Vreme.

Hvala.

(Vojislav Šešelj: Replika.

Rekao je da bulaznim 100 godina.)

Izvolite.

Čedomir Jovanović mi kaže da mogu da bulaznim 100 godina. Pa, ima li čovek u ovoj Narodnoj skupštini koji bulazni više od Čedomira Jovanovića? Šta je ovde 20 minuta bulaznio? Jel neko od vas razumeo? Samo on, pa Vučić, on, pa Vučić, pa Đilas, on, pa Vučić, pa Đilas.

Da mu vi naprednjaci ne skupljate potpise, ne bi mogao listu da prijavi za izbore. I to vam je jedna sad jaka partija, a vi smatrate da je potreba ovde i takav. Naravno, za uspomenu na one prvobitne dosmanlije koji su upropastili Srbiju. Šta se desilo za 12 godina dosmanlijske vlasti? Srbija je intenzivno propada iz dana u dan, brutalno, stihijski, nezaustavljivo. To je bilo sa Srbijom, jer je najgori šljam i ološ došao na vlast petooktobarskim pučem. Prvim mafijaškim pučem u istoriji čovečanstva.

Lako je bilo Čedi Jovanoviću da u uslovima ratnog stanja hapsi svoje najbolje prijatelje i da naredi njihovo streljanje, ali ne može se to večito sakrivati, da su Dušan Spasojević i Mile Luković Kum, uhapšeni, pod batinama saslušavani pa streljani. To i ova vlast zna, to zna i Nebojša Stefanović nego neće da kaže. Još se bojite da otvorite dosijee ovog generala, kako se zvao, Rodoljub Milović, general Papaja, šta si radi sve sa Dušanom Mihajlovićem i Nebojšom Čovićem? Harali ste po Srbiji.

Hvala, isteklo je vreme.
Reč ima Čedomir Jovanović, replika.
Molim vas da se vratimo na temu, da ne pričamo o takvim stvarima.
Izvolite.

Gospođo predsednice, samo u najkraćem.

Ja ni ne očekujem od svakog poslanika u sali da me razume. Ja ne bih ni govorio ono što sam rekao u diskusiji, da je takav slučaj. Ali, smatram da je uvredljivo govoriti na takav način na koji je moj prethodnik govorio o periodu vanrednog stanja, koje je u zemlji proglašeno nakon ubistva Zorana Đinđića, predsednika Vlade.

Sve institucije su slobodno radio svoj posao, mogu to da učine i provere i danas, ako postoji zakonski osnov za nešto tako. Smatram da ste bili dužni da opomenete Vojislava Šešelja zbog načina na koji je govorio. Ne o meni politički, to apsolutno nije predmet moje replike, ali svakako opisujući stanje u državi, ponašanje insitucija, pominjanje nekih ljudi koji ga žuljaju zbog toga što vrlo dobro znaju ko je i šta je.

Reč ima Aleksandar Vulin, zatim Zlatibor Lončar.
(Vojislav Šešelj: Replika.)
Nije, meni se obraćao da vas opomenem.

