Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.
Na osnovu čega kolega Jojiću?
(Petar Jojić: Pa čuli ste šta je rekao.)
Nije vas spomenuo ni jedan jedini put.
Kolega Bačevac, izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, za nas u SDP je maksima odnosno veliko pravilo da nema ekonomskog razvoja i pravednog društvenog poretka bez odlučnog poštovanja vladavine prava i delotvorno je zaštite prava svih građana naše države.

Svesni smo da je sudska vlast građanima verovatno i najvažnija, jer građanima sve što ne valja oni traže da se ispravi na sudu.

Mi znamo, svesni su i građani Srbije kako je naša koalicija, u kakvom je stanju zatekla pravosuđe Srbije i tome najbolje pokazuje broj nerešenih pravosudnih, da kažem, procesa i jedna brojka, koju je pokazao Visoki savet sudstva u 2018. godini, da je zaista ogroman broj sudskih predmeta koji je zaostao iz prošlog vremena i ona maksima koju svi znamo da je pravda spora ali dostižna u srpskom pravosuđu s početka XXI veka, mogla se prevesti na to da je pravda prespora, ali dostižna.

Nažalost, mi smo zatekli pravosuđe Srbije u jednom katastrofalnom stanju, pogotovu je veliku štetu nanela pravosudnom sistemu ona reforma iz 2009. godine, gde se, kako sad već dolazimo i do informacija o ekonomskom gubitku, potrošili mnogo vremena, ali kaže se negde i oko 11 milijardi dinara je bespotrebno bačeno u jednu neuspelu reformu i to je nešto što je nas kao odgovornu vlast dočekalo u oba mandata.

Naravno da se mnogo toga uradilo i da je pokušano i da se uspelo, praktično, da se mnogo toga popravi na ovom polju.

Danas je broj sudskih predmeta koji nisu rešeni pao na skoro pola, znači sa bezmalo 1.701.580 na skoro polovinu, da dužina trajanja sudskih procesa je takođe prepolovljena i da ako je bila 2012. godine je sudski postupak trajao u proseku 534 dana, 2017. godine je to 299 dana. Danas je to i kraće, što je znak da smo mi ipak uspeli da jednim korektnim odnosom prema pravosuđu, pre svega, ne uticanjem političkim na njega, ali osnaživanjem pravosuđa kao jedne zaista značajne grane vlasti ove države, uspelo je da se naprave nekakvi pomaci.

Što se tiče sudske infrastrukture, vi i građani dobro znaju, da je u poslednjih nekoliko godina urađeno više nego u zadnjih 50 godina, obnovljena je Palata pravde u Beogradu, završava se Palata pravde u Kragujevcu itd. zaista brojne infrastrukturne zgrade u kojima rade naše sudije su obnovljene. Uslovi su mnogo bolji i to je nešto što treba takođe pohvaliti.

Takođe, pripremaju se i dalje izmene i dalje unapređenje sudske vlasti, i to je nešto na čemu ćemo mi Socijaldemokratija Rasima Ljajića, zaista insistirati jer je za nas pravda i pravedno društvo jedan od osnovnih stranačkih postulata i osnovnih postulata života koje želimo da unapredimo

Ja se izvinjavam kolegama, ja nisam smetao nikom, koliko mi se čini. Slušao sam vas pomno pa tako bih zatražio pažnju i od vas.

Nastavite kolega Bačevac.

