Još od šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, je na određenim prugama železnički saobraćaj obustavljen i izvršena demontaža pruga zbog potpune tehničke nepouzdanosti, odnosno nebezbednosti i nepostojanja ekonomskog interesa ulaganja u njihovo održavanje.

Od predloženih pruga veliki broj železničkih koloseka je demontiran duži niz godina i na brojnim prugama saobraćaj obustavljen decenijama unazad. Zarad javnosti, navela bih neke od primera, to je pruga Bečej–Vrbas, dužine od 37,5 kilometara, čiji putnički saobraćaj obustavljen 1978. godine, Žabalj–Bečej, 1978. godine, Zrenjanin-Žitište dužine 15 kilometara, ova pruga je zatvorena za saobraćaj 1969. godine, Jasenovo sa granicom Rumunije 1966. godine, Mladenovac–Lajkovac npr. pruga uzanog koloseka dužine 75 kilometara, zatvorena je za saobraćaj 1982. godine i demontirana.

Da li treba da se ponosimo ovim? Naravno da ne. Ali, realnost nas tera da postojeću mrežu racionalizujemo i kako bi rekli, prepakujemo ulaganja, a zemljište koje je u upotrebi, železnici ustupimo za druge sadržaje i izvršimo neki vid prenamene.

Ove dve odluke kojima se oduzimaju svojstva dobra u opštoj upotrebi, dela železničke infrastrukture sa spiskom objekata i katastarskih parcela po katastarskim opštinama nije rezultat hira već razgovora, razmatranja i procena lokalnih regionalnih interesa, odnosno stanja na terenu.

Infrastruktura „Železnice Srbije“ u saradnji sa ministarstvom je tokom prethodnih godina, koliko smo shvatili, obavila niz konsultacija i razgovora. Shvaćeno je da zapravo racionalizacija mora da se izvrši. Samo za troškove poreza npr. naknade za građevinsko zemljište, komunalne takse i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine i drugo javno preduzeće infrastrukture železnice, uštedeće na godišnjem nivou oko 30 miliona.

Moramo da budemo realni kada su u pitanju interesi lokalnih samouprava. Na osnovu ovih odluka mreža će se smanjiti. Proces ukidanja linija i vraćanja zemljišta državi daće se na raspolaganje, kao što sam rekla, za druge sadržaje. Po donošenju ovih odluka, predviđeno je da se ovom novinom i uštedom novčanih izdataka raspolaže na način razvoja drugih infrastrukturnih projekata i tu bi iznela kao primer, mislim pozitivan, da pojedine linije, odnosno pojedini pravci će biti iskorišćeni za izgradnju zelene biciklističke staze, kao što su pruge Beočin–Petrovaradin, odnosno pruga Sombor–Bački Breg, lokalne samouprave mogu u skladu, naravno sa svojim potrebama da imaju i drugačije zajedničke infrastrukturne projekte, što bi trebalo da bude i suština ovih odluka.

Osvrnula bih se i na Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Na osnovu dosadašnjih iskustava u realizaciji svih ovih projekata, dolazilo je do kočenja, odnosno usporavanja početka realizacije pre uopšte izdavanja potrebnih dozvola. Kašnjenja su imala za posledicu ne samo kašnjenje radova, već i ekonomske posledice, kao što su plaćanje naknada odnosno penali za neiskorišćena sredstva iz kredita.

S obzirom da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u planu, kao što ste i rekli, imate otpočinjanje realizacija novih infrastrukturnih projekata u vrednosti od pet milijardi evra ulaganja. Procena je da za početak izgradnje i rekonstrukcije potrebno doneti ovaj zakon, kako bi se omogućila brža i jednostavnija realizacija projekta.

To su projekti od značaja za Republiku Srbiju i to u putnu i železničku infrastrukturu, uz izgradnju novih državnih puteva. Planirana je rekonstrukcija i rehabilitacija javnih puteva u dužini od 5.000 kilometara radi poboljšanja postojeće putne mreže, kao i rekonstrukcija i rehabilitacija javne železničke infrastrukture, radi poboljšanja kvaliteta iste.

