Hvala, gospodine Jojiću.
Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, iskoristio bi ovu priliku da predsedniku Srpske radikalne stranke, profesoru doktoru Vojislavu Šešelju i svim članovima Srpske radikalne stranke čestitam današnju slavu Sveta Tri Jararha, možda ima ovde nekih koji nisu članovi Srpske radikalne stranke ali se tako osećaju.

Sada da govorim ono što jeste na dnevnom redu, a to je razrešenje određenih nosilaca pravosudnih funkcija i izbor onih koji se prvi put biraju.

Mi personalno nećemo ni osporavati, zapravo ja, kao poslanik Srpske radikalne stranke, personalno nećemo osporavati, ni posebno isticati kandidate, pre svega ove koji će biti u narednom periodu nosioci pravosudnih funkcija, ali ćemo govoriti o nekim pojavama koje i te kako prate ovu aktivnost.

Moram da vas podsetim da postoje dve vrste pravde. Jedna je Božija. O njoj danas neću ništa. Druga je narodna ili ljudska. Ona zapravo i jeste tema, a nosioci ili ljudi koji omogućavaju tu pravdu na osnovu Ustava i Zakona su upravo nosioci pravosudnih funkcija, i o tome ćemo malo da govorimo.

Ima ovde jedna pojava koja mene pomalo začuđuje, sada već vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda po treći put, ako se ne varam, bio je jednom i pre izbora na mestu predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a ja sam ga video ovde u parlamentu samo jednom i to, ako se ne varam, kada je novoizabrani predsednik Republike polagao zakletvu.

Mislim da je nepoštovanje Narodne skupštine da predsednik Vrhovnog kasacionog suda nijednom nije došao da obrazlaže neke odluke koje predlaže Visoki savet sudstva, tim pre što se zna da je on i predsednik po funkciji tog organa.

Šta bih ja mogao da zamerim vama, članovima Visokog saveta sudstva s pravom? Samo bih jednu stvar upozorio. Ako neko među vama, ne mislim samo na članove Visokog saveta sudstva nego i Državnog veća tužilaca, bio na onoj proslavi rođendana tužioca u hotelu „Šumadija“ kad je pitanje da li je račun plaćen ili nije? Kad je u pitanju ko se tamo nalazio? Taj tužilac je svoju karijeru započeo u Kraljevu, pa se zna da su bili neki ljudi osumnjičeni i zna se da je to područje u Srbiji veoma poznato po ilegalnom, odnosno, svaki promet opijata je ilegalan, naravno, ako to nije na neki drugi način rešeno. Mislim da mi nećemo tražiti nikakav izuzetak, ali mislim da bi takvi ljudi sami trebali da se izuzmu od nekih stvari.

Šta je ono što suštinski zameramo članovima Visokog saveta sudstva, pa i vama, gospodine Jovičiću? Što vam je blaga ta borba za razvoj pravosuđa u Srbiji.

Vi imate velike nadležnosti, i na osnovu Ustava i na osnovu Zakona, i to se ne odnosi samo lično na vas, nego i na ministra pravde, koji je po funkciji član predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i izabranih članova Visokog saveta sudstva. Ja sam o tome više puta govorio, odavno traje razvlašćivanje jedne grane vlasti, odnosno, sudske grane vlasti.

Kada sam rekao da postoje te neke dve vrste pravde svašta bi bilo da ne postoje sudski organi koji to vrlo često realizuju i rešavaju.

Šta reći o ovoj odluci, odnosno Predlogu Odbora za pravosuđe? Lično mislim da tamo nisu samo ta tri kandidata, možda je tu i jedan od članova Odbora i predsednik Poslaničke grupe Srpske napredne stranke, samo sam naveo kao primer, tamo ih ima više, bar po našim saznanjima, postoji jedan kandidat za predsednika suda koji je uz pomoć drugog kolege dozvolio da sudski troškovi koje je on trebao da plati su zastareli. I zato mi smatramo da je dosadašnji, odnosno, u nešto ranijem periodu izbor nosilaca pravosudnih funkcija bio najbolji, ne da je bio bolji, nego do sada što smo imali ponuđeno to je bilo najbolje rešenje.

Ne treba smetnuti sa uma činjenicu da skoro iz svih mesta ili iz većeg broja mesta postoje narodni poslanici kojima je lakše da saznaju i to se saznaje kroz vreme, a vi ako formirate neku komisiju u Visokom savetu sudstva da ode ili na osnovu izveštaja o radu predsednika sudova ili sudova, možda baš u tom momentu kad oni budu to otišli da provere, ustanovićete da je stanje u redu i to da uradite sa najboljom namerom, tu nemamo šta da zamerimo, ali kroz vreme se sve sazna, sve negativnosti, kao i dobre strane i ono što je dobro.

