Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je predloženo autentično tumačenje član 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Prosto, praksa je nametnula jednu ovakvu potrebu i ja lično smatram da se ovaj problem neće razrešiti sa autentičnim tumačenjem zato što bi trebalo 551 autentično tumačenje da bi se ovaj zakon protumačio na pravi način ili da bi se opravdali mnogi, ja slobodno kažem, nezakoniti postupci javnih izvršitelja.

Ovo jeste došlo u Narodnu skupštinu, da Narodna skupština da autentično tumačenje pod pritiskom, na molbu ili sasvim je sve jedno jedne profesije tj. advokatske profesije.

Ne treba ovo čitati ni tumačiti kao atak na jednu određenu profesiju i nema skupine da li je to politička stranka, da li je određena firma, da li neki državni organ gde svi ne valjaju. To, prosto, nije tačno i mi to tako ne doživljavamo i ne želimo to da kažemo. Ovde je problem sa primenom, odnosno, da budem precizan, sa naplatom potraživanja nakon završenog postupka imaju advokati zato što bi trebalo ponovo overavati taj predlog za izvršenje. To i usporava i poskupljuje postupak, ali ima jedna stvar, poštovane kolege, koju bi trebali imati na umu. Sve prolazi, poslanički mandat, saziv, ali ono što mi izgovorimo, što uradimo ostaje.

Evo, ovde ja imam beleške kada je ovaj zakon 2011. godine, Zakon o obezbeđenju i izvršenju, 5. aprila 2011. godine, kada se o njemu govorilo, kada se raspravljalo ovde u Narodnoj skupštini i veoma je zanimljivo šta su o tom predlogu zakona tada govorili poslanici SRS, a šta su govorili sadašnji guverner Narodne banke Republike Srbije i direktor, na primer, preduzeća „Putevi Srbije“ ili „Koridori Srbije“. Sve to ovde ostaje zabeleženo. Ovde je rasprava u načelu bila u skupu tih tada pet zakona, objedinjena rasprava, a ovde su samo diskusije poslanika SRS na amandmane koje smo mi podneli.

Ovo kada sam rekao šta je govorio guverner NBS i direktor Koridora Srbije, govorili su i negativno se izjašnjavali o ovom zakonu. Trebalo je tu pratiti jednu nit. Mi smo to očekivali. Nismo mogli 2012. godine, pripadnici ili vlast SNS, odmah nakon dolaska na vlast, da promene taj zakon, ali su to mogli već, sada da ne određujem vreme, godinu ili dve posle toga, nego tu nije postojalo dovoljno volje.

Ustav na najprecizniji način ne definiše šta je sudska vlast. On kaže da sudsku vlast vrše sudovi i zato mi imamo razvlašćivanje sudskih nadležnosti. To razvlašćivanje sudske nadležnosti nije krenulo od SNS, ali SNS je to u nekim segmentima i podržavala.

Imali smo jedan deo izuzimanja u to vreme od privrednih sudova, pa je oformljen APR, pa onda smo posle imali i pojavu notara. Sećate se koja je uzbuna bila kod advokata kada su notari trebali da preuzmu određen deo sudske nadležnosti? Sada, manji je problem to što nije odgovaralo možda advokatima, ali je veliki problem za građane Srbije.

Neko je danas pričao da se popravlja zakon, da se nešto menja, a ne popravlja se. Osnovna suština jeste pod pritiskom javnosti Srbije, građana i akcije u kojoj je učestvovala SRS i prikupila preko 100 hiljada potpisa i mogu da vam kažem da su građani Srbije prilikom potpisivanja izjašnjavali se veoma, veoma loše o izvršiteljima. Hoću da verujem da od 217, odnosno 214 izvršitelja, plus tri zamenika, da postoje i čestiti ljudi, ali, prosto, ne dozvoljava im ona većina, a zna se dobro da je u pretprodaji jedno izvršilačko mesto, da ga nazovem tako kolokvijalno, koštalo i 50.000 evra. Prve javne izvršitelje je postavio ministar Snežana Malović, čini mi se. Manji deo izvršitelja je postavljen sada pod vlašću SNS, ali to ne oslobađa vas odgovornosti i odnosa tih izvršitelja prema građanima Srbije.

