Zahvaljujem.
Kolega Jovanoviću, želite repliku? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Drago mi je da smo saglasni u pojedinim bitnim detaljima kada se normira jedan ovakav zakon.

Želim samo da vas upoznam da amandmanima nismo mogli reagovati svuda, zbog toga što bi prekoračili obuhvat zakona. Shodno Poslovniku i Zakonu o Narodnoj skupštini, znate i sami da tu nismo mogli intervenisati, jer u tom delu možemo samo da pristupimo zajednički jednom potpuno novom tekstu, odnosno da pristupimo izradi jednog novog zakonskog predloga koji bi faktički uredio sve ovo o čemu smo se uglavnom usaglasili.

Postoji još nešto što bih želeo da prokomentarišem. Naravno da osuđujem i ja sve vrste zloupotrebe procesnih ovlašćenja, bez obzira od koga one bile činjene, da li bile činjene od advokata, stranaka, punomoćnika stranaka itd. Dakle, sve zloupotrebe moraju biti sankcionisane.

Međutim, ovde je suština problema ne samo na suzbijanju zloupotreba procesnih ovlašćenja, kako ste ih i vi okarakterisali, po meni potpuno pravilno, već i na onome što podrazumeva diskriminaciju. Za sada su stranke diskriminisane preko diskriminacije advokata.

Ponavljam, nije mi jasno, a ne verujem da je građanima Republike Srbije jasno, zašto bi stranka čekala još godinu dana? Godinu dana traje jedan sudski postupak. Negde značajno duže, zato što imamo mnogo starih predmeta. Ali, hajde da uzmemo da traje godinu dana. Za tih godinu dana moja stranka od mene kao advokata traži - ja što sam imao ili imala dokaza ja sam ti kao advokatu dala, ostalo pribavi od katastra da bi zaštitio moj pravni interes - ja to, koleginice, ne mogu, jer mi je ta mogućnost uskraćena. Zašto? Zato što ugovor mogu sa Katastrom da zaključim tek nakon 31. decembra 2020. godine. Onda bi, naravno, ovo je pežorativno, kao moja stranka, ćete reći - čekajte, kako vi to mene zastupate? Je li to profesionalno zastupanje? Nije. Je li to moja pravna sigurnost? Nije. Jel ja od vas očekujem da mi pružite pravnu sigurnost? Da. Sad mi odgovorite kako da je ja na neki način pružim, kad je situacija ovakva kakva jeste?

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Koleginice Rakić, izvolite.

Vrlo ću kratko da odgovorim.

Apsolutno se slažem sa vama i nema uopšte dileme u tome da postoji, što se ovoga tiče, nekakvog sukoba mišljenja. Ja samo kažem - nismo radili usaglašavanje tog zakona i samo je to razlog zašto to nije uzeto u obzir, ništa drugo, apsolutno.

Drugo, svim građanima je jasno da svoje sporove ne moraju rešavati preko advokata. Ja kažem, upravo idemo ka tome da Katastar postane služba koja će sve poslove završavati preko kompjutera. Pa, kako smo to rešavali pre tri, četiri, pet, 10 godina? Katastrofa. Znači, sad, iako imamo mali korak, hajde da budemo bar zadovoljni onim rezultatima koje smo postigli. A oni su ogromni.

Znači, nemojmo da kritikujemo nešto što se ide ka boljem i što već ima ogroman rezultat. Znači, da smo prvo uključili advokate, onda bi sudovi rekli – a gde smo mi? Da smo prvo uključili advokate, onda bi javni beležnici rekli – zašto nas kočite? Da smo prvo uključili… uvek bi bio neko kome ne odgovara, a ogroman pomak je napravljen, ogroman.

