Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 06.02.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset drugo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/33-20

1. dan rada

06.02.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:25 do 18:30

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala na podršci.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala, predsednice.

Ja neću glasati za predlog ovog zakona, a navešću i neke od razloga.

Prvo, što je iz procesa donošenja ovih izmena i dopuna izostavljen narod. Dogovarali su se samo predstavnici političkih stranaka, oni koji su učestvovali na Fakultetu političkih nauka ili u zgradi Skupštine, a narod nije imao priliku da se izjašnjava o ovome.

Prema tome, ako je ovo Narodna skupština i pored toga što domen ne glasi - narodnaskupština.rs, nego glasi - parlament.rs, a trebalo bi da glasi po uzoru na domene svih drugih najviših zakonodavnih tela u regionu, postavljam pitanje – zašto su građani Srbije izostavljeni?

Druga primedba jeste da na kraju druge decenije 21. veka, pored sijaset kancelarija za elektronsko poslovanje itd, mi nemamo omogućeno elektronsko glasanje našim građanima u rasejanju, a oni objektivno ne mogu da glasaju u Kini, Australiji, u SAD, Kanad, u mnogim drugim, u Ruskoj Federaciji itd, jer praktično treba hiljadama kilometara da putuju i da odsustvuju sa posla, a mogli bi jednim klikom na kompjuteru da obave tu svoju građansku dužnost. Zašto i ko se plaši učešća naših građana koji su u dijaspori? Ne verujem da je to samo vladajuća većina, nego i opozicija verovatno.

Treće, ovim predlogom delimično je olakšano učešće onih koji imaju manje kapacitete za izlazak na izbore sa 5% prag izlaznosti, na 3%. Međutim, šta je sa drugima? Ako jedan poslanik predstavlja 0,4% glasačkog tela, 250 puta 0,4 to je 100%, zašto ne omogućite građanima koji su nestranačke ličnosti da sa 0,4% izlaznosti mogu da uđu u Skupštinu, a ne da budu prilepak na listi nekih političkih partija i tako dalje? Na taj način praktično bi se stvorila i osnova i za stranke nacionalnih manjina. Isti je slučaj sa dva ili tri, ali kada se radi o pet, to onda prihvatam da bude prag izlaznosti 3%.

Zatim, pitanje koje sam postavio kada smo razgovarali u maloj sali, na javnom slušanju, dobio sam odgovor da poslanik nije poslanik opštine, grada ili određene izborne jedinice, nego je poslanik Republike Srbije. Ja se slažem, ali niko me ne može ubediti da 72 opštine i četiri grada, što je otprilike 50% teritorije Republike Srbije, nema svog poslanika, nego da o sudbini svih građana Srbije odlučuju samo većinski poslanici iz Beograda i Novog Sada, jer ako se ne varam iz Beograda je 89 poslanika, iz Novog Sada 39 ili je barem bilo pre određenih promena u strukturi tadašnjeg saziva poslanika, što znači da praktično se obezbeđuje suštinska većina samo na osnovu poslanika iz ova dva grada.

Takođe, postavlja se pitanje, ako je 3% donji prag za učešće za ulazak u Skupštinu, a treba prikupiti 10.000 potpisa, isto kao i za koaliciju, koja na primer u ovom sazivu je imala 12 koalicionih partnera, a osvojila 48,5% glasova. Kada podelite tih 48,5%, to znači da je manje od 5%. Postavlja se pitanje ko bi ušao, a onda kada uđu u Skupštinu, onda napuštaju taj kišobran i prave svoje poslaničke klubove, pa imaju 12 puta 20 minuta i dominiraju u pogledu učešća.

Dozvolite mi da završim rečenicu potpredsedniče, bar toliko. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke podržaće u danu za glasanje predloge koje ovim, na ovaj dnevni red predložila poslanička grupa SNS.

Imamo jednu rezervu kada su u pitanju zakoni koje je predložila gospođa Čomić, a to je da nismo sigurni da ako opstane ovakva zakonska odredba da će ona u krajnjem slučaju postići efekat onakav kakav i u obrazloženju ovog zakonskog predloga pomenut. Nisam siguran da će to zaista, za razliku od dosadašnjeg zakona, koji na precizniji način određuje raspored manje zastupljenog pola na listi kandidata, dovesti do situacije da se obezbedi učešće u radu parlamenta približno 40% manje zastupljenog pola koji, ako se ovo bude usvojilo, će morati da se nalazi na listi kandidata.

