Dvadeseto vanredno zasedanje , 27.01.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/17-20

1. dan rada

27.01.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:30 do 18:40

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala kolega Miletiću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Kada se gradio Koridor 10, onda je jedan deo iz kredita od IBRD ostao neiskorišćen, napravljen je ugovor sa određenim jedinicama lokalne samouprave oko toga, pa što se tiče ove petlje, tokom ove godine će biti, napravićemo ugovor za ovu Malčansku petlju, a mi ćemo videti u narednih desetak dana sa investitorom. Investitor su Koridori Srbije, da li postoji mogućnost vezano i za taj put, ali za petlju, ugovor ide jako brzo i Koridori Srbije će ga potpisati.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima Milija Miletić, pravo na repliku. Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se uvažena profesorka. Hvala vam još jednom.

Mi smo više puta govorili o ovom problemu koji je stvarno problem grada Niša i svih nas koji živimo u tom delu Srbije, to će biti velika stvar da taj put rekonstruišemo, i to je stvarno odlična informacija za sve nas, a tu informaciju podelićemo i sa svim našim građanima da to znaju, jer to važi za sve nas.

Za ove pružne prelaze, pošto nisam čuo, to će biti isto veliki problem, jer u narednom periodu kada dođu te projektovane brzine, ti vozovi koji idu mnogo brže, to je vrlo bitno, da ne bude samo obeleženo znakom, nego tu mora da postoji mogućnost da gde su najfrekventniji putevi koji se povezuju sa tom prugom, da tu može da se stavi neka rampa, na neki način da to bude sigurnije, jer je život naših ljudi u prvom planu.

Imali smo niz situacija baš u Nišu gde je došlo do neželjenih stvari, gde se autobus, ali o tome nećemo govoriti, to je bilo pa prošlo i da se nikada više ne desi.

Što se tiče ostalih stvari, ovo što govorimo za ovaj deo puta od Malčanske petlje prema Proseku, to je jedna saobraćajnica. Postoji, već je urađen projekat, uradio ga je Zavod za urbanizam grada Niša, dakle, on postoji i treba samo da se uradi eksproprijacija.

Mislim da sam u razgovoru sa gradonačelnikom Niša, gospodinom Bulatovićem, i sa načelnicom okruga, već bio dobio informacije da i grad Niš već priprema određene stvari i da će to da bude uz podršku Koridora Srbije ili Puteva Srbije da bude jednim delom pomognuto finansijski i da će taj deo puta da bude urađen.

Još jednom, mislim da se stvarno radi kako treba, da niški aerodrom treba da nastavi da se gradi, da se dograđuje, jer se pokazalo da je država Srbija stvarno pravi domaćin. Niški aerodrom je sada pokazao ono pravo svoje svetlo, veliki broj putnika, sa tendencijom da bude još veći broj putnika.

Pošto ste vi, profesorka, i predavač na fakultetu, ja mogu da svim građanima Srbije današnjeg dana čestitam Svetog Savu, sa željom da svi u narednom periodu budemo na isti način pametni i da budemo pametniji i da radimo u interesu naše zemlje Srbije, u prvom planu da razvijamo jugoistok Srbije, a i celu Srbiju. Hvala još jednom i srećna slava, dragi moji Srbi, Sveti Sava.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Miletiću.
Reč ima Vesna Ivković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Vesna Ivković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, kako je i najavila moja uvažena koleginica, Stefana Miladinović, i ovlašćena poslanica poslaničke grupe.

Unutrašnji plovni putevi, reke i jezera predstavljaju prirodno bogatstvo naše zemlje. Postoje i oni nastali delom ljudskih ruku, kanali, prateći objekti. Svi zajedno imaju višestruki značaj, jer su deo saobraćajne i transportne infrastrukture, kao i deo turističke ponude, a mogu biti i značajan faktor podizanja nivoa zaposlenosti putem aktiviranja određenih investicionih projekata.