Ovde je možda, ja mislim da je kolega Neđo Jovanović o tome govorio, da je ono što je osporeno, i naravno kolega Petar Jojić, nije trebalo izvršiti izbor tih predloženih kandidata, ali određen broj koji je prošao proceduru kod Visokog saveta pravosuđa su trebali da budu izabrani za predsednike sudova.

U sudu vlada malo i nesigurnosti zbog toga. Ja sam govorio, i to je moje legitimno pravo, ne mora uopšte ovako da bude, mi uskoro imamo izbore, u izbornim radnjama može da bude i određenih nedozvoljenih, odnosno protivzakonitih radnji. U nekim slučajevima će trebati sud da interveniše. Mislim da će sudije tu da budu, kao što su i uvek, ne svi, nego jedan deo sudija, a i predsednika sudova gledati malo blagonaklono u odnosu na vladajuću stranku. To nije slučaj sad, uvek je to tako bilo.

To ništa nije sporno i zbog toga je trebalo tamo gde je situacija potpuno čista i jasna izvršiti taj izbor, a u drugim slučajevima, ono što je osporeno, to nije trebalo ni birati. To je sasvim normalno. Ja tu ne vidim nikakav problem. To nije uopšte loš predlog bio Odbora za pravosuđe. Ja sam član tog Odbora. Nisam bio na toj sednici. Predlog da se određene sudije, odnosno predsednici sudova ne izaberu je sasvim u redu.

Šta bi još trebalo da se vidi? Neko je rekao da je sad sistem pravosuđa mnogo efikasniji nego ranije. Ima toga. Vodi se jedna pozitivnija selekcija, ali ima i nešto drugo, da su sudski troškovi poprilično visoki, pa onda mnoge oštećene strane, mnogi oštećeni građani Srbije uopšte se i ne upuštaju da zatraže pravdu. To možda nije jednostavna stvar, ali bi trebalo imati to u vidu i naći nešto što je… Nikad apsolutna pravda i zadovoljeni svi ne mogu biti, ali trebalo bi da se teži ka tome da to bude jedna bolja situacija.

Šta ovde imamo? Ukupno ih je negde oko 70, kako i gospodin Jovičić reče. Sedamdeset sudija se bira u četiri grupe. Šta sam ja ovde uočio? Ovo gde se biraju sudije u Privrednom sudu, 22 kandidata, njihova prosečna starosna dob je između 40 i 45 godina. U nekim zemljama, i oni se biraju, imaju sudije osnovnog suda, za sudije u osnovnom sudu, u nekim zemljama sa tim brojem godina postaje se i sudija vrhovnog ili adekvatnog suda u tim drugim zemljama.

Ubrzano može da napreduje neko ko pohađa Pravosudnu akademiju. Imamo mnogo i dokaza i informacija da na Pravosudnu akademiju, i o tome je neko govorio, uglavnom se upisuju srodnici već do sada nosilaca pravosudnih ili tužilačkih funkcija. To nije dobro i uglavnom se imenuju za sudije u unutrašnjosti, a to je sve izvan Beograda, pa da kažem i Novog Sada. Imenuju se oni koji su dugi niz godina, 10, čak i 15 godina bili saradnici u sudu, a u Beogradu ima mnogo više onih koji su završavali Pravosudnu akademiju ili su polaznici na toj akademiji.

Mi imamo sada, Bogu hvala, vrlo talentovane i mlade stručnjake u oblasti prava i to možemo da zanavljamo, ali ovde postoji jedan problem i o tome je govorilo više kolega, zbog zloupotrebe. Sudijska funkcija je stalna, i to se ne može dovoditi u pitanje, ali postoje nosioci pravosudnih funkcija koji svoje položaje zloupotrebljavaju i tu bi i Visoki savet sudstva morao da interveniše, odmah da reaguje da se to otkloni.

Malo je za mene bilo iznenađujuće. Jedan od kolega je rekao – zatekli smo pravosuđe u katastrofalnom stanju i onda smo mi počeli da rešavamo te probleme. Da je to neko rekao iz SNS, ja bih to razumeo, ali to je rekao iz jedne političke stranke koja je vlast u Srbiji od 2000. godine. mislim da je to malo nekorektno i zamajavanje javnosti. Hvala vam.

Hvala.

(Petar Jojić: Replika!)

Gospodine Jojiću, pa nemate pravo na repliku na izlaganje kolege iz iste poslaničke grupe.

