Zahvaljujem.
Nije često slučaj da u jednom danu vašu zemlju u usta uzmu lideri dve najmoćnije zemlje na svetu. Koliko juče, to se dogodilo, i Vladimir Putin i Donald Tramp su pominjali Srbiju, rekli su dva različita konteksta koji jako dobro ilustruju razliku koju te dve zemlje imaju prema Srbiji i rekao bih da iz te razlike treba da sledi i treba da se podrazumeva različit odnos koji će Srbija imati prema ovim silama.
Naravno da mi kao mala zemlja moramo da se trudimo da budemo dobri sa svima ili barem da se ne zameramo svima, ali ne možemo i ne smemo izjednačavati ono što se izjednačavati ne sme.
Naime, Vladimir Putin je primajući akreditive stranih ambasadora, između ostalog i našeg kolege Lazanskog u Kremlju, rekao, citiram – da se Rusija zalaže za to da Beograd i Priština postignu uzajamno prihvatljivo rešenje kosovskog problema na osnovu Rezolucije 1244. Dakle, uzajamno prihvatljivo rešenje kosovskog problema na osnovu Rezolucije 1244. To je stav Vladimira Putina i to je nešto što ruski zvaničnici mnogo puta, uglavnom u ovoj sličnoj formulaciji ponavljaju i to je nešto što ne ostavljam prostor različitim tumačenjima, a naročito onim insinuacijama koji deo javnosti u Srbiji i političke i medijske često plasira pod maskom ili pod firmom, teze, kako nas, eto Rusija pušta niz vodu, kako Rusi dižu od nas, i tako dalje.
Kada je reč o principijelnim stvarima, šta god mislili o nečemu drugom, stav Rusije se ne menja i on je principijelan od strane međunarodnog prava i na strani Republike Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji i drugim pitanjima teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Istoga dana u Beograd stiže preko ambasadora SAD, čestitka američkog predsednika našem predsedniku za Dan državnosti gde predsednik Tramp, znači čestita i između ostalog, pominje potrebu za dobrim odnosima i pominje prioritet na putu evropskih integracija Srbije, znači, podrška evropskim integracijama Srbije i opet citiram, normalizacija odnosa sa Kosovom treba da ostane taj prioritet na putu EU integracija.
Dakle, normalizacija odnosa sa Kosovom je prioritet, to je nešto što čak u česnici za Dan državnosti ne bilo kojom prigodom, nego nečim gde se obično izbegavaju sporne stvari ili diskutabilne stvari, pominje se Kosovo i normalizacija odnosa sa Kosovom. Podrazumeva se da se tu misli na Kosovo kao nezavisnu državu, uostalom, Metju Palmer, specijalni izaslanik američkog predsednika za ovaj region je to više puta eksplicite i potvrdio. Dakle, da oni žele uzajamno priznanje i normalizaciju odnosa i uzajamno priznanje Srbije i Kosova.
Dakle, tu vam se jasno vidi, kao u ogledalu, kao na skeneru, razlika između politika ove dve zemlje prema Srbiji i zato moje pitanje ide na adresu predsednika Vlade, gospođe Brnabić i Ministarstvo spoljnih poslova - da li su oni svesni te razlike? Da li uviđaju tu razliku u odnosima velikih sila prema nama i da li svoju politiku, našu politiku, državnu politiku vode, imajući na umu te razlike.
Da ne bi ostalo mesta sumnji, opet koliko juče već pomenuti Metju Palmer, u razgovoru sa predsednikom crnogorske Skupštine, gospodinom Brajovićem nije štedeo reči da nahvali Crnu Gori i ti upravo u ovom trenutku ističući kako je Crna Gora, kao multinacionalna i multikonfesionalna, odnosno multiverska država, pazite sada, citiram – najuspešnija priča u regionu i nudi svaku podršku u promovisanju demokratskih vrednosti, dakle, naravno, doprinos smanjivanju tenzija, dijalogu, protiv opasne kampanje dezinformisanja i propagande koja se vodi povodom crnogorskog Zakona o slobodi veroispovesti.
Znači, ne baš eksplicite, ali implicite dosta jasno, Metju Palemer je stao na stranu crnogorskog režima, hvali režim, pa čak, indirektno staje na stranu u ovom sporu oko spornog Zakona o slobodi veroispovesti, zakona protiv kojeg polovina punoletnih građana ili trećina, svakoga dana ili dva puta nedeljno protestuje na ulicama i trgovima Crne Gore. U tom svetlu…