Stvaranjem efikasnog, održivog, standardizovanog i ekološki prihvatljivog sistema unutrašnjih plovnih puteva, koristi će imati i stanovništvo i privreda u domaćim i međunarodnim okvirima.

Vlada i Ministarstvo građevine, saobraćaja, infrastrukture, shvatili su važnost ove grane saobraćaja i 2015. godine usvojena je Strategija razvoja vodnog saobraćaja za period do 2025. godine.

Posebno mesto u razvoju vodnog saobraćaja ima Dunav, naša najveća međunarodna reka, koja protiče kroz Srbiju dužinom od 588 kilometara i uvek je predstavljala značajan tok uz koju su nastale i najstarije evropske civilizacije.

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture ima dva nova projekta na reci Dunav, koji će Srbiju do 2021. godine vratiti među tri vodeće zemlje Podunavlja i napraviti je liderom po pitanju vodnog transporta i roba i putnika, što je Srbija krajem 80-ih i bila. Tada smo na Dunavu imali Belu flotu.

Ovaj plan je veoma ambiciozan i vraća u život naš vodni saobraćaj koji je, svi znamo, posle 2000. godine, usled loših privatizacija, zamro.

Činjenica da vodni transport čini oko 10% ukupnog transporta u Srbiji u odnosu na 15% koliko je to u EU, jasno pokazuje da nismo iskoristili preduslove, prirodne resurse koje imamo, zahvaljujući odličnom geografskom položaju, a pre svega 588 kilometara dugom toku Dunava kroz Srbiju.

Rečne luke kao glavna čvorišta u transportnoj mreži zemlje u kojima se povezuju vodni i kopneni putevi trebalo bi da budu jedan od najvažnijih faktora razvoja privrede ne samo Srbije, već i celog regiona.

Vratiću se zbog njihove strateške važnosti na ona dva pomenuta projekta Ministarstva. Jedan od tih projekata je izgradnja nove luke u Beogradu, kod Pupinovog mosta, koja bi trebalo da bude jedna od glavnih luka na Dunavu, a drugi, za Smederevce mnogo važniji, jeste projekat izgradnje novog terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo.

Resorno ministarstvo je do danas već sprovelo postupak izrade kompletne tehničke dokumentacije za izgradnju terminala, uspešno sprovelo finansijsko-tehničke pregovore sa Evropskom investicionom bankom o finansiranju projekta, te će se predloženim izmenama i dopunama ovog zakona omogućiti da se nastavi realizacija poslednje faze ovog strateški važnog projekta, kako za moj rodni grad Smederevo, tako i za Republiku Srbiju u zadatim rokovima.

Usvajanjem ovog Predloga zakona omogućiće se ubrzana realizacija ne samo ovog, već i ostalih planiranih kapitalnih projekata, ulaganja u izgradnji luka u Srbiji.

Kada je reč o Luci Smederevo, koja se nalazi u industrijskoj zoni u Smederevu, osnovni cilj je da novi terminal omogući pretovar raznih vrsta tzv. rasutog i generalnog tereta, koji generiše privreda koja se nalazi u zaleđu te luke, kako Podunavski, tako i Braničevski i Južnobanatski okrug.

Ovo proširenje Luke Smederevo i izgradnja novog terminala zadovoljiće sve veće potrebe proizvodnje za rudnim sirovinama, naročito Železare Smederevo, jer sadašnja struktura luke ne može odgovoriti na sve zahteve koje industrija nameće.

Radovi obuhvataju sanaciju postojećeg lučnog područja i pristaništa, kao i izgradnju novog dela luke, izgradnju pristupnih saobraćajnica i pripadajuće infrastrukture.