Mi smo poznati, srpski radikali, da volimo da pričamo sa vama i da baratamo činjenicama. Ovde ja imam jedan konkretan zaključak o sprovođenju izvršenja, gde je osnovni dug bio nepunih 30.000 dinara, 29.800 dinara, a troškovi javnog izvršitelja 24.600 dinara. Od toga je 11.400 su za sprovođenje izvršenja, 1.200 dinara paušalno poštanske usluge ili poštanska dostava. Pa, svako od vas je ponekad imao potrebu da pošalje nešto post-netom. Evo, koleginica iz Pošte je tu i zna da to košta do sto dinara, otprilike, ako to nije sada preterano bogat skup… ili do 180 dinara, to ako se šalje najbržom mogućom poštom. Evo, ovde je 1.200 dinara naplaćeno za to. Put izvršitelja od mesta njegove kancelarije do mesta izvršenja, 30 kilometara, tri hiljade dinara. Uspešno završen posao, šest hiljada. Ovde gore stoji i grb države Srbije. Ovde treba nešto uraditi.

Mi smo, čini mi se, jedina država u kojoj izvršitelji pljačkaju i otimaju od svog naroda. Iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ovakav kakav jeste, sada je ostavio jednu takvu mogućnost. Ko se pojavljuje kao izvršni poverioc, u principu? Pojavljuju se jako siromašni građani Srbije, kao izvršni poverioci, ali u principu to se ne može osporiti, pojavljuju se strane banke, ređe se pojavljuju, odustala su javna preduzeća u Srbiji, to meni kažu – sramota nas je koliko javni izvršitelji uzimaju od naših komitenata, od naših potrošača, vode, iznošenja smeća ili neki drugi javnih uslova koje koriste građani, pa su neki počeli da odustaju, nego razgovorom i nekim drugim načinom pokušavaju da naplate svoje odluke.

Ovde mi, na neki način, potiremo i francusku buržoasku revoluciju koja je imala za zadatak da napravi tu, izvrši podelu vlasti. Ovde podela vlasti ide na štetu sudske vlasti. Od koga? Pa, od strane izvršnih organa, od strane izvršne vlasi, iako je ona deo i te sudske vlasti gledajući kroz Ministarstvo pravde i slično.

I, onda ovde ko ima mogućnost da dobije, ne onaj ko je jači i u pravu, ovde ima mogućnost da dobije onaj ko je bogatiji i tačno tamo kad spisak, Poreska uprava Republike Srbije kaže ko su njeni dužnici, a onda ko su najveći dužnici, da li se tu sprovodi izvršenje? Pa znate dobro da se ne sprovodi.

Ogromna je razlika između onoga na čemu insistira SRS da se izvršenje vrati u nadležnost sudova. Rekao je neko od kolega da su ti sudski izvršitelji bili uglavnom ljudi sa četvrtim stepenom stručne spreme, ali njihova veština i mogućnost da na najracionalniji, najefikasniji način omoguće naplatu izvršnom poveriocu i omoguće, odnosno zatraže obavezu od izvršnog dužnika da to uradi na najjeftiniji i najbolji način. Da li je to funkcionisalo najbolje? Nije. Da li je tu nešto trebalo menjati? Pa, svakako da jeste. Ali, sigurno nije trebalo na ovakav način to uraditi.

Sad vi možete da kažete, ovaj jedan primer koji ću izneti, koji Boga mi mnoge građane dovodi u zabrinuto stanje. U državi Srbiji brojke su različite. Kaže se da godišnje ode oko 51, 52 hiljade, sada da ne iznosimo statističke podatke, gde je preko 90% roditelja, uglavnom mladih, stručnih ljudi, podržavaju odlazak njihove dece u neke druge zemlje, odnosno države.

Ja sam potpuno siguran da to nije svaki put zbog bolje ekonomske zarade, odnosno bolje zarade. Vrlo često je to i zbog nepravde koju određen broj stanovništva, odnosno građana Srbije doživljava, ne možemo reći od države. Državu personifikuju neki izvršitelji, neki konkretni ljudi od strane tih ljudi. Znači, Srbija je 10 država u svetu kod koje je najbrži odliv, odnosno izlazak stanovništva.

Potpuno sam siguran da to nije zbog nedostatka prirodnih lepota, da to nije zbog nedostatka ili manjka patriotizma ili ljubavi prema svom zavičaju, svojoj državi, nego i zbog nepravde i zbog tih nekih propisa koji ne dozvoljavaju nekim ljudima da budu ravnopravni u odnosu na neke druge.

