Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet poslanika.
Poslanik Saša Radulović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi preispitivanja trenutne spoljno-političke orijentacije Republike Srbije ka Nemačkoj u svetlu trenutnih sukoba politike SAD i Nemačke u vezi sa rešenjem pitanja Kosova i Metohije.
Izvolite.

Hvala.

Ovo je jako važno za građane Republike Srbije da shvate. Prolazimo kroz tektonske geopolitičke promene. Znači, ceo koncept zapada se menja, zapad se među sobom podelio ponovo. Podsetiću građane, imali smo dva svetska rata u kojima je u stvari zapad ratovao protiv zapada, gde smo mi bili na jednoj strani.

To se dešava ponovo i praktično ta geopolitička promena je Amerika i Velika Britanija se odvajaju od Nemačke i mislim da će Francuska u nekom kraćem periodu se takođe odvojiti od Nemačke. Evropska Unija je dominirana od strane Nemačke. Nemačka uređuje sve na Balkanu. Ni jedna zemlja unutar EU se ne bavi Balkanom osim Nemačke. Kontrolišu medije, kontrolišu u postavljaju elite u svim zemljama Balkana i na vlasti i u opoziciji, pretvaraju Balkan u svoju koloniju jeftine radne snage.

Srbija se nekoliko puta u svojoj istoriji oslanjala na nemačku politiku i na austrougarsku politiku pre nje, veliku cenu za to smo platili. Danas Republika Srbija ponovo prati nemačku politiku u Evropi. Nemačka nam praktično uređuje sve, štampa udžbenike, izvlači decu i zapošljava ih kod sebe, otvara fabrike za jeftinu radnu snagu, kontroliše medije i političku elitu. Valja nam se probuditi.

Te tektonske geopolitičke promene dovode do velikih promena na evropskom kontinentu. Evropska unija nije Evropa. Srbija je ponosan deo Evrope, Rusija je takođe deo Evrope. Evropska unija je jedna mala birokratska tvorevina koja sedi u tri grada, u Briselu, Strazburu i Frankfurtu i pokušava da pomoću bankarskog globalizma koji kontroliše, uništi suverene zemlje Evrope.

Srbija treba da se osloni na suvereniste, druge suverene zemlje koje se izvlače iz nemačke dominacije. Britanija je napustila EU, za njom očekujemo da će da je prati i Italija, i Poljska, Skandinavske zemlje. Znači, nama treba potpuno nova politička orijentacija.

Što se tiče KiM, SAD su svojim akcijama sprečile, odnosno predsednik Tramp je sprečio pravno-obavezujući sporazum na KiM. Da kažem, Tramp nije prijatelj Srbije, ali je po naše interese najbolji američki predsednik u poslednjih 50 godina. Tako da treba pratiti šta se dešava, imamo veliki sukob između američke politike, nove američke politike, politike Klintonovih i politike Nemačke koja bi da se uspostavi kao nova svetska sila.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo pet narodnih poslanika.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Izvolite.

Evo još jedan dokaz kako na preskok ide, ima drugih tačaka koje su logična celina sa ovim što sam malopre govorio, no šta da radimo.

Prethodna vlast je donela Zakon o zaštiti prirode, u kome je praktično omogućila izgradnju malih hidroelektrana koje uništavaju planinske reke u Srbiji. To znaju svi građani Stare planine, Kopaonika, Zlatibora, mnogih planina gde se uništava priroda zarad malo profita.

Prethodna vlast je donela zakon, a ova vlast je počela da ih sprovodi, davala licence, imala plan da napravi ogromna broj malih hidroelektrana koje sve kada bi se napravile praktično zgurale sve naše planinske reke u cevi, uništile prirodu, a to bi na energetskom bilansu Republike Srbije značilo negde 2,5% struje. To sve radimo pod plaštom nekog EU-projekta za zelenom energijom. Ovo nije zelena energija, ovo je uništavanje prirode.

Građani su, srećom, stali na noge, krenuli da brane svoje reke i uspeli da odbrane na mnogim lokacijama. Posao još nije gotov, moramo da promenimo zakone da to više ne bude moguće. Tako da, ovaj zakon predviđa, odnosno ove izmene koje predlažemo, da se u zaštićenim zonama prirode ne može ništa da gradi, a zakoni koje je donela prethodna vlast i podržala ova vlast su omogućili da se grade između ostalog i mini hidroelektrane i neki drugi privredni objekti. Ni jedan privredni objekat ne pripada u zaštićenu zonu prirode, treba da je očuvamo, dobili smo je od naših predaka. Srbija nije naša, nismo je mi napravili, dobili smo je u amanet da je čuvamo i da je predamo narednim generacijama.