Naime, izgradnjom nove transportne pruge u Smederevu, koja je u završnoj fazi izgradnje, povezuje se luka sa industrijskom zonom i železničkim Koridorom 10, što sve zajedno čini jedan veoma važan strateški značaj za taj deo Srbije. I ne samo to. Za Smederevce je od velikog značaja izmeštanje pruge u Smederevu iz centra grada ispred tvrđave, što će omogućiti da Smederevska tvrđava, jedna od najvećih tvrđava u 15. veku, bude stavljena pod zaštitu UNESKA. Na taj način Smederevo neće biti samo grad gvožđa i grožđa, misli se na industriju i vinogradarstvo, već i grad turizma.

Između ostalog, Smederevo se uz ostale gradove na obali Dunava nalazi u projektu "Probudi Dunav". Ovim projektom koji je pokrenula 2017. godine Agencija za upravljanje lukama u saradnji sa razvojnim programom UN, promoviše se prirodno i kulturno nasleđe ovih gradova, kao i ogroman potencijal koji se otvara razvojem vodnog saobraćaja i turizma, a turistički pristan u Smederevu spremno čeka turiste.

Nova luka, transportna pruga i uređenje prateće infrastrukture omogućiće da ovaj deo Srbije, a posebno grad Smederevo, nekadašnja srpska prestonica, bude veoma važno čvorište kada je reč o ovoj vrsti teretnog saobraćaja, kao i veoma važna i poželjna turistička destinacija na mapi Srbije, a za građane Smedereva jedan bolji i kvalitetniji život.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama podići će se nivo kvaliteta usluga koje se pružaju od strane lučkih operatera, kao ukupna konkurentnost lučkog sistema Republike Srbije.

Cilj predloženih izmena i dopuna Zakona je da izjednači pravni položaj i nadležnosti organa i organizacija koji su Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uspostavljeni u odnosu na realizaciju kapitalnih projekata ulaganja u izgradnju lučke infrastrukture, projektovanje, izgradnja i održavanje lučke infrastrukture, kao i dodela lučke koncesije za izgradnju lučke suprastrukture.

Zakonskim odredbama Ministarstvo je investitor na kapitalnim projektima ulaganja u izgradnju lučke infrastrukture, ali javila se potreba za izjednačavanje položaja i nadležnosti Ministarstva kada je u pitanju sprovođenje postupaka dodele lučkih koncesija, koja je postojećim zakonskim rešenjem u nadležnosti Agencije za upravljanje lukama.

Postojeći administrativni kapaciteti agencije predstavljaju ograničavajući faktor za brzo preuzimanje mera potrebnih za realizaciju radnji koje prethode vođenju postupaka dodele lučke koncesije, kao i samo sprovođenje postupaka dodele koncesije. Agencija do danas nije sprovela nijedan postupak dodele iste.

Postojećim zakonom nema propisanog kriterijuma, te je postojala mogućnost za arbitražno odlučivanje nadležnih organa i organizacija, kao u proširivanju lučkog područja, tako i u dodeli lučke koncesije.

Predlogom zakona uvodi se minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga, kao kriterijum koji će se koristiti prilikom ekonomsko – financijskog i tehničkog opravdanja zahteva za proširenje lučkog područja, kao i za dodelu koncesije i to u onim slučajevima kada se predlaže pružanje iste vrste lučkih usluga vezanih za istu vrstu tereta od strane više lučkih operatera unutar jedne luke.

Ministarstvo može ograničiti broj lučkih operatera koji mogu da pružaju određenu lučku uslugu u jednoj luci u skladu sa odredbama ovog zakona ako nema raspoloživog lučkog zemljišta u sastavu lučkog područja na kome se može obavljati lučka usluga pod uslovom da je lučko zemljište neophodno za pružanju iste.

Nepostojanje ograničenja može da utiče na bezbedan rad i zaštitu životne sredine u okviru lučkog područja.

Predlogom zakona se preciziraju pojedini aspekti ugovora o obavljanju lučke delatnosti u smislu preciziranja da se ugovori o zakupu, odnosno zasnivanju prava službenosti građana pripremaju kao posebni aneksi koji su sastavni deo Ugovora o obavljanju lučke delatnosti.