Dakle, ovim zakonom vrši se određivanje projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, uređuje se utvrđivanje javnog interesa za potpunu i nepotpunu eksproprijaciju, privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju i rekonstrukciju tih linijskih infrastrukturnih objekata. Vrši se određivanje korisnika eksproprijacije, posebni postupak, finansijska sredstva za samu realizaciju. Zapravo predlogom ovog zakona propisano je i ko može biti stranka u upravnom postupku eksproprijacije, postupanje nadležnog organa nakon dobijanja predloga za eksproprijaciju.

Propisan je i postupak po žalbi zbog ćutanja administracije u postupku eksproprijacije, kao i mogućnost pokretanja upravnog spora po donetom rešenju o žalbi iz ovog člana.

Propisano je i da se po pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stiču uslovi za pokretanje postupka za sporazumno određivanje naknade za nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija, kao i organ koji vrši procenu tržišne vrednosti ovog zemljišta. Zapravo, ovaj zakon za cilj ima uvođenje preciznijih procedura, zaštitu svih strana u procesu i efikasnije i jednostavnije postupke pri realizaciji svih infrastrukturnih projekata od nacionalnog značaja u budućnosti.

Kao što sam rekla, mi ćemo podržati sve ove predloge koji su danas na dnevnom redu, a o jednom potpuno novom aktu, a to je Zakon o hidrografskoj delatnosti, kao izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju, o plovidbi, lukama na unutrašnjem vodama, govoriću nešto kasnije moje kolege. Hvala.

Hvala, gospođo Miladinović.
Reč ima Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnji dnevni red je apsolutna propast i krah onoga što radi Zorana Mihajlović na mestu potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a bagami i ozbiljan poraz Vlade Republike Srbije koja dozvoljava da još uvek Zorana Mihajlović sa recitacijom koju ima, bude ministar u ovoj Vladi.

Mi danas imamo na dnevnom redu, na primer zakone, ovaj koji se odnosi na planiranje i izgradnju, menja se 14 put. Otkad je Zorana na vlasti, ovo je osma izmena. Da li neko normalan može da misli da ovakav zakon može imati ikakvu svrhu i da ovakav zakon može išta da znači.

Plovidba i luke menjaju osam puta. Vazdušni saobraćaj šest puta. Prevoz u drumskom saobraćaju pet puta. Izgradnja za stanove za pripadnike službi bezbednosti za godinu i po dana tri puta. Ovo je zaista neverovatno, a posebno je problem što su posledice donošenja ovakvih zakona katastrofalne za sve ljude koji žive u Srbiji, a da ne kažem ovaj Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata, opet leks specijalis.

Ovo je neverovatno i nije prvi put da mi, od Zorane Mihajlović, dobijamo, a vi to prihvatate i glasate za to, leks specijalis, kroz koji se, na jedan potpuno ne zakonit način tretira eksproprijacija zemljišta, kao da nemamo zakon o eksproprijaciji, a imamo. Ali, jednostavno Zorana Mihajlović, zapravo kroz ove zakone pokazuje svoju pravu ulogu u Vladi.

Ovo što ona radi je, klasična špijunaža, jer ako neko donese, ne znam koliko puta promeni Zakon o legalizaciji, sada ga zove, valjda Zakon o ozakonjenju i kaže da će do 2023. godine, sve morati da se legalizuje, a sve što se ne legalizuje biće porušeno, a ništa nije urađeno, zakon je takav da ne može, gotovo ništa da se legalizuje i ništa se ne legalizuje.

Dakle, svesno je išla na to da što je moguće više objekata bude porušeno i naravno da onda, kada dođe do rušenja, da se onda sa lokalnim funkcionerima, koji uzimaju pare i koji će uzimati, i koji sada uzimaju pare, tali kao što je to inače navikla.

Zorana je, dakle, blokirala legalizaciju objekata, kao što je blokirala rad katastra, pa smo onda imali skoro godinu dana da katastar u Srbiji uopšte nije funkcionisao.

Kada su u pitanju ove eksproprijacije, koje su na dnevnom redu, jednom i od ovih zakona, a već su bili u dnevnom redu, onog leks specijalisa, onaj deo autoputa Preljina – Pojate, mi smo tada rekli šta će se desiti, kao posledica tako lošeg zakona, ali naravno niste nas slušali i posledice imamo sada na delu.