Preći ću na ono što mene zaista, reći ću, najviše interesuje a to je nacionalna zastupljenost nacionalnih manjina u pravosudnim organima, nešto na čemu insistira Ustav Republike Srbije, član 77, potom član 46. stav 2. Zakona o sudijama, član 82. stav 5. Zakona o javnom tužilaštvu, član 15. Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope itd. itd.
Ustav i zakoni ove države potvrđuju i traže da nacionalne manjine u krajevima u kojim žive, u onom procentu u kojem ih ima da se to treba preslikati u pravosudne institucije ove države i ja sam o tome mnogo puta govorio i mnogo puta ću ponoviti, jer čvrsto verujem da je učešće svih pravedno i podela odgovornosti jedan od najboljih temelja i stubova za osnaživanje ove države, uopšte.
U tom smislu pohvaliću i to i ova dva rešenja koja imamo za tužilaštva u Novom Pazaru. Pre svega, imamo predlog za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.
Tu je predlog i tu ću se složiti sa iscrpljenim i kvalitetnim raspravljanjem kolege Neđe Jovanovića, gde se jedna osoba koja je bila stručni saradnik 10 godina, a zove se Fetahović Azra, predlaže da bude zamenik javnog tužioca. Poznajem je, kao i Adnana Baćićanina, koji se takođe predlaže, ali znam ljude iz čitaonice, i znam da je reč o zaista časnim i vrednim ljudima. Zvao sam i raspitivao sam se i za dotičnu Azru Fetahović i sve najbolje čuo od predsednika viših sudova, Izeta Suljovića, Elvira Dedića, Slađane Čolović, kod kojih je ona 10 godina radila i kao što reče gospodin, kolega Neđo, verovatno i većinu najtežih sudskih postupaka vodila, pisala odluke i tako dalje. Zaista je kod njih zadobila jedno ozbiljno poverenje, i stoga je i najbolje ocenjena, pa stoga i ću i ja sa velikim zadovoljstvom podržati i moja poslanička grupa, a verujem i moji koalicioni partneri, ove osobe koje su od izuzetnog integriteta, od dostojnosti i znanja i još su bošnjačke nacionalnosti.
S obzirom da je Bošnjaka u tužilaštvima malo, čime ova koalicija dokazuje da zaista želi da manjine na pravi način uposli i da im da mogućnost da učestvuju i da budu ravnopravni članovi i visokih institucija kao što su tužilaštva u ovom slučaju.
Siguran sam da će ovi ljudi opravdati na pravi način poverenje koje im je dato i mislim da je predlog mladih ljudi od integriteta i dostojnosti glavna stvar za podizanje pravosudnih organa ove države na najviši nivo.
U ovom trenutku mimo područja Sandžaka u sudovima republičkog ranga, kao što je Visoki kasacioni sud, Upravni sud, Privredni apelacioni sud, kao i Apelacioni sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, nemaju nijednog pripadnika bošnjačke nacionalnosti. To je nešto o čemu treba misliti.
Donedavno u Ustavnom sudu Bošnjaci su bili zastupljeni i bio je jedan sudija Bošnjak, međutim sa istekom njegovog mandata sada ni u tom sudu zaista nije zastupljen ni jedan sudija bošnjačke nacionalnosti.
Stoga želim da ovu reformu pravosuđa iskoristimo na pravi način i da omogućimo i manjinama da uđu u državni sistem onoliko koliko im pripada po Ustavu i zakonima ove države.
Najčvršća veza koja povezuje SDP i SNS je svakako, bespoštedna borba protiv korupcije i lopovluka, koja je našu državu dovela do granica opstanka, pošten odnos prema svojim građanima, kao i posebna briga prema najsiromašnijem delu našeg društva, izgradnja pravne države i vladavine prava, naš je zajednički cilj i imperativ. Podela odgovornosti i obaveza je najbolji put ostvarivanja našeg zajedničkog cilja, razvijenije, pravednije i prosperitetnije Srbije.
Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam više puta govorio o ovoj temi i prvo što želim da kažem da postoji izreka da je prava uloga pravde da nikome ne nanese štetu.

Ja sam dva moja izlaganja počeo rečima - sudije treba da sude po zakonu onako kako je u zakonu napisano. To se odnosi na tužioce. Ništa drugo ne treba da rade. To je apel nas koji donosimo zakone. Da li je to tako?

Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije.

Kolega Atlagić zna, dva puta se meni desilo da me sud pozove protivustavno, to je član 103. Ustava i takav član je ugrađen u Zakon o Skupštini, da li je tako kolega Martinoviću? Dva puta ste, gospodo sudije, kršili zakon na moju štetu, dva puta. Šta obični građani treba da misle? Šta oni treba da očekuju? Šta se desilo sa sudijama koji su kršili Zakon o skupštini i Ustav? Oni su, tereteći mene kršili Ustav i Zakon, nesumnjivo. Tako piše, otvorite Ustav i Zakon, a kažu da sudije treba da sude onako kako piše u zakonu, kako piše i u Ustavu, ali u mom slučaju toga nije bilo.

Šta je bilo sa sudijama koje su to radile i koje su kao dokaz dobile prepis stenograma Narodne skupštine sa mojim govorom, a u najnovijoj verziji dobili su video snimak mog izlaganja na sednici Narodne skupštine? Možda se ja nekome dopadam ili ne dopadam, možda vi imate neki specijalan zakon da za mene Ustav i pravila ne važe. Šta je Visoki savet sudstva uradio po tom pitanju? Ništa. Verovatno ste im čestitali.

