Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 06.02.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset drugo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/33-20

1. dan rada

06.02.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:25 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Potrošili ste minut više.

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala na ljubaznosti.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima, koje su podneli narodni poslanici iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

Ja o predlogu gospođe Čomić neću govoriti zbog toga što u ovom trenutku nije jasno šta će biti stav povodom tog Predloga zakona i pošto nije nedvosmisleno utvrđeno da li se tim predloženim rešenjem postiže rezultat da bude više žena nakon sledećih izbora, odnosno usvajanja tog Predloga zakona.

Samo bih jednu rečenicu hteo da kažem najdobronamernije. Sada imamo rešenje da među svaka tri kandidata treba da bude jedna predstavnica ili predstavnik manje zastupljenog pola. Ukoliko se ovakav Predlog zakona usvoji da u svakih 10 treba da bude najmanje četiri, 40%, onda to može da proizvede situaciju da žene budu od šestog do desetog mesta, što onda znači da možda ne postižemo onaj efekat koji želimo postići.

Biće rasprave u pojedinostima, podneti su amandmani i ne znamo da li će se taj predlog modifikovati. Iz tog razloga ja ne želim u detalje ulaziti, niti da se izjašnjavam kako ćemo glasati povodom tog Predloga zakona, odnosno tih predloga zakona.

Što se tiče ova druga dva predloga zakona, oni se tiču dve velike teme. Prva tema je – smanjenje cenzusa sa pet na tri posto. Druga velika tema su kriterijumi utvrđivanja položaja izborne liste političke stranke nacionalnih manjina.

Što se tiče prve teme, odnosno, smanjenja cenzusa mi to iz Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo, iako se ta odredba na nas direktno ne odnosi zbog toga što smo mi stranka nacionalne manjine i na stranke nacionalnih manjina se odnosi takozvani prirodni prag. Uprkos tome, mi podržavamo to predloženo rešenje i za republičke i za lokalne izbore, zbog toga što će to dovesti do bolje zastupljenosti građana Republike Srbije u predstavničkim telima i na lokalu i u republičkoj Skupštini.

Proporcionalni sistem je inače u heterogenim društvima prikladniji, bolji od većinskog sistema, a ukoliko se smanjuje, snižava cenzus na 3%, to za posledicu ima ulazak većeg broja stranaka u predstavnička tela. To za posledicu ima manji broj tzv. odbačenih glasova i zbog toga su građani u većoj meri na bolji način predstavljeni, reprezentovani i zbog toga smatramo da je to dobro rešenje.

Kada smo kod toga, želim da kažem da ima jedan aspekt u vezi smanjenja cenzusa o kojem je mali broj političara razmišljao, a tiče se aspekta političkih stranaka nacionalnih manjina. Kao što rekoh malo pre, za političke stranke nacionalnih manjina se odnosi sistem tzv. prirodnog praga, čija je suština da u raspodeli mandata učestvuju stranke nacionalnih manjina i, ukoliko su dobile manje od 5% glasova i bez obzira što to u zakonu nije tako nazvano, kolokvijalno to nazivamo sistemom prirodnog praga.

Ali šta je tu suština? Ukoliko je cenzus 5%, onda ima većeg broja tzv. odbačenih glasova, glasova onih stranaka koje nisu uspele da preskoče taj prag od trenutno 5%. Ti glasovi ne ulaze u onaj zbir glasova koji se deli sa brojem mesta u predstavničkom telu i zbog toga kada snižavate cenzus onda je neophodno korigovati i tzv. prirodni prag, jer bi se u suprotnom moglo desiti da je cenzus svima ostalima smanjen, snižen, a da strankama nacionalnih manjina treba čak i više glasova za osvajanje jednog mandata nego što je to bio slučaj kada je cenzus generalno bio 5%.

U vezi ovoga želim da kažem da je taj sistem prirodnog praga uveden u naše izborno zakonodavstvo 2004. godine.

Godine 2008. se pojavila jedna inicijativa pred Ustavnim sudom, kojom je odredba Zakona o izboru narodnih poslanika, to je član 81. bio osporen sa stanovišta ustavnosti.

Inicijator pred Ustavnim sudom je tvrdio da sistem prirodnog praga, taj vid pozitivne diskriminacije služi za stvaranje veštačke većine u parlamentu i da se tim sistemom menja izborna volja građana.

Ustavni sud je svoju odluku povodom ove inicijative doneo 2011. godine 14. aprila i Ustavni sud je zauzeo stav da je zakonodavac članom 100. stav 2. Ustava dobio izričiti nalog, ali i ovlašćenje da izabere način na koji će obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini.

Znači, Ustavni sud je nedvosmisleno stao na stanovište da je sistem prirodnog praga u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali je Ustavni sud učinio još jedan korak dalje rekavši da je sloboda, privilegija, a ujedno i dužnost zakonodavca Narodne skupštine Republike Srbije da utvrdi, da iznađe metod na koji način će pripadnici nacionalnih manjina biti predstavljeni u Narodnoj skupštini, čime će se obezbediti ravnopravnost i zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina, a ta potreba je propisana članom 100. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je rekao da je zakonodavac slobodan da donese odluku o tome da li će pripadnici nacionalnih manjina biti u Narodnoj skupštini zahvaljujući sistemu prirodnog praga ili će to biti garantovana mesta ili će to biti neko treće rešenje.

Zakonodavac je slobodan i zakonodavac može slobodno da odabere bilo koji od ovih načina i smatraće se da je time poštovana ustavna odredba o potrebi obezbeđivanja ravnopravnosti i zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini.

