Hvala.
Pošto je rasprava nešto šira, a svi znaju da je intencija predlagača bila da se narodu izađe u susret.
Dakle, činjenica jeste da je mnogo ljudi, mnogo naših građana ostalo da nije završilo posao, a svi rokovi ističu sutra i mnogo ljudi ima potrebu da i dalje reši svoja pitanja vezano za oružje i odgovarajuću dokumentaciju. Suština Predloga zakona je da se još jednom ljudima u susret izađe.
Naravno, kao što to ume da bude često u Narodnoj skupštini slučaj postane ovo šira rasprava i onda se priča o zakonu generalno, pa i o drugim zakonima, pa i o drugim sednicama, pa i o svemu drugom, sem o Predlogu zakona.
Pre svega, ja sam hteo da pitam poslanika Ševarlića, koji priča ovde svašta, između ostalog, optuživao nas iz Srpske napredne stranke da smo genetski modifikovani, pa odmah izašao i nikako ga nema da se u salu vrati, a hteo sam da ga pitam, ali tu je, koliko vidim, gospodin Vukadinović, vi ste sada koalicioni partneri, koliko sam ja razumeo, najavili ste zajednički izlazak na izbore, pa ako ćete biti ljubazni da prenesete poslaniku Ševarliću moje pitanje, a možete i vi da odgovorite na njega, ni to ne bi bilo loše.
Ako ima želju da priča o svemu i svačemu, sem o dnevnom redu, sem o našem predlogu koji je usmeren ka cilju da se narodu pomogne, ako ima vremena da se bavi svim drugim, kako ne nađe jednu jedinu reč za shodno da izgovori na temu poziva na državni udar u Srbiji? Evo, to je sad pomenuo gospodin Šormaz, a nije za to sigurno čuo gospodin Ševarlić prvi put, pre minut kada je to pomenuo Šormaz, niti ste vi niti bilo ko treći.
Svi znaju da je u ovu Narodnu skupštinu juče, doduše ne u salu, nego tamo u hol gde se okupljaju novinari, došao Boško Obradović i pozivao čovek ne trepnuvši da se digne vojska, da se digne policija, da se izvrši državni udar dok predsednik nije u zemlji, da preuzme vlast, a njega valjda da izoluju, pošalju ne znam gde i da onda ovde mi imamo građanski rat. Da li je tako? To su opisivali, što Boško Obradović, što ovi drugi Đilasovi satrapi kao neko divno i bajno rešenje koje će svima doneti sreću u nekakvu u ovoj zemlji.
E, pošto je to izgovorio u Narodnoj skupštini i pošto to jeste tema juče, sinoć i danas, kako ovi koji imaju vremena da se svim i svačim bave ne nađoše za shodno da jednu jedninu reč kažu na tu temu, da li se sa tim možda slažu ili to osuđuju? To može da osudi samo svaki pristojan čovek u ovoj zemlji, da kaže da je to apsolutno neprihvatljivo. Na šta to liči da se priziva bukvalno građanski rat, da se priziva krvoproliće, da neko sanja da će bilo šta u Srbiji da bude dobro. Kome? Njima, Đilasu, Đolaku, Miškoviću, Bošku njihovome, kome će da bude dobro ako se na taj način bilo šta u ovoj zemlji reguliše ili rešava?
Naravno da je to apsolutno neprihvatljivo. Što ne nađoste za važno da to pomenete na bilo koji način? Dakle, to je bilo moje pitanje, pre svega, za Ševarlića, ali nemam ništa protiv, možete i vi, pošto ste sada koalicioni partneri. Nije se niko oglašavao sa te strane kada je Boško Obradović počeo sa svojom rasističkom kampanjom borbe protiv migranata, strašnih migranata koje treba verovatno da počistimo sa lica zemlje kada je napravio ono svoje brendirano kamijonče da kao promoviše bojkot, a u stvari promoviše svoju fašističku i rasističku ideologiju.