Ja se sada dvoumim šta da osporim, kog sudiju da osporim. Evo, neću nijednog. Neću nijednog. Osporiću Visoki savet sudstva, sem ministarke pravde i predsednika Odbora za pravosuđe, jer su oni tu po funkciji, ovo drugo osporavam sa pravom.

Dugo sam mislio da su delovi Visokog saveta sudstva i delovi pravosuđa OUR u okviru Demokratske stranke, sad sam se malo korigovao. Pravosuđe je nezavisno od ove vlasti, to ja tvrdim, ali od bivše vlasti više nisam siguran odavno. Ali u poslednje vreme neki delovi mi liče na STR, to je samostalna trgovinska radnja. Bojim se da tu spadaju razne pogodbe i nemojte misliti da je korupcija, barem vi koji radite u pravosuđu, samo kada neko dobije novac, korupcija i nepotizam, imate tri vrste korupcije: belu, sivu i crnu. Razmena usluga je korupcija.

U narednom periodu, a verujem i u budućem sazivu, ja ću vam jednom po jednom čitati ko se sa kim nagodio i kako se nagodio, koji su nepotizmi u pitanju. Za mene je gotovo neverovatno da Komisija sastavljena od tri člana Visokog saveta sudstva glasa za jednog sudiju jednoglasno, a sutradan na sednici Visokog saveta sudstva delovi te komisije glasaju protiv.

Znači, u tom slučaju on je glasao protiv sebe. Mene interesuje šta je bio motiv? Da li je trebalo u poslednjem minutu nekog ugurati ili izgurati, ja u to neću da ulazim, jer nemam dovoljno dokaza.

Piše lepo ovde. Evo, ovo je odgovor Visokog saveta sudstva. Ovo je poštovani Milojeviću. Kaže on lepo kada se sudija može razrešiti za delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije - kada nestručno vrši funkciju, ukoliko prekrši Ustav.

Gospodine Martinoviću, da li je tako? Kada krši Ustav i zakon i pozove narodnog poslanika na odgovornost za izneto mišljenje da li on nestručno vrši svoju funkciju? Kaže - ili je nedostojan sudijske funkcije, delo ga čini nedostojnim. Kaže - i ako se radi o kršenju zakona od strane sudije. U takvim situacijama dolazi do razrešenja sudije.

Jednog sudiju iz Kragujevca, mislim da je žena bila neka, smo razrešili, ali je udomljena za pomoćnika u Apelacionom sudu, na brzinu, kanalima kojima ne treba ovog trenutka da se bavim, ali ne znači da se neću baviti.

Moje pitanje je bilo sudija Majić. Taj se više bavi politikom nego svi politički lideri zajedno. Da li ga to čini nedostojnim sudijske funkcije? On je politički angažovaniji od nas. Njega ima više na televizijskim kanalima, u političkim debatama od nekoliko političkih lidera zajedno. Evo, od gospodina Martinovića, mene i gospodina Orlića zajedno više puta se pojavljivao u medijima i to po političkoj liniji.

Imate slučaj pedofilije. Sudija Majić je doneo presudu da se oslobodi pedofil star 26 godina zato što je obljubio devojčicu koja je ostala trudna sa 13 godina. Da li je to tačno? Neka neko kaže da nije tačno, a ako je tačno, da li je to kršenje člana 180. Krivičnog zakonika? Ako je to kršenje člana 180. Krivičnog zakonika, da se ne može obljubivati devojčica od 13 godina, da li je to kršenje zakona od strane sudije? Ne znam šta misle moje kolege, ali ja mislim da je to teško kršenje, tim pre što je rekao da se radi o Romima i da je to kod njih, manje-više, normalno, jer nisu znali da to nije kažnjivo.

Ima ono rimsko, neznanje ne oslobađa, da li tako beše, a ako neznanje ne oslobađa potencijalne krivce i obične građane, valjda to i sudiju hvata i valjda je to kršenje zakona od strane sudije?

Oslobađanje Gnjilanske grupe, 11 albanskih terorista. Jedanaest albanskih terorista je oslobođeno od strane sudije Majića i Hadžiomerovića. Oni su odlučili da budu oslobođeni. Dakle, 80 ubijenih Srba, 250 mučeno metodom laganog uzimanja duše.

Evo vam ovo - oslobođenje manijaka koji obljubljuje devojčicu od 13 godina, skandalozna odluka Apelacionog suda šokirala sve. U javnosti ste to mogli da pročitate, ne moram ja sve to da kažem, ali moja je obaveza prema žrtvama, jer je njima naneta šteta.

