Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o dva člana Predloga odluke da se jedan rok koji je bio na datum 5. mart 2020. godine, prolongira na 5. mart 2022. godine, i to se upravo odnosi na ovo što su kolege pre mene govorile, to je dozvola za posedovanje i nošenje oružja i oružani list.
Šta se desilo pre ove rasprave, a što je veoma bitno da javnost zna, to je da se ovaj proces odvijao u ranijem periodu tako da je do sada 150 hiljada građana registrovala, odnosno uradila ovaj posao koji je predviđen bio zakonom, odnosno novom odlukom, a to je da su regulisali dozvolu za posedovanje nošenja oružja i regulisali su oružani list. To ih je u proseku koštalo 10.000 dinara, jer tu je potrebno da se plate takse, tu je potrebno da se plate troškovi, potrebno je da se plati lekarski pregled i sve taksativno kako je ovde više puta rečeno, to je u proseku 10.000 dinara, to je milijarda i 500 miliona dinara do sada oprihodovano. Ostalo je razlika do 450 hiljada građana koji po evidenciji poseduju oružje i trebali bi ovo u narednom periodu da urade. Jedna trećina je uradila i ovde se nameće jedno jasno pitanje, osim prolongiranja ovog roka, kada to treba da se obavi u skladu sa zakonom, ovde se razmišlja kako i na koji način smanjiti ove troškove ili kako unficirati ovaj pravilnik o kome se ovde govori da bude jedinstven i jedinstveno tumačenje ovog pravilnika, a on podrazumeva upravo ovo što sam i rekao. To podrazumeva smanjenje troškova i gledajte kako je to apsurdna situacija.
Dakle, 150 hiljada građana je platilo na osnovu visine troškova i cene troškova koji su važili do sada, a sada ćemo da razmatramo u narednom periodu za ovih 300 hiljada građana da vidimo kako da se smanje ovi troškovi. Zar to nije malo previše? Šta će ovi ljudi da pomisle, ovih 150 hiljada koji su na vreme, blagovremeno u skladu sa zakonom sve uradili.
Ako se smanje troškovi onda su oni prevareni. Da ne bi bili prevareni država mora da nađe rešenje, ne, u načinu kako da se izvini preko Skupštine ili preko Vlade, nego da im se vrate određena sredstva koja su veća nego što će eventualno u budućem vremenu ovi plaćati o kojima sad raspravljamo, ovih 300 hiljada. To je gotovo nemoguće. Ne vraća se ni penzionerima, a što bi se ovima vraćalo. I kada država vraća, to bogami generacije i generacije mogu da ne dočekaju. Zašto je ovo nastalo? Zato što se u principu sprovode odluke zakona koji je sam po sebi nedorečen i neprecizan. Nedorečen upravo iz više razloga. Jedan od glavnih razloga što su velika ovlašćenja MUP-a. Ovde pokušava na primeru udruženja lovaca da se prikaže kakvi su sve problemi u Srbiji, ima oko 70.000 koliko znam, evo Šormaz je bio u dva mandata predsednik, oko 70.000 registrovanih lovaca.
(Dragan Šormaz: Oko 75.000.)
Evo, oko 75.000, da prihvatim ovo dobacivanje, ispravljanje cifre, ali ovde se radi o 450.000 ljudi. Samo jedan mali deo su lovci. Apsurd nad apsurdima je što svi oni koji regularno, računajući tu i lovce i ljude koji zbog službene ili iz drugih opravdanih razloga moraju da poseduju oružje. Kriminalci su najprivilegovaniji donošenjem ovakvih zakona. Zašto? Zato što je prepušteno tumačenjima onim pojedincima koji su zaposleni u MUP-u, a oni su napravili bukvalno jednu mrežu koja ima zadatak, ne samo da zarađuje novac i da taj novac dobrim delom preliva u privatne džepove, a kada su u pitanju privatni džepovi, to vam je potvrda da ste osposobljeni za rukovanje sa oružjem. To se dobija u streljanama.
U streljanama su verovali ili ne, najvećim brojem vlasnici streljana su bivši policajci. Kao što određuju bivši visoki policijski funkcioneri ko i na koji način će da dobije potvrdu da je obučen za pružanje usluga obezbeđenja, tako i ovde postoji jedan lobi. Zato je ovo slobodno tumačenje od sekretarijata, do sekretarijata unutar Srbije. Ali, ima nešto što je još čudnije, a to je, kada je u pitanju ova potvrda, odnosno lekarsko uverenje o sposobnosti lica i odgovornosti njegovog kada je u pitanju nošenje i držanje oružja.
Lekarski pregled se u početku mogao obaviti u svakoj ambulanti opšte prakse. Sad se neko dosetio i rekao da postoje određeni centri gde može samo lekarski pregled da se izvrši. Pa recimo, za Rašku je to Kraljevo, i zamisliste onog iz Novog Pazara koji treba da ode u Kraljevo da obavi lekarski pregled, to je 130 km, taj lekarski pregled da plati i onda te dodatne troškove koje ima zbog troškova puta, eventualno troškova boravka u Kraljevo, kada to uračunate, očigledno da je postojala namera u tumačenju i donošenju ovih pravilnika.
Neko je rekao da je predočeno tom Ministarstvu zdravlja da se ministar iznenadio šta je potpisao. To je prava slika, to je nešto što je realno u ovoj Srbiji. Ministar se iznenadio šta je potpisao. Kaže on, dnevno ili na mesečnom nivou potpisuje gomilu tih odluka i ovakvu jednu odluku sasvim je potpisao, nije ni gledao.
Ne može čovek da poveruje da neko može iz Ministarstva takvo objašnjenje ili obrazloženje da daje. Pa, valjda postoji tu služba koja treba to da radi. Pa, iako je ministar potpisao, ispostavilo se da je na neki način obmanut, da je naneo svesno ili nesvesno štetu građanima Srbije. Pa, taj ministar treba da pokrene disciplinski postupak protiv svojih saradnika. Sve to podrazumeva određenu proceduru i određene postupke.
Međutim, kada je u pitanju zarada, ovde je, da se razumemo 450.000 građana, po zvaničnim podacima, puta 10.000, to je 4,5 milijarde, to je 40 miliona evra. Četrdeset miliona evra je veliki kapital i količina novca i za na Zapadu razvijene zemlje, a ne za Srbiju. I kada vidite kakvi su tu interesi sve upleteni, onda će vam biti jasno. Mi imamo nešto što je neshvatljivo, nerazumljivo, sa većim brojem dugih cevi ili ljudi koji raspolažu dugim cevima, komanduje ili odlučuje bivši ambasador Montgomeri, nego što to je u situaciji ministar unutrašnjih poslova ili komandant Generalštaba ili sam vrhovni komandant.
To ne može niko da poveruje u to, ali Montgomeri i dalje drži monopol kada su u pitanju službe koje se bave obezbeđenjem lica i predmeta kako se to kaže i niko ne kaže dosta je bilo, sada ćemo to da preregistrujemo, sada ćemo na drugi način to da radimo, da ne govorimo o bivšim generalima, visokim oficirima policije koji se bave, bukvalno, trgovinom sa bivšim policajcima ili bivšim oficirima Vojske Srbije.
Tako da, to je niz problema koji se pojavljuju, ne samo vezano za ovu odluku, nego za kompletno funkcionisanje ovog sistema.