I uopšte nek ne bude važno što se nisu udostojili da se tim pitanjem bave svi oni koji su se svrstali i rekli - da, mi smo rame uz rame sa Boškom Obradovićem. To su, da vas podsetim, uradili lično Dragan Đilas, dakle on je otvoreno rekao - u ovome smo Boško i ja jedno. Njih dvojica su jedno. Dakle, kad govori Boško, govori Đilas. Kada govori Boško, govori Đilasov kum Mladen. Kada govori Boško, govore svi ostali koji su prihvatili da im stoje rame uz rame.
I neka ne bude problem što nisu našli za shodno da se tim pitanjima, još tada, a tada je bilo krajnje vreme, bave ovi iz Demokratske stranke, vajni, takozvani veliki liberali, veliki evroljani, veliku borci za najviše standarde u domenu ljudskih prava, da se ne bave time što su sada defakto u koaliciji, i što ih defakto predstavlja, u njihovo ime govori jedan ksenofob, jedan fašista, jedan rasista. Da su se tim stvarima bavili na vreme verovatno ne bi smo došli u situaciju da u njihovo ime taj isti fašista, Boško Obradović, dolazi ovde juče, staje pred novinare, i sad svi misle nastaviće svoju uobičajenu tiradu protiv migranata, a on uzme pa izgovori - pozivam vojsku i policiju. Mogu da vam pročitam kako je to tačno zvučalo. Dakle, da izvrši puč da, da svrgnu izdajnika sa vlasti i sačuvaju bezbednost države u novoj migrantskoj krizi.
O Aleksandru Vučiću je govorio, o izabranom predsedniku Republike, o čoveku iza kog je stajala apsolutna većina naroda u ovoj zemlji u momentu kada smo mi održali izbore, da vas podsetim, koje je imao jedno tri puta više glasova nego svi ostali zajedno. Znači, sve ostalo je da saberete, na jednu stranu da stavite, e on je imao tri ili četiri puta više. I sada Boško Obradović dolazi ovde, govori u ime tih koji su mu tolerisali sve drugo, što mu ne bi tolerisali onda i ovo, da li je tako? I sa ovim se slažu.
Ako ćemo da pričamo o svemu i svačemu, pa šta je čeri paradajz, šta je riba list i da li je neko od nas genetski modifikovan. Hajde, odredite se prema ovome. Hajde za ovo kažite šta vi o tome mislite, Ševarlić, vi slobodno, nađite nekog trećeg, nije važno, jer ako je nešto bitno nije vam bitno što hoćemo narodu da pomognemo i da se ovi rokovi pomere, ne mora da bude bitno, ali ako je nešto za narod bitno, hajde da vidimo odgovor na pitanje da li treba ovo da bude uređena zemlja, pristojna zemlja, zemlja koja vodi računa o tome da svoj mir i svoju stabilnost sačuva da bi mogla da radi dalje, da bi mogla da se razvija dalje, da osnažujemo našu ekonomiju dalje kad smo je već prvo sačuvali, onda popravili i osnažili značajno u odnosu na vreme tajkuna i njihovih fašista, njihovih batinaša, da možemo da dižemo standard sad kad smo ga već podigli značajno u odnosu na period tajkuna i njihovih fašista i njihovih batinaša ili treba sve da rasturimo i treba sami sebe da uništimo u nekom ludilu poput građanskog rata, oružanog sukoba ili vojno-policijskog puča?
To je pitanje na koje odgovor duguju svi oni koji prihvataju da sa takvima stoje rame uz rame, da sa njima pozivaju na uništavanje institucija u ovoj zemlji, ili bar ako hoće da se bave politikom u Srbiji i smatraju da ima važnijih tema, da budu svesni situacije, svesni trenutka i da budu potpuno načisto od ovoga sada, danas, važnijeg pitanja nema. Pa, da čujemo gde je ko i na kojoj strani. Što se nas tiče potpuno je jasno, mi ćemo uvek da budemo za onu Srbiju koja vodi računa o svojoj deci, o svojoj budućnosti, što znači, Srbiju koja vodi računa o tome da nikome dlaka sa glave ne fali, da čuvamo tuđe kao svoje jer sve je to naše, i ovakve uvek ćemo moći samo da osudimo. A da čujemo šta o tome imaju da kažu ostali, primera radi Ševarlić ako se seti gde je Narodna skupština tokom pauze za ručak ili nešto nakon nje, ili vi koji sa njim sarađujete.