Tako da, nadam se, apsolutno se slažem sa vama, daleko od toga da ja sad govorim o tome da vi niste u pravu. Jeste, opet ponavljam, taj zakon nije bio predmet naših izmena i dopuna, uopšte nismo, eto, da smo ranije razgovarali o tome, možda bi i došli do toga da promenimo, tu nema niša što bi drugo bilo sporno. Ali, ja vama predlažem da razgovaramo o tome, jer mi takve izmene i dopune zakona svaki dan možemo da radimo. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Rakić.
Kolega Jovanoviću, želite repliku?
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno, ne bih više vodio nikakvu, ne polemiku, nego ni konstruktivnu razmenu mišljenja, jer smo saglasni da se ne radi o kritici, još jednom, poslanička grupa SPS će podržati ovaj predlog zakona.

Moje sugestije su bile isključivo dobronamerne u pravcu poboljšanja kvaliteta zakona u budućem periodu, ništa više.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Veroljub Matić.

Izvolite, kolega Matiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas imamo na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Predlog za izmenu i dopunu ovog zakona je podnela moja uvažena koleginica Rakić i mislim da se ona jako potrudila, nije laka materija, spremila se, vidim da i u raspravi učestvuje dosta kvalifikovano. Inače, ona je naš predsednik skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Lepo je da imamo i takve poslanike.

Ovde je bilo reči, mi pristupamo izmenama i dopunama, mnogi će reći vrlo brzo u odnosu na osnovni tekst zakona koji je usvojen, ali mi i jesmo tu da popravljamo zakonsku regulativu, da bi u krajnjem korisnici bili zadovoljni, a na kraju krajeva i sami građani. Suština izmena ovog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova je da se ubrza postupak upisa, da se pojednostavi i pojeftini postupak upisa i osigura pravna sigurnost vlasnika, odnosno korisnika nepokretnosti.

Poboljšanje se prvenstveno ogleda, ovde je bilo dosta reči, ja se neću previše zadržavati na tom delu, ali moram napomenuti da jednostavno u postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, odnosno da će građani, vlasnici i korisnici nepokretnosti imati mogućnost koristeći e-upravu, prezentaciju Republičkog geodetskog zavoda, stalno dostupnu preko interneta oglasnu tablu, da vrlo brzo dođu do podataka u kom je stepenu njegov predmet ili je to konačno rešenje i deo dokumentacije koje prati upravni postupak.

Ovde je bilo dosta reči, pogotovo od kolege Neđe Jovanovića, oko zabeležbi. Ja mislim da je to bitna stvar i u ovim izmenama i dopunama zakona je precizirano koje vrste zabeležbi se upisuju u katastar i na osnovu kojih isprava. Znači, proširena je mogućnost upisa i brisanja zabeležbi. Ovde je nabrojano 20 zabeležbi decidno i 21. kaže – ostale zabeležbe propisane zakonom. Čini mi se da možda deo odgovora prema kolegi Neđi Jovanoviću stoji u ovoj 21. zabeležbi – ostale zabeležbe propisane zakonom.

Dalje, bilo je ovde reči, samo da kratko kažem, o advokatima, o toj komunikaciji prema Republičkom geodetskom zavodu, odnosno službama za katastar nepokretnosti. Rekao bih, znajući neke odnose sa terena, da tu nema većih problema, a ukoliko ih ima to su pojedinačni itd. Znam da advokati objektivno imaju jedan dobar status što se tiče samog Republičkog geodetskog zavoda i službi na terenu.

Što se tiče definicije upisa nepokretnosti, ona se slaže u jednoj rečenici kratkoj. Kaže – upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Šta je sad osnov za upis? Što se tiče same parcele, upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu geodetskog elaborata i isprave za upis. Kada se upisuje objekat, opet je potreban geodetski elaborat, upotrebna i građevinska dozvola. Što se tiče posebnih delova objekata, opet je potreban geodetski elaborat, upotrebna dozvola i građevinska dozvola.

