Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o smanjenju cenzusa na 3% koji je podnela SNS je šansa za unapređenje političkog sistema u Srbiji, šansa za unapređenje izbornih uslova, ali i za veliki broj stranaka da učestvuju u izbornoj trci i uđu u lokalne i u republički parlament. Što je najvažnije, predlog ovog zakona je po mom mišljenju ključni za političku stabilnost u Srbiji koja je po mom mišljenju uslov svih uslova.

Predlogom ovog zakona i zakona koji su usvojeni pred kraj ove godine, a tiču se unapređenja izbornih uslova u Srbiji, zapravo predstavlja sve ono što je Savez za Srbiju i tražio. Takođe, želela bih da istaknem da je i ovaj predlog zakona u skladu sa preporukama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, da se u zemljama članicama usvoji izborni prag od 3%.

Oni koji pokušavaju da opravdaju bojkot, nemaju međusobni konsenzus i na žalost kriju se iza stranaka ili pokreta koji su već odlučili da izađu, kao što je to, moram da kažem, Dragan Đilas koji se krije iza Pokreta „Jedan od pet miliona“. To građani moraju da znaju i da moraju da budu svesni pred ove izbore.

Moram da kažem za ovom govornicom da se u potpunosti slažem sa svakom rečenicom, sa svakom izgovorenom rečju prof. dr Dragoljuba Mićunovića o bojkotu izbora. Takođe, slažem se sa njim i o tome kako je definisao i dao profil Boška Obradovića i moram da kažem, od strane pojedinih političara koji bojkotuju ove izbora je na delu jedan opasan pokušaj delegitimizacije izbora i moram da kažem legitimitet izbora određuju građani na izborima, a ne bilo koji pojedinac.

Pre nego što se osvrnem u svojoj diskusiji na Predlog zakona o povećanju kvote od 40% za manje zastupljeni pol koji je predložila uvažena koleginica Gordana Čomić, želim da istaknem da su do sada ostvareni važni rezultati u oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji koji se prepoznaju kako u većoj zastupljenosti žena, budući da su žene danas na mnogim važnim rukovodećim funkcijama u državi, tako i u većoj vidljivosti i osetljivosti celog društva za probleme sa kojima se suočavaju žene.

Želim da vas podsetim da nas je 1991. godine u parlamentu Srbije bilo svega tri žene, da je do 2012. godine bilo 20% žena u parlamentu, a da tek po usvajanju kvote sistema od 33%, od 2012. godine nas ima preko 30%, da bi nas danas imalo 37,4%. Jačanje rodne ravnopravnosti je istovremeno i prilika da uhvatimo u korak sa najrazvijenijim zemljama sveta i da budemo deo savremenih tokova društvenog i ekonomskog razvoja. Zato je Predlog zakona o povećanju kvote na 40% manje zastupljenog pola koleginice Gordane Čomić veoma važan i predstavlja korak više u demokratizaciji Srbije i u borbi za rodnu ravnopravnost.

Predlog ovog zakona je važan i zbog toga što u našoj zemlji još uvek postoje otpori da se žene u punoj meri uključe u društveno-ekonomske i političke tokove i da još postoje pojedinci u Srbiji koji smatraju da postoje neka muška zanimanja.

Zato, svi postignuti rezultati kao i ovaj Predlog zakona o povećanju kvote na 40% moraju biti podstrek da ohrabrimo žene da se više uključe u politički život Srbije, da podstičemo solidarnost, koja po mom mišljenju za sve ove godine nije izostala, ali koja može da bude doslednija i intenzivnija, da se borimo protiv stereotipa, da podstičemo dijalog i da je od velikog značaja da dobijemo novi zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Naravno da nas i u narednom periodu čeka mnogo izazova vezano za zdravlje žena, za obrazovanje žena, za ekonomsko osnaživanje žena, za borbu protiv nasilja, za podsticaje žene sa sela, osobe sa invaliditetom, za veću uključenost u politički život Srbije, dakle sve ono što su i naši ciljevi Ženske parlamentarne mreže.

Na kraju moram da istaknem da se ja slažem sa predlozima koji su pojedine kolege i koleginice istakle, da mi u raspravi ovog zakona u pojedinostima moramo da pronađemo rešenje oko redosleda kandidata manje zastupljenog pola, najmanje iz dva razloga.

