Vreme, vreme je potrošeno.

Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podneo Zoran Despotović.

Da li želite reč?

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predlog Zakona o popisu stanovništva i domaćinstva i stanova za 2021. godinu, amandman SRS se odnosi na član 7. Predloga zakona, dodaje se stav 2. koji glasi – pored podataka iz stava 1. ovog člana u popisu se prikupljaju podaci o poljoprivrednoj proizvodnji, domaćinstava u cilju indentifikacije poljoprivrednih gazdinstava za potreba popisa poljoprivrede.

Ovim Predlogom zakona se popis stanovništva koji je planiran od 1. do 30. aprila 2021. godine, propisano je za svako lice koje obuhvaćeno popisom je dužno da odgovori na sva pitanja i da na svako pitanje da tačan odgovor, s tim što je istaknuto da lice nije dužno da izjašnjava se o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti, naravno što je i u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Što se tiče amandmana SRS kada je u pitanju poljoprivreda, odnosno i poljoprivredna proizvodnja i popis poljoprivrednih gazdinstava, mi smatramo da je ovo jedinstvena prilika da se koliko je to moguće utvrdi njihov broj.

Kao što znamo ovakvi popisi se obavljaju na svakih 10 godina, a znamo kakva je naša starosna struktura ljudi na selu, kao što su i mnoga od njih ne registrovana. U Srbiji danas ima oko 4.800 sela u kojima neko živi. A, od popisa do popisa tj. za 10 godina ovaj broj se smanji skoro za jednu četvrtinu.

Pokrenuta akcija, „Selo za 21. vek“, od ukupnog broja pomoći dobija svega dvadesetak. Svima je jasno da smo siromašni, ali nešto mora i da se preduzme. Umesto da je svaka kuća na selu mala farma ili mini preduzeće, a selo da bude „Etno selo“ ili eko centar …

Hvala. Vreme, zahvaljujem.

… Centar za turizam i rekreaciju.

Hvala, vreme.
Vaša poslanička grupa ima sada po dve minute po predlagaču.
Na član 8. amandman je podne narodni poslenik Milorad Mirčić.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Član 9. ovog Predloga zakona, govori koji su to organi zaduženi za sprovođenje popisa i pre svih, najodgovorniji organ za sprovođenje popisa i pripremu popisa, svakako je Republički zavod za statistiku, lokalne samouprave.

Vidite ovde kako je lepo napisano, jedinice lokalne samouprave, setite se u jednom od prethodnih zakona o kojima smo mi govorili da je bilo JLS. Znači, posebne organizacije, a mi smo rekli da se to briše, jer pored više ministarstava, pored RZZS, jedinica lokalne samouprave, kaže se - i drugi organi, organizacije i institucije.

Znači, to je jedna širi pojam koji obuhvata sve to.

Mi smo na Predlog ovog zakona podneli određeni broj amandmana. Neki se odnose na suštinske nedostatke, a sa nekima smo želeli da popravimo kvalitet ovog zakona.

Nama je najbitnije da ono što se dobije posle sprovedenog popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, bude stvarno istinito, ma koliko bilo teško i bolno, onda ćemo sagledati situaciju i videti kako i na koji način to treba rešavati. Posebno želimo na vas iz RZZS da utičemo, tako što ćete izvršiti, ali vrlo ozbiljnu obuku članova popisne komisije, kao i popisivača.

Nemojte gledati pripadnost, stranačku pripadnost, nemojte me sada ni ubeđivati, ni pokušavati, nema potrebe, u to da to nema nikakve veze, jer to ima i te kako veze, nego da probamo smanjeni broj popisivača u odnosu na neko ranije vreme, zbog korišćenja lap topa na terenu, a produžen je na drugi način rok, koliko će trajati taj popis. Probajte da to budu oni koji su najbolji. Probajte u ovom periodu da pomognete i Srbima u Crnoj Gori oko sprovođenja popisa stanovništva i tamo tako što ćete im određene sugestije, određene obuke i ono sve što mi imamo iz iskustva pomognemo, da bi slika i tamo bila što bolja.

Zahvaljujem se.
Na član 9. amandman je podne narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od mnoštvo zakona koji se donosi po preporukama EU i Evropskog zakonodavstva.

Ono što meni najviše smeta u ovom zakonu je činjenica da se više neće vršiti popis stanovništva, barem ne u onom smislu kao što smo to do sada radili, radom na terenu.

Iz mnogih iskustava znamo da rad na terenu ne može ništa zameniti. Čak i ako nešto možemo zahvaliti našim okupatorima, to je činjenica da su vršili popise stanovništva i gde možemo koristiti te podatke u nekom prethodnom periodu, da je bilo toliko i toliko Srba na određenoj teritoriji, pa tako recimo na osnovu Austrougarskih podataka, znamo da je na teritoriji današnje Republike Hrvatske, prema prvom njihovom popisu, živelo za nijansu više Srba, nego Hrvata. O tome bi možda mogao više da kaže moj kolega Marko Atlagić, on se bavi time.

Mnoga srpska prezimena koja danas imamo, nastala su upravo u to vreme.

Dakle, taj terenski rad je i te kako bitan, a mi kao političari, ljudi koji se bave politikom i to baš uoči novih izbora i bez one kampanje, to odlično znamo, bez obzira na sve medije i sve druge resurse, znamo da se mora doći na teren do svakog glasača i videti kakvo je raspoloženje.

Dakle, mi ne bi trebali prihvatiti preporuku o EU u ovom pogledu, jer svaka zemlja i svaki narod ima svoje specifičnosti.

Meni nikada nije bilo jasno zbog čega, kada se saopštavaju podaci, uvek između dva potpisa, procenjuje se da nas ima toliko i toliko.

Ako je neki popis urađen precizno…

Hvala.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Nepotrebno je ovo što ste predvideli nekakvo upravljačko telo, Zavod za statistiku treba ove poslove da radi, inače toliko imamo danas u državi raznih centralnih registara ovog ili onog, ima zaista nekih koji imaju smisla i koji su potrebni, a ima i koji su nepotrebni i najbolje bi bilo kako ste ovde u obrazloženju napisali da uzimate podatke iz tih registara.

Na šta će to ličiti, kakvu papazjaniju će te dobiti, to ćemo tek da vidimo.

Nemoguće je i nedopustivo je da uopšte razmišljate o tome da ovo bude poslednji popis, a popis mora biti na papiru, pa da se onda podaci ubacuju u računare, onda da se obrađuju, a ove vaše novotarije, to ostavite za negde drugde.

Kažete vi ovde u ovom obrazloženju da u procesu pridruživanja Srbije EU, šta god to značilo, pošto nema EU, nema ni Srbije tamo, popisani podaci važni su za izveštavanje o napretku višepregovaračkih poglavlja.

Ovo je vrlo interesantno, a pre bih rekla i tužno.

Koje će te vi to podatke prikazati kao uspeh toj vašoj EU? Ovo što ste vi pričali ministre o poljoprivredi, poljoprivrednom zemljištu. Nemam sada vremena, možda kroz sledeći amandman. Koliko je zemljišta dobio ovaj Al Rafaed, 10.400 hektara pod pšenicom, 2.500 vlasništvo ostalo u zakupu. Matijević, 30.000 hektara, Miodrag Kostić 25.000 hektara. To su ti tajkuni za koje je pre neki dan jedna kolega iz vlasti rekao da tajkun ne može biti neko ko je u kontaktu sa vlasti, ko nema pomoć vlasti.

To su ti novokomponovani tajkuni koji imaju očigledno kontakte sa vlastima i te podatke moramo imati.