U daljem delu u ovim izmenama i dopunama zakona obrađuju se određeni slučajevi, određene varijacije kada nedostaje određena dokumentacija, prvenstveno kod upisa objekata, jer obično se tu desi da nema upotrebne dozvole, a ima građevinsku, ili ima upotrebnu koja ima nedostataka, nema dovoljno podataka u smislu upisa u katastar nepokretnosti da se može iskoristiti iz upotrebne dozvole. Tu su uvedeni neki novi instituti i meni se to dosta sviđa, zato što prevazilazi određene slučajeve koji se dešavaju na terenu, kao što je uvođenje veštaka građevinske struke. Zašto ovo: „veštak građevinske struke“? Veštaci su obično jako dobri stručnjaci, iskusni, obrazovani i imaju iskustva, pogotovo u tim sudskim postupcima. Kada oni dobiju određenu stvar da izveštače za potrebe upisa objekata u katastru nepokretnosti, na osnovu tih podataka, ostalih podataka, nadležni organ koji izdaje upotrebnu dozvolu pri opštinama i gradovima izdaje određeno uverenje koje služi, pored geodetskog elaborata, za upis te nepokretnosti u katastar nepokretnosti.

Ono što je zajednički imenitelj svih ovih upisa do sada, ja sam namerno potencirao šta je to potrebno da se upiše, uvek je elaborat geodetskih radova, uvek. To nije običan papir koji je napisan na savremenoj mašini, računaru itd, lepo izgleda, nego geodetski elaborat je nešto što se donosi sa terena. To što se donosi sa terena mora se doneti kvalitetno i da može biti upotrebljivo, poštujući određene zakone, propise i podzakonske akte. Geodetski elaborat radi kolega geodeta koji je stručan, odgovoran i sa terena donosi kvalitetan faktički podatak, stvarni podatak o parceli i objektima koji je osnov za upis u katastar.

Tako da, rad na izradi elaborata geodetskih radova traži potrebna znanja, stručnost i još nešto što je obično prisutno kada se prikupljaju određeni podaci na terenu, tad si i sam sa sobom na terenu i određena znanja moraš imati, nema neke velike pomoć. Znači, takav čovek mora da poseduje, da bude pun određenih znanja potrebnih za prikupljanje takvog podatka.

Ima nešto što mislim da ovde do sada nije pomenuto, a to je da Republički geodetski zavod vodi posebnu evidenciju. Ja kažem, to je moja neka definicija, ona nije stručna sigurno, posebnu evidenciju neevidentiranih objekata u katastru. Ovo je jedna od novina koja je skoro uvedena. Tu se prvenstveno prikupljaju podaci na osnovu snimanja iz vazduha, a mogu i na druge načine, ali u najvećoj meri se ti podaci prikupljaju iz vazduha. Današnja tehnika naravno da to omogućava ili lako omogućava. Ti podaci se uglavnom koriste ili služe da se mogu porediti sa zvaničnim podacima u katastru. Znači, može se videti da li ima određenih prekoračenja, da li ima dogradnja određenih objekata itd. Ne mislim samo na građevinske objekte, mislim i na linijske objekte, na puteve, železnice i sve drugo što je moguće vidljivo iz vazduha.

Dalje, služe u postupku ozakonjenja. To je već poznata stvar i ne bih se tu zadržavao. Čak i upisom određenih zabeležbi na njima. Evo, to je određena novina i mislim da je to jako, jako dobra stvar. Nema laži, nema prevare, sve je vidljivo, tehnika je tu.

Ono što se vrlo malo govori ili nikako, iako ovde nije konkretno izmena tog dela zakona, to je katastar vodova. Malo je to poznato. Ja samo hoću kratko da kažem, katastar vodova sadrži prostorne i opisne podatke i podatke o stvarnim pravima na njima. Kao i svi drugi objekti, tako i katastar vodova sadrži te prostorne i opisne podatke, kao i stvarna prava nad njima.