Kada sudija nanese štetu žrtvi, da li tako beše, to je osnov za kršenje zakona. Ako je to uradio protivzakonito, ako je kršio zakon i naneo štetu onoj devojčici od 13 godina, onda se to smatra kršenjem zakona od strane sudije i to je uslov za razrešenje. Na stranu bavljenjem politikom.

Evo je i Gnjilanska grupa. Sve je tu i sada imam stav Vrhovnog kasacionog suda. Gospodin Milojević je tamo predsednik, da li je tako gospodine Martinoviću? Tamo piše da je usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti povodom presude Gnjilanskoj grupi od strane Apelacionog suda, Hadžiomerovića i gospodina Majića i u usvojenom zahtevu za zaštitu zakonitosti piše da je došlo kršenja zakona, imam stav Vrhovnog kasacionog suda, na štetu oštećenih, a u korist optuženih. Zato što je u korist optuženih, suđenje se ne ponavlja. To je tako u zakonu, ali u zakonu isto stoji da je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je to bila nezakonita presuda u korist zlikovaca, a na štetu žrtava. Znači, na štetu onih ubijenih surovo, ubijenih 80, pa tu da vidimo da li ima i dostojnosti. Uglavnom, to je rešeno tako što su albanski teroristi oslobođeni.

Pavle Bulatović. Crna Gora je sa antipatijom gledala na posetu ministra odbrane i oficira Vojske Srbije, da se oda počast ubijenom Pavlu Bulatoviću, koji je ubijen pre dvadesetak godina.

Dokle je istraga došla, to ni Bog ne zna, ali moje je da se založim i za to. Da li je moguće da neko ubije ministra odbrane, a da tužilaštvo 20 godina ne može da pronađe ko je to učinio?

Imamo narko-dilera, koji je naredio ubistvo, koje je izvršeno, a izvršilac je priznao i tražio zaštitu. Tužilaštvo je to propustilo. Ukinuta je poternica i sada možemo očekivati da mafijaši, podstaknuti time, još više vrše krivična dela na teritoriji Srbije.

Sud treba da štiti nevine, a kažnjava krive. Tužilaštvo isto. Da li vi, gospodo, imate utisak da je sud štitio devojčicu od 13 godina, a kaznio pedofila od 26? Da li imate utisak da je sud štitio 80 žrtava od strane 11 albanskih terorista, koji su ih likvidirali najsurovije, mučili još 250 ili koliko već? Da li imate utisak da je sud štitio nevine, a kažnjavao krive? Ja taj utisak nemam. Dakle, mislim da je naše pravosuđe najslabija tačka i naši građani misle da smo mi odgovorni za sve postupke sudova?

Ono što ja tražim, ako je to izvodljivo, od Ministarstva pravde i Odbora za pravosuđe, da u svakoj sudskoj jedinici, u svakom opštinskom sudu, ukoliko to ne postoji, u svakom drugom sudu postoji nešto poput glasačke kutije, da građani koji se sude ili građani koji su svedoci, koji ulaze u sud, mogu da svoje žalbe i primedbe stave u to sanduče, da se ono povremeno otvara, da studenti prava, recimo, prave izveštaje i prilože dokumentaciju za Odbor za pravosuđe, da vidimo u kom pravcu se kreće naše tužilaštvo, naše pravosuđe, koliko su građani zadovoljni presudama, verovatno oni koji izgube sud nisu, ali da vidimo kako oni ocenjuju i koje primedbe imaju na određeni broj sudija, na određeni broj tužilaštva, da steknemo jednom makar jasan uvid šta nam se to dešava u pravosuđu kada su žalbe koje mi dobijamo od građana, svakog dana barem dobijem desetak, ne znam kako druge kolege, ali su neprestane te žalbe.

Na kraju ću citirati Zorana Đinđića. Kad god mi nešto kažemo i stavimo primedbu, to se smatra pritiskom na pravosuđe. Kada se sudija Majić meša u naš posao… On se više bavi politikom izgleda nego ja. Kada se on meša u naš posao, onda nikom ništa. Ako mi komentarišemo presude koje su stare nekoliko godina, onda mi vršimo pritisak, onda se diže Majić, diže se Visoki savet sudstva, dižu se razna udruženja itd, koja štampaju časopisa. Ima tu više konflikta interesa nego kod političara itd, da ne govorim.