Biće prilike. Sada će govoriti narodni poslanik Veroljub Arsić, pa pretpostavljam da će biti prilike.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedna od rasprava gde mnogi državni organi dokazuju svoj kapacitet, a mi kao društvo pokazujemo i dokazujemo na kom razvoju demokratije se nalazimo.

Od kada je počela reforma pravosuđa u Republici Srbiji, uvek se postavlja jedno pitanje, odnosno neko želi da postavi jedno pitanje, a to je da li je starije kokoška ili jaje. Mislim da je to pogrešna pretpostavka uopšte. Zašto? Valjda su u tim organima koji predlažu kandidate za sudije i zamenike tužilaca i tužioce pravnici, pa su nešto i o demokratiji učili bar na fakultetu. Ne mogu da budu dobri ni sudije, ni tužioci ako bar neka osnovna prava demokratije ne znaju. Znači, ovde sede predstavnici građana i nose suverenitet građana koji su glasali na nekim izborima. Nema veze koja je to politička stranka.

Sada, odluke koje donosi i Državno veće tužilaca i Vrhovni savet sudstva, ko je njima dao to ovlašćenje? Ko je vama dao ovlašćenje da predlažete Narodnoj skupštini kandidate za sudijske ili javnotužilačke funkcije? Ova Narodna skupština. Deo suvereniteta smo preneli na vas, s tim da ako narodni poslanik koji glasa za loš zakon odgovara za to pred građanima na narednim izborima, ja postavljam pitanje, ako dobijemo loše kandidate, kome vi odgovarate? Pa, nama. Da rešimo dilemu ko je stariji, kokoška ili jaje.

Kada bilo koji narodni poslanik se izjašnjava o sudiji ili kandidatu za nosioce javnotužilačke funkcije, glasa za njegov izbor i on bude izabran, šta se dešava sa suverenitetom građana? Narodni poslanik je to preneo na tužioca i sudiju. Tako je valjda od Francuske buržoaske revolucije. A to da neki tužioci pokušavaju Srbiju da vrate u vreme Al Kakponea i Lakija Lućijana, o tome ćemo malo kasnije.

Postavljam pitanje ne samo izbora, nego zašto se ovde i ne nalaze predlozi za razrešenje, jer sam sit raznih organizacija čiji je legitimitet jedino da konkurišu kod stranih ambasada za dobijanje novca za projekte koje niko ne čita i koji, da izvinite, govore tako loše o svojoj zemlji, da postavljam pitanje da li su došli sa neke druge planete? Kakvo vaspitanje imaju iz kuće, iz porodice odakle su potekli i u kakvom društvu žele da žive i da to društvo povere kasnije svojoj deci, o tome ćemo malo kasnije.

Znači, neke stvari smo raščistili.

E sada, jako je ružno ovo što sam čuo i od kolege Martinovića, ja se ne slažem da je data fer ponuda. Jeste fer, ali ne prema narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini. Trebalo je da bude debata o svim kandidatima koje ste predložili za predsednike sudova, pa da vidim, ucenite, stavite ponovo to na listu ovde, pa ponovo ćemo isto da pričamo o njima i pričaćemo stalno onu istinu kakve ste nam kandidate predložili. Tražićemo odgovore zašto ste takve predložili, pa će to naravno u nekom periodu da bude i preispitivanje šta vi kao funkcioneri, kojima smo mi poverili jedan deo našeg suvereniteta, radite kad nam predlažete takve kandidate.

Isto tako, pa nije sudija „sveta krava“. Stalno se kroz društvo provlači nešto da kada god komentarišete neku sudsku presudu koja je pravosnažna, konačna, obavezujuća, ne smete da je komentarišete. Ne sme dok se vodi postupak, to je pritisak na sud, ali imam pravo da komentarišem kada je konačna, da tražim pitanja, odgovore, da vas pitam šta radite sa sudijom koji ne radi svoj posao kako treba. Pa, neka me neko ubedi da ne mogu da komentarišem presudu sudije Majića, onu sramnu presudu. Ima ih nekoliko.

Sada postavljam pitanje, šta je to diskreciono opravo i nezavisnost i samostalnost sudije? Sudija sudi u okvirima koje je poverio Ustav i koje smo mi postavili kao narodni poslanici kroz zakon. Sudija može samo u tim okvirima da sudi. Šta je diskreciono pravo? Kome će dokazu više da poveruje, kome će svedoku više da poveruje? Ako se krivica utvrdi, da uzme olakšavajuće, otežavajuće okolnosti da izrekne presudu, ali ne može kada se utvrdi krivica da bude oslobođen. Ne može. Mora da se odgovara.