Prvi razlog je da ne smemo da gubimo pozicije koje smo već stekli. Drugi razlog je da postoji određeno nepoverenje u određene političke stranke, pre svega na lokalu i one manje za koje se, po mom mišljenju, žene ne mogu izboriti da budu na primer u prvih pet ili šest.

To je nešto što mi moramo da uradimo u raspravi o pojedinostima i što, jednostavno, javnost i 51 i nešto % žena u Srbiji očekuje od nas.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani predlagači, Srpska napredna stranka je predložila izmenu i dopunu zakona koja se odnosi na smanjenje cenzusa koje treba da predstavi uvođenje mira u jedan politički život u Republici Srbiji, jer, kao što vidite u zemljama u okruženju i u svetu, ulica nikada dobro ne donosi nijednoj zemlji.

Šta to znači? To znači da sve naše predloge, nesuglasice, različita mišljenja treba zaista vratiti na ono mesto gde možete da suočite te različite stavove i izađete sa određenim političkim odlukama koje će biti u interesu svih građana Srbije i naravno, same države Srbije.

Zbog toga imamo odgovornost kao svi učesnici u političkom životu Republike Srbije da donosimo takve odluke koje će biti u interesu budućnosti naše države, naše zemlje i naše dece.

I ono zbog čega danas govorimo, u stvari, o ovom zakonu, to je da smo svedoci toga da je govor mržnje postao svakodnevnica u političkom životu Srbije i da taj govor mržnje nikada se ne zaustavi samo na govoru, već onda pređe određenu granicu, pa smo imali prilike da vidimo i motorne testere u RTS-u i fizičke napade na predsednicu parlamenta i fizičke napade na novinarke. Znači, ulica ne sme da bude mesto gde će se suočavati različiti politički koncepti.

Upravo zbog toga je ideja SNS i gospodina Vučića bila, na osnovu svih onih razgovora i dijaloga gde smo pristali i kao predstavnici stranke i sa nevladinim sektorom i sa opozicijom da razgovaramo, i sa predstavnicima Evropskog parlamenta, je u stvari da jednostavno vratimo tamo gde možemo da damo najveći svoj doprinos kao politički akteri.

Ideja o bojkotu ovim zakonom, sada, jednostavno ne postoji, zato što postoji samo strah onih da neće moći da dobiju uporište u narodu od 3% i da neće moći uopšte da pređu taj cenzus od 3% i jednostavno imaju svoje predstavnike u parlamentu. I to je jednostavno faktičko stanje, a pogotovo onog trenutka kada je taj jedan pokret "Jedan od pet miliona" koji je bio nosilac objedinjavanja određenih političkih opozicionih stranaka i nosio te svoje proteste svake subote koji su se, naravno, smanjivali i dovodili do toga da sve manje i manje građana podržavaju takav vid protesta jer je pokazao da taj govor mržnje upravo ide ka tome da pređe tu granicu, sada zaista na krajnje odgovoran način pristupio tom problemu da li izaći na izbore ili ne i odlučio da izađe na izbore.

Na kraju krajeva, svedoci smo toga da i takvi pokreti koji izlaze na izbore dobijaju određeni broj glasova, dobijaju određene predstavnike ovde u parlamentu, čije mišljenje zaista možete da vidite i građani, na kraju krajeva, sude o tom mišljenju.

Ja ću vas podsetiti, "Dosta je bilo" je pokret koji se javio na izborima i dobio određeni broj svojih predstavnika ovde koji su, naravno, posle toga se podelili u određene političke klubove i određene političke stranke. Neki su i dalje ostali kao politički pokreti, a neki su išli u formiranje stranaka i to je ono što u stvari politički život Srbije pokazuje da sve teče, sve se menja, ali ona konstanta koja ostaje je upravo Srpska napredna stranka sa svojom politikom, kao jedna odgovorna stranka koja treba da nosi državnu politiku i koja pored svih pritisaka koje ima, i pored svih problema koje ima i koje rešava, jednostavno ostaje dosledna tome da je zaista otvorena za dijalog sa svim političkim akterima u društvu.

Ja ću vas podsetiti da politički sistem definisan našim Ustavom predstavlja i zasniva se i na demokratiji i na pravima manjina i na socijalnoj pravdi, ali se zasniva i na onome što je jako važno, a to je sam izborni sistem, koji treba da da zaista ono što je realna situacija u društvu, da se preslika kroz određene mandate poslanika ovde, koji će zastupati interese tih ljudi koji su glasali za njih.

