Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Želeo bih zaista da pohvalim Ministarstvo finansija i Vladu, jer zaista ovo je odličan zakon. Neko sam ko odlično poznaje ovu tematiku i tačno je, nekada je to bio veliki problem upravo zbog maloletnih lica da su mogla da nekako dođu do kladionice da uplate tiket.

Međutim, već to godinama unazad kod ozbiljnih kompanija, nije slučaj. Upravo ovaj zakon dodatno pooštrava mere za svakoga ko dopušta maloletnim licima da čak uđu u prostoriju za klađenje, a ne da, ne daj bože uplate tiket. Znači, meni je drago da su sami priređivači igara na sreću, govorim o ozbiljnim kompanijama i kredibilnim, insistirali da se pooštri ova mera zato što to njima urušava kredibilitet. To je svuda u svetu. Mnogi ljudi ne znaju, mi to ovde olako shvatamo, pa kažemo, to je pošast. Da, jeste pošast, ali ako onaj prerađivač shvata da bi igrač trebalo da se raskući, ali ako vi shvatate da neko bi to trebalo da se zabavi, jer to je industrija zabave. Na primer vi u Velikoj Britaniji imate ministra iz ove oblasti ko je član kabineta čak, zato što to donosi ogroman novac državi.

Morate da znate da imate određenu meru, kako i na koji način se to priređuje. Zato kredibilne kompanije svuda u svetu insistiraju na tzv. društvenoj odgovornosti. Gotovo sve kompanije, ozbiljne i u svetu, pa i kod nas, imaju obuke u zdravstvenim ustanovama da njihov operater na licu mesta prepozna zavisnika, na primer, i da mu ne dozvoli klađenje, odnosno da ga uputi u zdravstvenu ustanovu. Na primer kod nas ima saradnja sa Drajzerovom, odnosno sa institutom u Drajzerovoj ulici i često se i ne retko se to radi. Znači, govorim o ozbiljnim kompanijama.

Ozbiljan problem je bilo sivo tržište, odnosno crno tržište. Meni je drago da se ovim zakonom to pooštrava. Kredibilitet ozbiljnih kompanija u ovoj industriji je narušavalo crno tržište zato što su tamo dopuštali sve, tamo je zaista moglo maloletnih da uđe.

Ovaj zakon fantastično to reguliše i onemogućiće priređivače koji su na crnom tržištu radili apsolutno će ih onemogućiti da ubuduće rade. Samim tim se smanjuje opasnost od maloletničkog kockanja i ovo je nešto što je za svaku moguću pohvalu.

Takođe, veoma mi je bitno što će se mnogo veći novac izdvajati po pitanju društvene odgovornosti i za finansiranje manjih sportova, i za finansiranje drugih sportskih društava, Crvenog krsta itd, itd, i što su sami proizvođači opet kažem naglašavam, govorim o kredibilnim kompanijama insistirale da se ovde povećaju mere.

Ono što moram još da pohvalim ministra to je apsolutno povećanje naknada za igre na sreću zato što tako nešto može isključivo da izdrži kredibilna kompanija ovih što su do sada lovili u mutnom to ne mogu da izdrže i svakako nadam se da neće moći ni da dobiju licencu. Znači, ovo je industrija gde može samo neko ko je kredibilan i u svetu i naravno i kod nas da u ovome učestvuje. Tako da sve pohvale za ovako nešto.

Zahvaljujem, kolega Đukanoviću.
Koleginice Radeta, želite repliku na izlaganje kolege Đukanovića?
Izvolite.

Ja moram da priznam da nisam u stanju da razlikujem ozbiljne ili neozbiljne priređivače igara na sreću, jer ono što vidim kao neko ko prolazi pored tih igraonica je drugačiji od ovoga što je rekao kolega Đukanović i verujem da je sve ovo što je on rekao tačno, ali bi bilo dobro i da se primenjuje.

Ja neću sada da reklamiram jednu igraonicu, pa da sad pričam na kojem mestu sam lično videla i lično vidim subotom pogotovo očigledno maloletnu decu, dečake, devojčice koji ulaze u kladionice, ostaju unutra, zadržavaju se i niko ne prepoznaje ili se pravi da ne prepoznaje da su u pitanju maloletnici.

Mi imamo sa svih strana atak na maloletna lica od narkomanije, preko kladionica, do zavisnosti od igrica na kompjuteru, koliko god je to sa jedne strane tehnološki napredak toliko s druge strane može ozbiljno da ugrozi mentalno zdravlje deteta. Sve ovo što sam nabrojala, pa onda naravno i te igre na sreću.

Ono što mi insistiramo i ono što mi insistiramo, to smo i kroz amandmane radili, a to i u načelnoj raspravi i danas ćemo naravno kroz obrazlaganje naših amandmana, mi insistiramo i ono što je dobro urađeno ovim zakonom da ne ostane samo mrtvo slovo na papiru.

Da ponovim ovo što rekoh malopre i prošli zakon je rekao da ne može pored škole da bude kladionica i direktor dobije pare da vrata škole, ulaz u školu da pomeri na drugu stranu škole.

Znači, ovo nije priča radi se o školi „Kralja Aleksandra“ na Novom Beogradu. Ko god naiđe i sad može da vidi gde su bila nekada vrata i ulaz u tu školu, a gde su sada da bi učinio ustupak kladionici. Govorimo o primeni zakona i o ozbiljnijem pristupu državi ne samo donošenjem zakona, već i u daljoj realizaciji onoga što u zakonu piše. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Hvala vam.