Sada ja pitam, šta je sa tim sudijama? Evo, pričamo, usta su puna celom društvu, celom tom nevladinom sektoru, svim tim građanskim, predstavnicima civilnog društva, nezavisnosti sudije i tužilaca, pa postavljam pitanje, da li smo mi nekog sudiju i tužioca smenili? U poslednjih deset godina da li je neko smenjen? Zaista bih voleo. To jedino ako je počinio neko krivično delo koje nije vezano za tužilačku funkciju.

Postavljam pitanje, kako vi cenite rad tih sudija koji su izabrani? Znate šta, građani, svako od nas očekuje da živi u društvu u kome je bezbedan i ravnopravan. Pravo kao nauka je valjda stvoreno da se ljudi ne svađaju, ne tuku i ne ubijaju, nego da budu ravnopravni. Ko garantuje za tu ravnopravnost? S jedne strane država, s druge strane sudovi, država kroz organe javnog reda i mira i tužioci, pa ćemo stalno pod nekim izgovorom da je potrebna samostalnost i nezavisnost, a jeste potrebna, da urušavamo čitav sistem. Pod izgovorima, ne opravdanim razlozima.

I ovo što je bilo sada sa izborom kandidata za predsednike sudova, šta potvrđuje? Zakoni su dobri, ali kao društvo, kao sistem nismo tome dorasli. To nije sramota. Jeste sramota i Narodne skupštine, ali i svakoga ko je u tome učestvovao i dao glas da to bude predloženo u Narodnoj skupštini, da kandidat za predsednika suda bude na posebnim merama. Znate i sami, pravnik ste, koje su to procedure potrebne da budete na tim merama i da se neko pravi da o tome niko ništa ne zna. Ma, nije moguće. To jednostavno nije moguće.

Znači, od vas očekujemo, kao što mi odgovaramo pred našim građanima, tako i očekujemo da i vi za ono što radite odgovarate građanima kroz rad u Narodnoj skupštini i ne možete drugačije.

Možemo da pričamo o nezavisnosti i samostalnosti. Hajde sada da pričamo o Filipu Koraću. Evo, tamo neki zamenik ili tužilac odustao je od krivičnog gonjenja osvedočenog ubice, kriminalca, švercera droge.

Da li se desilo nešto tom zameniku? Ugrožena pretpostavka nevinosti. Ma nemoj. Koliko godina je raspisana poternica za njim? Ako je nevin, što onda nije dostupan našim organima? Što se krije? Znači, to je logika čoveka sa osnovnom školom – ako si nevin, što bežiš? Ne treba da ima fakultet, ne treba da ima pravni fakultet.

Drugo pitanje, ako si pošten, odakle ti pare da se toliko kriješ? Onda dolazi do normalnog, logičnog zakona poljoprivrednog proizvođača sa osnovnom školom, da je platio tužioca koji je vodio postupak protiv njega. Onda pokazujemo jednu ružnu sliku o radu naše države i naših državnih organa, bez obzira da li su oni u izvršnoj vlasti, da li su nezavisni, da li su samostalni, da li su sve to. Ispada da policija hapsi samo one koji ukradu kokošku, koji ukradu jaje. Nije tako. Nije tako, ali ko odlučuje ko će da bude uhapšen? Pa tužilac, ne policija. Policija može da privede na informativni razgovor, da odredi zadržavanje u trajanju od 48 sati, tužilac je taj koji određuje mere pritvora, odnosno hapšenje. On sprovodi istragu, traži od policije da mu pribavlja i dostavlja dokaze.

Ako nije sposoban za tako nešto, nemoj da se bavi tim poslom. Ako nisi hrabar da uhapsiš Filipa Koraća, nemoj da se baviš tim poslom. Nisi za to. Budi advokat pa ga brani, poštenije je, a ne ovako.

Znači, sva sreća što su te reforme koje su trebale da budu ustavne, odložene za neko vreme. Iskoristićemo to vreme da osnažimo kapacitete i Državnog veća tužilaca i VSS, da zaista ovde dolaze kandidati kome ne može niko da da jedan jedini ozbiljan prigovor.

Još nešto, kada su u pitanju te sudije koje krše zakon, kao što je ovaj Majić koji je puštao i teroriste, koji je oslobodio pedofila, pa zamislite vi to da on kaže: „To je opšte prihvatljivo i u skladu sa običajnim pravom populacije iz koje on dolazi, znači kod Roma“. Prvo je uvredio te Rome, to je prva stvar. Druga stvar, čekajte, jeste pravo naše građansko nastalo iz običajnog prava, ali valjda smo prevazišli prvobitnu ljudsku zajednicu. Valjda sada imamo zakone.