Ne bih to posebno objašnjavao svima je jasno. Šta ako hipotetički među prvih 10, na prvih šest mesta budu imena pretežno zastupljenog pola, a na ona poslednja četiri mesta od 10 budu predstavnici manje zastupljenog pola na toj listi, i recimo zbog prolaznosti male, dosta lista završi sa šestim poslanikom po redosledu u Skupštini. Na taj način može da se desi i nije nerealno očekivati da u takvoj situaciji čak manje zastupljeni pol bude manje zastupljen nego po sadašnjem zakonu, ali dobro, to je stvar predlagača, o tome ćemo još razgovarati verovatno u pojedinostima kada to dođe na dnevni red.

Što se tiče nepodržavanja izmena koje predlaže poslanička grupa SNS, a to je u suštini sniženje cenzusa sa 5% na 3%, ja zaista ne razumem takav stav. Takav stav može da ima samo onaj ko ne sme da učestvuje na izborima i ja zaista preko ovoga mogu samo da vidim da bi takve neke nezadovoljnike ili zlovoljnike, zato što se ovo predlaže i očekujem da će biti usvojeno, i zakon je verovatno trebao da glasi na drugi način, kada bi to u nekom košmaru ili ludilu moglo da se donese, a to je da se dekretom Đilas postavi za predsednika Srbije, Boško Obradović za predsednika Vlade, Vuk Jeremić ne znam za šta itd, ali to ne biva. Niti je bilo, niti će biti, a niti oni to na bilo kojim izborima mogu i da dostignu kao rezultat izbora.

Podržavamo i stojimo iza toga da treba smanjiti cenzus. On će jednostavno obezbediti bolju reprezentativnost parlamenta u ovom trenutku. Uostalom, nekada davno je to i bio cenzus i čini mi se da je podizanje tog praga, ako se ne varam 2008. godine sa 3% na 5% upravo bilo na uštrb reprezentativnosti samog parlamenta.

Prema tome, zamerke koje se još upućuju da se o ovome nije razgovaralo pod okriljem predstavnika EU, ja stvarno ne vidim zašto bi to bilo privilegija predstavnika EU da oni to predlože. Ko im je kriv što se toga nisu setili. O tome se moglo razgovarati jesenas da se toga neko u tom trenutku setio, o tome razmišljao.

Ja se bojim da samo ovim predstavnicima EU, sa načinom kako su učestvovali u razgovorima tokom jeseni, i kakav pristup svemu ovome imaju, nije interes da se u Srbiji izbori sprovedu na fer i pošten način, već da se stvore uslovi da se nakon izbora, izbori na svaki način proglase nelegitimnim iako za to zasigurno neće biti nikakvog osnova. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući na mogućnosti da dobijem reč i da prokomentarišem sva četiri predloga zakona, odnosno dva i dva, bez obzira da li je ovlašćeni predlagač jedne grupe zakona, poslanika Aleksandra Martinovića, u ime SNS, pa i političkih stranaka koje su sa nama u koaliciji, kako u parlamentu tako i u izvršnoj vlasti, ili je to ovoga puta reč i o predlozima zakona poslanice iz opozicione poslaničke grupe, gospođe Gordane Čomić.

Kada sam obrazlagala spajanje rasprave, nisam sigurna da su me svi dobro čuli ili me možda nisu svi razumeli. Moja namera je, kada sam predložila da se spoji rasprava, upravo bila to da skrenem pažnju na izuzetno važnu sednicu koja je trebalo da bude danas. Ono što sam očekivala, očekivala sam da ovde, hajde da ne preterujem, da bude 200 poslanika, ali barem da nemamo prazne klupe iz pojedinih poslaničkih klubova, jer ove teme su veoma izazovne, za neke možda kontroverzne, ako mogu da protumačim raspravu pojedinih kolega, ali u politici je važno i da imaš kontroverzne poteze. I, kako je to Šimon Peres govorio, da je važno da sanjaš velike snove i onda će se oni i ostvariti. Tako smo mi uradili danas nekoliko izuzetno važnih stvari za Srbiju, a nisam sigurna da su svi vaš razumeli i da su se zadržali na jednoj površini, kako se zove zakon i šta se predviđa u jednoj od odredbi.

Mi smo uradili mnogo više i prvi put u istoriji višestranačke Srbije imali smo političke snage i mudrosti da raspravljamo o zakonima bez obzira ko ih je predložio. Da li je to uradio neki poslanik vladajuće većine ili je to uradio neko iz opozicije. Postigli smo to da mi danas slušamo jedni druge, da niko nikog ne vređa, da ukrstimo argumente, a da vidimo ko će kako na kraju glasati. Ako nam to nije uspelo u prethodnom periodu, ovo je jedan dobar uvod za novi saziv parlamenta koji nas očekuje za nekoliko meseci. Ono šta smo mi uradili, to za neke dve, tri nedelje.

Znači, prvo šta je predloženo, predloženo je smanjenje izbornog cenzusa na republičkom nivou, na lokalnom nivou za učesnike izbora sa sadašnjih 5% na 3%.

Drago mi je da je nadležni Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao javno slušanje.