Strašne se stvari dešavaju na trasi, tog auto-puta. Menja se namena zemljišta građevinskog u poljoprivredno, da bi ljudi dobili manje novca, niko živi ne zna kuda mu tačno prolazi ta trasa, mnogi ljudi nisu saglasni sa cenom koja se nudi za eksproprijaciju, ali im se na silu ulazi u njihove parcele, nije rešen problem onog dela Moravskog toka, zbog onih parcela koje su nestale, zbog krađe šljunka i peska, iz Morave.

Dakle, nije urađeno ništa, a poseban problem su zgrade. Recimo, na ovom delu koji nije baš na ovom auto-putu, ali je recimo objekti na putu za Batočinu.

Nemate odgovor na pitanje, šta će da rade i kako će da žive u svojim kućama, ljudi kojima taj put za Batočinu, prolazi 80 centimetara daleko od kuće, a te kuće nećete da rušite, već ih ostavljate da neko živi, faktički na auto-putu, a čak su im i ulazi od tih njihovih porodičnih kuća, okrenuti ka putu i onda o svom trošku moraju da okreću ulaz na drugu stranu itd. Ali, opet kako mogu tu da žive?

To vas, naravno ne interesuje. Vi zakone, ja sam radila isključivo pravničke poslove, više od 20 godina, kao diplomirani pravnik i nemam pojma koliko sam zakona pročitala i primenjivala.

Na funkciji narodnog poslanika sam pročitala stotine ili hiljade, valjda zakona, ali ovakve tekstove zakona, kakvi su ovi vaši, inače kakvi su predlozi zakona koje ovde, Zorana Mihajlović predstavlja, ja mislim da niko živi nije video. Tu nemate pravnu normu, to je opisivanje, to je ćaskanje kroz pravnu normu, to je ako ne bude ovako, biće onako.

Nemate jasnu, preciznu i konciznu pravnu normu da znate šta je tačno propisano i šta ćete sutra da primenjujete i mene, zaista čudi da kolege pravnici i koji podržavaju Vladu, ne reaguju kod Vlade da se ne donose ovako loši zakoni i formalno loši. Suštinski loši, što je još gore, ali formalno loši, formalno ne liče na zakonski tekst.

Zorana Mihajlović se i malo pre, inače ima običaj da se hvali sa 350 kilometara auto- puta itd.

Znate, dobro je napisao naš kolega, Vladimir Đukanović, u jednom svojoj kolumni, ne znam čime se ona to hvali, jer da se nije Vučić lično zauzeo, tih auto-puteva i koridora, svakako ne bi bilo.

Ali, evo ja odajem i odajmo priznanje Zorani Mihajlović, njen doprinos je ovaj put Preljina – Pojate, ali to košta državu Srbiju ukradenih 300 miliona evra, za posao koji je dala „Behtelu“.

Da li Zorana Mihajlović ima odgovor, kako se desilo ovo što je ovih dana aktuelno, kako se desilo da se opljačkaju građani na naplatnim rampama, da im se umesto 300 dinara, uzima 1800 dinara, na delu auto-puta itd? Kako je moguće kod tako savršenog mozga da se dešavaju ovakve stvari, koji su ozbiljan problem? Na stranu to što ste povećali cenu putarina, kada ste otvorili koridore, nego još i ovo.

Zakon o planiranju i izgradnji, izuzetno je važno da se kaže donosi se iz jednog jedinog razloga, donosi se da bi se mogle postavljati male hidroelektrane uz građevinsku dozvolu bez planske dokumentacije.

To je ta caka, koja se krije u ovom zakonu a naravno, nije to ništa čudno. Treba da se podsetimo da su male hidroelektrane počele da se grade i da se planira njihova gradnja upravo u vreme kada je Zorana Mihajlović bila ministar za energetiku.

Ovo je kasnije samo nastavak i sada, građani Srbije treba da znaju da su džabe branili svoje reke od ovih investitora za male hidroelektrane, sad će ti ljudi dolaziti sa građevinskim dozvolama, jer će ih moći dobijati, onaj ko da više, i moći će , naravno bez ikakve planske dokumentacije da dobije takve dozvole.