Ja se naravno veoma radujem što gospodin Jovanović ne podržava moju politiku. Daleko bilo, građani Srbije bi mogli pomisliti da sam se približio DOS-u , a to bi bilo apsolutno ne prihvatljivo.
Ja ovu Skupštinu nikada nisam palio, ne bih je ni zapalio. Nikada ne bih učestvovao u pljačkaškoj privatizaciji. Nikada ne bih približio Srbiju NATO paktu. Dakle, vrlo mi je drago što se prepoznaje razlike između naših politika i verujem da će i na sledećim izborima građani to umeti da cene.
No, svako ko se nalazi u ovom parlamentu i ko je ušao u ovaj parlament pokazuje brigu prema budućnosti države Srbije i poštovanje prema državi Srbiji zato što je ovde. Šta mi mislimo jedni od drugima to ćemo mi da raspravimo na izborima, raspravićemo i lično, kažem bar građani Srbije znaju da se mnogi od nas jednostavno ne menjaju, mi držimo do svojih ideja, do svojih uverenja, pa neka košta koliko košta.
Ali, oni koji nisu ovde, jesu odgovor na pitanje – ko to neće da sluša? Ko neće da se sasluša, ko neće da sluša onog drugog. Mi smo ovde. Mi čekamo argumente. Mi čekamo i raspravu sa i bez argumenata. Sve je to u politici dozvoljeno, sve je to moguće, pa i uvrede su dozvoljene i moguće, nismo deca. Svi smo mi ovde po 30 godina, što se politike tiče, ali da izađete napolje da stojite, lažete i naravno uvek primate države pare, to se podrazumeva, narodne pare i da pričate kako ste vi odgovorni, kako ste bolji od drugih, kako oni koji su ovde u ovom parlamentu ne predstavljaju naciju i državu, e pa to je to društvo o kome pričamo. Ako ćemo da tražimo ko su krivci za to što ovo društvo ne funkcioniše ili slabije funkcioniše nego što bi moglo, onda su oni koji upravo lažu u hodniku našeg parlamenta, a nemaju hrabrosti da uđu ovde.
Znate, svo vreme trajanja vanrednog stanja, od prvog dana, napadnute su sve mere Vlade. I, to nisu napadnute ni jednom sa nekog stručnog stanovišta. Niko nije došao pa rekao – trebalo bi uvesti ili ne bi trebalo uvesti karantin, trebalo bi uraditi ovo ili ono da se u skladu sa iskustvima nekih drugih zemalja da se nešto uradi. Ne, mi smo imali samo neprekidne i nepovezane napade sa svih strana.
Imali ste Đilasa koji iz sigurnog karantina poziva penzionere da izlaze na ulice. Obraća se „skajpom“, ali da izlaze na ulice. Imali ste Obradovića ili ko god je to od njih radio, koji su lagali o nekakvim šatorima na Avali. Slušali ste ih kako lažu da se helikopterima odnose leševi, masama. Slušali ste ih kako lažu da se noću naseljavaju emigranti po Srbiji, da se dovlače od nekud. Slušali ste kako lažu da nema hrane, da nema goriva, da počinje opšta kriza, da će nestati struje, da će nestati života u Srbiji i to sve u uslovima vanrednog stanja.
Slušali ste ih kako pričaju kako su medicinski radnici naši heroji, a onda im otežavaju život time što umesto da se bave pacijentima moraju da idu po televizijama i objašnjavaju da imaju maske i da imaju rukavice i da se bave onim što im nije posao. Najlakše im je bilo da se bave svojim poslom i tu su bili najbolji.
Dakle, slušali ste sve te laži. Slušali ste da u trenucima vanrednog stanja se igra ping-pong sa srodnim medijima, pa onda, hrvatski „Portal“ napadne Aleksandra Vučića, pa se to prenosi ovde, pa se onda komentariše, pa se od toga pravi tema. Slušali ste medije koji namerno lažu o situaciji na beogradskom „Sajmu“. Namerno lažu, objave vest – počinje štrajk glađu na beogradskom „Sajmu“. Mi tu proveravamo, razgovaramo sa ljudima, nema previše ljudi, oko 200 pacijenata je u tom trenutku bilo. Dakle, tu ste, proveravate, nema ništa od toga. Za sat vremena, kada ta vest postane vest na svim medijima, ljudi se uzbune i počnu da govore između sebe – počeo štrajk, učestvovaćemo u štrajku, smeta mi ovo, ili ne smeta mi ono. Pravili su vesti, ne proveravali, prenosili, pravili su vesti.