To kažem unapred, pošto pretpostavljam da će se u narednim danima, nedeljama, mesecima, možda godinama pojavljivati nove inicijative i sumnje u ustavnost, ja se nadam novog rešenja iz Zakona o izboru narodnih poslanika, koji će biti usvojen u subotu u danu za glasanje, jer je Savez vojvođanskih Mađara predložio jedan amandman kojim bi se korigovao sistem tzv. prirodnog praga i ta korekcija se ogleda u tome da se prilikom raspodele mandata, primenom sistema najvećeg količnika, količnici svih izbornih lista političkih stranaka nacionalnih manjina uvećavaju za 35%.

Znači, mi apsolutno ne dovodimo u pitanje ustavno načelo jednakosti glasa, znači, jedan čovek, jedan glas, ali da bi se postigao onaj efekat za stranke nacionalnih manjina koji se postiže za sve ostale stranke smanjenjem cenzusa sa 5% na 3%, mi smatramo da je usvajanje ovog rešenja neophodno.

Mi smo o ovom našem predlogu vodili razgovore i sa predstavnikom predlagača i sa visokim funkcionerima SNS. Dogovorili smo se i ja se nadam da će ovaj amandman biti usvojen, u interesu ravnopravnosti svih stranaka u izbornoj trci i ovo rešenje se odnosi i na republički nivo i na Zakon o izboru narodnih poslanika i na lokalni nivo, znači na Zakon o lokalnim izborima.

Ovim rešenjem se postiže adekvatnija zastupljenost političkih predstavnika nacionalnih manjina i dodatno se afirmiše ustavno načelo o ravnopravnosti i zastupljenosti predstavnika nacionalnih manjina.

Ono što mi predlažemo nije nešto što ne postoji u uporednom pravu. Kraljevina Belgija ima slično rešenje. Inače je Belgija specifična po tome što je država u kojoj je prvi put uveden proporcionalni izborni sistem 1899. godine još, a od 1920. godine je u Belgiji ovaj izborni sistem ustavna kategorija.

Što se tiče drugog elementa Predloga zakona, a to su kriterijumi utvrđivanja položaja izborne liste političke stranke nacionalne manjine, želim da kažem da se mi zalažemo za to da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju određenu nadležnost u ovom procesu zbog toga što po Ustavu i zakonu nacionalni savet nacionalne manjine predstavlja nacionalnu manjinu u određenim oblastima, a prethodnih godina smo bili svedoci veoma teških zloupotreba onih rešenja iz našeg izbornog zakonodavstva koje su predviđene zbog delotvornog učešća, garantovanja delotvornog učešća pripadnika nacionalnih manjina u javnim poslovima i zbog ravnopravnosti u predstavničkom telu, pa i u Narodnoj skupštini.

Da bi se tome stalo na put, mi smatramo da Nacionalni savet treba da ima određenu nadležnost, jer Nacionalni savet po prirodi stvari poznaje zajednicu koju zastupa, predstavlja u određenim temama.

Sada možemo da razmišljamo o tome da li to treba da bude odluka Nacionalnog saveta, da li treba da bude predlog, da li treba da bude mišljenje, ali se slažemo sa predlogom SNS da se u ovaj proces uključe Nacionalni saveti nacionalnih manjina, da se ne bi pojavljivale stranke u izbornoj utakmici koje se predstavljaju kao zastupnici određenih nacionalnih manjina, a da nikada ništa u interesu tih nacionalnih manjina nisu učinile i nemaju predstavnike te nacionalne manjine uopšte u svojim redovima.

Razumem sumnje u okviru određenih nacionalnih zajednica u vezi toga da bi ovo rešenje moglo da dovede do veoma delikatnih situacija unutar tih zajednica, ali želim da kažem da se tako nešto u Mađarskoj nacionalnoj zajednici nikada ne bi moglo desiti.

Suština ovog predloga SNS nije da se bilo ko isključi iz izborne utakmice ko jeste zaista politička stranka nacionalne manjine, npr. mađarske, nego je suština ovog predloga da se stane na put zloupotrebama koje smo gledali i 2012. i 2014. i 2016. godine na republičkom nivou, zahvaljujući kojim zloupotrebama i u ovom Sazivu Narodne skupštine ima narodnih poslanika koji „zastupaju interese“ neke nacionalne manjine, a da zapravo to ne čine, nego jednostavno kako se to kolokvijalno kaže koriste neke prečice i neke pravne praznine i neke nedorečenosti iz našeg izbornog zakonodavstva.

Da zaključim, narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati predloge zakona SNS o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.

Nadam se da će se našim dogovorom postići željeni zajednički cilj da novi izborni sistem bude u potpunosti pravičan prema svima i da će se to učiniti prihvatanjem amandmana Saveza vojvođanskih Mađara.

Što se tiče Predloga zakona, gospođe Gordane Čomić, želim da ponovim još jedanput da se Savez vojvođanskih Mađara od osnivanja zalaže za što veće prisustvo žena u politici.

Apsolutno podržavamo ciljeve, bez obzira što se predstavnik predlagača smeška, ja to veoma iskreno govorim i pošto se znamo dugo, vi znate da je ovo što sam rekao istina i da je to tačno. Zahvaljujem se na potvrdi ovog mog stava konkludentnom radnjom, tj. klimanjem glave. Želimo da sačekamo koji će biti konačan predlog, da li će se neki amandman prihvatiti, ali ćemo svakako podržati ono konačno rešenje i proizvod onog dogovora koji će omogućiti postizanje predstavljenog cilja. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Vladimir Đurić

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala, predsedavajući.