Da se razumemo, pre svega, radi javnosti, mi u SRS, nemamo ništa protiv gradnje mini hidroelektrana, i svih tih mogućnosti korišćenja obnovljivih resursa, ali mi mislimo da to treba i te kako planski da se gradi, da nijedna mini hidroelektrana ne sme da ugrozi nijednu porodicu, nijedan deo nekog naseljenog mesta, nijedno naseljeno mesto, nijedan deo opštine, jer postoje delovi reka na kojima to može da se radi, ali to mora da se radi planski i to mora da se radi, ne ovako kako će sada ovaj zakon da uradi, na osnovu zakona da se uradi, da će se te dozvole dobijati tamo gde nekome padne na pamet.

A znate li zbog čega to rade? Ovi Zoranini kompanjoni, koji su ovo započeli dok je ona bila ministar energetike, njima se ne isplati da grade mini – hidroelektrane, daleko od naseljenog mesta, jer treba provesti infrastrukturu, a to košta, a ovako, lepo unište jedini izvor, jedinu vodu u nekom selu ili nekom delu neke opštine, i baš ih briga, prikače ih sve na infrastrukturne objekte, a to što ljudi više neće imati trunke čiste vode, na teritoriji te opštine, to svakako nije briga ni Zoranu ni ove njene kompanjone.

Ovih dana se aktuelizovala priča o Zorani Mihajlović, o svemu onome što smo govorili mi godinama unazad o njoj, kada je ona ovde iznosila da mi imamo nešto protiv nje i da mi srpski radikali ne bismo imali šta da pričamo, zamislite, Zorane Mihajlović, ali sve ono što smo mi govorili, dakle, ispostavilo se da je apsolutno tačno.

Pitamo Zoranu Mihajlović, pitamo pre svega Anu Brnabić, pitamo sve vas, drage kolege, koji ćete glasati za Zoranine predloge, šta je i kakav je odgovor Zorane Mihajlović na optužbe Miroljuba Jeftića, direktora infrastrukture Železnica, koji je u prvom javljanju kod tužioca rekao da je tačno da je dobijao mito u vezi sa eksproprijacijom, naravno opet eksproprijacija, jer se uglavnom sve radi uz mito i na trasi brze pruge i da je deo tih para davao Zorani Mihajlović, odnosno, njenom, kako se to kaže, partneru.

Dakle, nemojte samo da čujemo odgovor: „On je posle tu izjavu povukao ili nije povukao“, jer mi ne prihvatamo odgovor na „majke mi“, nego tražimo da se ovo apsolutno utvrdi, da se apsolutno sve ispita i da vidimo koliko je to Zorana Mihajlović uzela para preko tog Miroljuba Jevtića. A sada vidimo, takođe, da umesto njega hoće opet da postavi neke svoje ljude na njegovo mesto.

Zoranine tašne tri u vrednosti od 10 hiljada dolara, broš od 5.000 evra, privezak od 3.000 evra, to je nešto što je postala urbana legenda i svi živi o tome pričaju, jedino mi nemamo odgovor na pitanje – kako je moguće da neko može toliko novca da troši na takve stvari?

Nismo zaboravili ni krađu sa kartice Ministarstva, kada je Zorana Mihajlović u inostranstvu potrošila negde oko milion i po dinara sa kartice Ministarstva na svoje privatne troškove, na kupovinu kozmetike, donjeg veša. Deo tih para je odmah vratila, a 2015. godine je vratila dug od 895.951 dinar koliko je bila ukrala. E, sada je naravno pitanje – da li bi ona taj dug vratila …

(Predsedavajući: Nemojte tako koleginice Radeta, tu terminologiju, nema smisla.)

Molim vas, nemojte me prekidati. Baš sam lepo …

(Predsedavajući: Moram, moram.)

Ne, ne, ne morate i ne smete. Ne smete i ne morate.

(Predsedavajući: Moram kada takve reči koristite.)

Samo malo, ako neko sa kartice Ministarstva potroši za privatne poslove, za privatne potrepštine, milion i po dinara, kako se to zove? Kako se to zove, ako nije krađa? Kako se to zove? Šta pozajmila, pa vratila je kada su je otkrili. A, evo mi pitamo – da li bi vratila da je nisu otkrili? To je ono što je odgovor na to pitanje.