Vučiću nije bilo dovoljno što mu je sin oboleo, nego je morao da čita, sluša i da se pravi da ga ne pogađa, da ne odgovara na to, jer eto, to je politika. Ja nemam tu uzdržanost koju on ima, priznajem. Znači, da čita i sluša kako mu kažu – neka te zagrli sin, poljubi tatu, da ne izađeš sa „Sajma“. A, on pošalje svoje dete tamo gde su i svi drugi građani Srbije, bude na „Sajmu“, leči se u najboljim mogućim uslovima kao i svi drugi građani Srbije, a onda mora da sluša kako ga napadaju – zašto je na „Sajmu“? Da nije bio, a da je bio negde drugde? Šta bismo čuli od tome? Šta bi govorili – sakrio svog sina, evo ga, gde su naši sinovi.
Dakle, ni jednog sekunda nije prestala, ne politička borba, nego podmukla borba protiv sopstvene zemlje i sve vreme se vodila u ovim trenucima. Nije to bio nikakav neprijatelj koga možete da vidite i još uvek je tu Kovid, ne možete da pucate na njega, on se pobeđuje jedino borbom čitavog društva. Samo jedan ako popusti sve pada, samo jedan ako popusti sve pada. Ako pokušate da uplašite čoveka da ne dođe u bolnicu, a on ima simptome i zaražen je, on će zaraziti nekog drugog zato što se nije javio medicinskim vlastima, zato što ste ga ubedili da ne treba to da uradi, zato što ste mu rekli da je tamo lošije, zato što ste mu rekli nešto što nije istina. Niko nije odgovarao za tako nešto. Za sve lažne vesti koje su se prenosile niko nije odgovarao.
Mi smo se sve vreme borili sa jedne strane sa onim što treba da radimo, borili smo se sa Kovidom, sa njegovim posledicama za zdravlje nacije, da sve funkcioniše. Znate, Vojska Srbije je, pričaćemo siguran sam, imaćemo prostora u ovoj našoj raspravi, koliko je uradila, šta je sve obezbedila, šta je sve podigla, a u isto vreme ta ista Vojska Srbije je bila dužna da vodi računa o našem suverenitetu, o tome da naše nebo bude stalno zaštićeno i našim radarima i našim raketama i našom lovačkom parom, da naše granice budu čuvane, da se budno vodi računa da most u Kosovskoj Mitrovici ne postane odjedanput ono što ne sme da bude, da se ne upadne na sever, da vodi računa da život ne smetano funkcioniše svakog sekunda. Na sve to, imate one koji su neprekidno napadali Vojsku Srbije, neprekidno lagali kako nema ovo ili nema ono, kako se nalazi tamo gde se ne nalazi. Imali smo pitanja, zašto lete avioni Vojske Srbije, odavde, iz ove Skupštine kao glavnu stvar, umesto da budemo zahvalni što lete i što ima ko da leti, što funkcioniše Vojska Srbije i funkcioniše kako treba.
Dakle, slušali smo ovde neprekidne napade na svoju državu, ne na politiku, ne na partije, to je najmanji problem kad kažete ne valja ovaj ili onaj ministar, pa to je normalno i tako je potrebno, ali nije normalno da napadate mere za koje znate da pomažu očuvanju zdravlja nacije.
Još jednom, zahvalan sam za priliku što ćemo moći da razgovaramo, što ćemo moći da raspravljamo i beskrajno ponosan što ću moći da govorim o svemu što je uradio možda i najbolji, za mene kao ministra odbrane, najbolji deo države Srbije, Vojska Srbije. Hvala na pažnji.