Predlogom zakona se predlaže i ukidanje dozvole za ukrcavanje kao posebnog dokumenta za ukrcavanje stranih državljana kao članova posade domaćih brodova.

Kao član posade na brodu može da se ukrca samo lice koje ima brodarsku knjižicu. Brodarska knjižica je isprava kojom se dokazuje osposobljenost za vršenje poslova na brodu člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Stranom državljaninu se izdaje brodarska knjižica ako su ispunjeni uslovi uređeni podzakonskim aktom koji propisuje nadležni ministar.

Institut za dozvolu za ukrcavanje je ukinut u državama članicama EU, kao i u dunavskim pribrežnim državama, te je Srbija ostala jedina država koja zahteva posebnu vrstu dokumenata za strane državljane koji žele da rade na domaćim brodovima.

Predlogom zakona Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, utvrđuje lučko područje za svaku luku, odnosno pristanište u skladu sa strategijom i dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja i planskim dokumentima koji se odnose na upravljanje vodama.

Predloženim izmenama naknade za korišćenje luka i pristaništa biće uređene kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara, osim naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi koja je uređena ovim zakonom.

S obzirom da su predložene izmene i dopune ovog zakona suštinski poboljšale postojeći zakon, kao i doprinele većoj pravnoj sigurnosti investitora i da će nesumnjivo imati efekat na bolji život građana Smedereva, grada čiji sam ja predstavnik u ovom visokom domu, u danu za glasanje glasaću za ovaj zakon, kao poslanička grupa SPS.

Eeč, dve o Predlogu zakona o hidrografskoj delatnosti. Hidrografija se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena, pre svega u cilju bezbedne plovidbe i podrške svim ostalim plovidbenim aktivnostima, uključujući i ekonomski razvoj, bezbednost, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine.

Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti ima za cilj da se uredi pravni okvir za obavljanje hidrografske delatnosti. Do danas hidrografska delatnost nije bila uređena posebnom zakonskom regulativom, već su hidrografski i topografski premeri na unutrašnjim vodnim putevima prikupljanjem podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna, izrada, izdavanje i održavanje plovidbenih karata i publikacija, bili regulisani drugim propisima.

I za ovaj zakon ćemo u danu za glasanje glasati, za isti. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Ivković,
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Olivera Pešić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo mnogo važnih zakona, a ja sam se danas opredelila da govorim o Predlogu zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Građani Srbije su svedoci da je od 2012. do 2019. godine u Srbiji izgrađeno 350 kilometara autoputeva i to su rezultati koje niko ne može da ospori. Posle 30 godina Koridor 10 je završen kompletno, od Mađarske granice do granice sa Bugarskom i do granice sa Severnom Makedonijom.

Mi smo u 2019. godini imali otvaranje istočnog kraka Koridora 10, a nešto pre toga, u maju mesecu završen je i južni krak Koridora 10, koji za nas koji živimo na jugu Srbije ima veliki značaj, zato što on za građane juga Srbije znači opstanak, znači bolji život, nove fabrike i nova radna mesta.

Takođe, u 2019. godini, na kraju 2019. godine imali smo završeno 120 kilometara autoputa na „Milošu Velikom“, a završena i obilaznica oko Subotice, tzv. „Ipsilon krak“ koji povezuje granični prelaz Kelebija sa autoputem Horgoš – Novi Sad.

Što se tiče železničke infrastrukture, od 2015. do 2019. godine rekonstruisano je 560 kilometara pruga, a u toku su radovi na još 380 kilometara. Na našim prugama danas imamo 48 novih vozova, takođe je kupljeno i 16 lokomotiva za teretne vozove, a koliko već sutra, mi ćemo na dnevnom redu imati predlog zakona kojim ćemo omogućiti kupovinu još 18 najsavremenijih vozova koji će saobraćati na našoj železnici.

