Poštovane dame i gospodo, otvaram sednicu Dvadeset drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 137 narodna poslanika i da imamo uslove za dalji rad.

Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da postavi u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, s obzirom da smo mi srpski radikali u više navrata zahtevali rekonstrukciju Vlade Srbije, zbog raznih kriminalnih afera u koje su umešani pojedini ministri, a da se Vlada oglušila o taj zahtev i da vodi politiku zaštite svih svojih ministara, bez obzira na sumnjive okolnosti njihovog rada i delovanja.

Danas postavljam pitanje – zašto predsednik Vlade, Ana Brnabić, nije bar zatražila javno ostavku od ministra Zorane Mihajlović? Pohapsiše sve njene bliske saradnike, celi sektor železničkog saobraćaja, njegov vrh u zatvor ili pod istragom, a ona u početku se ograđivala od pojedinih koji su nju prozivali, a onda počela da ih brani. To je demonstracija i protiv zvanično najavljene politike Vlade o borbi protiv kriminala, kad ona državnog funkcionera koji tek što je izašao iz zatvora, svečano prima u svom ministarstvu.

Čak je uticala da postupajući tužilac odluči da odustane od njegovog krivičnog gonjenja, a onda je Tužilaštvo istog dana po podne, preinačilo tu odluku i Poledica se i dalje goni krivično sa ostalim uhapšenim. Sve da je Zorana Mihajlović najnevinija, sve da se, kako vi volite detektorom laži ili lekarskim pregledom, dokaže njena nevinost, ona ima moralnu odgovornost, istog momenta bi morala sama da podnese ostavku.

Moralnost se od nje ne može očekivati, ali zašto Vlada mnoge stvari stavlja na kocku, još pred same izbore? Nije nama krivo što će to vas oštetiti na ovim izborima, broj glasova, čak se tome radujemo, ali nam se ne sviđa situacija u kojoj srpske vlasti tolerišu kriminal u vrhu države. Nije u pitanju samo Zorana Mihajlović.

Kako su počele vaše kriminalne afere? Počele su sa bivšim predsednikom Republike Tomislavom Nikolićem, već su poslovične njegove lažne diplome, fakultetska i master diploma. Svi znaju da ni jedan jedini ispit nije polagao i niko ništa ne preduzima. Kako vi mislite onda goniti uspešno druge kriminalce? Ja mislio Marija Obradović krenula da brani Tomu Nikolića, uplaših se malo.

Kako vi mislite onda druge krupne kriminalce da hapsite, da sudite, ako ne sudite ovog glavnog iz vaših redova? Još Vlada uredbom izmisli državni organ da bi se on uhlebio i posle odlaska u penziju i da bi se tamo zaposlilo tridesetak njegovih nesposobnih saradnika koje po ko zna kojem kriteriju zapošljavao u kabinetu predsednika Republike?

Kako vi mislite da oduzimate imovinu ljudima koji ne mogu da dokažu poreklo, a ne oduzmete i Crkvu Tomislavu Nikoliću koju je za milion evra izgradio u svom selu, gde ima svega 16 živih ljudi i gde je nemoguće da se održava služba Božija, jer ne idu svi u crkvu a nema ko da izdržava parohijskog starešinu odnosno sveštenika?

Kako vi mislite da se krivično gone krupni kriminalci, a da se ne sudi Dragici Nikolić zbog malverzacija u njenoj fondaciji. To su pitanja na koja još nismo dobili odgovor.

Vreme je isteklo.
Da li još neko želi da postavi pitanje?
Reč ima Tatjana Macura.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje danas upućujem Ministarstvu zdravlja i direktorki RFZO, u pitanju su, odnosno ponovo postavljam pitanje, dakle, u vezi pacijenata obolelih od multipla skleroze kako je najavljeno i kako smo imali prilike da vidimo kada smo usvajali budžet za ovu kalendarsku godinu. Odvojena su značajna sredstva za kupovinu dodatnih lekova visoke efikasnosti kojim će se otprilike pokriti dodatnih 1300 pacijenata obolelih od multipla skleroze.

Međutim, postavlja se pitanje – šta ćemo učiniti za one pacijente koji neće biti obuhvaćeni ovim novim terapijama? Ukupno ima obolelih od multipleskleroze, negde oko devet hiljada i ja iskreno izražavam zabrinutost, šta će se dogoditi sa ostatkom, dakle otprilike, negde oko sedam hiljada pacijenata će u ovom slučaju ostati bez leka.

