Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima Tatjana Macura. Izvolite.
Tatjana Macura odustala.
Izvolite, sledeći je narodni poslanik Marija Obradović.

Danas pričamo o ovom bloku izbornih zakona i nekako sa mnogo više elana sam bila na samom početku, kada smo kretali, a sve vreme slušajući i kolege i posmatrajući koliko nas ima u sali, nekako mi pada entuzijazam. Zapravo, loše se osećam, jer sam očekivala mnogo više kolega poslanika, bez obzira da li pripadaju vladajućoj većini ili opoziciji. Čini se da i mediji ne prate dovoljnim intenzitetom ono što se dešava u parlamentu Srbije.

Ono što me je posebno zapanjilo da, osim u jednom dnevnom listu, nigde nismo mogli da čujemo o detaljima predloga zakona gospođe Čomić, jer on donosi krupnu političku promenu u naše izborne zakone, a posebno na našu političku scenu. Često najveći deo javnosti i ne bude svestan promena koje nas očekuju. Samo mali broj ljudi, koji su donosioci političkih odluka, budu svesni efekata onoga što u jednom trenutku stavite na papir.

Mislim da je dobro pričati o značaju zakona, ali za mene, u mom izlaganju ću mnogo više vremena posvetiti zakonima koji su predlozi SNS, konkretno, smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto, ali na samom početku hoću da kažem par rečenica o predlogu gospođe Čomić, koji uvodi mnogo više žena u parlament, nego što je to bio slučaj do sada. Tako barem piše u predlogu zakona, što bi rekli, na papiru. Ali, često ono što piše na papiru realnost sasvim promeni.

Zaista, do sada, po našim zakonima, svaki treći kandidat na listi morao je da bude manje zastupljeni pol, a to su žene u Srbiji u ovom trenutku. To znači da usvajanjem predloga gospođe Čomić mi dobijamo 40% na listama na papiru. U nastavku ona precizira - 40%, s tim da u svakih 10 kandidata moramo imati četiri kandidata manje zastupljenog pola. Što znači - u prvih 10, u najgoroj varijanti za žene, mi dobijamo poziciju sedam, osam, devet i deset. Dakle, muškarci nisu u obavezi da nas stave na prvih šest mesta. Ja govorim o najgoroj opciji, dakle, ono što život može da ponudi. Sve što bude bolje, odlično.

Zašto kažem muškarci? Realno, najveći broj muškaraca pravi odborničke i poslaničke liste u Srbiji. Moramo da pričamo o realnosti, jer ovi zakoni lepo zvuče na papiru, ali realnost je ono što nas zanima.

Dakle, dobijamo sedam, osam, devet i 10 u najgorem slučaju. Da li smo onda umanjili sadašnju priču, gde smo imali svaku treću ženu potencijalno - tri, šest, devet? Jesmo. Dakle, gubimo pozicije tri i šest za žene među prvih 10, koje smo imali do sada. Što znači da treba malo razmisliti o tome da li je ova priča ovako, bez ikakvog amandmana koji bi precizirao dodatnu prolaznost žena, mogao da ostane? Ili mi ovim i ovakvim predlogom dobijamo 40, ali u realnosti teško da ćemo dobiti.

Vi ćete sad reći - jeste, lista ima 250, pa proći će, na kraju će biti 40% i nije problem za stranku kojoj ja pripadam. Srpska napredna stranka je velika i to je ono zbog čega se ljudi okreću velikim strankama, koje imaju veliku infrastrukturu. Zato što u tako velikoj stranci se manje osećaju ovakvi filigranski detalji zakona.

Kod nas je velika stranka i ja sam sigurana da sada imamo 103 poslanika u grupi i mi sada imamo 42% žena u poslaničkoj grupi SNS, dakle, mi smo daleko iznad, ne pre aktuelnog zakona, nego i onoga što će ići, mi smo već otišli, ali ne brine mene SNS, mi se ne bavimo politikom da samo svoju grupu zadovoljimo, brine me žena u nekoj maloj stranci ili grupi građana, da li će ona stići u tih prvih šest koje su sada propisane.

Pa, imamo listu koja je skup koalicija, pa su tu dve, tri, četiri koalicije. Svaka koalicija da po dva kandidata i svaka kaže - ne moram baš ja da dam ženu. Zašto? Ne zato što neko ima nešto protiv žena, manje smo vidljive, posebno na lokalu, nismo manje aktivne, nismo manje sposobne, nismo manje pametne i obrazovane, manje smo vidljive. Šta znači vidljive? Vidljive za one koji prave listu. Vi često niste vidljivi uprkos svojim rezultatima samo zato što to ne odgovara onome koji pravi listu.