Započeću ovu predizbornu sednicu citatom Eleonore Ruzvelt koja je govorila: „Veliki umovi govore o idejama, osrednji o događajima, a mali o ljudima“. Zato danas želim da govorim, pre svega, o ideji zašto SMS sa svojim partnerima iz evropskog bloka želi da izađe na izbore i zbog čega je važno imati demokratski izborni sistem koji omogućava poštene izbore.

Stranka Moderne Srbije na izbore izlazi zbog ideja, ne zato što smo naivni i mislimo da su uslovi dobri ili zbog cenzusa ili procenata. Ideje u koje verujemo zagovaraćemo, jer mislimo da su za Srbiju dobre, pa makar ih samo jedan građanin podržao. Procenti cenzusa i rejtinga nas ne zanimaju, jer samo ideje vrede. To su ideje antifašizma, slobodnog tržišta koje svima stvara jednake prilike, socijalna zaštita i pravda, regionalno pomirenje i mir.

Problemi Srbije toliko su veliki da se ne mogu rešiti kroz jedan mandat ili kroz jedan izborni ciklus, jednim bojkotom ili sa jednim svemogućim liderom. Njihovo rešavanje zahteva mnogo više i to je ono što profesorka Dubravka Stojanović naziva istorijskim procesima dugog trajanja.

Ako neko misli da će posle ovih izbora neki evropski zvaničnik iz Brisela odbiti da razgovara sa srpskim ministrom spoljnih poslova, jer će ga smatrati nelegitimnim jer je deo Vlade koju je izabrala Skupština, konstituisana na bojkotovanim izborima, neka bojkotuje izbore u tom slučaju. Ako misli da će bojkot dovesti do toga da će desetine hiljada ljudi izaći na ulice da slede dobro situirane lidere bivše vlasti i da će u tim protestima istrajati mesecima do ishodovanja novih izbora, onda neka bojkotuje izbore.

Mi u SMS smo duboko uvereni da se ni jedan od ova dva scenarija neće desiti, kao što smo uvereni da se bojkot zagovara rukovođeno idejom da se delegitimizacijom izbora legitimiše osvajanje vlasti na ulici, da se time uspore evropske integracije, da se spreči proširenje EU na zapadni Balkan i da se stvori prostor da se na zapadni Balkan proširi neko drugi. To je i razlog zašto je i EU protiv bojkota izbora.

Kažu često – šta će nam EU i ko su oni da nam diktiraju izborne uslove i da posreduju u izbornim uslovima? Ako smo voljni pogledati istinu i realnost, onda ćemo zaključiti da mi sami državu ne umemo da napravimo, da nismo u stanju da organizujemo ni naplatu poreza ni funkcionalan i svima dostupan zdravstveni i obrazovni sistem.

Za skoro tri decenije višestranačja mi nismo razvili izborni sistem koji je otporan na nedemokratičnost i koruptivnost i krivci za to su sve vlasti koje su to mogle uraditi, a nisu htele.

Be evropskih integracija mi bi danas bili prepušteni sopstvenim vlastima. Da li neko zaista veruje da bi bilo koja srpska vlast sama napravila istinski demokratski izborni sistem? Mogle su sve vlasti to uraditi tri decenije unazad, a nisu.

Da li zaista iko veruje da bi bilo koja srpska vlast bila sama spremna obustaviti sopstvenu želju za svevlašćem? Mi u SMS smo uvereni da ni jedna srpska vlast nije sama spremna odreći se uticaja na pravosuđe i naterati Agenciju za borbu protiv korupcije da dosledno sprovodi izborne zakone. Zato se zalažemo za ideju evropskih integracija. Zato smatramo da ta ideja mora biti ponuđena građanima na narednim izborima, jer ni sadašnja ni bivša vlast nisu njeni iskreni zastupnici.

Zbog te ideje idemo na izbore da bi se ona glasno čula u parlamentu, a ne da se vlasti izgovaraju na briselsku birokratiju, Bregzit ili skepsu prema proširenju u nekim evropskim zemljama.

Jer, realno govoreći, ovakvi kakvi smo, nepoželjni smo i velikom procentu sopstvenih građana koji iz Srbije odlaze i to niko ne može demantovati. Ova vlast sprema i promoviše strategije da spreči tu pojavu, čime priznaje da se ona masovno dešava.

Ako smo tako nepoželjni velikom procentu svojih građana, ne znam zašto bismo bili poželjniji nekom Holanđaninu ili Belgijancu koji treba da prihvati odluku svoje vlade da se Srbija pridruži EU? Dakle, u nama je problem.

Citiraću Tanju Fajon, kopredsednicu zajedničkog odbora srpskog i evropskog parlamenta, u delu autorskog teksta nedavno objavljenog u nedeljniku NIN: "Promene se postižu dijalogom, a ne bojkotom predstojećih izbora. Stoga bi sve parlamentarne stranke trebale da imaju u vidu da ako žele da Srbija nastavi put ka evropskim integracijama, dijalogom u parlamentu mogu postići promene i nastaviti sprovoditi pozitivne reforme. Da bi vlast bila legitimna, na izbore je potrebno da izađe barem 40% glasača, a da bi narod profitirao od reformi, trebalo bi zahtevati od vlasti da se reforme sprovode."

Zato ćemo izaći na izbore, jer želimo da sa ovog mesta insistiramo da se te reforme sprovode, jer verujemo da su one dobre za građane.

Na mestu je argument da izborne uslove ne treba menjati u godini njihovog održavanja i to je tačno. Ali, neke izborne uslove, izborne zakone, već smo menjali pred ove predstojeće izbore, uz posredovanje, podršku i saglasnost EU, a istini za volju, radili smo to pred skoro svake izbore u proteklih 30 godina i po pravilu pod političkim pritiskom. O tome je nedavno pisala i profesorka izbornog prava, dr Marijana Pajvančić i tu se nema šta ni dodati ili demantovati, osim da se mora zalagati da se loše prakse jednom moraju obustaviti.