Znači, mi se zalažemo da zaista programi, politički programi dođu ovde u Skupštinu i da na osnovu toga možemo da razgovaramo. Znači, ne pojedinci, ne oni koji kao Dragan Đilas kupe određene poslanike pa postanu kao određene političke stranke koje su zastupljene u parlamentu, ne kao gospodin Jeremić, koji je takođe kupio jednu stranku Miroslava Aleksića da bi ovde čuli njegove političke programe, koji su inače programi koje su oni odavno zastupali ranijih godina, ali sada, jednostavno, koji su doživeli debakl kod birača u Republici Srbiji, ali su doživeli i debakl kroz rezultate njihove spoljne i unutrašnje politike. Jer, da toga nije bilo, danas ne bi morali o Kosovu da razgovaramo u EU, nego bi razgovarali u Ujedinjenim nacijama i o mnogim drugim pitanjima ne bi imali ovakav način razgovora sa međunarodnom zajednicom.

Izborni sistem u Republici Srbiji do 1990. godine je bio delegatski sistem, onaj o čemu smo imali prilike da čujemo, unutar jedne partije. Od 1990. godine je bio većinski, znači, na svako izborno mesto se biralo većinskim principom, koji kandidat dobije najviše glasova, taj pobeđuje, odnosno, ukoliko ima drugog kruga, ukoliko ne postigne 50%, onda pobeđuje onaj koji ima više glasova.

Od 1993. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije imamo devet izbornih jedinica, sa cenzusom od 5%. Godine 1997. imamo 29 izbornih jedinica, takođe sa istim cenzusom od 5% i 2007. godine imamo jednu izbornu jedinicu, kao Srbiju, sa takođe cenzusom od 5%.

Inače, 2015. godine CESID je uradio jedno istraživanje, zajedno sa USAID-om, gde su inače dali predlog promena izbornog sistema, gde su pokazali da ukoliko bi, recimo, izbore posmatrali 1993. godine, gde je bilo devet izbornih jedinica sa cenzusom od 5%, a da je Srbija bila jedna izborna jedinica, da bi rezultati izbora, rezultati poslaničkih predstavnika u parlamentu bio potpuno drugačiji. To važi i za one iz 1997. i 2007. godine.

Znači, šta vi dobijate određenim matematičkim analizama? Dobijate da metod raspodele kandidata utiče direktno na sastav parlamenta. Samim tim dobijate potpuno drugačiji politički milje predstavnika u parlamentu. Sa ovim cenzusom od 5% utvrđeno je da 1,5 miliona ljudi, glasača, gube svoje predstavnike u parlamentu, zato što ne mogu da dostignu taj cenzus od 5%.

Na današnjoj situaciji kad pogledate istraživanja vi možete da vidite da jedine dve stranke koje sigurno prelaze taj cenzus su u stvari Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije. Time, u stvari, stvaramo jednu veliku prepreku za demokratizaciju u društvu i ponovo bi došli u problem da neko govori o tome kako jednostavno SNS ne želi da demokratizuje društvo i ne želi da čuje različito mišljenje.

Zato i jesmo pristali letos da učestvujemo u dijalogu. Zato i jesmo kroz taj dijalog, iako je Savez za Srbiju pobegao odmah sa tih pregovora, jer je video da postoji otvorena politička volja i želja da zaista demokratizujemo društvo, da unapredimo sam izborni sistem.

Šta su rezultati tog dijaloga? Pre svega, zaključci Vlade Republike Srbije kojima sa četiri osnovna zaključka imamo unapređenje rada samog RIK-a. Ta četiri zaključka se odnose da obuka samih instruktora koji će raditi dalje obuku biračkih odbora mora da bude pre samih izbora. I to je Republička izborna komisija već završila. Obučila je 539 instruktora koji će dalje raditi sa ljudima koji su u biračkom odboru, da omogući pristup svim zainteresovanim subjektima da vide i izborni materijal i zapisnik sa biračkih mesta i nakon izbora i, na kraju krajeva, da omogući da se sa određenim procedurama definiše tačno kako će izgledati pristup domaćih i stranih posmatrača. Znači, i nevladinog sektora i onih međunarodnih posmatrača koji dolaze iz različitih međunarodnih organizacija koji će prisustvovati ovom izboru.