Sve ovo o čemu ja pričam je zapravo tema za sve nas na mesnim, opštinskim i gradskim odborima naše stranke. To je tema. I ja danas, bez obzira da li prođe predlog gospođe Čomić, a znam da ćemo mi iz SNS glasati za vaš predlog, o tome govorimo, da li ćemo amandmanski da ga doteramo, pričaćemo o tome, ima vremena.

Suština je da sada razmišljaju žene širom Srbije koje se bave politikom one koje hoće da uđu u politiku i one koje u svojim političkim strankama imaju moć da utiču na liste koje se prave, da pazite da žene nisu u tih deset na sedam, osam, devet i deset, da u malim strankama ako šaljete samo dva ili tri kandidata ispred svoje stranke za koalicionu listu da pošaljete i manje zastupljeni pol ako je to žena.

I još jedna stvar, pričaćemo o tome i u subotu, ja bih volela da posebno mediji dobro razrade ove ideje, jer ovo govori o političkoj zrelosti naše scene i našeg društva, novinari i mediji ne smeju da stoje po strani i da čekaju da Ženska parlamentarna mreža sama, ovako krhka pravi neke promene.

Kad kažem Ženska mreža mislim na poslanice u Skupštini Srbije. Nisu sve tu danas, a trebalo je da budu, jer to što danas nismo ovde, mi žene koje smo poslanice, mi smo pljunule na sav trud žena koje su to radile decenijama iza nas.

Ja sam ovde danas jer se pre 30 - 40 godina neka žena borila snažno da možemo danas da govorimo, da pišemo, prvo 33, pa sada 40. I nećemo pisati dalje, jer sledeća promena, znači da smo 50 - 50, onoliko koliko nas ima u stanovništvu, ali za mene je ključ da smo vidljive da uđemo na te liste, a za to nemojte uvek tražiti kvotu, dobra je kvota koja postoji zakonska.

Dajte u samoj stranci, u opštinskom, u mesnom, u gradskom odboru borite se da budete vidljivije. Nije lako, pa ni muškarcima nije lako među sobom, i tamo ima trvenja. Politika je teško ratište, gde se mnogo krvari, mnogi odustaju, ali ako ostaneš do kraja mnogi popuste pred tvojim strpljenjem, upornošću i pred istinom i jačinom tvojih ideja.

Samo jedna poruka dragim kolegama, muškarcima. Maja je rekla – ne treba vi nama ništa da poklanjate, nije ovo vaše, pa sad vi nama dajete deo. Razmišljajte o ovom Predlogu zakona, ovo nije ženama veći procenat, ovo je manje zastupljenog pola. Šta kad vi jednom budete manje zastupljeni pol? Možda je to daleko za Srbiju, ali hajde da razmišljamo o tome kad budemo sa druge strane.

Dosta o ovome, pričaćemo u subotu dalje. Hoću da se vratim na Predlog zakona koji tretira smanjenje cenzusa sa 5% na 3%.

Ono što je rekao kolega Martinović i ja ću ponoviti dobar deo njegovog izlaganja, ne zato što ja ne umem drugačije da govorim o ovome, nego je on uboo u suštinu. Na samom početku obrazlažući Predlog zakona govorio je o tome da su Skupština treba da bude i politika je mesto sukobljavanja ideja, dobrih, loših, građani odmere, mi pojačamo kampanju, i jedni i drugi, i na kraju građani posle te kampanje donesu odluku. Dajte da ovde ratujemo idejama.

Ne treba nam ulica, ne trebaju nam ovakvi ili onakvi mediji, ne treba da razmišljam hoću li obmanuti birača na ovaj ili onaj način, na različita sredstva. Dajte Skupštinu, dajte da razgovaramo. Zašto nema nikoga kad pravimo budžet? Dajte izađite i recite – Vučićev budžet je loš, naprednjaci nisu dobro uradili, pogledajte šta je bolji budžet. Što to nismo čuli?