Šta je sa sudijom koji krši zakon? To ne može da se podvede pod diskreciono pravo. Utvrđena krivica, oslobodi okrivljenog i to je materijalna povreda zakona. Razlog za razrešenje. Ništa.

Evo, ovde imam, sedi sad ovde u poslaničkoj klupi SNS, kolega Marijan Rističević, imamo sudiju koji ne priznaje ustavnu odredbu zaštite pod imunitetom narodnog poslanika.

Što narodni poslanik kaže u ovoj sali je apsolutna nepovredivost, apsolutni imunitet, apsolutni.

Zamislite sad, kad se to prekrši, čitav jedan sistem je urušen. Znači da i narodni poslanik za davanje glasa može sutra da odgovara krivično, ne samo za izraženo mišljenje. To je isto odredba u Ustavu. Pa, kad prekršite jednu, onda šta, hapsiće nas zato što glasamo? Ne može tako.

Dosta više te priče oko nezavisnosti i samostalnosti. Ma, mi je vama ovde čuvamo. Ali, isto tako, očekujemo da radite kako treba. Očekujemo da ocenjujete te sudije i te tužioce kako treba, da kažete Narodnoj skupštini - ovaj ne radi svoj posao, stekli su se uslovi da ga pošaljemo u advokaturu ili u zatvor. Pa da vidimo.

Ja bih najviše voleo kad bih raspravljao o dva kandidata ovde u Narodnoj skupštini - o Majiću, kao sudiji i onom tužiocu koji je odustao od krivičnog gonjenja Filipa Koraća, da znamo, da saznamo konačno zašto su to radili. Jel im dao neko novac? Jel su Majiću kad je puštao šiptarske teroriste narko karteli albanski, šiptarski, davali novac da budu pušteni? Pustio je braću Mazreku. Jel dobijao donacije sa Kosova? Ubili su devojčicu od 13 godina, samo zato što je Srpkinja. Pre toga je silovana. Jel on normalan? Znači, ako je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je prekršen zakon, zašto nije više ovde kod nas, da ga uhvatimo lepo, pa da on vidi, pa posle neka ide po N1, gde god hoće, baš me briga.

Ali, dok ne bude jedan jedini sudiji, jedan jedini tužilac, ne budu odgovarali zato što ne rade svoj posao kako treba, verujte mi, nećete imati ni nezavisnost, ni samostalnost, zato što će takvi stalno da je urušavaju. Stalno. Neprestano. Oni će da je urušavaju i oni će da prave klimu u društvu da bi mogli da nastave to što rade, za novac, nažalost, ne kroz platu nego kroz neke druge donacije, od nekih drugih ljudi, da rade to što rade i da napadaju vaš rad ovde, i naš rad, takođe.

Ja se nadam da više nikada nećemo biti u situaciji da glasamo, odnosno da dođemo do toga da neki vaš predlog bude vraćen, niti da i jedan kandidat za sudiju ili nosioca pravosudne funkcije bude osporen, a da su razlozi za osporavanje ozbiljni. Ali se nadam da ćemo jednom i raspravljati o radu korumpiranih tužilaca i sudija.

Hvala, gospodine Arsiću.

Sada reč ima Nemanja Šarović.

Gospodine Šaroviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli, danas je krsna slava Sveta Tri Jerarha, pa evo i ja da čestitam pravoslavnim vernicima i srpskim radikalima koji slave. Ali, evo, ja ću čestitati, za razliku od mojih kolega, i vama, bivšim radikalima.

Neki se zahvaljuju, neki kažu da nije više njihova slava. Možda nije više vaša, ali je bila vaša devojačka, pa je ipak red čestitati.

Druga stvar, zanimljiv je, zaista, ja sam na to ukazao na prethodnoj sednici, izbor tema o kojima ćemo raspravljati. Ja bih voleo i predsedavajućeg da pitam - kada će na dnevnom redu biti zakon o ukidanju javnih izvršitelja, koji je u proceduru predala Srpska radikalna stranka, a koji je potpisima podržalo više od 100 hiljada građana Srbije?

Vi veoma dobro znate da su javni izvršitelji pijavice koje sisaju krv i deru kožu sa leđa građana Srbije svakodnevno, da su to ljudi kojima ste dozvolili da legalno otimaju milijarde, bukvalno milijarde dinara, i to je prema ovim zvaničnim izveštajima koje smo dobili.