Samim tim, mi smo podigli lestvicu kada govorimo uopšte o sistemu na koji način se odvija sam izborni proces, pogotovo u tom danu, ali šta smo dobili još kao rezultat tih pregovora? Znači, izmenu četiri zakona koje smo već imali ovde u parlamentu, kojim u stvari mi smo stali na put tzv. „funkcionerskoj“ ograničili tu „funkcionersku“ kampanju, stali smo na put korišćenju javnih sredstava u vreme kampanje koje jednostavno se odnosi i na određene funkcionere na određenim mestima i dali smo mogućnost da ojačamo ulogu Agencije za borbu protiv korupcije, koja suštinski je najvažnija agencija i najvažnija institucija u vreme izbora i posle izbora.

Zbog toga kaže da je i gospodin Aleksandar Vučić i SNS napravila jedan veliki, demokratski iskorak kada govorimo o unapređenju samog ovog procesa i vraćanju političkog života na mesto gde mu stvarno to pripada.

Smanjenje cenzusa, inače, daje veliku mogućnost da veliki broj političkih stranaka, pokreta, učestvuje u ovom samom postupku i jednostavno da izborni sistem koji, inače, smo mi nasledili od 5% sada menjamo baš onako kako je jednostavno to karakteristika svih razvijenih država.

Samo ću vas podsetiti da onaj deo opozicije koji želi da poziva na bojkot građane Srbije pokazuje da želi da obori određeni legitimitet samih izbora kroz samu izlaznost.

Reći ću vam još nešto, izlaznost, kada gledate razvijene države unutar EU, pokazuje, recimo, u brojkama da je, kada su bili izbori za Evropski parlament 2014. godine, negde do 16 časova, izlaznost u Nemačkoj bila svega 24%, u Francuskoj 34%, u Mađarskoj 19%, na Malti 72%. Znači, kakav procenat imate danas, recimo, 2017. i 2018. godine, to je za malo samo povećan za 5%, kada govorimo o evropskim zemljama.

Kada govorimo o izlaznosti u Srbiji, 1997. godine, kada su DS i DSS pozivale na bojkot, izlaznost je bila 57,4%. Kada je 2000. godine došlo do određenih promena vlasti, u smislu preuzimanja DOS-a u odnosu na prethodni režim, tada je izlaznost bila 72%. Godine 2014. izlaznost je bila 53%, 2016. godine 56%, 2017. godine 55%.

Šta nam ovo govori? Ovo nam govori da su građani Srbije vrlo odgovorni i žele da učestvuju u političkom životu Srbije, žele da daju svoj sud o tome kako političke stranke, pokreti, nosioci bilo kog političkog programa jednostavno se ponašaju na političkoj sceni Srbije i kome veruju da daju poverenje da će u budućnosti moći da zaštiti njihove interese.

To je jako važno za nas i mislim da smo mi jednostavno predstavnici ovde svih građana Srbije, s obzirom da je Srbija jedna izborna jedinica, da politika nije matematika, kako to često govori gospodin Aleksandar Vučić. Upravo zbog ovoga nije matematika zato što samo programom i samo na osnovu rezultata koje ste postigli i na osnovu onoga što je plan za budućnost možete da dobijete poverenje građana Srbije i jedini su put zbog koga treba učestvovati na svim izborima. Jednostavno, i kada nemate podršku preko 50% glasova od građana Srbije treba da se zapitate zašto je to tako i treba da sa svojim kritičkim stavom se uvek borite za interes građana Srbije.

Što se tiče predloga gospođe Čomić kojim se povećava procenat učešća žena u političkom životu, lično mislim da predlog nije nedovoljno definisan, nepotpun i moj savet je da razmislite o amandmanima koje su podnele koleginice, jer jedino tako ćete moći da zaista zaštite i unapredite odnos, u smislu učešća žena u politici, da bude bolji nego što su sadašnji predlog i rešenje. O tome neću dalje da govorim.

Mislim da ćemo u danu za glasanje sigurno podržati ovakav predlog koji smo imali i od gospodina Martinovića i od gospođe Čomić.

Važno je da kažem na kraju da je možda Vlada donela onakvo mišljenje gledajući određene pravne norme, ali je gospodin Aleksandar Vučić rekao da ćemo kao skupštinska većina podržati i predlog gospođe Čomić. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

S obzirom da je ostalo mojoj poslaničkog grupi svega par minuta, ja ću se, bez obzira na to što smatram da su svi predlozi zakona koji su na dnevnom redu izuzetno važni i neće kolega Aleksandar Martinović zameriti, osvrnuti na predloge zakona koje je podnela moja koleginica Gordana Čomić, a tiču se kvota, kvota o kojima danas razgovaramo, kvota koje je i sama Gordana pomenula, tj. okarakterisala kao društvenu kategoriju.