Evo, nije valjao Predlog izbornog zakona za žene i Čomićka uzela i napisala žena. Krivo mi je što ja nisam to napisala. Ko mi je kriv što se nisam setila? Žena se setila, napisala, mi rekli – predlog je odličan, dajte podržimo. Lično, politički, nisam zadovoljna. Zašto to nisam ja? Zato što želim da pravim rezultate. Ja sam ovde zbog rezultata, zbog građana. Neko je uradio, pružam mu ruku – svaka čast.

Još jedna stvar, kada je Čomićka u pitanju. Verovatno ćemo u narednim mesecima tek videti poteze. Za mene je pristojno što je gospođa Čomić ušla u parlament da progovori u ime građana koji su je birali. Njen Predlog zakona je glas građana sa terena. Možemo mi da tumačimo, naprednjacima se to jako dopada, od bojkota nema ništa, DS više ne bojkotuje, njegov poslanik sedi u sali. Možemo tako da spakujemo priču.

Ali, nemojte ime ove žene da se provlači kao motiv za priče Draga Đilasa koji nema snage da prizna da ne može da napravi dobar rezultat. Njegova rečenica da svako ko ne izađe na izbore, svako ko izađe na izbore nije opozicija, je takva uvreda za sve kolege koje su decenijama u opoziciji, koji imaju ozbiljne političke stranke koje decenijama postoje, koje imaju hiljade građana svojih članova, Đilase, to su ljudi koji misle drugačije od tebe, koji kritikuju Vučićevu stranku i Vučićevu politiku, ali misle drugačije od tebe.

Đilase, nisi ti opozicija u Srbiji, ne određuješ ti opozicioni način razmišljanja i delovanja. Možda bi želeo, ali žao mi je, politički život u Srbiji zavisi od više činilaca. Na prvom mestu od političke volje naroda i birača.

Kad smo kod političke volje birača, ona će se bolje videti smanjenjem cenzusa sa 5% na 3%. Bolje će se videti, jer ono što reče moj kolega Orlić jednom – šta kad je dobra ideja, odlična, koje se niko nije setio, dolazi od lidera jedne male stranke, kako da građanin uvede tu ideju u parlament?

Nema, čovek je na 3,5, ne 3,7, na 4,2, ne prolazi 5% nikako, a nosi dobre ideje, za jednu grupu građana nosi dobre ideje. Mislimo da je smanjenje na 3% odlična priča da čujemo i tu dobru ideju.

Nama to donosi najviše štete, jer ćemo smanjiti naš broj poslanika, uslovno rečeno, sada gledano. Moramo da sačekamo rezultate izbora, ja zaista verujem na prvom mestu u ljude koji čine moju stranku, a onda svakako za sve ljude koji glasaju za nas.

U životu inače najviše cenim kad neko radi, kad nije primoran, ono što ne mora. Baš cenim te poteze zato što nije primoran, jer smo mi danas dosta stvari primorani u životu i u poslu. Ovo što je Aleksandar Vučić uradio da nanese sebi direktnu štetu, da napravi dobro za političku scenu u Srbiji, za demokratsko raspoloženje, za bolju sliku demokratske volje građana Srbije je stvar o kojoj ćemo još dugo dugo pričati u vremenu koje dolazi.

Slično tome i ovo što je uradila Čomićka danas, što je suprotno odluci o bojkotu, došla da u ime građana razmatra jedan predlog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima Ljupka Mihajlovska.

Hvala, predsedavajuća.

Evo, ja ću se nadovezati kratko na govor prethodne koleginice i reći da sam se možda i ja setila nečega čega se niko drugi nije setio. Najpre bih govorila o predlogu koleginice Čomić, a to je da se poveća kvota za učešće žena u politici, SMS i ja naravno da to podržavamo.

Ostaje gorak ukus što danas u parlamentu deluje zaista kao da mi žene molimo muškarce da nam nešto daju. Naravno, u idealnoj situaciji bili bi bar 50:50. Kao što mnogi nisu verovali ženama koje su se pre 100 godina izborile da žene imaju pravo glasa i da mi danas budemo ovde, verovatno mnogi od vas ne veruju da je moguće usvojiti i moj predlog, odnosno dopunu predloga gospođe Čomić, a to je da se na svakoj izbornoj listi među prvih 10 kandidata, napominjem, dakle ne na svakih 10 kandidata, nego u prvih 10 kandidata nađe jedna osoba sa invaliditetom.