Mi imamo obavezu i to ćemo uraditi, ne mogu da kažem kada, sve dok građani Srbije to žele i dok oni nama daju podršku i kažu da žele da se javni izvršitelji zauvek izbrišu iz pravnog sistema države Srbije, mi sada imamo kao dualno obrazovanje, imamo i ovde dualni način, odnosno dualno izvršenje. Imamo još uvek i sudske izvršitelje i javne izvršitelje.

Istina, sudski izvršitelji se pominju u neke dve grupe izvršenja, a to su radni odnosi i porodični odnosi. Valjda jedno zbog brzine i potrebe da se brzo odreaguje i znači može, i tu se kod radnih odnosa traži se brza intervencija, a kada su u pitanju porodični odnosi, valjda tu i zbog nečeg što je privatno i što bih ja rekao sveto, jer porodica treba da bude nešto sveto, valjda zbog toga u eksperimentu, pre svega DS nije smela da taj deo ili taj korpus pitanja poveri u ruke ljudima koji su prave haračlije.

Ovde se ograđujem od određenog broja koji nisu takvi, ali da li može, ako može građanin ili stranka u postupku da traži izuzeće sudije, da li može da traži izuzeće javnog izvršitelja? Ne može. Može samo ako mu je određen mesno nenadležan izvršitelj. Ako je mesno nadležan pokriva određen broj viših sudova ili jedan viši sud i jedan privredni sud, e onda on ne može da traži izuzeće.

Primer koji sam navodio o visini naknade ili nagrade ili kako god hoćete, za javnog izvršitelj ne bi bio tako drastičan i bolan da sud nije rekao da je ovaj dužnik u pravu. Dva puta je ovo naplaćeno. Nije jednom, nego dva puta. Pokazao sam vam, ilustrovao koji je to odnos glavnog duga i troškova izvršenja.

Poštovane kolege, ako ste u stanju da ostanete pred ovakvim činjenicama i nemi i slepi, mi tu nećemo. Pa naravno, pokazuje sada da jeste. Jeste jer smo mi od oktobra meseca izašli sa konkretnim predlogom Zakona o obezbeđenju i izvršenju. Najpre, smo išli sa tim da se taj zakon stavi van snage, a onda smo pripremili jedan dobar Zakon o obezbeđenju i rešenju gde ne bi bili favorizovani ni dužnici, a ni poverioci. I ne bi bilo te treće strane koja bi se enormno bogatila kroz postupak izvršenja. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste, tačno je da je praksa nametnula potrebu da danas govorimo o donošenju autentičnog tumačenja. Ja sam na početku dala neke primere iz prakse zašto bi donošenje autentičnog tumačenja pomoglo i zašto će pomoći i strankama u postupku, sa jedne strane, i advokatima sa druge strane. Prosto, povećanju stepena pravne sigurnosti u našoj zemlji.

Smatram da nije potrebno autentično tumačenje za svaki član ovog zakona. Govorim o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Meni je jasno da postoje poslanici koji ne bi želeli da ovakav zakon postoji ili koji imaju predlog da se ukinu javni izvršitelji, ali takođe smatram i da je bilo potrebe za autentičnim tumačenjem baš svakog člana ovog zakona, takva potreba bi se pojavila.

Nikako da napravimo razliku između donošenja zakona za vreme vlasti DS i SNS. Ja sam i danas govorila o tome, ali, evo, ponoviću. Dakle, 2011. godine bila je potpuno drugačija situacija. Moram da kažem da se nije baš najozbiljnije prilazilo problemima koji reguliše, odnosno pitanjima koja reguliše Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Pre svega, tada nije bilo predviđeno da izvršitelji imaju kao jedan od uslova za izbor položen pravosudni ispit. To se otklonilo 2015. godine. Znamo ko je 2015. godine bio na vlasti. Kao dodatnu kvalifikaciju, mi smo tražili da je završena i određena obuka.

Takođe, zakon iz 2011. godine, podsetiću vas, oduzeo je pravo dužniku na osnovno pravno sredstvo, na pravni lek, a to je pravo žalbe. Od 2011. godine do 2016. godine kada su izmene i dopune iz 2015, kada je zakon stupio na snagu, u tom periodu izvršni dužnici nisu imali pravo na žalbu, imali su samo pravo korišćenja prigovora i zahteva za otklanjanje nepravilnosti. Žalba nije postojala.

