Hvala, gospodine Jojiću.
Pravo na repliku, Petar Petrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, pošto je više puta od strane više učesnika u diskusiju pomenut Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu, moja je obaveza i kao predlagač jedne od tačaka dnevnog reda ovde, i po tom osnovu, gospodine predsedavajući, vi ste morali da mi date reč, a ne da mi date samo repliku, da ukažem na neke stvari.

Vrlo mi je simptomatično da neke uvažene kolege danas imaju sasvim drugo mišljenje u odnosu na mišljenje koje su imali pre nekoliko dana kada su učestvovali u radu Odbora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu. Da napomenem zbog javnosti, odluka je doneta jednoglasno, za nju su glasali neke moje uvažene kolege koje danas imaju suprotno mišljenje. Odluka je doneta tako da se uputi dopis Visokom savetu sudstva da preispita svoju odluku o predlozima za izbor predsednika osnovnih sudova i prekršajnih sudova u Republici Srbiji i Visoki savet sudstva i da eventualno povuče svoj predlog koji je uputio Narodnoj skupštini.

Prema tome, Visoki savet sudstva može u preispitivanju postupajući po dopisu Odbora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu, da povuče taj predlog, što je bio i zaključak Odbora ili eventualno da ostane pri svom predlogu i da ga vrati Narodnoj skupštini.

Međutim, ono što je vrlo bitno, a to je da ne treba da danas razgovaramo o tome. Ja gospodine predsedavajući, koristim priliku da vas upozorim i da vas upoznam, pogledajte šta je tačka dnevnog reda danas. Nije tačka dnevnog reda stanje u srpskom pravosuđu ili u srpskom tužilaštvu.

Na dnevnom redu su predlozi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca za izbor sudija, u Osnovnim sudovima i Privrednim sudovima, Prekršajnim sudovima i za zamenike osnovnih tužilaca u nekoliko osnovnih tužilaštava.

Ja nisam čuo u diskusijama da je bilo ko osporio rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da nije postupio u skladu sa zakonom koji mu daje pravo, a to je Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca, kao i Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu, a takođe, postoji i Ustav Republike Srbije koji tačno predviđa postupak i način predlaganja sudija i ko vrši izbor sudija na prvu sudijsku funkciju.

Prema tome, još jednom da zaključim, nemojmo da menjamo stavove i mišljenja od danas do sutra, zato što je neko negde u nekim novinama napisao ovo ili ono. Ja moram da kažem da su mene startovali da upotrebim taj izraz, mnogi novinari iz mnogo redakcija, naročito iz Beograda i to oni koji jedva čekaju da napišu nešto loše o ovoj vlasti, o ovoj vladi itd, da komentarišem odluku Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nije moje da je komentarišem. Moje je da je sprovodim kao predsednik i ja sam to i uradio i poslao dopis onome kome je trebalo da bude upućeno.

Šta će Visoki savet sudstva odlučiti, to će odlučiti većina u Visokom savetu sudstva. Prema tome, poštovane i uvažene kolege, poštujemo neku proceduru, poštujemo Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, poštujmo postojeći Ustav i postojeće zakone koji regulišu ovu oblast u javnom životu države Srbije. Kada sve to uradimo vrlo brzo ćemo završiti ovu sednicu. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Petroviću.
Pravo na repliku ima doktor Aleksandar Martinović.
Izvolite.
( Nataša Sp. Jovanović: Nama je cilj da raspravljamo i dalje.)

Dobro, završićemo. Dužan sam da kažem nešto vezano za ovo što je rekao gospodin Petrović.

Završićemo kad završimo, bez brige.

Završićemo. Evo, sada je već govorio Đorđe Komlenski, on je deveti na spisku od 24 govornika, stići ćemo.

Ovo što je rekao gospodin Petrović je potpuno tačno. Dakle, Odbor je zaista doneo odluku ovakvu kakvu je doneo i to jednoglasno.

Mi smo u stvari bili pred dilemom i na Odboru su se postavljala ta pitanja, da li da idemo na sednicu Skupštine sa tim predlogom, pa da onda narodni poslanici koji smatraju da ima razloga za osporavanje, osporavaju pojedine kandidate ili pak da se taj predlog Visokog saveta sudstva povuče iz procedure i da se Visokom savetu sudstva, da kažem, predloži, odnosno preporuči da raspiše novi konkurs i da predloži nove kandidate za predsednike sudova.