Meni je nekad žao što ja pripadam onoj manjini, pa i SMS za čije ideje mi još uvek nismo zreli i što možda te ideje negde će sigurno stići Srbiju za 10-15 godina i ma koliko vam to delovalo čudno i ako ne podržite taj moj predlog, verujte mi da će se u ovom parlamentu usvajati neki sličan predlog, ako ne taj.

Zbog čega je ovo važno? U Srbiji imamo između 10 i 15% populacije koja spada u kategoriju osoba sa invaliditetom. To je više nego pripadnici bilo koje druge stranke nacionalnih manjina. Međutim, osobe sa invaliditetom ne mogu po zakonu da se organizuju kao manjinska stranka, dok stranke nacionalnih manjina mogu.

Vi znate da negde nas obavezuje da u nekom periodu za određene manjinske stranke i rezervišemo mesto u parlamentu. Primera radi, pazite sada neverovatnu stvar, Uganda ima pet rezervisanih mesta u svom parlamentu za osobe sa invaliditetom, a u lokalnim parlamentima u obavezi je da svaka lista ima najmanje jednog muškog i jednog ženskog kandidata koji ima invaliditet.

Zbog čega je ovo važno? Važno je da jednoj grupaciji koja trpi viševekovnu diskriminaciju obezbedimo minimalnu moć kako bi mogla da zastupa svoje interese i bori se za unapređenje ove grupe, a sve sa idejom da ravnopravno učestvuje u svim društvenim aktivnostima i dovodi do bolje ekonomske situacije u zemlji.

Dakle, ideja je da ova populacija ne bude stavljena u položaj pasivnih korisnika socijalnih davanja, već da kroz političku moć, kroz političko učešće afirmiše i motiviše druge ljude i obezbedi podršku da se i od ovih ljudi izvuče maksimum kako bi i oni zadužili svoje društvo, a ne bili samo teret društvu.

Ja mislim da Srbija jeste zrela da usvoji ovaj predlog i to naravno ne zavisi apsolutno ni od koga sa strane, nego isključivo od nas. To bi u praksi značilo da ako u parlamentu prođe 10 do 15 lista, to bi bilo 10 do 15 osoba sa invaliditetom, nemojte misliti da i sada nema više osoba sa invaliditetom nego što zvanično mislimo da jeste. Možda nemaju svi papir, ali je činjenica da iako ima više osoba, ti ljudi nemaju interes da se bore za ovu populaciju. Dakle, od vas drage koleginice i kolege zavisi da li ćete to podržati u danu za glasanje.

Što se tiče predloga SNS o smanjenju cenzusa na 3%, Stranka moderne Srbije, to ste već imali više puta priliku da čujete, to podržava. Međutim, mi smatramo da je možda čak i veći problem od cenzusa broj potpisa koji politički subjekt treba da sakupi da bi prvo osnovao stranku, a onda izašao na izbore. Dakle, vama je, ako želite da se bavite, da se čuju vaše ideje koje, recimo, ne zastupaju većinske stranke, potrebno minimum 50.000 evra samo da registrujete stranku, i to samo da platite overu potpisa, a da ne govorim o iznajmljivanju kancelarija, ljudi koji će tamo sedeti, dežurati i celoj toj infrastrukturi, a onda još 50.000 evra da biste uopšte predali parlamentarnu listu. Dakle, trebalo bi razmisliti i o tome, jer je pitanje da li je veći problem cenzus ili uopšte način da se uđe u trku za cenzus.

Što se tiče ovog dela o nacionalnim savetima, odnosno o tome da nacionalni saveti daju potvrde da neka stranka zastupa interese određene manjinske zajednice, mi smatramo da to nije dobro. Daću vam primer makedonske nacionalne zajednice. Imate tri stranke makedonske nacionalne zajednice registrovane u Registru političkih stranaka. Nisu sve ni jednako bliske, ni jednako mrske postojećem Nacionalnom savetu makedonske nacionalne zajednice. Pri tom i po zakonu nacionalni saveti nisu političke organizacije, odnosno ne bi smele da budu, mada na terenu imamo da su i te kako politizovane, pa onda što da ne. Razmislite o tome da se oni pretvore u političke stranke, pa da se bave politikom

Smatramo da bi tu moglo doći do zloupotreba i sukoba interesa i da to treba definitivno rešavati na drugačiji način. Više o svom amandmanu, naravno, u pojedinostima. Hvala vam.