Ja ću navesti neke primere, radi lakšeg shvatanja značaja vodova. Vodovi postoje podzemni i nadzemni. Naravno da su podzemni ovako jedna zagonetka i vrlo često zagonetka, pogotovo kod izvođenja radova, kod masovnog izvođenja radova kod puteva, železnica itd. vrlo često se naleće na takvu vrstu objekata koji se nalaze pod zemljom, a naravno da i svi građani rade vrlo često po terenu, prekopavaju i kopaju itd. i može da dođe do oštećenja takvih objekta.

Pod zemljom se nalaze jako bitni objekti, vrlo često smo mi u prilici da kao korisnici telefona, mobilne telefonije itd, često imamo prekid iz razloga što je neko nepažnjom zakačio optički kabl i prekinuo vezu. A znate kada optički kabl se prekine, onda u današnjim uslovima stajemo da funkcionišemo. Zato je snimanje tih objekata, evidentiranje i upis prava svojine na takvim objektima od jako velikog značaja, jer takvi objekti se snimaju sa x, y i c koordinatom i uvek precizno mogu se vratiti što se tiče mesta gde se oni nalaze i dubine na kojoj se nalaze. Tako da do oštećenja ne bi trebalo da dođe ukoliko vlasnici, odnosno korisnici vodova poštuju proceduru za njihovo snimanje i upis u katastar vodova.

Poslove oko sprovođenja zakona u postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova sprovodi Republički geodetski zavod. Republički geodetski zavod je posebna republička organizacija. Svaka ozbiljna država, a mislim da smo i mi to, hoće da ima sređen i uređen sistem nepokretnosti i vodova, kao i stvarnih prava nad njima, a na te podatke je naslonjena cela država, što daje ozbiljan značaj Republičkom geodetskom zavodu i da se o njemu moramo ozbiljno baviti, u smislu da on dobro i kvalitetno funkcioniše.

Hoću da kažem da je značaj generalno Republičkog geodetskog zavoda, preko svojih prvenstveno jedinica u gradovima i opštinama ili službama za katastar nepokretnosti, jako bitan državni organ, posebna organizacija koja sadrži te geo-prostorne podatke, jako bitne i za sadašnjost i za prošlost, a pogotovo za budućnost. Nijedno planiranje bilo kod vida ne može da ide bez tih podataka.

Ovde je koleginica Rakić govorila o zaposlenima u Republičkom geodetskom zavodu. Ja se neću mnogo upuštati u tu vrstu brojke, samo ću dve brojke reći, da u Republičkom geodetskom zavodu u stalnom radnom odnosu ima 1.744 geodeta, počev od srednje, visoke i više škole, ima 262 pravnika. Osnovni nosioci posla u Republičkom geodetskom zavodu su geodete, naravno da su i pravnici tu koji u finalnom upravnom postupku sprovode upravne poslove i upis prava na nepokretnostima i vodova.

Da li je ovo dovoljan broj ili nije? Nije. Mi ovde u našoj Skupštini vrlo često donosimo zakone koji, hajde da ne preteram, peti, šesti, sedmi zakon po broju uvek dođe nešto da je zadužen Republički geodetski zavod da vrši određenu vrstu posla. Recimo, evo ide nam popis stanovništva, tu smo jako bitni da to uradimo kako treba, da bi popis stanovništva bio urađen na pravi način i da bi se ti podaci popisa stanovništva mogli na pravi način koristiti.

Pojednostavljeno, geodezija je primenjena matematika, a geodeti moraju imati i posebna znanja i podlogu u informatičkom delu. Pravnici, koji su dosta bitni za funkcionisanje Republičkog geodetskog zavoda, takođe moraju dosta da rade na sebi kada dođu u Republički geodetski zavod da bi razumeli tu geodetsko-katastarsku materiju u meri da mogu kvalitetno da rade svoj posao, jer čini mi se da u našem školstvu na visokom nivou nema te vrste učenja da bi pravnici koji treba da dođu u Republički geodetski zavod dobili osnovna znanja iz geodetsko-katastarske oblasti.