Podsećam ministra zdravlja, direktorku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da postoje neke države u kojima se lečenje obolelih od multipleskleroze rešava kupovinom i omogućavanjem pacijentima da dođu do tzv. of-lejbl lekova. Među njima je jedan od najefikasnijih, lek koji se naziva „Rituksimad“, i on se prema onome što ja imam kao informaciju prepisuje pacijentima u Švedskoj, pošto je ovaj lek daleko povoljniji, čini mi se da bi izdvajanje iz budžet koje je usmereno za lečenje obolelih od multipleskleroze, bilo mnogo bolje da smo se pozabavili, možda pitanjima kako su neke druge zemlje rešile ovo pitanje.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu pravde, ponavljam ga praktično, dakle, pitanje upućujem ministarki Kuburović, pitam je – šta se događa sa zakonom koji treba da se bavi pitanjem nestalih beba?

Ponovo se u javnosti šuška da se piše novi predlog izmene i dopune zakona i u ovo pisanje nisu uključena udruženja roditelja koji traže svoju nestalu decu i nisu uključene relevantne nevladine organizacije koje se više godina bave ovim pitanjem. Ponavljam da li je istina da je predlog zakona, maltene pred ulaskom u skupštinsku proceduru i pitanje je takođe, zašto nisu uključena relevantna udruženja roditelja, kao i relevantne nevladine organizacije?

Treće pitanje danas upućujem Ministarstvu za rad, ministru Đorđeviću, dakle, pitanje je u vezi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, skoro 19, 20 meseci kako je ovaj zakon stupio na snagu, kako određeni broj majki, odnosno porodilja dobija nadoknadu u visini od tek nekoliko stotina dinara. U desetak puta smo imali prilike da slušamo od nadležnog ministra Đorđevića, kao i od ministarke Slavice Đukić Dejanović, da će se Predlog izmene i dopune zakona naći u Skupštinskoj proceduri, međutim do danas on nije došao.

S obzirom da nam se bliži kraj ovog saziva pitanje je ministru Đorđeviću i molim da blagovremeno pošalje odgovor, pošto odgovorno izbegava, kada će se u skupštinskoj proceduri pronaći Predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Ja ću postaviti jedno pitanje, a tiče se lovaca Srbije, tiče se ljudi koji imaju oružje za ličnu bezbednost, a svedoci smo da je unazad godinu i po dana donet Zakon o oružju i municiji, kojim je definisano da je do 5. marta rok, da se svi oni koji imaju lično naoružanje, odnosno oružje za ličnu bezbednost, koji imaju lovačko oružje, da moraju do 5. marta da preregistruju to, a prema nekim mojim informacijama u razgovoru sa ljudima koji imaju i koji znaju za to, da je blizu 400 hiljada lica ostalo, da nisu preregistrovali svoje oružje.

Iz svega toga dolaze u situaciju, pošto ostaje možda još 15 ili 20 dana do 5. marta, gde ćemo posle toga ući u izbornu kampanju, gde neće imati mogućnost da se oružje preregistruje posle tog roka i ti ljudi koji ne donesu oružje, odnosno ne uđu u postupak preregistracije, ti ljudi imaće problema sa zakonom, biće prekršajno gonjeni.

Zbog toga, moje pitanje je da li će MUP ući u proceduru promene ovog Zakona o oružju i municiji, da se da mogućnost da se produži rok za preregistraciju, da se da još nekoliko meseci, da se to oružje preregistruje i najviše zbog toga da mogu ljudi sutra slobodnije da se ponašaju i da ne plaćaju neke kazne.

Inače, veliki broj lovaca u Srbiji, imalo je sugestije na Zakon o oružju i municiji, gde je u okviru Ministarstva, Lovačkog saveza Srbije, formirana i grupa koja radi na tome da se promeni ovaj zakon i da bude malo fleksibilniji, liberalniji u delu da lovci imaju duži vremenski period za koji ne moraju da rade zdravstvene preglede i da bude zakon liberalniji za nabavku lovačkog oružja.

Inače, svedoci smo da su lovci i udruženja lovačka u celoj Srbiji veoma aktivni kada je to potrebno. Kada su velike temperature, kada su niske temperature, lovci su angažovani na spašavanju, za pomoć ljudima.

Još nešto, vrlo je bitno i to, kada imao zarazne bolesti, kao što je afrička, svinjska kuga, tu su lovci veoma angažovani za suzbijanje zaraznih bolesti.

Jedna od stvari za koje su lovci bili veoma aktivni u ovom prethodnom periodu, to je bila potraga za zlikovcem koji je oteo malu Moniku. Svi koji su bili tu, bili smo na terenu, a lovci su bili jedni od najorganizovanijih, tu je bila policija, vojska, i svi koji smo bili zaista smo dali doprinos da se pronađe devojčica.