Zahvaljujem i ja vama.
Reč ima Sandra Božić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde smo danas imali priliku da čujemo jednu raspravu koja je daleko iznad kvalitetne. Dakle, jednu vrlo iscrpnu i, pre svega, sa puno detalja o svim temama koje su danas na dnevnom redu.

Pre svega bih podvukla nekoliko stvari i za, eventualno, kraj današnjeg dana i današnje sednice koje se tiču Zakona o smanjenju izbornog cenzusa sa 5% na 3%, koji je SNS, kao predlagač, i dala, a to je da ova promena daje jedan dodatni impuls razvoju moderne Srbije, a mi smo već na tom putu, evropskim vrednostima. Ovo je predlog koji daje nadu i ulaganje u budućnost demokratije u Srbiji.

Mogućnosti koje ove izmene cenzusa sa 5% na 3% daju i pružaju jesu dodatno razvijanje političkog života u Srbiji i mogućnost da u društvu onu situaciju koju imamo, pre svega političku, u najvećoj i najpreciznijoj meri preslikamo i na narodni dom, odnosno na parlament.

Kao što smo mnogo imali priliku danas i da čujemo, u ovoj situaciji smanjenja cenzusa jedina stranka koja može da izgubi jeste upravo SNS, i to zbog proporcionalnog sistema, Dontovog sistema koji nam služi za obračunavanje odnosno krajanje mandata na kraju izbornih rezultata. Dakle, mi smo jedini koji u ovoj raspodeli možemo da izgubimo, ali nekoliko puta smo naglasili i dovoljno je čuti svaki put da je interes Srbije ispred svakog pojedinačnog, političkog interesa ili bilo kojeg drugačijeg.

Ovo je jedna izvanredna prilika da čujemo šta misle manje stranke, manji pokreti, grupe građana. To je prilika za lokal, prilika za grupe građana i prilika da se i u parlamentu sutra čuje jedna drugačija politika, da se uz jedan širok društveni konsenzus zajedničkim snagama ujedinimo i vodimo unutrašnju i spoljnu politiku zarad razvoja naše države.

Podsetiću vas i dati jedan egzaktan primer, nisam sigurna da smo to danas imali priliku da čujemo, a vezan je za rasipanje glasove koje smo imali priliku da vidimo na prethodnim izborima. Godine 2014, podsetiću vas, četiri stranke, četiri liste su bile između 3% i 5%, više od tri, a manje od pet, i nisu ušle u parlament, 510.940 glasova je glasalo za ove četiri liste, koje su ostale ispod cenzusa. Dakle, na ovaj način SNS, kao predlagač, i Aleksandar Vučić pokazujemo da nam je bitan svaki građanin, da nam je bitan svaki glas i da je najbitnija volja naših građana. Njihova volja će sutra krojiti politiku Republike Srbije, krojiti institucije i dati nam mogućnost da na dalje idemo u razvoj.

Najavljeni bojkot Saveza za Srbiju, kao jednog dela opozicije, neće ni na jedan mogući način uticati ni na tok, ni na ishod i na rezultate izbora. On predstavlja jednu neodgovornost prema biračima, a nama je vrlo jasno da ovog bojkota zapravo i nema. Vi znate, a sada je i vrlo jasno, i ako smo do sada možda imali dilemu, više je nemamo, da Dragan Đilas u svoje ime, a rekla bih da svi ostali koji su u Savezu za Srbiju, nadam se da su u skorije vreme i obavešteni, izlazi na izbore preko svoje organizacije „Jedan od pet miliona“. Dakle, bojkot je samo izgovor za nedostatak poverenja građana. Ne smetaju njima izborni uslovi. Oni su po ovim izborima, od 2000. do 2012. godine, samo dobijali, i to od izbora za savet mesne zajednice, preko parlamentarnih do predsedničkih izbora. Dakle, poverenje građana oni nemaju i u to ime ide i njihov bojkot i priča o legitimnosti izbora.