Digne se kuka i motika iz pravosuđa. Svi su ovako, kao, vi ste svetog Majića komentarisali itd. Šta ako sam ga komentarisao, presude koje je doneo o albanskim teroristima? To je moja obaveza prema žrtvama. Šta ako sam komentarisao njegovu presudu koju je doneo prema maloletnici od 13 godina koju je obljubio lice, neću da spominjem imena, od 26 godina? Da li je to bilo kršenje zakona na štetu oštećene? Naravno da jeste.

Citiram Đinđića, kaže: „Sudijska nezavisnost nije božanska, sudije su nezavisne od kriminala, ali ne od zakona“.

Božanska nezavisnost u pravosuđu ne postoji po tom citatu i zato ja i dalje apelujem da popravite stanje u pravosuđu koliko možete, da pokušate da kažnjavate isključivo krive, a da štitite nevine, jer nevinih ima daleko više i oni ocenjuju i vaš i naš rad. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i VSS, danas su pred nama predlozi odluka koji se odnose na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije i odluka koja se odnosi na izbor zamenika javnih tužilaca.

Oni će po Ustavu i zakonima obezbeđivati ostvarivanje prava građana Srbije na pravo i pravdu i imaće obavezu da štite sudstvo, kao jednu od grana vlasti koja je nezavisna, ali koja svakako mora biti u ravnoteži sa zakonodavnom i izvršnom vlašću.

Ako govorimo o efikasnosti sudstva, možemo da kažemo da postoji napredak u tom smislu, pa smo na primer u 2017. godini imali podatak da je prosečna dužina trajanja sudskog postupka u Srbiji bila 360 dana, što je veliki uspeh ako uporedimo sa nekim zemljama članicama EU. Na primer, u to vreme je u Italiji dužina trajanja sudskog postupka bila 700 dana.

U tom smislu treba pomenut i Strategiju razvoja pravosuđa za period od 2019. do 2024. godine, koja predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa.

Ako se setimo Strategije reforme pravosuđa za period od 2006. godine do 2011. godine, kada je uspostavljen određen normativni i institucionalni okvir, setićemo se i da je upravo ta strategija dobila najviše kritika zbog nepravilnosti, čije posledice i danas osećamo, a naravno to se tiče neustavnog i netransparentnog reizbora sudija 2009. godine, kao i uspostavljanja mreže sudova 2010. godine, koja se pokazala kao apsolutno neefikasna.

Takođe, bilo je tu još propusta, kao što je na primer nepostojanje kriterijuma za vrednovanje rada sudija i tužilaca.

Mnoga loša rešenja su ostala da ih ispravi Vlada koju je formirala SNS. Upravo, strategija iz 2013. godine morala je najpre da otkloni probleme da bismo mogli da razmišljamo o razvoju pravosuđa. Trebalo je vratiti sudije i tužioce koji su razrešeni 2009. godine, rešiti problem velikog broja starih predmeta, ali i uspostaviti novu mrežu sudova koji su bili preopterećeni.

Ako se vratimo na 2016. godinu, setićemo se da je još tada Evropska komisija konstatovala napredak u pravosuđu, naročito u donošenju određenih zakona, mada su ubrzo posle tog prezentovanja tog izveštaja usvojeni zakoni koji se tiču borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i kompletna slika je svakako bila još bolja o stanju pravosuđa u Srbiji.

Borba protiv korupcije jeste strateški prioritet Vlade Srbije i Ministarstva pravde, koje je utvrdilo skup mera, ali i plan donošenja zakona kako bi se delovalo sa jedne strane preventivno, sa druge strane represivno.

Na primer, septembra 2018. godine, podsetiću vas, ovde smo doneli Zakon o lobiranju koji se primenjuje od septembra prošle godine. Time smo ispunili relevantne evropske standarde u sprečavanju korupcije.

Dalje, septembra ove godine treba da počne primena zakona o sprečavanju korupcije kojim su proširena ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije i pooštrene odredbe koje se odnose na funkcionere.

Takođe, u dobroj meri smo zaokružili i represivni sistem donošenjem Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Osnovana su četiri regionalna centra sa odeljenjima pri tužilaštvima i policiji. Oni se bave isključivo koruptivnim krivičnim delima, a rezultat njihovog rada je više od 13.000 krivičnih prijava i više od 800 osuđujućih presuda.

Očigledno je istrajnost u nameri Vlade da iskoristi antikorupcijske mehanizme u punom kapacitetu u o borbi kada je kriminala i korupcije.

Danas možemo da kažemo da smo zadovoljni ostvarenim rezultatima u poslednjim godinama u cilju jačanja stručnosti i nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija i većom efikasnošću u radu.