Činjenica je da se prilikom izgradnje puteva i pruga mnogo vremena gubi na rešavanje imovinskih odnosa, pre samog izdavanja potrebnih dozvala i to je najčešće razlog zbog čega radovi uglavnom kasne. Izrada projekata parcelacije i preparcelacije, komplikovane procedure u katastru, kao i proces eksproprijacije su predugački, obzirom da se putevi i pruge grade i na više hiljada katastarskih parcela.

U 2021. i 2022. godini će se u uložiti pet milijardi evra u infrastrukturne projekte i to su projekti koji su od značaja za Republiku Srbiju. Ja ću pobrojati samo neke od njih, mada smo danas imali više puta prilike da to čujemo i od samog predstavnika predlagača.

Dakle, to su autoput E-763, deonica Preljina – Požega i Požega – Boljari, zatim, imamo izgradnju Moravskog koridora, deonica Pojate – Preljina. Takođe, očekuje nas izgradnja autoputa Beograd – Sarajevo, izgradnja Fruškogorskog koridora, deonica Novi Sad – Ruma, izgradnja autoputa Niš – Merdare, novoplanirani put Vožd Karađorđe, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, a takođe, očekuje nas i rekonstrukcija i rehabilitacija javnih puteva u Srbiji u dužini od 5.000 kilometara.

Što se tiče železničkog saobraćaja, očekuje nas izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, zatim rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad i rekonstrukcija pruge Niš – Brestovac. Takođe, od velikih i značajnih projekata očekuje nas i izgradnja metroa.

To su sve projekti, putevi pruge koji se grade na nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela i zato je neophodno da danas usvojimo jedan ovakav zakon koji će omogućiti da se proces izgradnje i rekonstrukcije ubrza.

Predmet zakona su postupci za utvrđivanje javnog interesa i postupci eksproprijacije, odnosno skraćivanje rokova koji su propisani Zakonom o eksproprijaciji.

Za sve projekte koje sam malopre navela i o kojima sam govorila, obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije i obezbeđene su garancije za kredite, obzirom da se finansiranje ovako velikih projekata uvek vrši iz budžeta Republike Srbije, odnosno kreditnim zaduživanjem. Zato je važno da mi unapred možemo da predvidimo te rokove za koje će se ovako veliki infrastrukturni projekti završiti iz prostog razloga da ne bismo gubili novac na nepovučena sredstva, odnosno na tzv. penale.

Što se brže grade putevi i pruge u Srbiji, Srbija će se brže razvijati, to je činjenica, da bez dobrih saobraćajnih veza nećemo imati i nemamo ni nove fabrike ni nova radna mesta.

Na kraju, samo, što se tiče vašeg ulaganja za jug Srbije i konkretno ulaganje vašeg ministarstva za jug Srbije, koji je godinama bio zaboravljen i konkretno za grad Leskovac, mi smo u prethodnom periodu imali rehabilitaciju puta na deonici Niš-Leskovac u dužini od 8,2 kilometra, deonica kod poljoprivredne škole i deonica na Niškoj ulici, koje predstavljaju i sam ulaz u grad Leskovac, koje su jako značajne za naš grad. Takođe, trenutno se izvode radovi na relaciji Vlasotince-Leskovac. Nakon 70 godina se uklanja kocka i građani Leskovca će nakon 70 godina iz pravca Vlasotinca konačno imati sređen i drugi prilaz gradu.

U narednom periodu očekuje nas rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića, odnosno tzv. obilaznice oko Leskovca, koja je za nas možda i najznačajniji prilaz gradu, a i rasteretiće samo gradsko jezgro, tako da se ja iskreno nadam da ćemo što pre krenuti sa radovima. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima Danijela Stojadinović.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Danijela Stojadinović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovana ministarka sa saradnicima, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Donoseći ovaj zakon pre dve godine pokazali smo koliko je ovo značajno pitanje, uopšte pitanje stambenog obezbeđivanja pripadnika snaga bezbednosti i za obavljanje njihovih dužnosti, koje je u direktnoj vezi sa nacionalnom i opštom bezbednošću države, kao i sa bezbednošću građana.