Da zaključim onom istinom koja će biti sutra svedok i vremenu jeste da legitimnost izborima daju samo građani, a ne fašisti i tajkuni. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Prateći pažljivo raspravu i prateći dijaloge koje je današnji dan ishodovao, kako u hodnicima, u ovoj sali, tako pretpostavljam i u političkim strankama, bivajući prisutna i na sastancima Ženske parlamentarne mreže, želim samo da podelim sa vama da sadržaji amandmana koji su podneti, način na koji Ženska parlamentarna mreža i svi drugi poslanici budu predložili da taj amandman bude prihvaćen imaće rečenicu kojoj se raduju svi oni koji treba da glasaju u ovoj Skupštini, a to je kada predlagač kaže – prihvatam predlog amandmana, tako da postaje sastavni deo predloga zakona, pa ne morate da glasate. Dakle, sutrašnji dan, nastavak dijaloga za dobro svih onih u Srbiji zbog kojih mi postojimo.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li neko želi da govori po članu 96. Poslovnika, odnosno da nije iskoristio svoje pravo iz člana 96?
Reč ima Tatjana Macura.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Potrudiću se da budem kratka i da kolegama ne oduzimam suviše vremena, jer mislim da smo postigli široki konsenzus što se tiče predloga koji su danas na dnevnom redu Skupštine, što jeste posledica dijaloga koji je poslednjih meseci vođen u parlamentu i van parlamenta između predstavnika vladajuće većine i jednog dela opozicije.

Na kratko ću se osvrnuti samo na predlog izmene zakona, koju predlažu kolege iz poslaničkog kluba SNS, da se cenzus smanji sa 5% na 3% i još jednom naglasiti da one stranke koje su za izlazak na izbore su za izlazak na izbore bez obzira da li je cenzus 5% ili 3% i da se većina političkih organizacije, koje se zalažu za borbu na izborima, odlučila da izađe na izbore pre nego što je uopšte u javnosti započeta diskusija o tome da li je potrebno smanjiti cenzus.

Ovo će u mnogome učiniti budući sastav parlamenta boljim iz razloga što nećemo morati da pristajemo na neke koalicije koje su možda teret onim partnerima u okviru koalicionog sporazuma. Mi već danas imamo nekoliko političkih organizacija uokvirenih u raznim savezništvima koji već sada, možemo da vidimo, predstavljaju teret jedni drugima, što zbog programske razlike, što zbog ideološke razlike, što zbog stava o tome da li je potrebno učestvovati na narednim izborima ili ne.

S tim u vezi Stranaka moderne Srbije i naša poslanička grupa podržava predlog da se cenzus smanji sa 5% na 3%.

Što se tiče predloga koji je Narodnoj skupština uputila naša koleginica Gordana Čomić iz Demokratske stranke, ja kao predstavnica ženskog dela parlamenta mogu samo da pozdravim ovakav predlog, s tim što mislim da on se može još dodatno unaprediti i da će možda i kolege iz poslaničkih klubova razmisliti o tome da obezbedimo što je moguće veće prisustvo manje zastupljenog pola na svim izbornim listama.

Dakle, jedan od predloga, koji će uputiti naša poslanička grupa, je takav da u svakih pet kandidata budu dva manje zastupljenog pola. Nadam se da će i druge kolege podržati ovaj predlog ne samo naše poslaničke grupe, već da će i ostale poslaničke grupe imati isti ili sličan predlog i da ćemo takođe postići jedan konsenzus.

Ono što je, čini mi se, za javnost možda najvažnije jeste da budu upućeni u to da postoji jedna neformalna poslanička grupa koja funkcioniše u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Radi se o ženskoj parlamentarnoj grupi i moram da kažem da ova grupa u poslednje vreme zaista jako lepo sarađuje i da predlog gospođe Čomić, koja je uputila ovaj predlog izmene i dopune zakona u skupštinsku proceduru, naišao je na široku podršku unutar naše neformalne poslaničke grupe, odnosno ženske parlamentarne mreže i ja ću da se u to ime zahvalim svim koleginicama koje su lobirale unutar svojih poslaničkih klubova i možda onim kolegama koji nisu saglasni sa ovim predlogom uložile su dodatne napore da ih ubede da je važno da se u narednom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije nađe što je moguće veći broj žena.

Mislim da smo našim učešćem u parlamentu uspeli u mnogo situacija da dokažemo da smo sposobne da upristojimo rad parlamenta i da uložimo dodatne napore kako bi smo imali poštovanje ove institucije u svakom mogućem obliku bilo da zastupamo interese Narodne skupštine van parlamenta u različitim aktivnostima koje kao narodne poslanice imamo, bilo u svojim nastupima u plenumu ili na odborima.

S tim u vezi, poslanička grupa Stranke moderne Srbije podržaće i predlog koleginice Gordane Čomić da se u narednom sazivu i u narednim sazivima nađe najmanje 40% manje zastupljenog pola, odnosno žena. Hvala.