Time što odbijate da taj zakon stavite na dnevni red da se o njemu raspravlja, vi ne pokazujete poštovanje prema poslaničkoj grupi SRS, pre svega prema građanima Srbije, a znate veoma dobro da među tih 100 hiljada ljudi ima i mnogo onih koji nisu ni glasači ni simpatizeri Srpske radikalne stranke. Veoma dobro znate da je narod ozlojeđen zbog toga što rade i zbog zuluma koji svakodnevno sprovode nad građanima Srbije, ali vi po tom osnovu apsolutno ništa ne preduzimate.

Vi ste nedavno, i to sam ubeđen pod pritiskom Srpske radikalne stranke, za dve trećine smanjili nadoknade javnim izvršiteljima. To pokazuje koliko su oni pljačkali građane Srbije. Vidite da i dalje niko ne odustaje od tog posla, što znači da su nadoknade koje uzimaju i dalje enormne i da su potpuno neopravdane.

Što se tiče ovog današnjeg dnevnog reda, ja bih pre svega voleo da ovi ljudi koji zastupaju danas ove predloge da se probude iz tog zimskog sna u koji su utonuli. Ne znam da li im je neko objasnio kakva su im prava ovde i kakve su im dužnosti? Da li vi, dame i gospodo, znate da imate mogućnost da govorite neograničeno kao predlagači ovih akata? I da li znate da ste dužni da zastupate predloge koje ste doneli i koje ste podneli Narodnoj skupštini? Da li vaše ćutanje znači da se slažete sa svim ovim optužbama koje smo čuli pre svega od poslanika vladajuće koalicije, od poslanika režima? Da li je to tačno da su sudije u Srbiji korumpirane? Da li je tačno da su lopovi? Da li je tačno da rade za tajkune? Da li je tačno da krše zakone?

Vi imate obavezu prema struci koju predstavljate, prema ljudima koji su vas birali na položaje na kojima primate ne male plate, vi imate obavezu da branite čast srpskog pravosuđa, ako srpsko pravosuđe i dalje tu čast ima. Ili recite – da, tačno je, pravosuđe je rak rana državnog sistema u Srbiji. Evo, izvršna vlast je perfektna, zakonodavna valjda još bolja, e, jedini je problem u pravosuđu, kako kažu iz vladajuće većine, jer tu sede oni koji neće da procesuiraju narko dilere, oni koji neće da donose presude u skladu sa zakonom.

Imate li vi obraza da sedite, da slušate takve optužbe i da ćutite? Da li će vas biti sramota kada se vratite među svoje kolege, od pripravnika, pa nadalje, i u Državnom veću tužilaca i u Visokom savetu sudstva? Mislite li da su vas zbog toga birali i da ste zbog toga došli ovde, da pognete glave i da ćutite?

Mene bi na vašem mestu bilo sramota. Vas, nažalost, očigledno nije.

Dajte da čujemo kada se radi o ovim zamenicima javnih tužilaca i sudijama čiji izbor predlažete, da čujemo čiji su to ljudi, da čujemo da li su to žuti tužioci i žute sudije, da čujemo da li stojite iza svojih predloga? Da li će njihovim eventualnim izborom u pravosuđu biti makar malo bolje? Da čujemo da li stojite iza svojih drugih kolega koji rade u sudovima, koji rade u tužilaštvima širom Srbije i da vidimo koliko je korumpiranih, koliko je onih koji krše zakon? Da čujemo protiv koliko ste njih podneli krivične prijave, protiv koliko njih vodite disciplinske postupke i postupke za razrešenje? Da li je to manji broj tužilaca i sudija ili oni čine većinu?

Možda su u pravu oni koji su govorili, a koji apsolutno ništa ne znaju o pravosuđu, ali ako je stanje toliko loše, ako vi zastupate kriminalce, ako zastupate one koji odbijaju da krivično gone narko dilere, kriminalce, tajkune i druge, pa onda, gospodo, i vi treba da odgovarate. Ako nećete da branite kolege, pa branite makar sebe.

Da li ste vi na vrhu te zločinačke piramide koja, kako čujemo od predstavnika režima, postoji i svuda je pustila te svoje krake, apsolutno svuda?

Da li je, gospodo, normalno da Zagorka Dolovac nikada ne uđe u ovaj visoki Dom? Da li je to normalno? Koji to ona važniji posao ima? Da li ta osoba postoji? Evo, vi je možda viđate. Građani Srbije se pitaju - da li je kidnapovana, zašto ne vrši funkciju na koju je izabrana, zašto se ne oglašava, zašto ćuti? Šta je sa njom? Da li je živa, da li je kidnapovana, da li je sprečena, da li je na bolovanju? Gde je? Ne znamo, ali znamo da nije tamo gde treba da bude i znamo da ne radi ono za šta je izabrana da radi.