Kažu - ko izlazi na izbore, u dogovoru je sa vlastima. Evo, mi danas imamo na dnevnom redu jedan zakon koji predlaže uvažena koleginica poslanica opozicije i koji predlaže jednu sjajnu stvar - povećanje uloge žena u srpskoj politici i u javnom životu. To nije dogovor, to je dijalog. Ako nećemo podržati dijalog, alternative dijalogu su dosta lošije i štetne za ovo društvo. Jer, dijalog o ulozi žene u našoj politici mora da se povede i meni je drago što mogu da konstatujem da su ga žene, koleginice poslanice u srpskom parlamentu već povele kroz Žensku parlamentarnu mrežu i postigle neki dogovor, bez obzira na svoju političku pripadnost i dogovorile se mnogo brže i lakše od muškaraca i to je sjajno.

Ja se nadam da ćemo mi predloženo rešenje demokratski raspraviti kroz predstojeću skupštinsku raspravu, da vidimo da li je idealno rešenje model šest pa četiri, ili je bolje rešenje dve od pet, koje je to rešenje koje će zaista garantovati da u srpskom parlamentu ne bude manje od 40% žena.

Mi pratimo, kao Stranka moderne Srbije, na društvenim mrežama reakcije birača neistomišljenika i vidimo da na iste stavove, iznete sa moje strane, ili od, recimo, moje koleginice Tatjane Macure, komentare koje ona dobija na te statuse i na te stavove ja ne znam kako da ih okarakterišem osim da kažem da su ispod svakog nivoa elementarne pristojnosti. Nažalost, ti komentari danas dolaze u većoj meri od protivnika vlasti, a nešto malo manje od pristalica vlasti.

Navešću vam neke primere - prostitutka, kurva, koliko te Vučko plaća, s tobom će da mi bude bolje, ja bih da to prvo probam.

Ja samo pitam - imaju li ti ljudi porodice, majke, sestre, ćerke i da li se one njih stide? Jer, trebale bi, zbog poboljšanja sopstvene uloge u sopstvenim životima kao žena.

Siguran sam da su mnoge poslanice iz svih poslaničkih grupa i generalno žene koje obavljaju raznorazne zahtevne profesionalne delatnosti i poslove u našem društvu prolazile kroz slične situacije i ovde želim da kažem da kultura javnog govora i međusobnog ophođenja potiče iz parlamenta jednako kao i nekultura. I to su ideje za koje želimo da se borimo i zbog toga izlazimo na izbore.

U pogledu predloženog sniženja cenzusa, tu je matematički potpuno jasno šta znači spuštanje cenzusa sa pet na tri posto i to je jedina matematička činjenica i egzaktnost. Sve drugo su interpretacije. Veći broj izbornih lista sniženjem cenzusa dolazi u poziciju da taj cenzus pređe i uđe u parlament. To može doneti veći pluralizam, bolju zastupljenost stavova birača u parlamentu i bolju konverziju glasova u mandate. To će, naravno, i smanjiti broj glasova koji su rasuti ispod cenzusa i preliveni nekim drugim strankama, pre svega onim većim, pre svega vlasti. To su matematičke činjenice. Sve drugo su političke interpretacije i umišljaji.

Za raspravu u pojedinostima ostaviću mnoga druga pitanja našeg izbornog sistema i njegove pravičnosti i mnogih nedoslednosti o kojima srpska javnost zainteresovana raspravlja. Zašto se javnost zalaže za poslanike koje stranke ne mogu disciplinovati, a istovremeno želi da mandati pripadaju strankama a ne poslanicima? Zašto se javnost zalaže za biranje poslanika a ne stranačkih lista, a istovremeno želi da mandati pripadaju strankama a ne poslanicima?

Da li pod idejom da se biraju poslanici a ne stranke i stranačke liste javnost možda podrazumeva većinski izborni sistem sa 250-jednomandatnih izbornih jedinica? Da li javnost zna da se u političkoj teoriji takav izborni sistem kolokvijalno naziva - pobednik uzima sve, jer, dovodi do toga da najveći dobija nesrazmerno veliku većinu i nesrazmerno veliku nadmoć, koja nije utemeljena na stvarnoj procentualnoj podršci glasača?

Kako da izmenimo izborni sistem i postignemo direktniju vezu poslanika i birača i kako da stvarno povećamo direktnu odgovornost narodnih poslanika prema građanima koji su ih birali? Kako da izmenimo izborni sistem i postignemo bolju teritorijalnu zastupljenost, a zašto ne i starosnu, profesionalnu i svaku drugu, da ovaj parlament u što boljoj meri oslikava realno stanje srpskog društva? Kako, zaista? I kako da sankcionišemo i poslanike i stranke koje po stupanju u mandat potpuno odstupe od politika koje su u predizbornoj kampanji kandidovale biračima, pa umesto proevropskih liberalnih demokratskih načela, ulaskom u mandat počnu da zastupaju antivakcinaške teorije i teorije da je Zemlja ravna ploča? Kako takve organizacije sankcionisati? I kako generalno da postignemo da se vrati ugled ovom domu u kojem je, kako tabla ovde pored mene kazuje, nekada sedeo i naš uvaženi nobelovac, Ivo Andrić? To bi nam trebao svima biti cilj, jer kako rekoh, kultura javnog govora polazi iz parlamenta, jednako kao i nekultura.