Zbog toga, moje pitanje je – da li će za narednih dvadesetak dana ući u postupak promena ovog Zakona o oružju i municiji i da se da mogućnost da se produži rok za registraciju oružja, da bi mogli svi ti koji nisu to uradili do sada, da mogu to da završe i da imaju mogućnosti, jer je to veliki problem. U pitanju je 400 hiljada lica i to je veliki broj ljudi, a za ovo kratko vreme, siguran sam da neće biti mogućnosti.

Inače, Zakon o oružju i municiji je donet u prethodnom periodu. Zakon je, ovako mogu da kažem, ja sam glasao za taj zakon, ali uz neke dopune koje sada treba da budu, razgovori se vode, bilo bi potrebno da se ovaj rok produži za neki naredni period, da ne bude 5. mart, zato što je to potreba za veliki broj građana koji imaju oružje, da li za ličnu bezbednost i lovačko oružje?

Inače, još jednom napominjem i govorim, svedoci smo da lovačka udruženja, da lovačke savezi su veoma aktivni, kada je potrebno za sve one neželjene stvari u našoj zemlji, a dosta ih je bilo u prethodnom periodu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić – Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u matici, dijaspori i rasejanju, dozvolićete mi da u okviru prava za postavljanje poslaničkih pitanja, a u cilju očuvanja srpskog jezika, srpske kulture i tradicije, postavim poslaničko pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao jednu sponu i dobar znak, pokazatelj i most kojim se srpstvo ujedinjuje.

Opstanak srpskog jezika, srpske kulture, srpske ćirilice, predstavlja u svetu važan znak kako bi očuvali naš jezik, našu kulturu i našu tradiciju svih Srba u Dijaspori i rasejanju, i kako bi mogli van nastave koju uglavnom pohađaju na jeziku zemalja u kojoj se nalaze, da pohađaju dodatnu nastavu gde će moći da uče srpski jezik.

Bez podrške matice, mislim na mlađe generacije, teško će biti da se odupru asimilaciji i očuvanju svog jezika, tradicije i običaja.

Verujem da će naša ministarstva i Kancelarija za Dijasporu, kao i Odbor za Dijasporu, najpre napraviti jasnu sliku o broju naših građana Republike Srbije koji se nalaze u Dijaspori i dece koja imaju potrebe za pohađanjem te nastave, najpre zemalja koje su više ugrožene od strane većinskog naroda, kao što su Albanija, Mađarska i Slovenija, a zatim i zemalja u kojima više žive građani Republike Srbije.

Ulaganjem Srbije u rad dopunskih škola u inostranstvu, dajemo priliku našoj Dijaspori da očuva srpski jezik, kulturu i tradiciju.

Treba izraziti posebno zadovoljstvo zbog činjenice da je interesovanje dijaspore za učenjem srpskog jezika iz godinu u godinu sve veće i da je Srbija među retkim državama koja finansira rad dopunskih nastava.

Pitanje koje postavljam Ministarstvu kulture i informisanja odnosi se na donošenje Pravilnika o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu koji bi trebalo da unapredi kvalitet nastave i funkcionisanje dopunskih škola kako bi svoj deci u dijaspori dali podjednaku šansu da očuvaju maternji jezik, kulturu i tradiciju kao i svoju veru?

Drugo pitanje koje postavljam, takođe Ministarstvu kulturi i informisanja, s obzirom da je ministar prosvete, gospodin Šarčević, potpisao dokument zajedno sa ministrom u Republici Srpskoj odnosi se na definisanje saradnje Srbije i Srpske za uvođenje škola srpskog jezika u dijaspori, kao i okupljanje što većeg broja Srba u tim školama koje žive u dijaspori, a u cilju je očuvanja nacionalnog identiteta srpskog naroda.

Tom prilikom napravljen je dogovor o potpisivanju Sporazuma ili Memoranduma kojim će se tačno definisati naredni koraci zajedničkog pristupanja Srbije i Srpske i zajedničkog delovanja prema dijaspori kako bi se ušlo i u proces digitalizacije nastave na srpskom jeziku.

Takođe, drugo pitanje koje postavljam Ministarstvu privrede, a odnosi se na Srbe u dijaspori jeste - kada će biti konačno stvoren pravilnik ili dokument kojima će biti propisan i jasni uslovi u ulaganju i promenjeni uslovi koji su u korist državljana Republike Srbije u dijaspori, promenjeni uslovi o ulaganju kapitala u Republiku Srbiju?

Republika Srbija nikada nije stvorila bolje uslove zahvaljujući dobroj politici, predsednika Aleksandra Vučića, izuzetno dobroj politici koju vodi ministar Dačić, politici okupljenoj koaliciji socijalista i Jedinstvene Srbije.