Gde je Dragomir Milojević? Koju to on važniju obavezu danas ima? Zašto se on ne pojavi u javnosti?

Dajte da čujemo od tih nosilaca najviših funkcija u sudovima i tužilaštvima ko to vrši pritisak na sudstvo? Ko je taj koji vas ometa? Da čujemo da li je, po vašem mišljenju… Da vidimo imate li hrabrosti da se izjasnite o bilo čemu? Imate li stručnosti?

Na primer, kada ministar, konkretno Zorana Mihajlović, šalje službeno vozilo ministarstva po uhapšenog državnog sekretara da ga dočeka nakon puštanja iz pritvora i doveze ispred ministarstva, pa ga čeka na ulici da se sa njim ljubi i grli uz televizijske ekipe, da li je to pritisak na sudstvo, da li je to dozvoljeno? Da li time ministar u Vladi Republike Srbije vama poručuje da joj ne možete ništa, da je ona iznad vas i da vi nemate ni snage, ni hrabrosti, niti političku potporu potrebnu i volju da bi se neko obračunao sa kriminalom u ovoj zemlji?

Da li se na taj način poručuje pravosudnoj grani vlasti da treba svi da pognu glave i da ćute kao što ste vi danas pognuli glave i ćutite u Narodnoj skupštini Republike Srbije?

Da li je pritisak na pravosuđe kada predsednik Republike, nakon hapšenja onog prvog državnog sekretara, odnosno on je bio direktor „Infrastrukture železnice“, ali takođe, bivši savetnik ministra Zorane Mihajlović i njen bliski saradnik koga je ona postavila, uhapse njega, on kaže – delio sam pare sa Zoranom, prvi se javlja, ni Zagorka Dolovac, ni ovaj Milojević, nego se javlja predsednik Republike i kaže – ja verujem u nevinost Zorane Mihajlović? Koga briga u šta on veruje?

Da li je to pritisak na sudove? Da li je to pritisak na tužilaštvo? Da li je to dozvoljeno? Ako jeste, pognite i dalje držite pognute glave i ćutite. Ako nije, podignite glave i usprotivite se, jer to ste dužni da učinite.

Da li je pritisak kad narodni poslanik kaže – ma, dosta je, bre, priča o toj vašoj nezavisnosti, kakva nezavisnost? Da li vi to pripisujete neznanju i nestručnosti ili to pripisujete malo i nedozvoljenom pritisku na pravosuđe?

Hvala, kolega Šaroviću.
Reč sada ima gospodin Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U skladu sa dobrim običajima srpskog naroda, ja bih, pre svega, želeo da čestitam slavu poslanicima SRS i da im poželim da slavu proslave u zdravlju i veselju.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada su na dnevnom redu Narodne skupštine predlozi odluka o izboru sudija i tužilaca, to je prilika da se na neki način dotaknemo stanja u sudstvu, stanja u našem pravosuđu. Mi smo i u dosadašnjoj raspravi čuli… Naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Jelena Žarić Kovačević, je u svom izlaganju istakla sa koliko problema se suočavamo u oblasti pravosuđa, a posebno imajući u vidu kakvu smo situaciju zatekli, imajući u vidu sve ono što smo nasledili, imajući u vidu kakve napore ulažemo ne bismo li popravili takvo stanje koje je posledica, pre svega, kako smo čuli, katastrofalne reforme pravosuđa sprovedene od žutih štetočina tokom 2009. godine.

Dame i gospodo, kada kažem katastrofalne reforme pravosuđa, to nije moja ocena i to nije ocena nikoga iz SNS. To je ocena Venecijanske komisije. Dakle, više od 700 sudija je bilo razrešeno zbog političke nepodobnosti, da tako kažem, nisu bili članovi vladajuće partije tada, DS, i samih tim bili su razrešeni. Te razrešene sudije su onda tužile državu, povele postupke, dobile presude protiv države, a rezultat toga je bio to da je državni budžet bio oštećen za 30 miliona evra.

Dalje, postavljene su sudije isključivo po partijskoj liniji, po partijskom ključu, isključivo stranačkim putem, stranačkim predlozima i svi se sećate onog čuvenog slučaja iz Vlasotinca kada su predsednik Opštinskog odbora DS i predsednik opštine slali dopis sa predlozima za sudije i tužioce u kome su okarakterisali kandidate za sudije i tužioce, pa su opisivali da li je taj kandidat podoban, da li nije podoban, da li pripada DS, da li ne pripada DS itd. i na taj način su na najbolji mogući način pokazali kakav je bio njihov odnos prema pravosuđu, ali i prema državi.