Predsednica Vlade, izvolite.

Hvala vam.
Dosta stvari ste izneli i još jednom vama bih takođe želela da se zahvalim na korektnosti što ste makar rekli da smo se borili dobro, da smo dali sve od sebe i da su ovo okolnosti u kojima sreće nikada nema. Kada govorimo o smrtnosti koja je jedna od najmanjih na svetu, svakako govorimo o životima ljudi, nečijoj porodici, 162 ljudi, a imaćemo danas, nažalost imali smo tokom noći još, ne može procentima da se pokaže. Hvala vam na toj korektnosti.
Mislim da je ta korektnost, uz sve ovo što ste rekli nakon toga, na kraju krajeva, kao i narodni poslanik Vojislav Šešelj koji nam je zamerio mnogo stvari, i kada me pitate šta je sutra i kakva je Srbija danas i kakva Srbija može da bude, ja mislim da je to ta korektnost na osnovu koje Srbija dalje može da se gradi, može biti zdravije društvo.
Mislim da, makar danas čini mi se, u ovoj Skupštini postoji ta osnova. Žao mi je što ne postoji i među svima onima koji su dobili obavezu i poverenje od strane određenih građana Republike Srbije da budu narodni poslanici, da sede ovde i da kažu u Narodnoj skupštini pre građanima Srbije, šta nam zameraju, šta misle da bi bilo bolje, šta smo to sve tako loše uradili i da pred građanima Srbije mi njima možemo da odgovorimo, a ne da nas napadaju u najgorim situacijama kada mi imamo četvoro, petoro mrtvih tokom dana, da nas napadaju na društvenim mrežama, na tviterima i ne znam čemu drugom, „fejsbuku“ i ostalom, a onda ne dođu da to isto kažu pred svima i da čuju naš odgovor.
Tako i sa tim ljudima ja ne vidim kako možemo da razgovaramo i ne vidim kako možemo da postignemo bilo kakav dogovor. Cenim to što je uradio Vojislav Šešelj, isto kao što cenim to što radite vi. Mi imamo različita mišljenja po mnogim stvarima, mnogim stvarima, ali ste rekli šta je bilo dobro i rekli ste sa čim se ne slažete i dali nam šansu da pred građanima Republike Srbije obrazložimo šta smo radili, zašto smo radili, kako smo radili i da damo odgovor na pitanja.
U odnosu na to kada razgovaramo o tome kakva je Srbija danas, odnosno šta nakon pandemije Kovid 19 i kakva će Srbija biti sutra, ja želim da vas podsetim, takođe, na to kakva je Srbija bila juče, kakva je Srbija bila juče pre izbijanja ove epidemije i pre uvođenja vanrednog stanja. Želim da vas podsetim na to da je predsednik Republike pozvao sve političke aktere, pozvao na razgovor o tome šta raditi, o tome šta raditi sa izborima, o tome za koliko ih odložiti, da ostavimo politiku na stranu i da je postignut konsenzus oko toga, da je postignut dogovor i da je taj sastanak iza zatvorenih vrata bio jako, jako konstruktivan, između ljudi koji potpuno različito misle o različitim stvarima, koji se politički ne slažu. Dakle, dogovor je moguć kada imate iole odgovorne i ozbiljne ljude. Aleksandar Vučić je pokušao i napravio je taj dogovor sa ljudima koji poštuju osnovne demokratske principe, a ti osnovni demokratski principi su valjda Narodna skupština i izbori, izbori na kojima građani kažu ko će doći na vlast, a ne oni koji sami odluče o tome ko će da bude prelazna vlast i kako će oni da dele resore iako nemaju ni jedan posto podrške među građanima.
Vi pričate ovde meni, ne kao Ani Brnabić, nego kao predsednici Vlade i nama valjda ostalima koji smo ovde, ali ti koji bi vas trebali da čuju i koji su važan deo toga kako Srbija izgleda danas nisu ovde da čuju. Ja mislim da se obraćate pogrešnim ljudima. Mi smo dogovor pokušali da postignemo i sa mnogima uspeli da postignemo taj dogovor. To je uradio Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je, takođe, kada pričamo o tome kakva je Srbija juče bila, rekao da politike tokom borbe protiv Kovida 19 nema, da neće nijednu jedinu reč reći i nismo odgovarali. Rekla sam, ja sam jednom odgovarala tokom jedne misije. Znate zašto? Zato što ne mogu više ljudski da trpim to licemerje. Slobodno vi meni recite u čemu sam ja licemerna. I kada mi kažete da grešim, da, grešim, grešim svaki dan. Svaki dan grešim, zato što se svaki dan trudim da nešto uradim. Kada se radi morate da grešite, ali dajem sve od sebe. Da li grešim? Grešim milion puta. Verujte, vidim svoje greške mnogo više nego što ih vidi bilo ko drugi, ali dajem sve od sebe za ovu zemlju i za sve njene građane i nije mi važno ko je za koga glasao.