Zato pozivam sve istinski proevropski opredeljene organizacije da nam se pridruže na ovim izborima i da zajedno ideje evropskih, modernih, liberalnih demokratija zastupamo glasno u ovom parlamentu, jer su te ideje vredne te borbe. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, mi smo pre skoro dva meseca raspravljali o izbornim zakonima koji se tiču promene, odnosno unapređenja izbornog procesa i danas, kada razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, mogu samo da se nadovežem na moju prethodnu diskusiju kada smo govorili o izbornim zakonima.

Naime, tada sam rekao da je SDPS pre sedam godina iznela nekoliko predloga koji se tiču unapređenja izbornog procesa, a jedan od tih predloga je bio i spuštanje izbornog cenzusa sa 5% na 3%. Doduše, mi smo predložili i stepenasti cenzus za koalicije koji bi bio u okviru mešovitog izbornog sistema.

Ostaćemo, naravno, dosledni i podržaćemo predlog koji podrazumeva da u Republičkoj skupštini i u skupštinama lokalnih samouprava one stranke koje osvoje minimum 3% glasova imaju svoje predstavnike.

Postoji mnogo razloga za to, a ja ću navesti nekoliko. Najpre, iako je prošlo tri decenije od kako je obnovljen višestranački sistem u Srbiji, i bilo je raznih teorija, činjenica je da je naša politička scena tomizirana i tu činjenicu treba da uvažimo. Devedesetih godina mnogi teoretičari politike su govorili da je naš sistem najbolje da bude dvopartijski, da će se vremenom tako iskristalisati, kao što je slučaj u SAD i Velikoj Britaniji sa dve dominantne partije, ali realnost je to demantovala. Pokazalo se da su i male stranke opstale i da dobijaju podršku za svoje političke ideje od birača i mi tu činjenicu ne smemo da zanemarimo.

Smanjenjem cenzusa sa 5% na 3% biće bolje oslikana volja naroda u Skupštini, posebno kad uzmemo u obzir da je naš sistem proporcionalni sa jednom izbornom jedinicom.

Demokratija je najfrekventnija reč u našem političkom životu i upravo je smanjenje cenzusa sa 5% na 3% takvo da doprinosi demokratskom funkcionisanju parlamenta. Na ovaj način mi podstičemo pluralizam. Plenum je mesto gde se vodi rasprava, gde političke partije sučeljavaju svoje stavove, sučeljavaju svoje ideje, govore o zakonima i upravo će smanjenje cenzusa doprineti da parlament bude raznolik i da više predstavnika partija imaju mogućnost da iskažu svoje političke stavove i da se bore za one ideje zbog kojih birači glasaju za njih.

Svaka država se trudi da svoj izborni sistem usaglasi sa svojim specifičnostima. Ja ću navesti primer Kipra. Recimo, na Kipru u preraspodeli mandata da bi jedna stranka koja je samostalno izašla na izbore ušla u parlament mora da osvoji 1,8% birača koji su glasali na ostrvu.

U državama iz okruženja cenzus od 3% je u Bosni i Hercegovini, u Grčkoj, a isti uslov za ulazak u parlament je i u Španiji i u Italiji. Nešto viši cenzus od 4% je u Bugarskoj, u Sloveniji i u Švedskoj.

Značajno je što ovakav Predlog izmene zakona dolazi od najjače političke stranke u Skupštini Srbije. Treba biti pošten i reći da su izmene ovog zakona takve da najmanje idu na ruku najjačim političkim strankama, jednostavno što mi preraspodelu mandata vršimo po Dontovom sistemu.

Ovim izmenama manje stranke bi bile u prednosti, a veće na gubitku. Kada dođe do preraspodele mandata na osnovu dobijenih glasova do sada su po Dontovom sistemu prednost imale velike stranke, jer se najviše glasova onih stranaka koje nisu prešle cenzus prelivalo upravo u njihove mandate.

Navešću jedan primer. Recimo da je cenzus za ulazak u parlament Srbije 2014. godine bio 3% tada bi još tri stranke, tačnije još tri liste koje su nastupale na izborima ušle u parlament. Za te tri liste tada je glasalo ukupno oko 510.000 građana Srbije, i to nije zanemarljiv broj glasova. Parlament bi bio sigurno više raznolik i na tim istim izborima broj glasova koji su osvojile stranke koje su se našle ispod cenzusa bio je oko 700.000.

Dakle, svaki peti građanin je glasao za političku stranku koja nije imala svog predstavnika u parlamentu. Tačnije, 20% građana bilo je uskraćeno da ih neko predstavlja u parlamentu. Ne neko, nego stranka za koju su oni glasali.

Podsetiću da je slična situacija bila i na izborima koji su održani u decembru 2003. godine kada je 15% birača u Srbiji svoje poverenje dalo strankama koje su ostale ispod cenzusa koji je tada bio 5%.

Za SDPS najvažnije je da stvorimo jedan stabilan sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces, ali i da utemeljimo politički sistem koji će, sa jedne strane, uvažiti volju građana i realnu snagu političkih stranka.

Kada odlučuju za koga će glasati građani se često preispituju i procenjuju kolika je snaga one stranke koja zastupa ideje koje se poklapaju sa njihovim stavovima. Kada građani procene da ta stranka ne može da pređe cenzus, u ovom slučaju koji je važeći kod nas 5%, oni se često ili opredeljuju da glasaju za neku drugu stranku koja zastupa približno slične stavove ili uopšte ne izađu na izbore. To je bila jedna od mana, jedan od nedostataka cenzusa od 5%.

Predložene izmene i dopune zakona daju šansu političkim subjektima i na lokalu. Pre svega mislim na one političke subjekte, lokalne stranke i lokalne pokrete koji se bave isključivo temama koje se odnose na grad i na opštinu u kojima nastupaju, a koji nemaju tako razvijenu infrastrukturu i nemaju taj potencijal kao velike stranke i često im je prag od 5% nedostižan.