Tako da, ove izmene zakona u stvari predlažu da tamo gde su zaštićene zone prirode, da je tamo zabranjena svaka izgradnja, posebno izgradnja protočnih mini hidroelektrana. Sve izgrađene do sada bi morale da budu uklonjene, a ako je investitor imao sve dozvole Republike Srbije, onda uklonjene o trošku budžeta, odnosno to je onda greška države. Ako je potkupljivao i dobijao dozvole nelegalno, onda će morati da ih ukloni o sopstvenom trošku i da vrati prirodu u prethodno stanje.

Mislim da je ovo jako važno, veliki broj građana je ustao protiv ovoga. Ovo takođe govori da imamo kontinuitet od bivše vlasti do ove vlasti. Sve što je bivša radila ova je nastavila i radi još gore. Vreme je da prekinem. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo pet narodnih poslanika.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o Kosovu i Metohiji.
Izvolite.

Hvala.

Evo, vidite, opet na preskok, malo o zaštiti okoline, malo o Kosovu i Metohiji.

Obaveza Republike Srbije je, po Ustavu iz 2006. godine, da u roku od šest meseci ili godinu dana donese zakon o Kosovu i Metohiji. To je obaveza koju nisu sprovele ni prethodna vlast ni ova vlast, evo 14 godina. Obaveza je bila da donesemo takav zakon. E, „Dosta je bilo“ je izradio nacrt zakona o Kosovu i Metohiji i predložio ga Skupštini Srbije da ga usvoji. Šta zakon radi? Ovaj predlog zakona predstavlja presek Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije i ponovo Kosovo i Metohiju vraća u pravno ustavni poredak Republike Srbije.

Prepoznajemo da po Rezoluciji 1244 lokalno stanovništvo ima maksimalnu samoupravu i da je pod nadzorom UN i to prepoznajemo i u zakonu. Koristili smo model između Danske i Farskih Ostrva. Građani Republike Srbije verovatno ne znaju, Farska Ostrva su proglasila nezavisnost 1945. godine, baš kao i prištinska kvazi država. Godine 1945. Danska se nije preterano uzrujala, nije išla tenkovima na njih, nego je donela svoj zakon o Farskim Ostrvima. Oni mogu da imaju i fudbalsku reprezentaciju, mogu da imaju zastavu, mogu da imaju status koji oni zovu ustavom, mogu da imaju sva ta obeležja, to im Danska država ne uzima. Međutim, Farska Ostrva su deo Danske, nemaju stolicu u UN i, zamislite, nisu član EU. Tako da, imate jednu zemlju u EU u kojoj je većina zemlje Danske na kontinentu u EU, a Farska Ostrva koja su sastavni deo Danske nisu. E, takav predlog zakona je donela i poslanička grupa DJB, koja prati taj model i radi istu stvar u Srbiji.

E sad, jednu interesantnu stvar su rešili Danci, pa smo i to preuzeli. Kazali su – ako neko uzme pasoš Farskih Ostrva, odnosno državljanstvo Farskih Ostrva, neće ga proganjati država Danska. Oni priznaju taj dokument, ali kažu – taj građanin Farskih Ostrva gubi sva prava svih ostalih građana Danske. Tako smo mi predložili istu stvar, ko god je uzeo pasoš prištinske kvazi države da gubi državljanstvo Republike Srbije, gubi pristup obrazovnom sistemu, socijalnom sistemu zaštite, penzionom, praktično je stranac. Tako da, zakon je dobar za lojalne građane Republike Srbije. Mi smo jedina politička opcija koja je predložila rešenje po kome Kosova i Metohija ostaje sastavni deo Srbije i praktično treba da razvijamo Srbiju da bi privoleli druge da idu ka nama. To je ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo tri narodna poslanika, jedan je uzdržan.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Hvala.

Pošto je ovo paket od tri zakona što se tiče mini hidroelektrana, žao mi je što nisu zajedno, jer bi onda mogao da obrazložim od jednog do drugog, nego predsedavajuća preskače, odnosno to su verovatno uradili već u skupštinskim službama, pa moram malo o Kosovu i Metohiji, a malo da se vraćam nazad na mini hidroelektrane. Ovo je inače i razlog zašto bojkotujemo rad Skupštine, pošto ne postoje uslove, a to se danas i dokazuje.