Prethodni višegodišnji period obeležilo je, takođe, najveće infrastrukturno ulaganje. Izgrađene su zgrade sudova u Požarevcu, Pančevu, Raški, Užicu, onda Prekršajni sud u Beogradu je dobio svoju zgradu. Završena je rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, Kragujevac će takođe dobiti novu Palatu pravde.

Bolji uslovi za rad svakako će uticati i na povećanje efikasnosti sudova. Prema tome, strategija razvoja pravosuđa za period od 2019. godine do 2024. godine, kao konkretan plan razvoja, treba da ostvari strateške ciljeve koji unapređuju naš pravosudni sistem.

Nama je potrebno stabilno, moderno, efikasno i odgovorno pravosuđe. Što je najvažnije, moramo kod građana da vratimo poverenje u sudstvo, jer poverenje u sudstvo je upravo bilo poljuljano onda kada pravosuđe nije bilo ni efikasno, ni stabilno, jer je veliki uticaj na pravosuđe imala politika, odnosno aktuelna vlast te 2009. godine, kada je reforma pravosuđa dobila izgled obračunavanja sa političkim neistomišljenicima.

Čelnici u pravosuđu koji su argumentima i stavom sprečavali nelegitimnu reformu pravosuđa, takođe su bili smenjeni. Sve je bilo podređeno političkim uticajima i manipulacijama, a pravosuđe je trpelo posledice kršenja zakona i vršenja pritisaka.

Godine 2008. usvojeni su zakoni koji su bili direktno u suprotnosti sa Ustavom, ali su odgovarali političkoj partiji koja je tada bila na vlasti, naravno kao paravan za čistku u redovima sudija koje su politički neistomišljenici.

Sve je urađeno pod velom dobre namere za reformu pravosuđa, a u stvari sa ciljem da se sudska vlast stavi pod kontrolu tada vladajuće stranke, odnosno DS. Zbog toga je više od 700 sudija izbačeno sa posla, isterano na ulicu, bez ikakvog objašnjenja, bez izvinjenja što su im poljuljani i ugled, čast, dostojanstvo i stavljeni pod znak pitanja i rad i iskustvo.

Posledice te najgore reforme pravosuđa u Srbiji odrazile su se, naravno, i na budžet Republike Srbije, jer je ukidanje više od 700 odluka o nereizboru sudija njihov povratak odštete za povredu časti i ugleda, izgubljene zarade itd, koštalo Srbiju više od 30 miliona evra.

Sa druge strane, novoizabrane sudije bile su uglavnom članovi i simpatizeri DS, koji su bili zahvalni i lojalni naravno čelnicima stranke koji su ih postavili, pa prema tome i podložni njihovim uticajima prilikom donošenja odluka.

Vrlo često, umesto po pravu i pravci, sudilo se po partijskim instrukcijama. Takvu neujednačenu sudsku praksu mi i danas ispravljamo. Predmeti u kojima su oni nestručno, neprofesionalno i često naručeno presuđivali, izazvali su nove troškove za budžet Republike Srbije, a građani su ni krivi ni dužni snosili posledice.

Često smo pominjali primer iz Vlasotinca, kada su tadašnji predsednik opštine i predsednik opštinskog Odbora DS sastavili spisak podobnih kandidata za sudije i tužioce, čak ga i pečatirali sa jedne strane stranačkim, ali sa druge strane opštinskim pečatom, na koji način su učinili samo još jednu u nizu zloupotreba.

Danas je još uvek borimo sa takvim kadrovima, koji su ostali iz tog perioda, a nekako se ponašaju isto bahato i stranački opredeljeno kao i tada.

Najbolji primer za to je sudija Majić, koji krši sve etičke i profesionalne norme, zloupotrebljavajući sudijsku funkciju u dnevnopolitičke svrhe. Gotovo da se ne pojavi nijedna tema u Srbiji, a da on to ne iskoristi kao povod da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije ili SNS. Potreba da po svaku cenu bude i priča protiv Aleksandra Vučića i SNS se pokazala i u trenutku kada smo izglasali ovde u parlamentu važne izmene u Krivičnom zakoniku, koje su istorijski pomak u kažnjavanju doživotnim zatvorom ubica i silovatelja dece.