Sve ovo mora da prati dobro rukovođenje Republičkim geodetskim zavodom, gde ja mislim da je to dobro. Ovde je koleginica Rakić govorila, ja ne bih da dodajem ili da oduzimam nešto, mislim da je ona dovoljno rekla. Ja bih samo napomenuo da sindikati u Republičkom geodetskom zavodu treba da se uključe, da daju svoj doprinos napretku zavoda, da uz određene korekcije koje oni predlažu, naravno da se ne mogu prihvatiti sve, ali deo toga može, i da dobijemo bolji i Republički geodetski zavod i bolji kvalitet rada u Republičkom geodetskom zavodu.

Lična primanja radnika treba da budu na nivou da ona budu stimulativna, da ti ljudi koji rade budu zadovoljni, jer kada nam je radnik zadovoljan, onda imamo i kvalitetan onaj podatak ili finalni podatak koji dobijamo, koji svi koristimo.

Republički geodetski zavod je dobio dosta i određenih priznanja i nagrada, ja imam i spisak svega toga, mislim da bi ostalo ovde poprilično vremena da se to sve nabroji. Ja ću napomenuti da je samo od 2018. godine od NALED-a dobijeno za reformatora godine 2018. godine.

Mi kao vlasnici, korisnici nepokretnosti treba da damo svoj doprinos da ne može sve preko državnih organa i preko određene stručnosti koje ti državni organi imaju unutra, naravno i preko određene tehnike, da urade sve na nepokretnosti da to bude kako treba. Mislim da postoji tu određeni mali deo nerazumevanja i zato mislim da mi treba da damo svoj doprinos i da budemo odgovorni prema toj nepokretnosti koju mi posedujemo.

Reći ću jedan podatak koji je vrlo čest kod nas u Srbiji i često se dešava, a to je, recimo, rasprava ostavine. Znamo da budemo neodgovorni prema tome, pa da propustimo jednu generaciju, dve generacije i onda kada se vrši rasprava ostavine, prvo, teško se to uradi, treće, odmah dolazi do svađa, dolazi do problema i znači da smo mi neodgovorni koji tu ostavinu nismo uradili na vreme, znači, prvo koleno iza pokojnika. To je jedan od nekih primera koji je vidljiv za sve nas.

Pošto sam se potrudio danas da dobijem izvod iz lista nepokretnosti 1828, to je dobijeno od Republičkog geodetskog zavoda, odnosno od Službe za katastar nepokretnosti Stari grad. Ovaj list nepokretnosti se odnosi na Skupštinu ovu našu u kojoj sedimo. To je jedan dobar primer da mi koji sedimo u njoj, naravno, i odgovorni, vidimo kakav je upis i kakvo je stanje upisa što se tiče same Narodne skupštine.

Tu postoji i kopija plana koja je dostavljena od kolega iz Službe za katastar nepokretnosti Stari Grad i tu se vidi naša Skupština, parcela i sve ostalo, a što se tiče samog upisa u Katastar nepokretnosti, ja ću vam reći zato što taj podatak nije skrivena varijanta.

Mi se nalazimo na parceli 3011. površine 57 ari i 31 kvadrat i to je gradsko građevinsko zemljište na adresi smo Trg Nikole Pašića br. 13. Sve se slaže.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite karaju kolega.)

Mislim da je ovo i za vas interesantno da pročitam.

(Predsedavajući: To jeste interesantno, ali ovo je 21 minut, kolega kada bi svakom davao vreme. Izvolite, molim vas privodite kraju.)

Naravno, ali zbog građana, oni treba da čuju kako ima Narodna skupština i da li je upisana u Katastar nepokretnosti kako treba.

(Predsedavajući: Sve se slažem, ali Poslovnik ali upravo to koleginice insistiraju na poštovanju Poslovnika. Izvolite.)

Naravno da ću ispoštovati Poslovnik.

Svojina je Republika Srbije, javna svojina, obim udela jedan prema jedan, i nešto bitno, postoji zabeležba o kojoj je bilo reči u G-listu, zabeležba kaže – svojstvo kulturnog dobra, znači ova Skupština je kulturno dobro i spomenik kulture.