Javno slušanje je bilo dosta kvalitetno. Učestvovale su političke stranke koje jesu parlamentarne stranke, bilo je predstavnika nevladinih organizacija i civilnog sektora, ali i nekako mi se učinilo da je dosta njih uložilo napor da skrene pažnju na neke druge stvari, a da zamagli suštinu skidanja cenzusa sa pet do tri posto i koliko je to dobro za Srbiju, koliko je to dobro za demokratiju i koliko je to dobro da u narednom parlamentu dobijemo stranke sa različitog političkog spektra, da time građani Srbije široko dobiju svoje predstavnike ovde u parlamentu, da se time pospeši demokratija i ono što je najvažnije da vratimo dijalog na svaku temu ovde u ovu salu i u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Znači, da ulici kažemo – na ulici se radi nešto drugo, a ovde u parlamentu se diskutuje na svaku temu koja je od interesa za građane Srbije, koji su zaokružili politički program naših stranaka i ime predsednika naših stranaka, jer mi smo liderska država, nismo jedina u svetu, koliko god hoćete ima država u Evropi gde se kaže Angela Merkel, to je to, pa sad njena naslednica treba da se postavi. E, tako svi kažu SPS, to je trenutno Ivica Dačić, bio je nekada Slobodan Milošević, kod nas neko drugi itd. Ali građani Srbije će tako što će izaći na izbore, ne bojkotovati, bojkot je makar šta, izgleda da će bojkotovati ove izbore makar ko i makar šta, smeje se Nenad Čanak, tako je govorila moja pokojna baba Olga sa Salajke. To govorim Nenadu Čanku, jer zna i geografski šta je šta.

Ozbiljni političari, političari starog kova, to ne mislim na godine, nego ljude koji znaju šta je politika, zasukaće rukave, izaći će na izbore, izaći će sa konkretnim političkim programima, predstaviće se građanima Srbije, biračima, i tako će osvojiti broj glasova koji će im omogućiti da budu ovde u parlamentu i da nastave da se bore za svoje ideje. To je tako bilo, tako će biti godinama, godinama, pa možda i vekovima iza nas, jer drugi oblik demokratije, osim ovako zastupničke ne postoji, bilo je eksperimenata u istoriji 20. veka drugačije, ali su se završili velikim ratovima i naravno opet je pobedila ideja demokratije i srećom, i treba ponavljati uvek, Srbija je bila u svim ratovima na pravoj pobedničkoj strani.

Znači, ja sam ovde očekivala da učestvuju bezmalo svi poslanici, da čujemo ideje političke. Znači, da li je ovo dobro ili nije dobro, ali mnogo toga, jer kad vi pričate o izbornom zakonu, pa to je možda čak i važnije od budžet, jer budžet važi za jednu godinu, a izborni zakoni važe za ciklus od četiri, pet godina.

Očigledno da se nešto promenilo u političkom životu Srbije kad poslanici smatraju, predstavnici građana i političkih opcija, da treba da daju kvorum i da onda izađu, i da mi ne čujemo šta je to dobro u našem predlogu od svih političkih stranaka, a što to nije dobro u ovih tri posto. Ako će da nam dobacuju sa ulice, nemamo vremena i nećemo da slušamo te koji će na kraju ipak izaći na izbore i prevariti one koji im stvarno veruju, srećom da ih ima malo u Srbiji, pa će se pojaviti na izborima. Neko će malo da izađe u Šapcu, neko će malo da izađe u Paraćinu, neko će opet nekom mimikrijom da se pojavi u Starom gradu, neko će da pošalje neke studente umesto sebe da bi ovde imao par poslanika koji će moći da priča šta se dešava ovde u parlamentu, ali treba građanima Srbije reći bojkot je farsa, od bojkota ništa, hajde da vidimo šta možemo da uradimo dobro u ovim predlozima zakona.

Jedan sam od učesnika dijaloga koji se od letos vodi, podstaknuto nevladinim sektorima, na Fakultetu političkih nauka i drugi deo ovde, tri kruga, pod pokroviteljstvom ili u saradnji sa Evropskim parlamentarcima, kako ko voli da kaže. I neki poslanici, neke političke stranke su se u okviru toga i opredelili da bojkotuju i taj dijalog, ali neće bojkotovati naravno i izbore i uradili smo dosta toga.

Sad, prvo moram da kažem, građanima Srbije da oni koji su tražili dijalog nisu došli. Nisu došli, a oni su stalno vikali kako nema dijaloga, kako traže Evropske parlamentarce da pomognu da mi koji pričamo istim jezikom valjda da nam oni prevode, pa da nemamo izgubljenu, u prevodu između nas. Srpska napredna stranka ništa nema da izgubi i naravno da smo pristupili tom dijalogu i sve što smo se dogovorili tamo, sve je ispunjeno. Iduće nedelje ćemo, a pošto u petak ističu rokovi za predlaganje još dva člana REM-a pristupiti i izboru dva člana REM-a i sve ono što smo se dogovorili u okviru dijaloga, sve je ispunjeno, samo što je Savez za Srbiju, Đilas, Boško Obradović, oni su samo i nas, i Srbiju zamajavali.