Naravno, Zorana Mihajlović je jedini član Vlade koji sebi može da priušti svaki dan i frizera i da joj svaki dan dolazi kozmetičar u kuću, stilista i još kaže na jednoj televiziji, hvali se žena da stilista specijalno za nju dizajnira neku suknju, da ta suknja nije za prodaju za druge mušterije, ako neko ipak insistira na takvoj suknji onda je ona mnogo skuplja, nego što su ostale suknje, jer Bože to je stil Zorane Mihajlović.

Da ne mislite gospođo Mihajlović da mi samo govorimo nešto protiv vas, ja moram da vam kažem da mi je pre neki dan bilo tako toplo oko srca kada sam pročitala kako ste vi svoje prstiće utoplili u rukavice od 30.000 dinara, od malih jagnjića, od njihovog krzna. Pogledajte moje rukavice koje su mnogo lepe koje su kupljene na tezgi na Zemunskoj pijaci, za 300 dinara i verujte, tople, čuvaju prste.

I sada kažu zlonamerni – kako nije sramota Zoranu Mihajlović da nosi rukavice od 30.000 dinara, kao da je 30.000 dinara neke pare, jel tako? Pa, to je samo jedan minimalac. Zoranine rukavice, u novcu mesečno na ime, mesečnog grada i na ime minimalca, danas u Srbiji prima 350.000 ljudi.

To je zaista nešto što je neverovatno, nešto što ne dolikuje nekoga ko je na funkciji ministra u državi Srbiji u kojoj se na tom mestu nikako ne može zaraditi toliki novac.

Zorana Mihajlović kaže da ne prima platu u Vladi. Možda i ne prima, ali mi pitamo – gde prima i koja je to plata u Srbiji od koje može ovako luksuzno neko da se ponaša? Takva plata u Srbiji ne postoji, ima Jorgovanka, valjda, i niko više.

Sve to dovodu u sumnju, sve ovo što Zorana Mihajlović radi i sve to samo potvrđuje našu sumnju kada čujemo kako se uzimaju pare za legalizaciju, za eksproprijaciju, evo za eksproprijaciju imamo Miroljuba Jeftića, ne znamo koliko je tačno Zorana uzela preko njega, ali je čovek potvrdio da jeste, pa tek koliko se para uzima za te mini hidro elektrane, mi samo čekamo, a pretpostavljamo da će to pre izbora, svakako da se desi, da bude uhapšena nekolicina lokalnih funkcionera koji besomučno uzimaju pare za legalizaciju, zna se u Srbiji gde to tačno, i čekamo kada oni budu uhapšeni da vidimo šta će oni reći, koliko su oni novca delili sa Zoranom Mihajlović, jer ona je napravila takav zakon da može da se legalizuje samo ono za šta ona, zapravo, da signal.

Generalno, legalizacija je u Srbiji nemoguća, apsolutno nemoguća i sada će, za dve, dve i po godine, ljudi doći u situaciju da strahuju da će po ovom Zoraninom zakonu objekti da im se ruše i onda naravno, šta im ostaje, nego da jadni skupljaju, da vide da daju pare.

Moram da se vratim na rukavice ove od 30.000 dinara, da ne zaboravim, ministar Šarčević, kolega Zorane Mihajlović je rekao da svako može da troši svoje pare kako mu padne na pamet, i naravno, nije to sporno samo kad su u pitanju tačno one pare koje se zarade radom i još je rekao – bolje da kupuje rukavice nego da troši u kafani. Očigledno da gospodin Šarčević ne prati dobro sednice Vlade Republike Srbije, jer da prati morao bi da vidi kako Zorana Mihajlović za ručkove, takođe, vladinom karticom u ekskluzivnim restoranima, sa svojim poslovnim partnerima troši između 150.000 i 200.000 dinara za samo jedan ručak. A to što je slavila svoju slavu sa Skotom, to je onaj što je zaslužan za krađu 300 miliona evra, za „Behtel“, to je tek nešto što, ne zato što ona ne zna šta je krsna slava, pa je slavi u hotelu, to je njen problem, nego zato što se opet postavlja pitanje kako se to može potrošiti, odakle se mogu potrošiti tolike pare kojima se ona razmeće.