Čudi me da neko ko je bio protiv tzv. „Tijaninog zakona“, ko je učestvovao u oslobađanju „gnjilanske grupe“, neko ko je oslobodio silovatelja maloletnice sa obrazloženjem da je kod Roma to normalno i prihvatljivo ponašanje, čudi me da je takav čovek dobio nagradu koja glasi – Doprinos godine Evropi. Ali, ako imamo u vidu da je uz njega istovremeno nagradu dobila i rektorka, onda je jasno da je dnevna politika tu umešala prste i uticala na izbor laureata.

Kada govorimo pravosuđu i korupciji, taj odnos se može posmatrati kroz značajnu ulogu pravosuđa u suzbijanju korupcije, ali i kroz pojavu korupcije u samom pravosuđu. To je jedan od najopasnijih vidova korupcije koji se ogleda i u donošenju odluka pod pritiskom i rezultira donošenjem nezakonitih odluka.

Nažalost, još uvek ima onih koji su zloupotrebljavali pravosudnu ili tužilačku funkciju ili koji zbog biranja partijski podobnog kadra nisu u stanju da uspešno obavljaju svoje sudijske ili tužilačke funkcije. Osim što se narušavaju kodeksi sudijske etike, njihove nezakonite odluke urušavaju i pravosuđe, pa samim tim i našu državu.

Pravosuđe je važan borac protiv korupcije, koji uspostavlja i garantuje pravni poredak u državi. Sudovi moraju biti nepristrasni, nezavisni i efikasni i samo će tako imati autoritet koji će kod građana probuditi poverenje u sudstvo.

Meni je žao što danas ne raspravljamo o kandidatima za predsednike sudova, ali sa druge strane, možda je i bolje, jer ko zna šta bismo sve čuli o tim kandidatima, s obzirom na to kakve zamerke smo imali prilike da čujemo na Odboru za pravosuđe.

Jasno vam je da ću reći da bi bilo dobro da se pažljivije sprovode konkursi kada su kandidati za predsednike sudova u pitanju, jer pored stručnosti i ostalih uslova, jako je važna dostojnost za obavljanje te funkcije.

Takođe, postavlja se pitanje šta je sa poštovanjem pravila o apolitičnosti koje važi za sudije i tužioce, a Visoki savet sudstva nam je predložio jednog člana jednog odbora DS. Da ne govorim o osnovanim sumnjama da su neki kandidati povezani sa krivičnim delima koja podrazumevaju zloupotrebe njihovih funkcija.

Očigledno je da su napravljeni propusti, namerno ili ne namerno ja u to ne želim da ulazim, ali budite sigurni da narodni poslanici rade svoj posao i prate kakvi su predloženi kandidati. O tim kandidatima će se diskutovati kada dođe na dnevni red i odluka o izboru 74 predsednika suda.

Zbog toga se i desio peh da na sednici Odbora za pravosuđe, kada je odbijen kompletan predlog Visokog saveta sudstva, upravo peh Visokog saveta sudstva za izbor predsednika 74 suda.

Ne smemo da dozvolimo da se više provlače kandidati koji ne ispunjavaju uslove, koji ne zaslužuju ili nisu dostojni vršenja sudijske funkcije.

S druge strane, kako možemo da posmatramo to vraćanje kompletnog predloga? Vraćanje kompletnog predloga je sve kandidate dovelo u vrlo nezgodan položaj u smislu preispitivanja njihove stručnosti i drugih osobina, a ja verujem da taj predlog sadrži i neke dobre kandidate.

Ovakvom odlukom Odbor za pravosuđe pokazao je da želi da sačuva i integritet Visokog saveta sudstva, osim toga što smo svi dužni da čuvamo integritet Narodne skupštine, jer bi se na sednici desio određeni broj osporavanja, što bi stvorilo lošu sliku o čitavom postupku izbora predsednika sudova. Ponavljam, radi se o izboru predsednika sudova.

Naše pravosuđe zaslužuje kvalitetne kandidate, stručne kandidate i bez straha da će u bilo kom trenutku biti pod uticajem bilo koje političke partije. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ne.
Onda prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika prijavljenih za reč.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Zaista je važno da i sudstvo i tužilaštvo osvežimo sa neophodnim stručnjacima kako bi u punom kapacitetu krenuli da se obračunavaju sa organizovanim kriminalom, jer je to pošast koja kao rak razjeda celokupno naše društvo. Ohrabruje činjenica da je i Visoki savet sudstva i svi ostali da su predložili ljude koji imaju i snage i mladosti i kredibiliteta da pokrenu neke procese.