Prvo su rekli da sam problem ja. Pa, su onda rekli da je problem Poslovnik. Pa, su onda rekli da su problem amandmani. Pa, hitan postupak. Pa, spajanje rasprave, pa nije bilo dovoljno vremena da pričamo o budžetu. Greške se priznaju, jel tako. Samo veliki ljudi i oni koji su sigurni u sebe mogu da kažu, da, pogrešili smo, hajde da to izmenimo. I, sve je izmenjeno i ničeg više nema, ne kao u pesmi, nego ničeg zaista više nema od ovih primedbi iz izveštaja Evropske komisije i oni koji su se žalili na to. Samo što su oni našli neki razlog, nisu verovali da će sve to biti poboljšano i nastavili su da ne dolaze.

Ako ćemo da analiziramo ko ne dolazi? Pa, ne dolaze oni koji i nisu poslanici. Ja ne znam kako Dragan Đilas može da kaže da bojkotuje rad parlamenta kad on nije poslanik. I, to se nekako primilo u delu javnosti i onda mu još terciraju neki mediji i kažu – evo, Dragan Đilas bojkotuje rad parlamenta. Pa, šta će da bojkotuje kada on nikada i nije bio poslanik. Možda davno ali ga je DS smenila sa mesta predsednika, pa više nije ni poslanik. Boško Obradović? Pa, Boško Obradović nema poslanički klub. Ne bojkotuje rad poslanički klub Dveri, nego Boško Obradović kao pojedinac i možda neko ko ga prati u tom zločinačkom poduhvatu u odnosu na parlamentarni život Srbije i demokratije. Pa, da to je zločinački poduhvat. Glumite nekim naivnim ljudima koji vas podržavaju da vi kao nešto bojkotujete, a nećete da im kažete da se klub raspao i da je vas ostalo ukupno dvoje ili troje. I ko još bojkotuje? Ja ne znam više ko bojkotuje rad parlamenta? Pa, ne dolaze ljudi koji i ovako nisu bili najredovniji na časovima.

Da pogledamo pre tog njihovog verbalnog bojkota da li su oni stalno tu. Pa, onda imamo grupu poslanika koji ne bojkotuju platu, hajde da kažeš da je to ofucana tema. Važi, nećemo o tome, ali oni ne bojkotuju parlament Srbije kada treba da se putuje u inostranstvo da se predstavlja Srbija, pa neko od njih dobija i dnevnice, ne ove naše, nego debele dnevnice tamo u tim međunarodnim organizacijama. Ja neću do budem maliciozna i da govorim imena. Ja govorim samo o pojavi. Samo o pojavi da je super 500 švajcarskih franaka na dan, a kada dođeš u Srbiju, kažeš građanima Srbije, ja bojkotujem. Šta bojkotuješ? Kad ozbiljno bojkotuješ ti izađeš iz parlamenta, i kažeš nećeš ništa da imaš sa delegacijom Srbije. Ja neću da idem u delegaciju čiji je šef Maja Gojković i neću da primam dnevnice. Ja nemam ništa sa tim.

E, to je pravi bojkot, a ovo je makar šta i to su političari koji nikada, u suštini, neće postati veliki političari. Igraće samo jedno leto, to je Ben Kvik, vraća mi se, pošto sam jako matora, ovaj, stara, vraća mi se sećanje i asocijacija na neke dobre serije i dobre filmove. Ne mogu da poverujem da mi se sada u stvarnom životu to ponavlja sa nekim političkim amaterima koji jesu naneli štetu državu. Jesu naneli štetu, izmišljaju, lažu, govore gluposti, kad pređu granice naše države oni se pretvaraju u nekakve, ne znam, njih ne može niko da obuzda kad vide granicu i kad pređu na neki drugi vazduh.

E, onda takve izmišljotine na koje smo mi prinuđeni, na te lažne vesti, stalno da odgovaramo. Neko dođe i kaže zaposlili su toliko i toliko pevačica u „Pošti“. Eto, to je nivo diskusije poslanika koji hoće da budu alternativa vladajućim strankama. To je nivo. To oni odu u Brisel da kažu da je neko zaposlio neku pevaljku u „Pošti“.