Ovo ponašanje i ove skupocene stvari koje svakodnevno gledamo, pre svega, evo i u medijima kod Zorane Mihajlović, što sebi može da priušti samo neki član ili članovi porodice tajkuna ili lopova. Koliko znamo Zorana nije tajkun. Hvala.

Hvala.
Reč ima Prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala lepo na svim vašim komentarima. Standardno su radikalski. Hvala što ste moje ime pomenuli za sad, ako sam dobro izbrojala 37 puta moje ime i prezime. Da, nije dovoljno, treba više.
Žao mi je što je vama tema Zorana Mihajlović, a što vam tema nisu zakoni, jer ovo nisu Zoranini zakoni, ovo su zakoni koje je usvojila Vlada Republike Srbije, kao što sam rekla, na svojim redovnim sednicama i svaki od ovih zakona znači, u stvari, bržu i bolju realizaciju svih puteva, tako da samo nekoliko stvari koje ste pomenuli da ipak odgovorimo.
Prvo, Vlada Srbije je ta koja je pokrenula pitanje legalizacije objekata i svega onoga što se dvadeset godina ili više od dvadeset godina gradilo bez ikakvih dozvola. Činjenica je da jedinice lokalnih samouprava i gradova su nadležne da sprovedu proces legalizacije, činjenica je da to ne ide tako jednostavno, ali svakako ide mnogo više nego što je to išlo nekada pre kada je cenjena poslanica bila takođe u vlasti.
Što se tiče svake stvari koje ste pomenuli, uglavnom, baratate, nažalost neistinama, da budem nežna, da ne kažem neku drugu reč i ta lažna briga za građane je više zaista neverovatna kod vas.
Kada, recimo, pominjete parcele, pa probleme na određenim deonicama, prvo, namena zemljišta se utvrđuje planskim aktom, bilo, jeste i biće, tako da to što ste izjavili nije tačno.
Takođe, kad pominjete male hidroelektrane, odmah da bude jasno, mi smo dodali, da ne bude zabune, da ne bi bilo da se opet i podbunjuju ljudi da su u pitanju male hidroelektrane, ne, odnosi se na samo na biomasu, dakle, na poljoprivredni, otpad da se može koristiti u proizvodnji energije u poljoprivrednim gazdinstvima i biće još jednim amandmanom dodatno to napisano, da ne bilo bilo kakve vrste zabune.
Moram da priznam da sve drugo što ste govorili nema nikakve veze gotovo ni sa jednim zakonom. Saglasna sam sa vama u tome da postoje institucije koje sve treba da ispitaju. Reći ću vam da sve što ste izgovorili vezano za železnicu i moje ime, u ovome što ste izgovorili, je apsolutna neistina i laž. Čak nisu ni pomenuti moje ime, niti ime bilo koga iz moje porodice, ali se slažem sa vama da postoje nadležni organi koji su dužni da daju svima odgovore i zaista mislim da ćemo te odgovore i dobiti.
Što se tiče mog rada i toga šta je urađeno prethodnih nekoliko godina, to vide građani Srbije. Da, jeste pušteno 350 kilometara autoputeva. Da, jeste rekonstruisano preko 350 kilometara pruga. A o tome šta sam ja uradila govori moj predsednik, a ne ni jedan drugi poslanik, pa makar to bio i Vladimir Đukanović. I ja sam ponosna na ono što moj predsednik kaže za moj rad i o meni i o verovanju u mene i moj rad, i za mene je to broj jedan, a onda iza toga, naravno, i građani, koji vide šta smo sve uradili.
Meni je žao što nema konkretnih stvari za koje bih mogla da vam odgovorim. Ali, ako kažete da svi zakoni koje je Vlada Republike Srbije predložila, a mene ovlastila da ih danas predstavljam ovde i branim u parlamentu, ništa ne valjaju, jer iz amandmana koje ste predložili uglavnom ste pisali „briše se“. To su nekada radili DS i sve njihove razne partije koje su izašle iz DS. Oni nikada ni za jedan amandman nisu dali konkretno svoje mišljenje, nego su napisali „briše se“. Naravno, mi smo vam odgovorili najbolje što smo mogli, ali sve vaše kritike padaju u vodu na osnovu onoga što sa druge strane postoje rezultati.
Ti rezultati u Zakonu o planiranju i izgradnji, koje vi pominjete koliko puta se menja, ili bilo koji zakon koji se menja, svaki zakon treba da se usavršava i treba da se menja za dobrobit upravo i privrede i društva.
Zakon o planiranju i izgradnji daje svoje rezultate. Srbija je danas deveta u svetu po izdavanju građevinskih dozvola. U vreme kada ste vi bili u bilo kakvoj vrsti vlasti, dakle, mi smo bili 184. U vreme kada ste vi bili, imali smo 500 gradilišta, sada ih imamo 55.000. Dakle, moglo bi mnogo toga. Znači, svi rezultati su proizašli upravo iz zakona koje je ovaj saziv parlamenta, i hvala mu, usvajao, a Vlada Republike Srbije te zakone predlagala.
Zakone ne piše Zorana, pišu stručni ljudi. Zakoni prolaze mnoge odbore u Vladi Republike Srbije, dakle, od zakonodavnog do svakog drugog. Ako bilo koji zakon nije dobar, postoje takođe mogućnosti da se ti zakoni promene u smislu ako vi smatrate da je nešto protivustavno, itd, isto postoji način kako se to radi. Ali, te paušalne ocene, a onda priča - jako brinemo o građanima i evo kuća će biti na putu, što naravno nije tačno, dakle, to su stvari koje onako pitko zvuče, kada ih sad neko sluša, ali kad se pogledaju papiri, kad se pogleda sve šta je urađeno, onda boga mi, to nije tačno.
Dakle, da, uradili smo sve ovo što smo uradili do kraja 2019. godine i iskreno se nadam da će ovi dobri poslanici, prosto, ljudi koji razumeju šta mi radimo, pomoći da se ovi zakoni usvoje i da nakon toga možemo da realizujemo i gradimo sve one druge puteve koje sam ja možda pre 15-ak minuta takođe pomenula, odnosno nabrojala. Hvala.