Mislim da je to bilo dosta bitno, hteo sam još po nešto da kažem, ali biće vremena u daljem delu rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Matiću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe PS-NSS-USS, narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, nije neuobičajeno što se ponovo susrećemo sa izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova, kao što smo u toku ovog mandata imali više prilika da i neke druge zakone više puta imamo u plenumu u raspravi i da ih ponovo razmatramo, odnosno nadograđujemo, dopunjujemo i usklađujemo sa nekim promenama koje su nastupile u međuvremenu.

Poslanički klub PS-NSS-USS će podržati ovaj predlog u danu za glasanje. Naravno da smo imali određene amandmane, ali u amandmanima raspravljaćemo u danu kada za to bude vreme. Činjenica je da se ovako predloženim izmenama i dopunama izlazi u susret uočenim problemima koji su se pojavili u proteklom periodu za koje neko može reći da je kratak i da se to moglo predvideti, ali čini mi se da izmene i dopune drugih zakona i donošenju drugih zakona su uzrokovale da u ovoj meri danas imamo ovako koncipirane predloge na dnevnom redu.

Naime, u praksi postoji i postojaće mnogi problemi koji su prouzrokovani time da mi na putu digitalizacije uprave u svakom pogledu podrazumevajući u tome i rad katastra nemamo jedan ravnomeran rast u svim oblastima, nisu svi u istim brzinama i onda se pojavljuju ovakvi raskoraci koji mogu da dođu. Naravno da smo kao Skupština u obavezi da ih prepoznamo, da na njih reagujemo i da ih postepeno usklađujemo kako bi to jednog trenutka bilo zaista kao jedan jedinstven tok kojim će funkcionisati princip elektronske uprave ili digitalizacije, kako to neko više voli da kaže i kada je katastar u pitanju i kada je uprava u pitanju, kada je u pitanju postupak izdavanja objedinjene procedure kada su u pitanju izdavanja građevinske dozvole, kada su u pitanju notari, kada su u pitanju sudovi.

Znači, mi mnoge sisteme, različite koje smo zatekli polako usklađujemo u jedan tok koji treba da dovede do toga da zaista kada se stigne na cilj to bude daleko bolje. Da li se ponešto, tako da kažem čak i pogorša u nekom trenutku i oteža samo funkcionisanje i način funkcionisanja? Pa, desi se, ali naravno i to je predviđeno i mora da se iznese i strpi i prevaziđe i jednostavno mnoge stvari kao što su ostale za dalju regulaciju u ovome koje ostaju na katastru treba pojednostavljivati u nekom budućem periodu.

Pored oglasne table kada je u pitanju oglašavanje rešenja, olakšanog dolaska do prepisa rešenja koje je doneto, upoznavanja stranaka na jednostavniji način, jeste reakcija, ja moram da kažem na to da poprilično problema imamo sa dostavom i uručenjem pismena.

Kada to kažem, ne mislim samo na rad pošte, mislim i na situaciju da nama mnogi od ovih dokumenata traže ličnu dostavu, podrazumevaju je, jer je pretpostavka za tako nečim, mora biti lično uručen stranci na koju se odnosi, a zbog promene radnog vremena, činjenica je da mnogo više ljudi danas radi nego što je to bilo pre desetak godina, dođemo do situacije da ta pošta ne bude uručena. Pošta ima neko svoje radno vreme, ali i radni ljudi imaju svoje radno vreme koje je danas od devet do pet, nekada je to bilo od sedam do tri, pa je bilo lakše izaći sa posla da bi se primila pošta. Pošta je na drugi način funkcionisala. Sada to dovodi do određenih zastoja i zakašnjenja kada su u pitanju oglašavanje pravosnažnosti i izvršnosti određenih rešenja u postupcima, ne samo u katastru nego i u nekim drugim oblastima, ali danas govorimo o katastru.