Tada smo podržali zakon, kao i njegove izmene kojima su pripadnicima snaga bezbednosti priključeni i borci, ratni i mirnodopski invalidi i njihove porodice. Omogućavanje ovim kategorijama da pod povoljnijim uslovima i na brži način dođu do rešenja stambenog pitanja smatramo jednim od dobrih opredeljenja Vlade.

Iskoristila bih ovu priliku da pokrenem inicijativu o kojoj su više puta govorile moje kolege i ja u više navrata da se pod istim uslovima omogući rešavanje stambenog pitanja i drugim kategorijama zaposlenih, a koji su značajni za ukupan društveni razvoj i napredak našeg društva. Ovde mislim, pre svega, na zdravstvene radnike, na lekare koji brinu o zdravlju stanovništva, a nažalost sve više mladih lekara i medicinskih sestara odlazi u inostranstvo, tako da bi jedan od najvažnijih faktora, koji bi uticao na to da ostanu u Srbiji, svakako bilo rešenje stambenog pitanja, ali pod uslovima koji ovim mladim ljudima odgovaraju i na koji oni mogu da odgovore.

Takođe, značajna kategorija jesu prosvetni radnici koji čine najveći deo javnog sektora, od kojih značajan broj nema rešeno stambeno pitanje, niti može razmišljati o rešavanju ovog pitanja po tržišnim uslovima. Prosvetni radnici vaspitavaju i uče našu decu i treba da budu stimulisani i na ovaj način.

Tu su i kulturni radnici koji gotovo da nemaju nikakve šanse da reše svoje stambeno pitanje.

Ipak ovom prilikom bih posebno želela da istaknem mlade ljude, mlade stručnjake iz svih oblasti i mlade bračne parove koji su se opredelili da formiraju porodicu. Znamo da se mladi sve teže odlučuju za brak i porodicu, a dva su glavna razloga, a to su posao i stan. Ne treba rešavanje stambenog pitanja mladih parova posmatrati drugačije, nego kao aktivnu meru populacione politike koja će, sigurna sam, stimulativno uticati na populacionu politiku i povećanje prirodnog priraštaja. Pri tom znamo da se u ovoj kategoriji nalaze mladi stručnjaci iz svih oblasti, ali ne treba zanemariti ni mlade iz drugih deficitarnih zanimanja.

Podržavam izmene ovog zakona koji se odnose na tehničke elemente realizacije projekta stambene gradnje za bezbednosne snage, ali molim Vladu da sagleda mogućnost za obuhvat i drugih kategorija o kojima sam govorila.

Iskoristila bih ovu priliku na nešto što nije možda tako poznato, ne znam koliko ste upoznati. Postoji jedna kategorija ljudi pripadnika policije koji su stanove dobili 2003. godine sa samo odlukom kao korisnici tih stanova, čije stambeno pitanje do danas nije rešeno. Znači, oni su u nerešenom statusu i možda ne bi bilo loše da se ovo pitanje pokrene ili da se da mogućnost ovim ljudima da te stanove otkupe i da se, naravno, od tog novca, tih sredstava prave neke nove stambene jedinice za neke nove pripadnike bezbednosnih snaga.

Takođe, povećanje obuhvata ovim projektom, istovremeno i doprinos razvoju građevinske industrije i svih pratećih proizvodnih delatnosti, korist će imati celo društvo. Pri tom, kao i ostale kolege, smatram da treba uposliti, pre svega, domaće građevinarstvo i građevinsku industriju i voditi računa da se projekti realizuju na kvalitetan način uz korišćenje svih kriterijuma gradnje koji podrazumevaju i energetsku efikasnost. Zahvaljujem se.