Ono što je važno istaći u ovoj raspravi, to je da ima i dobrih rezultata, da ima pomaka. Čuli smo i podatak da je efikasnost sudstva na značajno višem nivou danas, nego što je to bio slučaj kada su žuti vodili Srbiju. Čuli smo i da je danas prosečno trajanje sudskih sporova manje od 250 dana, a u njihovo vreme je bilo preko 500 dana. Dakle, duplo više i više od duplo više.

Svakako mislim da moramo da nastavimo permanentno da radimo na vraćanju poverenja građana u naš pravosudni sistem, u naše pravosuđe, iako to nije lak posao, imajući u vidu sve ono što smo nasledili i sve ono o čemu smo govorili danas.

U tom smislu postoje i neke negativne pojave poput onog sudije Majića koji se sve manje u javnosti pojavljuje u svojstvu sudije, a sve više u svojstvu analitičara, analitičara za sve i svašta, blogera, šta god to značilo, tako se sam predstavlja – kao bloger, i sve češće u svojstvu političara u pokušaju. Jedino po čemu je poznat zapravo jeste da je svojevremeno učestvovao u oslobađanju tzv. Gnjilanske grupe, o čemu je malopre govorio i kolega Arsić. Još po čemu je poznat? Poznat je po oslobađanju silovatelja, o čemu je takođe govorio i kolega Arsić, ali i koleginica Žarić Kovačević. Još po čemu je poznat? Poznat je po snažnom protivljenju donošenje Tijaninog zakona. To su tri stvari po kojima je postao poznat.

Sutra kada ode u penziju, kad ga budu pitali - šta si ti, Majiću, radio kao sudija, on će reći – učestvovao sam u oslobađanju Gnjilanske grupe, učestvovao sam u oslobađanju silovatelja i snažno sam se protivio Tijaninom zakonu. Eto to su njegovi dometi.

U tom smislu čudi jedna vest, a ona glasi, da je upravo taj Majić dobio ovih dana nekakvu nagradu, nekakvo priznanje, od nekakvog Evropskog pokreta u Srbiji, šta god to bilo, pa kaže da je u pitanju priznanje - doprinos godine Evropi za 2019. godinu.

Kaže taj Evropski pokret u Srbiji da nagrađivanjem zaslužnih pojedinaca i organizacija želi da podstakne angažovanje na izgradnji modernog i demokratskog društva u Srbiji, kao i rad na promociji evropskih vrednosti i podržavanja reformskih procesa koji vode ka punopravnom članstvu Srbije u EU i onda dodeli nagradu Miodragu Majiću. Doduše i rektorki Popović su dali nagradu.

Kaže - priznanje doprinos godine Evropi ustanovili su 2002. godine i ono se dodeljuje za govor, knjigu, konkretnu akciju ili stav pojedinca, organizacije, ili grupe građana koji su protekloj godini značajno doprineli procesu evropskih integracija i promociji evropskih ideja i vrednosti u našoj zemlji.

Sada ja ne znam na koji način je sudija Majić doprineo procesu evropskih integracija i promociji evropskih ideja i vrednosti u našoj zemlji? Valjda puštanjem ove Gnjilanske grupe ili oslobođenjem tog silovatelja ili tako što se snažno protivio Tijaninom zakonu.

Onda kaže da žiri za odluku o dobitniku nagrade čine predsednik tog pokreta i dosadašnji dobitnici nagrade među kojima su Goran Svilanović, Tanja Miščević, Ivan Vejvoda, Sonja Liht, Saša Janković, Rodoljub Šabić, „Centar za istraživačko novinarstvo“, to je onaj CINS i ostali. Lepo društvo. Mislim da ovde fali samo Nataša Kandić. Jel se slažete, kolega Jojiću? Samo Nataša Kandić još fali ovom društvu i sad je tu i Miodrag Majić.

Iz svega ovoga što sam rekao, želeo bih da zaista apelujem da ovakvih negativnih pojava u našem pravosuđu, u našem sudstvu, izražavam nadu, da će u budućnosti biti sve manje. Zahvaljujem.

Hvala kolega Markoviću.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese odluke iz dnevnog reda ove sednice.
Takođe vas obaveštavam da sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Dakle, nastavljamo sa radom u 15.10 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa daljim radom.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite.