Nisu tuđe žrtve, predsedavajući, nego srpske žrtve. I to vas molim da prenesete prethodnom govorniku. Nije ovde reč o tuđim žrtvama, nego o srpskim žrtvama. Slažem se sa prethodnim govornikom da se nećemo sretati na takvim manifestacijama, kao što se ni do sada nismo sretali.

Što se tiče njegovog izlaganja u vezi sa tzv. nemarom države Srbije prema srpskim žrtvama iz ratova 90-ih, ja moram da podsetim da pre dolaska SNS i Aleksandra Vučića na vlast u Srbiji nije smelo da se pomene da su se dogodili zločini nad srpskim narodom. Nije smelo da se pomene tako nešto. U Srbiji nije smelo da se pomene da se desila "Oluja". Kad je neko iz vlasti pomenuo stradanje Srba i progon Srba iz "Oluje"? Nije smelo da se pomene da je prognano stotine hiljada ljudi iz Hrvatske i iz delova Bosne i Hercegovine koji su ostali izvan Republike Srpske.

Tek dolaskom Aleksandra Vučića na vlast Srbija kao država počinje na dostojanstven način da obeležava srpska stradanja i srpske žrtve. I to radimo svakog 4. avgusta kao Dan sećanja na stradale u "Oluji", ali i u ostalim srpskim stratištima.

Ali, njega to tada nije interesovalo. Zašto nije pitao svog Đilasa, nekada, u vreme kada su lepo sarađivali, zašto Dragane Đilase Srbija ne obeležava stradanje svog naroda? Zbog čega? Zato što ga to tada nije interesovalo. Tada je sa Đilasom delio nekakve upravne i nadzorne odbore, tada su ga zanimale neke druge stvari. A danas ovde lije krokodilske suze i optužuje SNS za tzv. nemar nad srpskim žrtvama.

Dakle, ovo je krajnje licemerno i ja vas molim, predsedavajući, da sledeći put reagujete na način primene Poslovnika. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.

Ja se trudim da obezbedim jednu korektnu raspravu.

Nemanja Šarović se javio za repliku, iako i dalje smatram da nije primereno. Naravno, razmena mišljenja, u redu, kritička misao i sve ostalo, ali stvarno težina današnje teme i ozbiljnost mislim da prevazilazi te usko političke interese.

Reč ima Nemanja Šarović. Izvolite.

Sve ste vi, gospodine Marinkoviću, u pravu. Ali, problem je to što ovi iz vladajuće koalicije ne poštuju to o čemu vi govorite.

Niti sam ja koga uvredio, niti sam kome rekao da je glup, za razliku od gospode iz vladajuće koalicije, jer to je njima očigledno jedini argument, vređanje neko na nivou petog razreda osnovne škole, jer vas bole činjenice. Vi svakoga dana pokazujete koliko vas boli kada vam neko kulturno, fino, kaže istinu u licu.

Pretpostavljam da vi kada dolazite u Narodnu skupštinu vidite veterane i ratne vojne invalide koji već 140 dana protestvuju u Pionirskom parku. Poslednji put kada sam bio, mene su pitali - kako je moguće da država Srbija dva miliona evra odvaja za Albaniju, za one koji su ih napadali na Košarama, a za njih koji su krvarili, koji su ginuli, koji su ostavljali delove tela za svoju otadžbinu, da za njih nema ni novca, nema ni razumevanja, nema ni medijske pažnje? To je suštinsko pitanje u Srbiji.

Pustite vi žute. Žuti su otišli u istoriju jer su radili kao što su radili, jer su bili izuzetno loša vlast. A vi nastavljate njihovim stopama. I to je osnovni problem ovde. Osam godina ste na vlasti, a vi i dalje pričate - žuti ovo, žuti ono. Pa, koga više zanimaju žuti? Pričate da nemaju dva promila. Nemaju. Pa, kako je moguće da su vam oni onda izgovor i odgovor na sve probleme u Srbiji? Jeste li vi sposobni bilo šta da rešite ili niste? Koliko će vam trebati? Osam godina nije dovoljno. Još 28?

Kažete - niko nije smeo da pomene srpska stradanja. Smela je, gospodine Markoviću, Srpska radikalna stranka, čiji ste dugogodišnji član bili, ali je problem što imate tu parcijalnu neku amneziju pa se mnogih stvari iz svog dosadašnjeg političkog života ne sećate.

Hvala, kolega Šaroviću.
Aleksandar Marković ima pravo na repliku. Izvolite.

Žuti zanimaju njih. Žuti zanimaju baš njega, prethodnog govornika, zato što je sa njima u koaliciji na Starom gradu. I dan-danas, u ovom trenutku, dok sedimo i dok vodimo ovu polemiku, on je na Starom gradu u koaliciji sa tim žutima, sa tim istim Markom Bastaćem, i u još nekoliko opština.

Kada je reč o obeležavanju srpskih stradanja, ponoviću ono što sam malopre rekao, a prethodni govornik koji me podseća na neku moju prošlost u pravu je samo u jednom delu. Da, ali to obeležavanje srpskih stradanja tada se svodilo na parastos u crkvi Svetog Marka, okupe se izbeglička udruženja, okupe se ljudi koji su izgubili nekog direktno u tim akcijama i u tim zločinima, održe parastos i to je to.

Ovde pričam o sistemskom pristupu ovom problemu, sistemskom državnom pristupu. Podigli smo to na državni nivo, dakle, država Srbija na najdostojanstveniji mogući način obeležava srpska stradanja, zločine nad Srbima i ne stidimo se toga. Žalimo, učestvujemo u bolu ljudi koji su izgubili nekog i ne stidimo se toga, o čemu je govorila i ovlašćena predstavnica SNS, kao što obeležavamo i svaki 24. mart kao godišnjicu bombardovanja Srbije 1999. godine i ne stidimo se toga. Ali isto tako ne propustimo priliku da poručimo našem narodu, gde god on bio, da nećemo dozvoliti nove „Oluje“, da će Srbi biti zaštićeni gde god oni bili, kada je reč o zemljama u okruženju.

Dakle, to je odgovorna politika koju sprovodi Aleksandar Vučić i tu je suštinska razlika između Aleksandra Vučića i onih koje ste vi podržavali dok su vodili Srbiju, a nije im palo na pamet da se sete srpskih žrtava, o čemu sam malopre govorio, dok ste sedeli sa Draganom Đilasom u gradskoj vlasti i ne znam šta radili, delili upravne i nadzorne odbore, jer vam je to bilo interesantno u tom trenutku. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.

Reč ima Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospodine Markoviću, morate nešto protiv te parcijalne amnezije da uradite. Dakle, ja ću vas podsetiti da SRS nikada nije bila u koaliciji sa Đilasom, ali je taj Đilas više od milion evra iz gradskog budžeta dao za dnevni list „Pravda“ koji je bio vaše stranačko glasilo. To je činjenica. Ja sam ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije pokazao dokumenta i dokaze koje sam dobio od Trezora Narodne banke Srbije, na osnovu mojih zahteva po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Vi ste, dakle, u koaliciji sa njima bili i tad. Vi ste ideološki klonovi DS, zato su se istopili žuti, preuzeli ste im sve ono što su oni radili, preuzeli ste tu proevropsku politiku, preuzeli ste Poslovnik u Narodnoj skupštini i još ga gore, brutalnije i restriktivnije primenjujete i preuzeli ste brojne kadrove.

Drugo - vi pričate o koalicionim partnerima, nama zamerate Bastaća. Zašto Bastać nije uhapšen ako je kriminalac? Kakav ste vi to režim kad su vam svi kriminalci na vlasti kad nema krivičnih prijava, kad nema ničega? To je ono što je pitanje.

Treće - vi pominjete nama koalicionog partnera. Da li je Bastać nekog ubio? Da li je Bastać okrvavio svoje ruko, ne do lakata, nego do ramena? Vi ste u koaliciji sa Hašimom Tačijem, sa Ramušem Haradinajem, sa Aljbinom Kurtijem, vi ste u koaliciji.. (Isključen mikrofon.)

Kolega Šaroviću, ne znam, nisam ga ni pogledao, ali ne…
(Nemanja Šarović: Da li je to neistina?)
Vi stvarno, pored toga što vređate i kolege iz najveće partije u parlamente, uvredili ste i Narodnu skupštinu, uvredili ste i mene kao predsedavajućeg.
(Nemanja Šarović: Imam pravo da kažem.)
Niko od nas nije ni u kakvoj koaliciji sa ljudima koji ne smeju i koji su na poternicama Republike Srbije.
Nema smisla to što radite. Izbeći ću bilo kakvu opomenu i kažnjavanje.
Pravo na repliku, Aleksandar Marković.
Nije u redu. Stvarno nije u redu, nije korektno, nije državnički sa vaše strane.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Kaže prethodni govornik da nikad nije bio u koaliciji sa Draganom Đilasom.

Predsedavajući, cela Srbija zna da je bio u koaliciji sa Draganom Đilasom u periodu od 2009. godine do 2012. godine u Skupštini grada Beograda, i to bez saglasnosti predsednika njegove stranke.

Dakle, na svoju ruku je ušao u koaliciju sa Draganom Đilasom, podelio upravne i nadzorne odbore. Postoje podaci konkretno o ljudima koji su bili imenovani od Skupštine grada u članstvo upravnih i nadzornih odbora, i to u periodu kada je Beograd upropašćavan sistematski, kada je pustošen budžet Beograda, kada je pravljen najskuplji most, kada su bile afera za aferom. Afera rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, afera „Pazlgrad“, afera ugradnje podzemnih kontejnera. Sijaset afera je bilo, svaki dan nova višemilionska, korupcionaška afera Dragana Đilasa, gde delom odgovornost snosi i prethodni govornik koji je učestvovao u toj vlasti, dakle.

Ali, kada pričamo o koalicijama, predsedavajući, prethodni govornik zna samo za koaliciju sa parama, koaliciju sa evrima, koaliciju sa kapućinom i koaliciju sa kafićima gde će ispijati ta kapućina od tih evra, mislim da je reč o 19.000 evra, ali ne bih sada ulazio u neka sitna crevca. To su koalicije koje njega zanimaju. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Zamolio bih i kolegu Šarovića da zatvorimo ovaj krug replika. Stvarno smo otišli predaleko.
Umesto da budemo ujedinjeni na proslavu 12 godina od tzv. proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova, mi danas o Đilasu i nekim glupostima, kada govorim o memorijalnom centru.
Molim vas, hajde malo da se ponašamo državnički, i vas i kolegu Markovića ću zamoliti.
Idemo dalje. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, SRS. Izvolite.
Molim vas, gospodine Šaroviću, kolegijalno vas molim. Stvarno, da možemo normalno da funkcionišemo danas. Nema više smisla, jednostavno se ne slažete, a moram jednom da prekinem.
(Narodni poslanik Nemanja Šarović dobacuje s mesta.)
Ne, nije tačno. Koliko puta poslednja ostane Vjerica Radeta ili Nataša Jovanović i Milorad Mirčić.
Izvolite.
Hvala, kolega Šaroviću. Hvala vam puno na razumevanju.