Osvrnula bih se na početku na ono što je Gordana rekla, a meni je ostalo zapamćeno, da ove kvote jesu neophodne, jer upravo društvo vekovima prkosi prirodi, onoj koja, žargonski rečeno, jeste fifti – fifti.

Republika Srbija, bar statistika kaže, ima nešto veći procenat žena u odnosu na muškarce u populaciji, a ja bih volela da živim u društvu i u zemlji u kojoj smo ravnopravni i podjednako zastupljeni, ne samo u politici, već u svim sferama društvenog života.

Šta ko intimno misli i kakve argumente koristi, zaista je stvar lične percepcije i ja se time ne bih bavila danas. Svake strukturne i promene i razbijanje stereotipa i svaka borba protiv predrasuda traže međusobno i poštovanje i razumevanje i dijalog. Upravo to jeste proizvela ova intervencija u zakonskom obliku koju je koleginica Gordana Čomić podnela. To nije samo broj, to je stav. Taj stav pokazuje stanje lične svesti i spremnost da svi zajedno menjamo društvo i da menjamo društvenu svest.

Način, teme i pristup, kada su u pitanju žene, ne samo u politici, već i u drugim društvenim oblastima, su malo drugačiji, zapravo, jesu drugačiji u odnosu na pristupe muškaraca i to je potpuno prirodno, prihvatljivo i normalno. Dobro je da žene menjaju ambijent, menjaju kontekst, menjaju društvo baš svojim aktivnim učešćem.

Kako žene vode politiku? Evo, pokazuje današnja rasprava, jer ona je rezultat nečije ideje, potrebe, dijaloga i spremnosti i koleginice Gordana Čomić i predsednice parlamenta Maje Gojković. Zato je današnja rasprava, bar za mene, jedna od najprijatnijih rasprava koje sam, od 2012. godine kao narodna poslanica, imala prilike da vodim u ovom parlamentu.

Verujem da sam prekoračila vreme. Vidim, gospodine Arsiću, da se smeškate. U svakom slučaju, podrška i predlozima zakona koje je uvaženi kolega Martinović predložio. Nadam se, ne da se nadam, nego ćemo kao poslanička grupa aktivno učestvovati i u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, dva minuta.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao poslanik ovde u Skupštini, izabran sa liste SNS, kao čovek koji dolazi iz jedne male sredine, iz sredine koja je pokazala kako treba da se radi, opština Svrljig je jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, a tu opštinu vode odbornici i politika koju vodi Ujedinjena seljačka stranka, mi smo tamo izglasali, dali podršku ženama da vode opštinu.

Uvažene kolege i koleginice, koleginica koja je govorila pre mene, Stefana Miladinović, je svedok i više puta smo govorili i uvek ćemo govoriti da našim ženama moramo dati veću podršku, ne samo u Skupštini, nego i na terenu, da veći broj lokalnih samouprava, veći broj gradova vode naše žene. Žene su bile uvek jače od nas muškaraca. To se pokazalo i u opštini Svrljig, jer Jelena Trifunović vodi opštinu i mnogo je jača i bolja od mene.

Još jednom bih se zahvalio gospodinu Martinoviću koji je predložio da se smanji cenzus od 5% na 3% za sve nas. Ja sam predsednik jedne male stranke, ali stranke koja ima blizu 50 i nešto odbora. Siguran sam da ćemo u narednom periodu imati mogućnost da ovde u parlamentu imamo veći broj poslanika koji će zastupati interes malih sredina, interes sela, interes poljoprivrede i interes svega onoga čega nema.

Siguran sam da ćemo u narednom periodu, posle ovih izbora, imati veći broj poslanika koji će biti ljudi koji žive u malim sredinama, kao što sam ja u Svrljigu, ali sa druge strane očekujemo da ćemo posle izbora 2020. godine, kako je i sam predsednik Vučić rekao – uvek u prvi plan moramo staviti podršku i dati podršku našim ženama. Žena ne sme biti samo broj i tih 40%, već to mora biti stvarno.

Uvažena koleginice Čomić, podržavam vaše predloge, jer je to potrebno, i bilo bi dobro da se na terenu vidi kako se daje podrška ženama.

Pozvao bih kolege poslanike da vide kako je u Svrljigu gde žene vode opštinu. Jesmo mi siromašna opština, ali opština koja ima dušu, srce, a to je sve zbog toga što žene vode opštinu. Hvala još jednom.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Hvala.