Stvarno, ja ih sada razumem zašto oni bojkotuju, kada taj spektar političkih ideja predstavite građanima Srbije, uzeću 500 franaka švajcarskih na dan, ići ću tamo da govorim o svojoj državi da se neke pevačice zapošljavaju u javnim preduzećima, bojkotovaću ali reći ću mami i strini da ipak pod drugim imenom izađu na lokalne izbore… pa, normalno da ne mogu 3% da dobiju. Pa, gde je tih 90.000 građana koji će da izađe na ovo nemanje politike? Nemanje odgovora na politiku SNS i Aleksandra Vučića i naših partnera. Pa, nema 90.000 ljudi koji bi tako nešto podržali. Nema, jednostavno nema.

Zato smo došli do ovoga da izmenom zakona omogućimo ozbiljnim političarima da se kandiduju, koji znaju da je mesto dijaloga i razgovora o politikama u parlamentu i da omogućimo građanima Srbije da glasaju za koga god hoće, a ne da sebično kažemo – e, ja neću na izbore, a šta će onda taj koga si ti zaludeo i koji hoće da traži neku alternativu.

Što se tiče ovog drugog seta zakona koji se odnosi, svi ste pali na ispitu rodne ravnopravnosti. Nije ovo pitanje učešće žena u politici. Nismo mi došle ovde da tražimo nešto od muškaraca.

Gde to piše da muškarcima nešto pripada u polici a ženama koje se bave politikom ne pripada ništa, pa mi treba da dođemo nešto da tražimo, a vi ćete nama to kao da date? To je potpuni promašaj takvog načina razmišljanja.

Žene su u ovoj državi dobile pravo da glasaju 1945. godine. Od tada smo išli uzlaznom linijom, a onda je počelo da se diskutuje o tome da li žene treba da učestvuju, koliko treba da učestvuju, da li imamo sposobnosti, da li umemo nešto da vodimo, državu, da li smo dobre kao poslanici, ministri, ovamo, onamo i to sve u nekakvim procentima.

Nikad nisam bila feministkinja, radikalna feministkinja, ali stvarno, kada čujem diskusije sad će kolege koje se bave politikom, muškarci, da razmisle malo da li da nam daju još 2,5% mogućnosti da se mi negde kandidujemo, onda postajem sve radikalnija i radikalnija po tom pitanju.

Nema nas ovde 33,3%. Nas ovde ima 37,4% čini mi se ili 8%, nisam najbolja u tom računanju. Ovo je pomak, ne samo dva i nešto posto, da bude više zastupljeno žena, pošto nas ima po poslednjem popisu preko 50% u ovoj državi, pa možemo da okrenemo taj zakon i da se mi malo dogovorimo, koliko ćemo mi muškaraca da pustimo da se bave politikom, jer nas ima preko 50% u glasačkom telu.

I mi nismo dobre samo da izađemo na izbore i da zaokružimo muškarce, da im damo poverenje, mi smo dobre i da upravljamo državom. Mi dobro znamo, jer čula sam ovih dana, kako nema dovoljno žena u manjim sredinama koje bi se bavile politikom. Čini mi se da ti koji su razgovarali sa svojim partijskim ispostavama u manjim sredinama, opet su razgovarali sa muškarcima. Nisu razgovarali sa ženama, članovima partija. Da su neku ženu okrenuli, ona bi rekla, koliko ti treba žena za tu listu? To je to što ovde niko nije shvatio, mislim, žene jesu, manje-više su hrabre da kažu ovo što sam ja rekla, ali ja ovo govorim u ime svih njih, odnosno u ime svih nas, pa i onih van ove zgrade, u ime žena koje me 30 godina gledaju kako se bavim politikom.

Kada sam se kandidovala na prapočetku moje političke karijere, bila je Ljubica Džaković iz Crne Gore, bila je Nataša Gaćeša iz SPS, bila sam ja, ne mogu da se setim ko je bio iz DS-a. Sada nas ima 78,4%. Pa, bila ja ili ne feministkinja, nekome smo mi valjda bile uzor.

Ne vidim kakav je to sada strašan problem nastao kada smo počeli otvoreno da pričamo o tome da žena u ovoj državi ima više, da jesmo sposobne da radimo iste poslove što se tiče politike, kao i naše uvažene kolege, da imamo kvalitet i da nam je mnogo pomogao onaj kvota sistem od pre 10 godina kada je usvojen, jel tako, jer ako sa ovim načinom shvatanja nastavimo da pitamo nešto i da mi tražimo da nam neko nešto odobri, ne bi nas bilo ovoliko, da se niko ne naljuti.

Ali, ja znam kako je to bilo kad nije bilo kvota. Jako malo je bilo žena da zastupaju interese, ne samo žena, nego svih građana Srbije ovde.

Zato, molim vas, nemojte prosto da zaziremo od te teme i da nas kolege i juče i danas uveravaju kako van Beograda, Novog Sada i Niša nijedna žena neće da se bavi politikom, pa da ne mogu 40% žena da nađu, mogu 37,4%, ali tih 2%, strašna misija.