Znači, tri su zakona koja rešavaju ono što je uradila prethodna vlast, dozvolila u stvari ovoj vlasti da se protočne hidroelektrane ugrade po velikom broju malih planinskih prelepih reka u Republici Srbiji i da se time potpuno uništi čovekova okolina. U ovom slučaju da bi se sproveo neki projekat potrebno je da se uradi jedna studija uticaja tog projekta na životnu okolinu. Gde god imate zaštićene zone prirode te studije moraju da se rade. U zakonu su napravljeni, zamislite, izuzeci, tako da mini hidroelektrane čija je instalisana snaga manja od dva megavata ne moraju, odnosno ostavljeno je ministarstvu da samo proceni i, zamislite, ministarstvo odluči da proceni da nikada te studije nisu potrebno.

Ovo je ta jedna od rupa kroz koje su i napravljene te mini hidroelektrane koje su uništile naše planinske reke i na Staroj planini i na Kopaoniku i na Zlatiboru i u drugim mestima. Tako da, zakon predlaže da se ta rupa zatvori i da uvek mora da se radi studija kada je u pitanju zaštićena zona prirode i ovaj predlog zakon kaže ne samo da mora da se radi studija nego ne može ništa da se gradi što je privredni objekat, pošto je priroda u tim zaštićenim zonama važnija, netaknutost te prirode je važnija od bilo koje privredne aktivnosti. Glavna koja treba da bude u tim zaštićenim zonama jeste turizam, jeste eko turizam, odnosno etno turizam i to je nešto što pored poljoprivrede treba da bude jedan važan motiv, odnosno važan temelj kojim ćemo sprečiti depopulaciju sela, odnosno veliko pražnjenje sela u Srbiji, što je pored opšte demografske slike veliki problem.

Ovo je jedan dobar primer i ovog zakona kako dobro rade bivša vlast i sadašnja vlast i kako ništa ne menjaju kada prelaze sa jedne na drugu.

Prethodna vlast je imala – EU nema alternativu politiku, ova vlast ima EU nema alternativu politiku, prethodna vlast je radila Briselski sporazum, ova radi Briselski sporazum, prethodna je slušala Nemačku, ova sluša Nemačku, prethodna je donosila zakone o mini hidroelektranama, ova ih je dopunjavala i nastavila da uništava reke. Ovo je prilika da to sprečimo.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri poslanika.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Izvolite.

Hvala.

Ove je sad treći od tri zakona koji se tiču mini hidroelektrana.

Znači, prvi je, rekli smo da ne može da se gradi u zaštićenim zonama prirode uopšte. Drugi je da mora da se radi studija uticaja na okolinu kada se gradi bilo šta, recimo, čak i turistički objekat. Ovo treće, interesantno je bilo, pošto te reke planinske trpaju u cevi, građani to mogu da vide, nažalost, samo na društvenim mrežama zato što su sve mediji zatvoreni i ne puštaju ove informacije, tako da ne možete ni da se upoznate sa njima. To izgleda stravično. Znači, te prelepe reke zgurane u cevi, to izgleda stravično.

Imali su problem i kad su to radili, jer nisu mogli samo da koriste korito reke, nego su te derivacione cevovode morali da sprovode i preko privatnog poseda. Znači, neko ima parcelu, i to znaju ljudi sa Stare planine jako dobro, i onda oni hoće da preko njihove zemlje, privatne zemlje, sprovedu derivacioni cevovod. Pošto to nisu mogli pre nego što je ova izmena zakona napravljena, onda je ova skupštinska većina, znači ovi poslanici SNS-a, doneli izmenu Zakona o planiranju i izgradnji kojom su kazali da se taj derivacioni cevovod smatra infrastrukturom. Znači, taj privatni derivacioni cevovod za potrebe privatnih malih hidroelektrana se smatra infrastrukturom državnom, pa da onda privatni vlasnici moraju da puste te graditelje da provuku derivacioni cevovod kroz njihove parcele. Ovo je prosto neverovatno, zakon ovakav kakav je, nije ni ustavan. Međutim, problem je kad se obratimo Ustavnom sudu, oni ne uzimaju ovo u razmatranje uopšte.

Tako da, ova tri zakona koja smo predložili mogu da promene sve oko mini hidroelektrana, da više nikada ne gradimo mini hidroelektrane, da se naše reke ne guraju u cevovode i da zaštitimo prirodu. Državu Srbiju nismo mi stvorili, data nam je u amanet, dali su nam preci naši, koji su je čuvali, sačuvali, na nama je da uradimo isto. Ovo je greh protiv države, protiv naroda i protiv prirode i treba ga sprečiti.

Vladajuća većina je gluva na ovo. Očigledno da i prethodna i ova vlast sprovede identičnu politiku, od pljačkaških privatizacija, preko uništavanja prirode i malih hidroelektrana, gde praktično ista politika ima kontinuitet, evo, već 30 godina.