Najgore od svega, po mom mišljenju je da dođemo u situaciju da budemo kao dva ovna na brvnu i da sad budemo tvrdoglavi i mi i narodni poslanici i ljudi iz Visokog saveta sudstva i da kažemo, apsolutno smo u pravu mi ili apsolutno su u pravu ovi drugi. Mi ćemo ponovo da ponovimo isti predlog, a vi probajte da ga ne usvojite itd. Mislim da nam takva situacija ne treba.

Zašto je Odbor doneo odluku da se povuče iz procedure Predlog za predsednike Osnovnih i Prekršajnih sudova.

Mogli smo mi da usvojimo taj Predlog na Odboru i da on dođe na plenum, ali šta bi se onda desilo. Onda bi narodni poslanici koji imaju dovoljno dokaza da određeni kandidati ne treba da budu izabrani za predsednike sudova. Došli bi u situaciju da čitamo ovde te dokaze. Zamislite da sada ja kao narodni poslanik čitam ime sudije tog i tog suda koja je na merama Bezbedonosno informativne agencije, merama tajnog nadzora, da čitam njen broj telefona u kojim ugostiteljskim objektima se sastajala itd, u jednom, drugom, petom slučaju, itd.

To bi dovelo VSS, to bi dovelo Ministarstvo pravde, to bi dovelo i nas kao narodne poslanike u jednu krajnje neprijatnu situaciju i zato smo se opredelili za jedno elegantnije rešenje, da se predlog vrati VSS, neka ga preispitaju.

Ja znam da je to dugačka i komplikovana procedura, ali bolje i to nego da imamo loše i nekvalitetne predsednike sudova, i da se predlože novi kandidati za predsednike sudova, pa kada dođe vreme, izabraćemo te predsednike sudova i ništa loše se neće desiti.

Ovo što je predloženo u jednom broju slučajeva, jednostavno ne može da prođe.

Vi kada dovedete u situaciju narodnog poslanika da mora na plenarnoj sednici Narodne skupštine da osporava nekog kandidata, a pogotovu kandidata predsednika suda, ja ne mogu samo da kažem paušalno, ustao sam i paušalno kažem – osporavam kandidata tog i tog. Moram da navedem neki razlog, savest me na to obavezuje. Građani to od mene očekuju. Sudije tog suda od mene to očekuju. Kada kažem, od mene, ne od mene lično, nego od bilo kog narodnog poslanika i onda bi morao da čitam pikanterije koje su krajnje neprijatne.

Zbog toga bi bilo dobro da VSS uvaži preporuku Odbora za pravosuđe, da nanovo sprovede izbor, odnosno predlaganje kandidata za predsednike sudova, ali ovog puta, mora da bude uključen jedan element na koji je ukazao i gospodin Jojić, a to je bezbednosna provera.

Ne može neko da bude predsednik suda, a da je na merama tajnog nadzora i snimanja razgovora, a ti razgovori pokažu da se on svakoga dana sastaje sa predstavnicima određenih kriminalnih krugova, od njih uzima novac i obećava presude kakve kriminalcima odgovaraju. Takve stvari ne mogu da se tolerišu.

Drugo, morate da vodite računa, ne može niko da bude predložen, a da je član bilo koje stranke, pa čak i stranke kojoj ja pripadam, a pogotovo ne stranke koja nas je i dovela u situaciju da imamo vrlo tešku situaciju u pravosuđu.

Dakle, to su sve stvari koje su vrlo ozbiljne i o kojima i te kako treba voditi računa. Nije ovo sada situacija u kojoj je bilo ko dobio nešto ili bilo ko šta izgubio.

Mislim da smo svi nešto dobili, da smo svi nešto iz ove situacije naučili. Ako ništa drugo, naučili smo da Narodna skupština nije puki protočni bojler bilo čega, pa ni predloga koji dolaze iz VSS i da je sve podložno kontroli, kritici, argumentovanoj i zasnovanoj na dokazima.

Hvala dr Martinoviću.
Đorđe Komlenski, ima pravo na repliku.

Zahvaljujem predsedavajući.

Čini mi se da ipak kolega Petrović nije razumeo deo diskusije ili je mislio na nekog drugog.

Ja samo želim da podvučem jednu stvar. Moj je stav sa sednice Odbora i danas kada je u pitanju odluka koja je doneta na Odboru se nije promenio ni za milimetar i identičan je onome što je bilo na sednici Odbora, tako da, bilo bi zanimljivo čuti ko je to promenio stav, ali nije to toliko ni važno.

Sledeća stvar, ne znam zašto bih sada ja ovde čitao imena i prezimena svih kandidata i pozdravljao njihov izbor, ja se sa tim potpuno slažem.