Poslanik Zukorlić otvoreno kaže da to podržava i da njemu nije problem.

Srpska radikalna stranka, danas dr Vojislav Šešelj, ja sam mislila sada će on po tom predlogu da raspali, ne, on kaže, zašto nema predloga da žene budu i u izvršnoj vlasti.

Pa jel to ispadne da se levica boji, da ima velike ideje, a onda kada se dođe do realizacije, onda se tu malo zastane.

Mi možemo da razmotrimo amandmane, ako je u pitanju raspored ko će biti na 1, 5, 7, 9. mestu, to je onda nepoverenje u stranke kojima se pripada.

Srpska napredna stranka nema taj problem, jer vidite koliko žena ima na visokim funkcijama i to uopšte nije bilo pitanje kvota, nego da li znamo ili ne znamo dobro da radimo posao u odnosu na konkurenciju koja bi vodila isti taj resor. To je jedino bilo pitanje. Očigledno da postoji još uvek tih predrasuda i da možda amandmanom možemo još bolje da definišemo ali time će tim strankama koje još uvek oklevaju da podrže 40% biti onda teže jer će mesta baš biti onako zakucana. Ja sam za to, usvojićemo amandman, osiguraćemo mesto ženama samo da svako razgovara u svojoj stranci.

To sam rekla i juče i uvaženim koleginicama članicama Ženske parlamentarne mreže da moraju u svojim strankama da se izbore za jednake mogućnosti. Dosta smo išle na seminare, edukovale smo se nemajte pojma koliko. Išle smo i po svetu. Videli smo kako se to radi u svetu i u pozitivnom i u negativnom smislu. I ovde su nas vodali po nekim seminarima. Sve smo to dobro izučile i shvatile smo da je politika jednakih mogućnosti naša politika. Tu je napravljen konsenzus.

Ali, nisam znala da ćemo kada dođemo do realizacije naići na mnogobrojne prepreke i na predrasude. To me brine što su na jednom ljudi koji su delovali liberalno, najednom napravili tri koraka nazad i kažu – šta sada one traže od nas. Tražimo samo da budemo cenjene prema zasluzi. Samo to. Tako će biti raspored. One žene koje su dobre u vašim i u našim strankama one će biti napred na listama, drugi će biti malo nazad. Niko ne traži da se imena crtaju.

Nemojte pogrešno da me shvatite. Neke poslanice su se malo povukle, gledaju svoje šefove šta će oni reći povodom tog pitanja, pa ćemo sačekati subotu da vidimo kako će ko glasati. Izgleda da promena nije samo u tome kako muškarci gledaju nas. Definitivno izgleda da promena nije samo u tome i kako oni nas uvažavaju, nego kako mi uvažavamo sebe. Ako mi sebe uvažavamo, u subotu sigurno imamo istorijski donete zakone da otvaramo vrata da 40% žena imaju pravo, imaju mogućnost da se kandiduju na odgovarajućim mestima, u lokalnim skupštinama i na republičkom nivou. Eto samo to tražim.

Ako nas ima 51% u ovoj državi, ako nas ima u biračkom telu da nam se omogući i da može da donosimo odluke i za Srbiju, za naše porodice, za naše gradove, za naša sela, šta god. Nadam se da će ovako dobar predlog biti preslikan i na vojvođanski nivo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija - Liga socijaldemokrata Vojvodine - SDA Sandžaka
Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, zakon koji se nalazi pred nama ima nekoliko mana. U tih nekoliko mana bih na prvom mestu naveo da dolazi prekasno, da se on prekasno našao u ovom domu i da jednostavno tim kašnjenjem potpuno nepotrebno dovodi u pitanje dobru nameru, verujem, predlagača da se izmenom izbornog zakona pomogne da parlament bolje obavlja svoju funkciju.

Kada kažem prekasno tu mislim da se sa izmenom zakona se kasni 20 godina zbog toga što pre 20 godina, kada je taj zakon donošen LSV je glasala protiv iz jednostavnog razloga što je već tada bilo jasno da 5% cenzus na Srbiju kao jednu izbornu jedinicu, što je bilo daleko nepravednije, čak nego izborni zakon za vreme režima Slobodana Miloševića, gde jeste bilo 5%, ali je bilo više izbornih jedinica. Podsetiću, bilo ih 26 za Republičku skupštinu i za Saveznu skupštinu je bilo devet, ako me sećanje dobro služi.