Ne treba spekulisati motivima za izmenu ovog zakona, već moramo da racionalno pristupimo ovom pitanju i da procenimo koje je rešenje najbolje u skladu sa našom političkom tradicijom.

Ovo je jedna od najvažnijih izmena zakona koji se odnose na izborni proces i svakako će ova izmena u mnogome promeniti sliku u parlamentu. Zato smatram da spuštanje cenzusa sa 5% na 3% ne može negativno da utiče na promenu pravila igre uoči izbora. Negativno bi uticala onda kada bi bilo da se cenzus podigne sa 5% na 7% ili na 10%, navodim kao primer. Ovog puta je u pitanju jedan obrnut proces, ovog puta se daje šansa za više političkih subjekata da mogu da pređu izborni cenzus i, što je najvažnije, manje će se rasipati glasovi.

Mi skoro tri decenije radimo u kontinuitetu na unapređenju izbornih uslova i celokupnog izbornog procesa i kada se vratimo unazad videćemo da je tadašnji izborni sistem, odnosno izborni proces u mnogome različit u odnosu na onaj koji imamo sada. To je jedan prirodan proces i normalno je da se s vremena na vreme preispitujemo, da tražimo najbolji model, da tražimo model koji će najbolje oslikati volju birača, odnosno model na osnovu koga će političke institucije funkcionisati najbolje.

Ove izmene i dopune zakona mogu se primeni već na narednim izborima na proleće, ali je važno što su one jedno dugoročno rešenje. Mi ćemo, verovatno, i posle izbora imati mnogo dobrih predloga koji su isto u cilju unapređivanja izbornog procesa i važno je da naš sistem, odnosno politički sistem što bolje funkcioniše.

Ovim izmenama mi nastavljamo sa uređivanjem izbornog procesa, promovišemo ljudska prava, građanske i političke slobode, doprinosimo izgradnji demokratskog i otvorenog društva koje priznaje različitosti i priznaje pravo na slobodno političko izražavanje. Zbog toga je potrebno da imamo jednu kvalitetnu diskusiju, da postignemo konsenzus oko ovih pitanja da bismo sproveli dugoročnu i sveobuhvatnu reformu izbornog procesa koja treba da bude rezultat dijaloga stranaka koje su zastupljene u parlamentu. Na taj način ćemo jedino ojačati poverenje građana u sve one institucije koje na posredan ili na neposredan način učestvuju u izbornom procesu.

Takođe, promena zakona odnosi se i na usaglašavanje rokova za sprovođenje kampanje za lokalne i za republičke izbore i takođe podržavam i ovaj predlog jer će sada biti propisana minimalna kampanja od 45 dana od dana raspisivanja izbora i za lokalne i za republičke izbore i to je naročito važno jer se na taj način skraćuje rok za 15 dana i poklapaju se rokovi, što je u ovom slučaju primer da se republički i lokalni izbori održavaju u isto vreme.

Podsetiću i da smo krajem prošle godine usvojili izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o javnim preduzećima.

Usvajanjem ova četiri zakona mi ćemo sprečiti da se događaju zloupotrebe prilikom korišćenja javnih resursa u toku izborne kampanje, takođe, podsetiću da je Vlada formirala radnu grupu za unapređivanje izbornog procesa, RIK je donela niz zaključaka koji takođe imaju pozitivne efekte, navešću neke od njih. Na primer, sada će se zapisnici sa biračkih mesta odmah nakon završetka glasanja skenirati, biće objavljeni na sajtu RIK i biće vidljivi i dostupni svima.

U toku su i obuke za članove stalne, odnosno potencijalne članove stalnog biračkog sastava i to je još jedan korak napred koji unapređuje izborni proces. Takođe, birači će moći da imaju uvid nakon završetka izbora da li su glasali ili nisu, čime se otklanjaju svake nedoumice što se tiče regularnosti u toku samog izbornog dana.

Mi na ovaj način, iz vladajuće koalicije, pokazujemo spremnost i odgovornost. Spremni smo da uz dogovor menjamo zakone da bismo dugoročno unapredili funkcionisanje izbornog sistem.

Izmene i dopune zakona podrazumevaju i izmene u onom delu koji se odnosi na liste koje na izborima nastupaju kao nacionalne manjine i koje treba da pređu tzv. prirodni prag da bi ušle u lokalne parlamente odnosno u parlament Republike Srbije. Do sada zakon propisuje da je politička stranka nacionalne manjine ona za koju je izborna komisija utvrdila da joj je osnovni cilj da predstavlja i zastupa interese nacionalne manjine i čiji je cilj zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine u skladu sa međunarodnom standardima.

Nažalost, događalo se u prošlosti da bude često zloupotreba u ovoj oblasti. Dešavalo se da u sredinama gde određene nacionalne manjine i ne žive nastupaju liste tih nacionalnih manjina kako bi na lakši način ušli, pre svega, u lokalne parlamente, a bilo je slučajeva da se to dešavalo i na nivou Republike.

Ja, iz poštovanja prema onim nacionalnim manjinama odnosno većini koje se pridržavaju zakona neću pominjati koje su to bile liste. Najvažnije je da kroz jednu kvalitetnu diskusiju saslušamo sve predloge i da pronađemo najoptimalnije rešenje, gde će ove zloupotrebe biti suzbijene u budućnosti.