Predložene izmene i dopune Zakona o narodnim poslanicima i Zakona o lokalnim izborima tiču se dve ključne stvari. Prvo je smanjenje cenzusa sa 5% na 3% i druga izmena odnosi se na status stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu.

Dakle, obrazložiću stav o obe promene, stav SDPS Rasima Ljajića. Kada je reč o spuštanju cenzusa sa 5% na 3%, SDPS podržava tu predloženu izmenu iz više razloga. Prvo, SDPS se još od 2007. godine zalaže za cenzus od 3% kada je na jednim lokalnim izborima, uoči jednih lokalnih izbora 2007. godine, taj cenzus sa 3% naprasno podignut na 5%.

Drugi razlog zašto podržavamo nedvosmisleno i bez ikakve dileme spuštanje cenzusa jeste što to rešenje otvara mogućnost učešća što većeg broja stranaka u izbornom procesu, a s druge strane motiviše i građane da u što većem broju glasaju za stranke koje podržavaju bez bojazni da će njihovi glasovi biti bačeni, kako se to kolokvijalno kaže.

Zapravo i broj tih rasutih glasova biće daleko manji iz čega će štetu, kao što već prosta matematika kaže, trpeti najveća politička partija u zemlji, nosilac parlamentarne većine i nosilac naše koalicije odnosno SNS, zato što se Dontovim sistemom rasuti glasovi raspoređuju strankama koje su prešle cenzus i to u odnosu na broj osvojenih glasova stranaka i lista pojedinačno.

Dakle, nema nikakve dileme da ni jedan argument protiv snižavanja cenzusa sa 5% na 3% je dobar nije i ne stoji. Jednostavno, olakšava se izborni proces, povećava se reprezentativnost parlamenta i jača naravno pluralizam u Srbiji.

Kada je reč, međutim, o drugoj predloženoj izmeni koja se tiče statusa stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu, tu imamo određena pitanja i dileme. Naime, naše pitanje je - da li predloženo rešenje istinski sprečava i eliminiše zloupotrebe koje se pojavljuju kada je reč o strankama nacionalnih manjina? Jasno je, nedvosmisleno takođe da je i ovde namera predlagača da se u potpunosti eliminišu i spreče zloupotrebe, da se na nekim izborima pojave stranke lažno se predstavljajući kao stranke nacionalnih manjina, a čiji je cilj zapravo samo da prevare sistem, iskoriste pozitivne propise za stranke nacionalnih manjina, a samim tim prevare i građane Srbije.

Dakle, nedvosmislena podrška nameri i motivu predlagača da spreči svaku moguću vrstu zloupotrebe kada je reč o strankama nacionalnih manjina. Međutim, naše razmišljanje i pitanje se odnosi na način da li ćemo predloženim načinom zaista to i uspeti da uradimo ili ćemo možda ovako kako je predloženo otvoriti dodatni prostor za zloupotrebe, što nam nije namera i nikako nije dobro i nije u interesu ni jedne stranke nacionalne manjine, istinske stranke nacionalne manjini, niti nacionalnog saveta nacionalnih manjina.

Požuriću da objasnim da se predloženim rešenjem daje nadležnost savetima nacionalnih manjina da izdaju potvrdu strankama nacionalnih manjina, što nije u nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina po zakonu koji reguliše njihov rad.

S druge strane, ne znamo tačno na koji način će nacionalni saveti nacionalnih manjina proveriti i utvrditi da li zaista stranka nacionalnih manjina je usmerena ka zaštiti prava nacionalnih manjina, pogotovu ako je npr. reč o stranci koja će se kao stranka nacionalne manjine registrovati neposredno pred izbore. Dakle, ona nije još u praksi imala kad ni da zaživi da bismo mogli da vidimo da li njeno delovanje u praksi je usmereno ka zaštiti nacionalnih prava ili ne.

Zato je to dosta zbunjujuće rešenje i bojim se da nam ne osujeti nameru da sprečimo zloupotrebe tako što ćemo ovim rešenjem otvoriti prostor za nove zloupotrebe koje mogu biti dalekosežnije i dugoročnije i da ubuduće utiču negativno i na rad samih nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Možda bi rešenje trebalo tražiti u usaglašavanju Zakona o političkim strankama koji jasno propisuje da se stranke nacionalnih manjina kao takve upisuju u registar političkih stranaka. Dakle, to sa jedne strane i Zakona o savetima nacionalnih manjina.