Sve u svemu, ovaj zakon smanjenjem na 3% izbora će pomoći da se u nekoliko nepravde nanete tim zakonom od pre 20 godina umanje. Ali, LSV smatra da je to nedovoljno. Zbog toga smo podneli određene amandmane. Na prvom mestu pitanje toga kako će se tretirati regionalne stranke? Pitanje regionalnih stranaka je mnogo ozbiljnije nego što izgleda na prvi pogled iz jednostavnog razloga što ovaj zakon daje mogućnost jedne bolje palete političkih ideja koja bi bila zastupljena u Narodnoj skupštini, ali sa druge strane ne garantuje teritorijalnu zastupljenost građana Srbije gde, recimo ovoga trenutka u ovom sazivu Narodne skupštine je dvostruko više narodnih poslanika, koji su iz Beograda nego iz Vojvodine koja ima više stanovnika od grada Beograda. I to ne više, nego duplo više.

To je oznaka, da kada uzmemo u obzir da 40% teritorije Srbije nema uopšte predstavnike u ovom domu, da se onda ovde odluke donose daleko više na osnovu partijskih zaključaka i odluka nego na osnovu interesa građana Srbije, što je, naravno, nedopustivo. Upravo zbog toga regionalne stranke, ne samo da treba da imaju svoje mesto u ovom domu nego moraju biti tretirane i na način koji će unapred pokazati kakvu Srbiju želimo da napravimo.

Sa jedne strane, ukoliko samo stranke nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica, gde smo izneli i ovaj amandman da ne može pitanje toga da li će neka stranka nacionalnih manjina odlučivati nacionalni savet te nacionalne manjine, obzirom da to nije državno telo, sa jedne strane niti to spada u njegove kompetencije, nego to mora raditi RIK, ali, u ovom trenutku ostavimo to na stranu. Mi time, praktično, dovodimo Srbiju u korak nazad u odnosu na postignuta prava iz jednostavnog razloga što to onda znači da po osnovu nacionalne pripadnosti neko ima povlašćene izborne uslovu u odnosu na nekoga ko pripada većinskom narodu.

U tom smislu se praktično Srbija pretvara u konfederaciju nacionalnih zajednica sa punom dominacijom srpske nacionalne zajednice, što je sa jedne strane razumljivo, obzirom da je srpska nacionalna zajednica dominantna i većinska u Srbiji, što je i prirodno, ali sa druge strane dovodimo u poziciju druge ideje unutar korpusa srpske nacionalne zajednice da ne mogu da se legitimišu manjinske ideje ukoliko nisu etnički zasnovane.

Praktično, time se Srbija svodi na jednu retrogradnu državu u kojoj nacionalno podrazumeva političko, što naravno nije tačno jer su regionalne i kulturne razlike koje postoje između različitih delova Srbije daleko dublje i veće nego što su razlike između pojedinih nacionalnih zajednica. To je jedno.

Drugo, kada govorimo o ovom Viskom Domu i ulozi Skupštine koja treba da bude bolja nego što je sada, a bolja ne samo zbog toga što, kao reče koleginica Gojković, eto pitanje je bilo da li ima dijaloga ili nema dijaloga. Nije pitanje da li ima dijaloga i da li ima rasprave u ovoj Skupštini, nego je pitanje da li ima rezultata tog dijaloga. A kada govorimo o rezultatima dijaloga ja tu ne mislim na ove pregovore da li će neko da bojkotuje ili neće da bojkotuje, to je stvar koja pripada svakome na odluku ko se za tako nešto odlučuje, a učestvuje u političkom životu.

Međutim, postoji nešto drugo. To pitanje rezultata znači i pitanje uvažavanja drugačijeg mišljenja, jer Skupština koja je već decenijama pretvorena u glasačku mašinu, koja ne reaguje na argumentaciju, koja ne reaguje i ne može da promeni unapred donete odluke, nije Skupština koja će privlačiti poslanike, tj. da se za nju kandiduju ljudi koji imaju šta da kažu, nego će se kandidovati ljudi koji se neće mešati u svoj posao, hajde da to tako kažem, i koji će biti deo određenih partijskih grupacija koje će postupati po partijskim naređenjima. To nije uloga parlamenta u demokratskom društvu.

Upravo zbog toga, ukoliko ne budemo zaštitili Skupštinu, između ostalog i izbornim zakonima, od tog tipa degradacije, doći ćemo u poziciju da Skupština izgubi svoju primarnu funkciju.

Kada sve to pogledamo i kada uzmemo u obzir i ovo, da je iznet predlog koleginice Gordane Čomić koji se odnosi na amandman da među redovima narodnih poslanika treba da bude minimalno 40% manje zastupljenog pola na izbornim listama, taj predlog je, po mom dubokom uverenju, pitanje civilizacijsko a ne partijsko ili političko. Jer, ukoliko se ne bude insistiralo na zaštiti manje zastupljenog pola u smislu predstavljanja, doći ćemo u poziciju da korak po korak problemi o kojima građani i građanke manje zastupljenog pola mogu da govore kompetentnije ne budu dovoljno vidljivi i transparentni, čime ne nipodaštavam zajedničke probleme svih građana ove zemlje, bez obzira na pol, ali i bez obzira na nacionalnu, versku ili političku pripadnost.