Na dnevnom redu su izmene zakona koje predviđaju da na listama za narodne poslanike i na listama za odbornike bude garantovano 40% mesta za pripadnike manje zastupljenog pola. Jasno je da je namera da se na ovaj način želi povećati učešće žena u političkom životu i Socijaldemokratska partija Srbije ima pozitivan stav prema ovom pitanju. Uostalom, naša poslanička grupa od 10 ljudi, od 10 članova, je i na početku ovog Saziva i sada gotovo pred kraj Saziva, imala četiri žene u svom sastavu.

Važno je da ohrabrimo žene da se aktivnije bave politikom, jer su na našem području žene decenijama bile izvan političkih dešavanja i mislim da je taj način društvo bilo na gubitku, jer su dobri i kvalitetni ljudi, kvalitetni stručnjaci bili daleko od mesta gde se donose odluke.

Onog trenutka kada razbijemo predrasude i kada budemo imali ona verovanja koja govore o ravnopravnom učešću žena i muškaraca u politici, tog trenutka neće biti ni potrebe da imamo zakon koji propisuje minimum garantovanih mesta za pripadnike manje zastupljenog pola na listama.

Zato je važno da otvorimo vrata svima da mogu da se bave politikom i da kao takvi, kao najsposobniji, najkvalitetniji ljudi, budu na mestima koja su i najodgovornija.

Podsetiću da je nakon izbora 2016. godine, Srbija od ukupno 190 država, po broju poslanica u Skupštini se nalazi na visokom 27 mestu. Predsednik Vlade je žena, kao i predsednik Skupštine, kao i guverner NBS i to je ohrabrujuće, naročito ako znamo da je procenat žena koje su činile sastav prvog saziva parlamenta kada je obnovljen višestranački sistem 1990. godine, bio 1,6% odnosno tada su bile samo četiri žene od 250 poslanika. Iako je porastao i broj žena u lokalnim samoupravama koje su odbornici u skupštinama gradova i opština, očigledno je da je manje žena na onim nivoima, na nižim nivoima izvršne vlasti gde se donose odluke. Pred nama je zadatak da u cilju ostvarivanja demokratije u punom kapacitetu. Radimo na ujednačenom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom životu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li se još neko od ovlašćenih javlja za reč u ovom delu sednice?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, prvo da upozorim građane koji su skloni da poveruju Bošku Ljotiću, Đilasu multimilioneru i Šolaku, koji vuče konce, ne biraju predstavnike i vladajuću većinu i vlast samo oni koji izlaze na izbore. Narodne poslanike, odbornike, poslanike u pokrajinskom parlamentu biraju i oni koji ne izlaze na izbore. Svojim neizlaskom daju pravo da neke liste ostvare veći ili manji broj predstavnika u odnosu da bojkota nema.

Dakle, svi oni koji žele da bojkotuju izbore, učestvuju u izborima i zahvaljujući njihovim bojkotu će biti stvorena slika onakva kakva ne bi možda bila da bojkota nema. Ja sam u obavezi da na to upozorim.

Mi danas, a ja odavno tvrdim, nemamo nikakav spor sa opozicijom niti sa delom opozicije. Mi imamo spor sa jednim biznisom koji je vredan 2,6 milijardi. Taj biznis je biznis „Junajted grupe“, „Junajted medije“, „Direkt medije“, koji svakako možete vezati za Dragana Đilasa i njihovih ne registrovanih kanala.

Dakle, danas imamo pojavu da ne registrovane strane, slušajte, ne registrovane stranke, da na ne registrovanim medijima pričaju o bojkotu izbora. Ne registrovane stranke na ne registrovanim medijima u Srbiji pričaju o bojkotu izbora.

Jedna televizijska stanica je sada postala ne samo ne registrovana televizija, već i ne registrovana politička stranka koja aktivno propoveda bojkot, a sve zbog toga da bi izvukla od „Telekoma“ 15 miliona evra, za svoj televizijski kanal koji niko ne gleda. To je portparol Šolakovog i Đilasovog biznisa. Tom biznisu se priključila, usudiću se reći i Tanja Fajon. Dakle, ona direktno zastupa svojom tezom, ne znam koliko članova REM-a itd. kroz navodno brigu o građanima Srbija, Tanja Fajon u stvari vodi brigu pre svega o jednom ili dvojici građana, jer ne znam, Dragan Šolak izgleda uopšte nije građanin Srbije, ni državljanin.

Dakle, on je Švajcarac, Maltežanin ili više ne znam šta je, pre svega on je bogataš. Bogati ljudi su uvek žedni, kao da piju morsku vodu. Što više novca imaju, to su žedniji. I to treba da znamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Tanja Fajon kaže – nije u redu skinuti cenzus sa 5%, a u Sloveniji 4%. U svim bivšim jugoslovenskim republikama je cenzus manji od 5%. Crna Gora 3%, BiH 3%, Makedonija nema cenzus, i ona kaže – nema prigovor na to, ona ima prigovor samo na Srbiju. Kaže – nije u redu skinuti cenzus ispod 5%.

Da li je ona nekada počinjala politiku? Mi danas govorimo ovde uglavnom u parlamentu Srbije. Ali, šta je sa lokalnim parlamentima, šta je sa pokrajinskim parlamentom, šta je sa šansom koju treba da damo mladim liderima koji treba da krenu od lokalnih samouprava, koji ne mogu odmah da uđu u republički parlament, koji negde treba da iskuju zanat, kao što smo ga i mi kovali, ne znam od mesnih zajednica, lokalnih samouprava i tako dalje?

Oni danas komotno, ako skinemo cenzus na 3%, mogu da izađu na izbore, da obrazuju listu, da izađu na izbore i utiču kao mladi lokalni lideri na lokalne politike i da time na nekim sledećim izborima, više tih lokalnih pokreta napravi jednu zajedničku listu koja će, kao značajna, zahvaljujući cenzusu od 3%, ući u parlament Republike Srbije i pokrajinski parlament i preneti svoja iskustva i pozitivnu energiju na ovaj parlament.