Mislim da ćemo sa ovom oglasnom tablom dosta toga urediti, olakšati, neće to biti baš do kraja rešenje problema koji postoji, ali i dalje će ostati onaj problem koji smo prilikom prethodnih nekih promena govorili, odnosno rasprava o izmenama i dopunama, ostaće pitanje naplate taksi, dostavljanje poštom, obaveštenja koliko taksa iznosi i tako dalje.

Podsetiću da smo mi u to vreme imali jedan predlog koji bi bar jedan deo, jednu oblast koja je prilično dobro uređena sada mogao da olakša, to je bio predlog da se notari obavežu da uz svu dokumentaciju koju dostavljaju katastru budu obavezni da dostave i potvrdu o plaćenoj taksi za upis nepokretnosti čime bi se sve peripetije koje nastaju posle toga daleko brže i efikasnije i funkcionalnije razrešile.

Vidite, u čemu je razlika u opšte da li će neko iz službe katastra kada se završi postupak upisa u hitnom roku najduže pet dana kako je to propisano kada u pitanju ugovori koje im proslede notari, ako posle toga sledi procedura dostave naloga za plaćanje takse, pa nije uručeno rešenje iz razno raznih razloga. Pa, na kraju se čak desi da te takse krenu i prinudnim putem da se naplaćuju, jer i to podrazumeva posle određenog broja pokušaja da se stranci uruči nalog za plaćanje taksi i ona to ne učini, sledi postupak izvršenja, a onda imamo problem zašto nešto što je trebalo da košta par hiljada dinara zbog izvršnog postupka košta mnogo više.

Sve ovo treba tražiti na mnogo jednostavniji načine, tražiti puteve za sve to. Čini mi se da nije baš previše ni jednostavan način kada mi pričamo o digitalizaciji, mogućnošću slanja elektronskom poštom određenih podataka, a uslovljavati proceduru do te mere da neko baš bude posebno ovlašćen registrovan, da može da na takav način komunicira sa nadležnim državnim organima, počevši od toga da mora da ide da verifikuje elektronski potpis, da otvara poseban sandučić, poseban mejl čini mi se da u tom segmentu mnogo toga može da se uradi. Kada dođe vreme da se ovakva vrsta administracije do kraja rasterati, onda će zasigurno jedan broj radnika koji je u katastru trenutno zatrpan ovakvim problemima, i ekspedicijom, znači, ne može tu da na problemima dostave radi samo jedna osoba. Tu ipak u mnogim situacijama moraju da budu konsultovani i stručni ljudi i stručni kadar, znači, to podrazumeva opet neki gubitak određenog radnog vremena koje može biti potrošeno na rešavanje predmeta koji su zaostali iz nekog ranijeg perioda i na zadovoljstvo građana i taj deo procedure ubrzati u odnosu na ono što nije.

Ja neću mnogo braniti katastar, znam da je bilo dosta primedbi za neka kašnjenja u neke postupke odlučivanja, ali je činjenica da i nadležnost katastra promenjen. Katastar je ranije donosio prvostepena rešenja u drugom stepenu odlučivalo ministarstvo i tamo iz davnog perioda ogroman broj nasleđenih predmeta je jednostavno sada na nadležnosti postupanja vraćen samom katastru, a da katastar nije u mogućnosti da proširi svoje kapacitete na odgovarajući način, zbog zabrane zapošljavanja, nije lako ni obezbediti ljude koji mogu kvalitetno i odgovorno da odgovore na tu vrstu posla. Tako da sa resursima koje je katastar trenutno poseduje i sa mogućnošću ljudskih kapaciteta koje ima i kvalitativno i kvantitativno.