Upravo zbog toga mislim da amandmani koje je Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela, a podnela je amandmane u vezi regionalnih političkih stranaka, u vezi nacionalnih saveta i njihove uloge u dodeli statusa, da tako kažem, stranke nacionalne manjine i još par amandmana, mislim da oni mogu pomoći da ova Skupština bolje funkcioniše.

Kada govorimo o Narodnoj skupštini, samo takvim pristupom razumevanja da i manjinsko mišljenje može biti tačno, a većinsko pogrešno, ako se ne razume da dobra ideja mora da zaživi na dobro svih građana, bez obzira odakle dolazila, ako to tako ne budemo percipirali u ovoj Narodnoj skupštini, doći ćemo u poziciju da Narodna skupština potpuno izgubi kredibilitet. Ako potpuno izgubi kredibilitet, mi ćemo doći u poziciju da ovom zemljom vlada izvršna vlast. Ako ovom zemljom zavlada izvršna vlast, to se zove državni udar i to se zove diktatura. Mi još nismo u toj fazi, ali ako ne budemo reagovali, do nje ćemo doći. Jer, svaki diktator je uvek kretao od toga da marginalizuje parlament.

Upravo zbog toga, Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja ovo smanjenje cenzusa, ali to, ponoviću, nije ni izdaleka dovoljno. To je tek samo jedan mali detalj, gde bih ja lično, pošto će glavni odbor LSV doneti odluku o izlasku na izbore, ali ja lično se zalažem za izlazak na izbore pod svim uslovima, iz jednostavnog razloga što svaka alternativa izborima je ulica, a ulica znači nasilje, znači konflikte i znači, jednostavno, tragediju u koju ćemo biti uvedeni.

Ja nisam spreman, ni kao predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, ni kao čovek, da za tako nešto preuzmem odgovornost, iz jednostavnog razloga što je ova zemlja videla suviše zla, da bismo smeli da se igramo sa njenom sudbinom. I upravo zbog toga pozivam sve narodne poslanike da se ograde od bilo kakvih nasilnih pokušaja da se bilo šta menja, ne samo u ovoj zemlji, nego da ulica menja bilo šta, bilo gde i u okruženju, uključujući i BiH, uključujući, naravno, i naročito, i Republiku Crnu Goru.

Mi ako ne budemo vodili računa o svojim susedima, mi ćemo izgubiti iz vida činjenicu da je čitav Balkan sistem spojenih sudova, gde će se sve ono što se događa susedima preliti i kod nas ako ne budemo vodili računa. Najlepše se zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik, gospođa Gordana Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem.

Zahvaljujem svim dosadašnjim učesnicima u raspravi za sve rečeno, od sasvim jasne i otvorene podrške glasanjem, do argumenata kojim su podeljene dileme, pa preko jasnih stavova o tome šta žene žele, šta muškarci žele i kako se od toga može napraviti dobro po Srbiju.

U uvodnom delu odbrane onoga što sam želela da naiđe na odobravanje većine rekla sam sledeće. Kreiran je prostor za dijalog. Opozicija treba da bude u pravu, a vlast ima odgovornost i kreirani prostor, zahvaljujući tome što je predsednica Narodne skupštine odlučila da tog prostora bude. U njemu smo sada i razmenjujemo reči podrške, sumnje, kritike, a, čini mi se, zajedno i nade, da će budućih 40% žena zaista značiti evropsko lice Srbije, još lepše nego sada.

I evo nam upravo još jedne šanse za verovatno prvi put odlučivanje u ovom sazivu Narodne skupštine, pošto mi je stiglo mišljenje Vlade Republike Srbije kojim ona predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati predloge zakona od 40% na listama. Ja znam da mišljenje Vlade Srbije nije obavezujuće i da Narodna skupština može smatrati, razmatrati i odlučiti kako hoće, ali to se još nikada nije dogodilo. I to vam je još jedan dokaz koliko je dijalog zdrav, neophodan, dobar za demokratiju, koliko se bez dijaloga ne može.

Kada smo počeli dijalog o jednoj temi, sada smo došli do dijaloga o drugoj temi, koji proizvodi proceduralna pitanja, zbog toga što treba da bude sednica odbora na kojoj će se raspravljati o zakonu u načelu i u pojedinostima i ovaj skupštinski saziv zaista ima priliku da demonstrira samostalnost, nadzornu, kontrolnu ulogu Narodne skupštine, pokazujući da većina, naravno da podržava Vladu, ali da i većina i manjina u ovoj Skupštini ima saglasnost o tome da se zastupljenost žena i muškaraca menja na bolje i ka punoj ravnopravnosti u sledećem sazivu, nadam se.