Ali, nije posao Narodne skupštine da ove ljude izabere na funkcije zamenika tužilaca i sudija i time je rešena stvar. Neće samo od toga biti bolje građanima Srbije i neće samo zbog toga pravosuđe u Srbiji funkcionisati bolje.

Mi smo ovde dužni da se staramo i o mreži sudova, mi smo ovde dužni da se staramo i o uslovima u kojima će ti ljudi da rade, kako će se pratiti i obezbediti njihovo dodatno obrazovanje, kako će se pratiti njihov napredak, kako će ići njihovo karijerno napredovanje i to upravo daje meni za pravo da prokomentarišem da sam zaista apsolutno ubeđen da je mreža sudova koja je važila do 2010. godine, opštinskih i okružnih i Vrhovnog suda, bila daleko bolja, kvalitetnija, efikasnija i funkcionalnija, kada su građani Republike Srbije u pitanju, nego ovo što imamo i posle ove sanacije katastrofalne reforme iz 2010. godine.

Uopšte ne vidim da je uvođenje Višeg suda razrešilo probleme i ubrzalo funkcionisanje pravde u Republici Srbiji.

Isto tako, ne vidim ni potrebu da su se u mnogim mestima gde su postojali opštinski sudovi danas više ne postoje. Država Srbija mora da bude dostupna u svakom mestu i mislim da je ta mreža koja je građena decenijama, birana decenijama, bila daleko kvalitetnija od ovoga i što danas imamo.

Ne znači da sam ja u pravu, ali da je vreme za jednu ozbiljnu analizu posle 10 godina – jeste. Vreme je i za analizu da li nam je, šta nam je dobro donela ili loše donela tužilačka istraga? I o tome treba da se povede analiza. Da li je bilo bolje dok su bile istražne sudije ili nije bilo bolje?

Ako je ovo korak napred, treba da napravite analizu šta je sledeći korak koji se tim ljudima treba obezbediti? Ne vidim šta je sporno u tom predložiti da se uz sve ovo mora obezbediti i tonsko snimanje svih suđenja, ali obezbediti i drugi uslovi da sudije rade i tužioci rade svoj posao bez opterećenja koje im utiče na kvalitet rada, ne na njihov napor, nego na kvalitet rada.

Znači, više sudijskih pomoćnika, više tužilačkih pomoćnika, više saradnika sudijskih, više tužilačkih saradnika, neće doneti nikakvu štetu, ni budžetu, ni državi Srbiji, doprineće samo da u što više predmeta za kraće vreme dođemo do pravednijih i pravičnijih sudskih odluka.

Hvala.

Hvala, gospodine Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Pravo na repliku.
Izvolite.

Dame i gospodo, ponovo podržavam gospodina Aleksandra Martinovića. Ovo je revolucionarni i radikalni potez da se prvi put ova Skupština suprotstavi birokratiji, korupciji i kriminalu, jer ako se ovo ne bude sprovelo pravosuđe ide dole i pada na kolena. Dozvolićemo da sami sebe biraju, ali da nema niko, ta grupica u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ona će da drži u rukama ceo sistem, a to je najvažniji državni resor koji državu mora da štiti. Međutim, mi smo dozvolili od 2000. godine, da nam stranački kadrovi dolaze u pravosuđe, da među njima ima, pre svega, i izdajnika, ima kriminalaca, ima korumpiranih ljudi.

U Evropi, u običnom Vladinom resoru i čak i u drugim resorima ne može da uđe čistačica dok za nju ne bude izvršena bezbednosna provera. Za svakog nosioca pravosudnih funkcija mora biti vršena bezbednosna procena i nema druge. Ovo je prvi put.

Pozdravljam, skidam kapu što je najzad Narodna skupština rešila da ovo pitanje vrati nazad, a gospodo povucite taj predlog i dajte kandidate koji imaju integritet i dostojnost i neka ga biraju narodni poslanici.

Još bih se samo osvrnuo na ovo što je uvaženi Komlenski istakao. On je govorio, između ostalog, o tužilačkoj istrazi. To je najveći problem i najveće zlo koje je u Zakoniku o krivičnom postupku uneto kao institucija, amerikanizacija. Nama ne treba njihovo pravo, kontinentalno pravo imamo.

Imali smo dobar Zakon o krivičnom postupku, sad imamo takvu situaciju da tužioci sada mimo, nezakonito, zaključuju sporazume sa advokatima. Da li će onaj ko je činio krivično delo, gde je predviđena kazna i do pet i do 10 godina, da advokat u ime svoje stranke, zaključuje sporazum sa javnim tužiocem? Sada ti isti imaju mogućnost za svaku godinu kada se odloži izdržavanje kazne zatvora da uzmu i po 5.000 evra.