Naravno, mi smo saglasni sa kandidatima koji su predloženi za javne tužioce ili pomoćnike javnih tužioca koji dolaze iz Novog Pazara. Smatramo da su dosadašnjom svojom karijerom pokazali da imaju dovoljno i kredibiliteta i da se jednostavno zasluženo nalaze na ovim predloženim mestima. Izražavam nadu da će u budućnosti imati dovoljno snage sa ovako ojačanim pozicijama da pokrenu neke procese koji su neophodni kako bi to društvo zaista se pokrenulo u onom pravcu, pravcu suzbijanja organizovanog kriminala, kojem smo, nažalost, izloženi prethodnih decenija u najvećoj meri.

Vrlo često taj organizovani kriminal je imao svoje poluge i u organima sudstva i u organima tužilaštva.

Naravno, kada govorimo o organizovanom kriminalu, onda postoje kod nas dva najizraženija vida tog organizovanog kriminala. Jedan je klasični, koji dolazi od strane vrlo ozbiljnih i vrlo dobro organizovanih kriminalnih grupa. Drugi je onaj koji taj organizovani kriminal vrši kroz javne institucije.

Zaista je sramotno što ni danas, posle možda više od 15 godina, nikada nijedno tužilaštvo nije procesuiralo preko 20 miliona otuđenja iz budžeta Novog Pazara koji je napravio tadašnji gradonačelnik Sulejman Ugljanin. Za to su napravljeni izveštaji, za to postoje dokazi. To je ono što se govorilo o milionima pojedenih ćevapa, o izuzetim stanovima iz opštinskog vlasništva i mnogo čega drugoga. Nikada se tužilaštvo nije pozabavilo ovakvom proneverom.

To je nešto što je trebalo uraditi i to je nešto što je ostalo crna mrlja, kada je u pitanju rad tužilaštva u Republici Srbiji.

Isto tako, ovaj najnoviji primer iz Tutina, kada opštinska vlast, bez ikakvih procedura, bez ikakvih mogućih zakonitih postupaka prodaje deo opštinskog vlasništva koji je bio kulturni centar, odnosno Dom kulture. To je zaista nešto što je nečuveno. I to prodaje mimo procedura, maltene tajno, izvan bilo kakvog konkursa, vrlo sumnjivim kupcima. To je za nas jedan od najozbiljnijih organizovanih kriminala koji se dešavaju u Republici Srbiji, a posebno u našem okruženju, tj. u Sandžaku.

Ako smo propustili priliku da se procesuira taj manjak iz budžeta Novog Pazara koji je gospodin Ugljanin napravio kada je bio gradonačelnik, ne smemo propustiti priliku da se obračunamo sa tom kriminalnom organizacijom koja je na vlasti u Tutinu, koja budzašto prodaje opštinsku imovinu i koja deo kulturnog centra, odnosno Doma kulture prodaje bez ikakvih legalnih tokova, onako više mimo bilo kakvih procedura i koja za to uzima određena sredstva.

Inače, taj grad je, prema izveštajima notara koji smo dobili od notara, jedan od gradova u okruženju koji je iz opštinskog vlasništva izuzeo najveći deo građevinskog zemljišta i prodao ga je raznim subjektima kako bi jednostavno nadomestio sve ono što je manjak u budžetu, a taj manjak upravo nastao je ili nastaje na taj način što se budžet ili javna sredstva građana crpe radi ličnih interesa onih koji čine vlast u ovom gradu.

Tužilaštvo se mora pokrenuti, moraju se pokrenuti procesi i samo na taj način će se vratiti poverenje građana u naše tužilaštvo, u sudske organe, a sve dok se to ne desi mi ćemo i dalje imati problem da ubedimo građane da i sudstvo i tužilaštvo jesu nezavisno i da sudstvo i tužilaštvo rade na dobrobit građana. Ovde nije reč o pojedinačnom kriminalu, ovde je reč da neko zloupotrebljava javne resurse, javne funkcije i od građana Republike Srbije i od građana Tutina oduzima ono što je njihovo pravo, pa makar to bio i Dom kulture ili Kulturni centar.

Ovde apelujem i pozivam tužilaštvo, zaista, da pokaže da su nezavisni i da pokaže da je ovo nešto što mora biti procesuirano, inače sve ove promene, sve ovo što radimo ovih dana, što mi, opet kažem, u nadi da će se promeniti, da će se te sprege između tužilaštva, pojedinih delova tužilaštva i lokalnih vladajućih tajkuna i šerifa promeniti, daćemo podršku svim ovim predlozima koji su na dnevnom redu. Hvala.