Ovom prilikom zaista želim da pozovem sve Srbe u dijaspori, s obzirom da danas donosimo vrlo važan zakon i razgovaramo o izborima, izbor o cenzusu, da u što većem broju izađu na naredne izbore.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Nije često slučaj da u jednom danu vašu zemlju u usta uzmu lideri dve najmoćnije zemlje na svetu. Koliko juče, to se dogodilo, i Vladimir Putin i Donald Tramp su pominjali Srbiju, rekli su dva različita konteksta koji jako dobro ilustruju razliku koju te dve zemlje imaju prema Srbiji i rekao bih da iz te razlike treba da sledi i treba da se podrazumeva različit odnos koji će Srbija imati prema ovim silama.

Naravno da mi kao mala zemlja moramo da se trudimo da budemo dobri sa svima ili barem da se ne zameramo svima, ali ne možemo i ne smemo izjednačavati ono što se izjednačavati ne sme.

Naime, Vladimir Putin je primajući akreditive stranih ambasadora, između ostalog i našeg kolege Lazanskog u Kremlju, rekao, citiram – da se Rusija zalaže za to da Beograd i Priština postignu uzajamno prihvatljivo rešenje kosovskog problema na osnovu Rezolucije 1244. Dakle, uzajamno prihvatljivo rešenje kosovskog problema na osnovu Rezolucije 1244. To je stav Vladimira Putina i to je nešto što ruski zvaničnici mnogo puta, uglavnom u ovoj sličnoj formulaciji ponavljaju i to je nešto što ne ostavljam prostor različitim tumačenjima, a naročito onim insinuacijama koji deo javnosti u Srbiji i političke i medijske često plasira pod maskom ili pod firmom, teze, kako nas, eto Rusija pušta niz vodu, kako Rusi dižu od nas, i tako dalje.

Kada je reč o principijelnim stvarima, šta god mislili o nečemu drugom, stav Rusije se ne menja i on je principijelan od strane međunarodnog prava i na strani Republike Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji i drugim pitanjima teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Istoga dana u Beograd stiže preko ambasadora SAD, čestitka američkog predsednika našem predsedniku za Dan državnosti gde predsednik Tramp, znači čestita i između ostalog, pominje potrebu za dobrim odnosima i pominje prioritet na putu evropskih integracija Srbije, znači, podrška evropskim integracijama Srbije i opet citiram, normalizacija odnosa sa Kosovom treba da ostane taj prioritet na putu EU integracija.

Dakle, normalizacija odnosa sa Kosovom je prioritet, to je nešto što čak u česnici za Dan državnosti ne bilo kojom prigodom, nego nečim gde se obično izbegavaju sporne stvari ili diskutabilne stvari, pominje se Kosovo i normalizacija odnosa sa Kosovom. Podrazumeva se da se tu misli na Kosovo kao nezavisnu državu, uostalom, Metju Palmer, specijalni izaslanik američkog predsednika za ovaj region je to više puta eksplicite i potvrdio. Dakle, da oni žele uzajamno priznanje i normalizaciju odnosa i uzajamno priznanje Srbije i Kosova.

Dakle, tu vam se jasno vidi, kao u ogledalu, kao na skeneru, razlika između politika ove dve zemlje prema Srbiji i zato moje pitanje ide na adresu predsednika Vlade, gospođe Brnabić i Ministarstvo spoljnih poslova - da li su oni svesni te razlike? Da li uviđaju tu razliku u odnosima velikih sila prema nama i da li svoju politiku, našu politiku, državnu politiku vode, imajući na umu te razlike.

Da ne bi ostalo mesta sumnji, opet koliko juče već pomenuti Metju Palmer, u razgovoru sa predsednikom crnogorske Skupštine, gospodinom Brajovićem nije štedeo reči da nahvali Crnu Gori i ti upravo u ovom trenutku ističući kako je Crna Gora, kao multinacionalna i multikonfesionalna, odnosno multiverska država, pazite sada, citiram – najuspešnija priča u regionu i nudi svaku podršku u promovisanju demokratskih vrednosti, dakle, naravno, doprinos smanjivanju tenzija, dijalogu, protiv opasne kampanje dezinformisanja i propagande koja se vodi povodom crnogorskog Zakona o slobodi veroispovesti.

Znači, ne baš eksplicite, ali implicite dosta jasno, Metju Palemer je stao na stranu crnogorskog režima, hvali režim, pa čak, indirektno staje na stranu u ovom sporu oko spornog Zakona o slobodi veroispovesti, zakona protiv kojeg polovina punoletnih građana ili trećina, svakoga dana ili dva puta nedeljno protestuje na ulicama i trgovima Crne Gore. U tom svetlu…