Hvala, gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.
Izvolite.

Logoreičnost Zorane Mihajlović nikako ne može nadomestiti argumente kojih zapravo nema.

Kaže - glasaće za ovo poslanici koji nešto razumeju. Znači, ona misli da ja ne razumem i da mi ne razumemo. Nema veze, kako bi moglo nekoga da dotakne nešto što kaže moralna Zorana Mihajlović. Ali, problem i jeste u tome što Zorana Mihajlović ovde kaže da ovo nisu njeni zakoni, nego zakoni Vlade Republike Srbije. To jeste problem. Zato sam i rekla da su ovi predlozi poraz Vlade Republike Srbije koja drži Zoranu, Ane Brnabić, pre svega, koja drži Zoranu i dalje na mestu ministra.

Kaže Zorana Mihajlović da njeno ime, niti bilo koga od članova njene porodice, nije pomenuto u slučaju Miroljuba Jeftića i ovoj aferi, odnosno kriminalnim radnjama vezano za eksproprijaciju za brzu prugu za železnicu.

E, sad, ja kao diplomirani pravnik pitam Zoranu Mihajlović kako ona zna šta jeste ili nije pomenuto u toku ispitivanja tužioca dok je ispitivao ovog Miroljuba Jeftića? Da li to znači da je ona dobila tu informaciju i da je upravo zato što taj Jeftić jeste rekao da je delio s njom pare, odnosno njoj je davao više, da li se zbog toga pojavila informacija da će taj Jeftić možda da se nagodi sa tužilaštvom?

Sad ste upravo malopre rekli nešto što govori o tome da ste se umešali u ovaj krivični postupak, što nikako, apsolutno nikako niko na ovom svetu ne bi smeo.

Što se tiče toga kako se radilo dok smo mi srpski radikali bili u vlasti, da li se radilo bolje ili lošije, preporučujem, pitajte Aleksandra Vučića, ministra u tadašnjoj Vladi, najmlađi ministar informisanja. I to mu je najbolji deo karijere.

Pravo na repliku, komentar, dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.