Ja bih zaista imao samo pozitivne ocene o radu katastra. Naravno, da uvek možemo pronaći razlog za nezadovoljstvo, ali nije poenta kao i kod pravosuđa reći da je norma sudije da uradi 300 presuda godišnje, kad tu ne postoji kvalitet, onda to je fizički neizvodljivo, znači, neizvodljivo je i očekivati od ljudi iz katastra da zaista, ovaj pod ogromnim pritiskom rade, rešavaju predmete, a koji traži dužnu pažnju koji su van onih rutinskih poslova.

Tako da osim ovakvih izmena zakonskih koji treba i njih da relaksiraju od svega toga, mi treba da uradimo jednu ozbiljnu analizu, šta Srbija u narednom periodu traži i očekuje od službe katastra nepokretnosti, da srazmerno tome napravi odgovarajuće procene, kada su u pitanju materijalni resursi, ali prvenstveno, kada su u pitanju ljudski resursi.

Možda bi bilo dobro da u ovoj fazi kada se mnogi od ovih zakona donose, usvajaju, kada se o njima razgovara, malo više računa povede da li možda i kroz neku vrstu nekog posebnog tela, koje će voditi računa o budućoj usklađenosti funkcionisanja elektronskog sistema pojedinih segmenata, kako katastra, tako i uprave prihoda da jednostavno nekakve neusklađenosti koje smo prinuđeni da danas kroz parlamentarnu raspravu, kroz zakonske izmene rešavamo, ljudi koji se razumeju, naravno uz konsultacije sa ljudima iz struke uvažavajući, naravno i primedbe mojih kolega advokata, zato što u praski dosta stvari mogu da pomognu, jednostavno iskustveno, takve stvari kroz jednu dobru koordinaciju u buduće budu bolje praćene.

Čini mi se da polako ulazimo u taj jedan finiš usaglašavanja elektronske, elektronskog rada uprave koja je do pre 10 godina radila isključivo samo pomoću papira. To je ogroman iskorak, on traži i ogromno angažovanje, prema tome, i ovakve česte rasprave kada su u pitanju Zakon o katastru ili neki drugi zakoni, a ovde se vidi da se zaista zbog poboljšanja nekog kvaliteta i mreže elektronske kroz koju katastar funkcioniše, sve više se otvara prostor za jednu relaksaciju, jedan kvalitetniji i bolji rad. Da li smo sve dobro prepoznali, ne znamo, pokazaće vreme.

Ovo vreme usklađivanja podrazumeva i jednu dozu rizika da u nečemu možemo da pogrešimo u ovom trenutku ili u ovom trenutku ne možemo baš sve da predvidimo zakonskim izmenama, što čak i očekujemo da će biti problem, zato što neki drugi sistemi koji jednog trenutka treba da budu potpuno usklađeni sa katastrom kasne i taj raskorak bi u ovom trenutku bio preveliki, tako da treba imati razumevanja zbog čestih rasprava. Kada kažem česte, one nisu plod nečije neodgovornosti ili nepromišljenosti. Ovakve česte izmene i dopune zakona u ove četiri godine sa kojima smo imali prilike da se susrećemo, su upravo posledica jednog izuzetno dinamičnog razvoja uprave u Srbiji.

Jednostavno, to je nešto što u hodu mora da se rešava. Moram da kažem da mi se čini da je odgovor i nadležnih, ali i parlamenta, kada su ovakve situacije u pitanju, više nego zadovoljavajuće i jednostavno, to je osnovni razlog zašto ćemo podržati ovakve izmene i dopune uz jedan predlog koji sam izneo i nadam se da će biti prenet na odgovarajuća mesta, da u buduće o tim problemima koji su vezani za digitalizaciju, koji su upravo zbog različitosti sistema, koji funkcionišu još uvek, pojave se negde u praksi, treba da se bave ljudi koji su isključivo iz te oblasti stručni, naravno, nakon sugestija koje mogu da dobiju prvenstveno iz advokature, iz katastra, kada je ovaj zakon u pitanju i još nekih drugih oblasti, kako bi znali kako to što bolje da formulišu i što bolje da predvide, tako da kažem, unapred da do ovoga ne bi dolazilo često. Hvala.