Ja bih zaista zamolio, ukoliko znate ime i prezime tog profesora, taj zaslužuje javno osramoćen da bude. Znači, nije loše da možda kažete ime i prezime zato što je to nešto što nikako ne sme da se radi.

Ono što ljudi moraju da znaju, kada se govori o kredibilnim priređivačima igara na sreću, to se zna, ljudi koji su i u svetu i kod nas, i na našem tržištu, mi Bogu hvala mi imamo dve kompanije koje spadaju u top 10 u svetu po rangu, i tu imamo jako dobre inovacije u toj oblasti tehnološke, gde država prilično dobro zarađuje na tome, ali ono što se zna svuda u svetu, pa i kod nas, svaki operater na licu mesta u bilo kojoj kladionici igračnici, kada posumnja da je lice maloletno, dužno je da mu traži ličnu kartu, i ako ustanovi da je maloletan da ga udalji sa lice mesta.

Takođe roditelj koji je recimo krenuo u prodavnicu, ali je svratio da uplati tiket, a vodi dete sa sobom, ne može da uđe ni u jednu kladionicu.

Rigidne su mere, i taj operater može da izgubi posao od strane svog poslodavca, a i svakako kaznu sama kladionica trpi, tako da, ja bih vas zamolio i ovim putem upućujem poziv svim građanima ukoliko primete da negde maloletnik neki ulazi u neku kladionicu, da prijave to odmah, inspekciji, i naravno molim vlasnike tih igračnica da svakako sankcionišu svoje operatere odnosno kako je u pravilima njihovim definisano da im daju otkaz ukoliko tako nešto stvarno postoji. Hvala.

Zahvaljujem kolega Đukanoviću.
Koleginice Radeta, pravo na repliku? Izvolite.

Svaki put kada čujem da se pozivaju građani da nekoga za nešto prijavljuju, nekako pomislim , evo država u tom segmentu ne funkcioniše. Šta sada, ja prolazim, idem na pijacu, i vidim u tu kladionicu ulaze deca, meni je žao, što se to dešava, ali da li mislite da ja sada treba da tražim telefon i da zovem, okrećem broj na koji se niko neće javiti, a dva metra od mene stoje dva policajca i vide isto što i ja vidim.

Dakle, govorim o nečem što je realnost i samo pozivamo da se ozbiljnije pristupi rešavanju ovog problema, a to smo govorili kada se govori, kada je reč o narkomaniji, kada je reč o zaštiti dece, od svih pošasti koje vrebaju u ovoj državi, u ovom društvu. Nedovoljno se tome posvećuje pažnje.

Kajaćemo se zbog propuštenih generacija i kajemo se već. Em su osakaćeni kroz loš obrazovni sistem, em još ako se bave ovakvim stvarima, onda kakve su to generacije, od kojih se očekuje da će sutra biti na čelu najznačajnijih funkcija u ovoj državi i da će raditi ozbiljne i odgovorne poslove.

Naravno, ne mislimo mi da su svi mladi ljudi takvi. Ali, ako postoji i jedan, moramo ga zaštititi, obaveza je da ga zaštitimo. Hvala Bogu, nema ih preterano mnogo, ali ponavljam, koliko god je, to je mnogo.

A direktor škole, koji je smenjen sa mesta direktora škole je profesor matematike i sada predaje u nekoj drugoj školi i više nije u školi „ Kralj Aleksandar“, zove se Milan Pušica i ne znam što insistirate da mi to kažemo, ako smo rekli da je to direktor škole „ Kralj Aleksandar“, koji je menjao ulaz u školu i to je dovoljno, i to dovoljno govori o tome koliko vi mislite da treba neko drugi da radi vaš posao. Umesto da kao poslanik vlasti, okrenete ministra i kažete ko vam je taj direktor, da se sazna u roku od pola sata i da obavestim javnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Ja iskreno mislim da je svakoga od nas dužnost da prijavi, ako primeti da se negde krši zakon, iz više razloga.

Naravno, da ukoliko je policajac tu negde blizu ili inspektor nadležni da bi on prvi trebalo da reaguje, a ako ga nema a vi primetite, a još ste narodni poslanik, svakako da je vaša dužnost da pozovete i da prijavite.

Ja lično, kada recimo znam da neki radnik u nekoj radnji radi na crno, ja pozovem i prijavim tog poslodavca, zato što taj što drži na crno radnika, krade od mene, od svakog od vas, a znate ovde dodatno, pošto sam upoznat sa ovom oblašću, ukoliko ima negde da se neko od maloletnika kladi, taj što drži tu kladionicu, radi na crno i ne plaća porez državi, priređuje ilegalno igre na sreću i pri tom dozvoljava maloletnicima i naravno da je to moja dužnost da ga prijavim i ja ću to svaki put uraditi.

Mislim da bi to svi mi morali da radimo, iako smo iole društveno odgovorni, a slažem se da država, vi ste ministre tu, ja apelujem na vas, da još sada dodatno po donošenju ovog zakona koji je ponavljam, izvanredan zakon, dodatno pooštrite mere i kontrole priređivača igara na sreću, i da slučajno se negde ne nađe neki maloletnik, da se eventualno kladi. Hvala.

Zahvaljujem.
Koleginica Radeta, replika. Izvolite.