Nekom se to ne dopada. Ja shvatam, ako Dragan Šolak proda svoj biznis za 2,6 milijardi „BC partners“, onda zamislite koliki je taj novac. Ako, ovaj nesretni Jugoslav Ćosić, koga finansira, narko kartel iz Albanije, ako on propoveda slobodu medija, a pri tome ćuti kada neko najavljuje da će zabraniti druge medije, jer im se ne sviđa uređivačka politika, da će vlasnike i urednike pohapsiti, veoma ozbiljno utiču time na izbore, na izborne prilike u Republici Srbiji, a pri tome vode ne registrovanu političku stranku, ne registrovane televizije koje prerastaju u ne registrovanu političku stranku, a žele da utiču u Srbiji na izbore.

Ja vas pitam – da li mi možemo, televizijske stanice iz Srbije, da instaliramo kao ne registrovane u Parizu, Londonu, Skoplju, Tirani i da emitujemo program u toku izborne kampanje i utičemo na njihove izbore? Ja mislim da bi te televizije vrlo brzo bile zabranjene. Ja tvrdim da je Aleksandar Vučić previše popustljiv. Ja kao demokratski orjentisan to nikada ne bi dozvolio.

Što se tiče slabije zastupljenog pola, većinom se ovde govorilo o ženama. To će možda jednog dana biti i muškarci. Zamislite male lokalne samouprave, kako je teško naći jednu trećinu raspoloženog slabijeg pola, slabije zastupljenog pola da učestvuje u izborima. Tu moramo uzeti i religijski element. Nije lako nekim strankama nacionalnih manjina zbog religije ubaciti jednu trećinu odbornika ili predstavnika u neki parlament.

Ali, ja sam zabrinut. Ako dozvolimo da zbog žena 40% budu žene, ako dozvolimo to, ja sam zabrinut. Poznajući neke poslanike koji su menjali i ime, naciju, ja se bojim da Đorđe Vukadinović ne promeni pol. Dakle, tu će onda ovi hirurzi imati negde ordinaciju u blizini, kao kod Pape, znate. Da ne bi nekoga prevario, dođi ovamo na neku stolicu, fik i šta sad?

Dakle, tu je pitanje i ustavnosti. Svi ljudi su ravnopravni.

Šta, ako ja sada zatražim da 40% poslanika budu sa sela, jer čine 40% stanovništva. Šta ako neko zatraži da 30% narodnih poslanika budu oni sa osnovnom školom ili da 10%, ili 8% budu funkcionalno nepismeni, jer to imaju u proporciju stanovništva? Dakle, ako neko želi, po meni, može da ima i 100% žena i 100% muškaraca.

Ja sam svedok toga da ono što je Šešelj pričao, da su radikali imali veliki broj žena i pre nego što je Čović 2004. godine predložio ovu odredbu, zbog izbora da budem jasan, u Medveđi, Bujanovcu i Preševu, jer se nadao da će ona druga nacionalnost slabije moći da učestvuje na izborima, jer će njima biti teže da pronađu žene koje će učestvovati na izborima. To je bio argument Nebojše Čovića koliko se ja sećam. Tada je prvi put ta odredba uneta.

Ja pozdravljam da bude jedna trećina slabije zastupljenog pola, ali nemoj da idemo previše daleko, već sam rekao do čega nas to može dovesti u Srbiji, jer kod nas nekim ljudima nije ni do države, ni do morala, a možda sutra neće biti ni do pola.

Dame i gospodo narodni poslanici, još samo ovo, za nacionalne manjine ja zahtevam, a to sam govorio pred Tanjom Fajon i na ovim skupovima, ja tražim da po pitanju nacionalnih manjina budemo pažljivi. Ta njihova prava ne smeju da budu kršena. Niko nema pravo da krade nacionalni identitet nacionalnih manjina. Time se njihova prava osporavaju. Zato pitam Tanju Fajon, koja su prava Srba na izborima u Sloveniji? Da li imaju prirodni prag? Nemaju. Nemaju prava, ni prava nacionalne manjine, nemaju ni prava koja imaju neke nacionalne grupe Romi, itd. Sasvim su diskriminisani. Ali, ja pozdravljam da nacionalne manjine budu zastupljene u parlamentu, ali da im se ne krade to pravo, jer krađom tog prava ne samo da činimo prevaru, već to je velika nepravda prema nacionalnim manjinama koje gube pravo da ovde sa svojim predstavnicima zastupa nacionalne interese te nacionalne grupe.

Ja tražim da nacionalni saveti, kao reper, uzmu da svi kandidati i nosioci liste manjine, moraju biti upisani u birački spisak koji se primenjuje prilikom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, jer to je jedino pravedno da kandidati koji žele da zastupaju nacionalne manjine, budu upisani u birački spisak te odgovarajuće nacionalne manjine. Time nema krađe identiteta, nema prevare, nema zloupotreba i svi smo na čistinu. A, mogu da glasaju pripadnici većine, uopšte nije sporno, da se iz nekih razloga izjasne za nekog pripadnika nacionalne manjine koji bude na toj listi, to je komšija prijatelj, kumovi, oni koji ga politički gotive. Uopšte nije sporno da budu na tome.

Na kraju, one koji bojkotuju izbore, koji žele da bojkotuju, građane moram da upozorim, svi koji izlaze na izbore idu da brane državu Srbiju i da grade. Oni koji ne izlaze na izbore, oni brane Šolaka, Đilasa, njihove falkone i milione. Hvala.