Ono što bih ja želela da kažem, a što se tiče tarife javnih izvršitelja, završiću u još jednoj rečenici, tarifu javnih izvršitelja ne donose sami izvršitelji, tarifu donosi ministar pravde.

Poslednje izmene, gospođa Kuburović dala je 23. decembra 2019. godine kada je korigovana tarifa iz 2016. godine. Prema tome, ne stoji baš konstatacija da mi ne želimo da popravimo stanje ili da i ove odredbe ovog zakona idu na bolje, jer postoji nadzor koji se vrši od strane ministarstva i postoje mere koje je ministarstvo preuzelo, upravo se tiču smanjenja tarife javnih izvršitelja. Hvala.

Pravno na repliku, narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Simbolično, kad sam rekao da za 551 član moglo bi se tražiti autentično tumačenje, ne mislite valjda da onaj poslednji, kad kaže - zakon stupa na snagu tad i tad primenjivaće se, da i njega treba tumačiti? To je potpuno jasno. Ja sam na taj način želeo da skrenem pažnju na sve loše posledice ovoga zakona.

Ima jedna stvar, koleginice, koju vi prenebregavate. Situacija je sad lošija po dužnike nego što je bila 2012. godine, kad je zakon počeo da se primenjuje. Jer, podaci o kojima smo mi govorili i gospođa Nela Kuburović kao ministar pravde je iznela koliko je nepokretnosti prodato u 2017. i 2018. godini. To nadmašuje kompletan period pre toga, od stupanja na snagu ovog zakona.

Meni je potpuno jasno, kad se pričalo o reformi pravosuđa, kad su imenovane i birane sudije, da je to bilo kao da radite nekom svom protivniku, nekom svom neprijatelju, kao da ne radite u državi u kojoj vi živite i treba da uradite najbolje što je to moguće. I tad je u pravosudnom sistemu, uključujući i predsednika Vrhovnog kasacionog suda ili u ono vreme samo Vrhovnog suda, koja je bila spremna da kaže - dobili smo presudu. To je bilo strašno.

Mi danas imamo odlične profesore pravnog fakulteta, imamo sjajne studente, imamo dobre pravnike, diplomirane pravnike koje prvi put biramo kao sudije. Evo, samo jedno ime, koje ne mogu a da ne pomenem, a to sa namerom da i drugi požele da se takmiče. Jedna mlada devojka, diplomirani pravnik, Tatjana Tešić, sve ocene desetke izuzev, čini mi se, Rimskog prava. Izvinjavam se ako nisam u pravu. Pravosudni ispit položila sa odlikom. Ona je danas, ako se ne varam, portparol Višeg suda u Beogradu.

Ja verujem da to nije usamljen slučaj. Mi tako dobrih, mladih stručnjaka imamo. Na tome treba raditi. Na takav način se otklanjaju propusti i greške i nas narodnih poslanika u zakonodavnoj aktivnosti, a i sudija prilikom konkretnog donošenja sudskih odluka.

Pravo na repliku, narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Ja sam takođe simbolično govorila kada sam rekla da nije svakom članu ovog zakona potrebno autentično tumačenje, jer sam želela zapravo da kažem da postoji dosta odredbi u glavnom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji jeste dobar.

Kažete da je situacija lošija po dužnike. Ja ne znam kako situacija može da bude lošija po dužnike ako smo, kada smo govorili i o izmenama i dopunama ovog Predloga zakona, u prvi plan isticali pre svega zaštitu izvršnih dužnika, do te mere da smo morali na kraju da stavimo do znanja da smo svesni da postoje i izvršni poverioci i da smo svesni da su izvršni poverioci takođe građani Srbije.

Jedno od najbitnijih i najosetljivijih pitanja je svakako pitanje srazmere koje se odnosi, s jedne strane, na visinu duga izvršnog dužnika, a sa druge strane na vrednost imovine izvršnog dužnika koja predstavlja predmet izvršenja. Kaže se da prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da li se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni. Može da se promeni već određeno sredstvo i predmet izvršenja ukoliko postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva i predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca.

Prema tome, ovo je još jedan primer na osnovu koga bih ja zaključila da situacija nije lošija po izvršne dužnike.

Danas u prvom delu sednice sam takođe govorila, ako smo ranije imali situaciju da može da se zapleni dve trećine plate a danas jedna polovina plate, i ako smo imali situaciju da se ranije radilo o dve trećine penzija a danas o jednoj trećini, pa čak jednoj desetini penzije, to je takođe zaštita dužnika.

Na kraju, samo da kažem, pošto smo na terenu situacije koja je navodno lošija po dužnike, ono što je bitno jeste da ovaj zakon ima socijalni karakter, iako se od Zakona o izvršenju i obezbeđenju zaista ne očekuje da ima socijalni karakter, ograničenja koja se odnose na prinudna izvršenja, na platama i naknadama izvršnih dužnika, na prinudna izvršenja kada je reč o penzijama, kada je reč o ograničenju na kojim stvarima izvršenje apsolutno ne može da se izvrši.

I još jedna stvar o kojoj smo mi govorili kada smo usvajali izmene i dopune ovog zakona jeste da su izuzeta od izvršenja sva primanja koja se dobijaju na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici, da su izuzeta izvršenja i sva sredstva koja koriste državni organi za obavljanje svojih delatnosti, tako da se više neće desiti u Srbiji da se licitacija sprovodi na medicinskoj opremi ili na sredstvima za obavljanje delatnosti u okviru sudova, kako se ranije dešavalo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Samo još jednom da se podsetimo da smo mi 2011. godine bili protiv ovog zakona, a da smo već 2016. godine, kad smo se ponovo vratili u parlament Republike Srbije, uporno insistirali na tome da se ovaj zakon stavi van snage. A onda smo imali izjave, ako se dobro sećam imena pomoćnika ministra pravde, Jelena Deretić, koja je 2018. godine, početkom 2018. godine, najavljivala izmene i dopune Zakona o obezbeđenju i izvršenju, govoreći da više neće biti divljanja, doslovno divljanja, izvršitelja.

Ja ne kažem i neću uopšte da se pozivam na primere oduzimanja kolica i slično, to zaista ne dolikuje, i ako se negde i desilo, to neka ide na dušu ili kako god hoćete, onom izvršitelju ili onom poveriocu koji je mogao to sebi da dozvoli i da insistira i dalje na izvršenju. Određene stvari su se promenile. Ali kada? Godine 2019. Godine 2019. je izmenjen Zakon o obezbeđenju i izvršenju i tu ima određenih korekcija u odnosu na neko ranije vreme.

Ali, zar treba vlasnik stana da dokazuje, ako se pojavi kao izvršni dužnik podstanar, vlasnik stana treba da dokazuje da su to njegove stvari da ne bi bile oduzete u takvim slučajevima? Pa, ovde je niz primera gde dužnik, a ponekad to nije ni dužnik, nego možda povezano lice, mora da dokazuje nešto što ne bi trebalo, ni u jednoj normalnoj državi se to ne dokazuje, nego se polazi od neke pretpostavke, a ovde uglavnom i postoji sprega. Vama je to poznato.

Ima još jedan primer, podsetiću vas, vi dolazite iz Niša, da je tamo imovina koja vredi preko 100.000 evra prodata za 30.000 evra zbog namirenja nekog duga. Pa, znate da je jedan izvršitelj, možda je to sad popularno, možda će i drugi poverioci tražiti tog izvršitelja, treći, četvrti stan već uzimala i prodavala ga svojim prijateljima da bi obezbedila svoj neki status. To građani Srbije ne mogu da trpe. Oni su protiv toga.

Građani Srbije nisu protiv izmirivanja svojih obaveza i duga. Istina, ponekad iz nekih razloga koji su možda mimo njihove volje nisu u situaciji da blagovremeno ispune svoju obavezu, ali oni ne beže od toga. Ne žele to. Vrlo često, ranije se to i dogovaralo i pravljeno je neko odloženo izvršenje.

Ovde ne postoji mogućnost. Pa, jel vam poznat slučaj da je načelnik policijske uprave u Čačku novčano kažnjen sa preko 100.000 dinara zbog toga što nije hteo da pruži asistenciju u slučaju gde je greška bila više nego očigledna? Sad ćete reći - pa, nema on pravo da razmišlja svojom glavom. Ja mislim da svaki građanin, svaki ozbiljan i profesionalan čovek treba da razmišlja svojom glavom da bi bilo bolje i drugima.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, predlagač.
Izvolite.