Ni Aleksandar Vučić kada je okupio prvi taj sastanak 26. februara nije pitao struku ko je za koga glasao, iako je, čini mi se, potpuno očigledno da neki od struke nisu opcija SNS. Da li ih je nekad pitao? Da li ih je nekad kritikovao? Je li ih nije pozvao za to? Ne, pozvao ih je i oni su se ljudi odazvali i beskrajno smo im zahvalni na tome. Ali, isto tako, ti ljudi su doživeli da ih vređaju na najstrašnije načine, da ih nazivaju najpogrdnijim imenima, samo zato što su, kao što vi kažete, radili svoj posao. Ali, ti ljudi koji to rade nisu danas ovde sa nama i ne znam kome pričamo. Mislim da mi ovde i možemo da postignemo neki konsenzus oko dijaloga, ne oko svih stvari, ali oko dijaloga, dogovora da. Sigurna sam, jer sam pričala sa njim, da predsednik Republike neće, kao što je obećao, praviti bilo koje dogovore dalje oko izbora bez da se sastane sa svim političkim akterima koji su zainteresovani da učestvuju na izborima. Ja mislim da je to pohvalno.
Dakle, ne, ne mislim da je Srbija danas ni najstrašnije društvo na svetu, ni diktatura, ni ovakva, ni onakva. Da, ima jedne određene političke manjine jednog određenog dela opozicije sa kojima, nažalost, očigledno ne može da postoji nikakav dogovor. Meni je zbog toga žao, ali vi pričate o ljudima koji danas nisu ovde.
E, sada ja vas pitam, a i građane Republike Srbije da razmisle, gde su danas ljudi koji imaju mandate da budu u ovoj Skupštini, a imaju i obavezu, koji su svaki dan, ali svaki dan tokom ovog vanrednog stanja i ovakve krize, ponavljam, nije ovo tek koja kriza, nije ovo ekonomska kriza, pa će pasti plate, biće otpušteni, ovo je borba za živote ljudi, vi danas imate preko 56.000 mrtvih u SAD, Italija se nažalost bliži broju od 30.000 mrtvih, u takvoj situaciji vi nađete da svaki dan, ali svaki dan napadate svoju Vladu, napadate predsednika Republike, da širite lažne vesti, a narodni poslanik ste. Onda, kada dođe dan da dođete i da nam kažete sve to u lice, a da mi pred građanima možemo da odgovorimo, vi ne dođete. Kako da se dogovorimo? Sa kim da razgovaramo? Gde su ljudi koji kažu da je najveća smrtnost u Srbiji? To kaže čovek koji je bio predsednik ove zemlje u dva mandata. Ne postoji ni jedna jedina brojka, ali ni jedna jedina brojka koja može da potkrepi tu tvrdnju, već upravo suprotno. Zašto onda to govorite? Zašto? Da bi srušili Vladu na mrtvim ljudima? Da bi srušili Vladu Republike Srbije legitimno izabranu na žrtvama? Zašto to govorite?
Evo, narodna poslanica Marinika Tepić kaže na tviteru: „Očekujem da objasnite otkuda autobusi puni migranata u pratnji policije. Nije tajna, vidimo ljude. Šta ste se dogovorili sa Austrijom? Sporazum, evo, postoji.“ Koji sporazum? Gde je sada narodna poslanica da kaže građanima, da je pitam koji sporazum postoji? Evo, recite nam, koji? Zašto širite ksenofobiju? Zašto širite paniku među ljudima u doba vanrednog stanja? Gde su ti ljudi? Gde su autobusi puni migranata u pratnji policije? Ko je to video? Zašto to radite? Koji sporazum postoji? Kakve su to gluposti? Na šta to liči?
Pričate danas šta nas štiti od političke beskrupuloznosti. Pa, ništa, očigledno nas ništa ne štiti od političke beskrupuloznosti, do zdravog razuma i inteligencije građana Republike Srbije koji će znati da procene onda šta je ko radio, jer se i danas i u toku ova dva meseca bolje nego ikada ranije videlo sve, šta je ko i šta ko radi i šta su čije namere. Kako se zove ova trgovina ljudima? Vi optužujete predsednika Republike, legitimno izabranog predsednika Republike za trgovinu ljudima? „Koliko uzimate po migrantu, Aleksandre Vučiću?“ To su tvitovi narodne poslanice Marinike Tepić, koja se nije usudila danas da dođe u Narodnu skupštinu i da kaže, da nas optuži ovde pred građanima za trgovinu ljudima, nego to radi tokom vanrednog stanja tviterom.
Kaže, da rezimiramo: „Poštanska štedionica već pripremila platne kartice za migrante“. I to je demokratska opcija? I to je način da pričamo o Srbiji sutra sa tim ljudima? Gde su ti ljudi koji kritikuju i nazivaju na razne načine te ljude koji rade sa nama samo zato što su struka, stručnjaci, to im je posao, time se bave, za to su školovani, za to su plaćeni? Gde su?
Njih danas nazivaju Vučićevim botovima samo zato što rade svoj posao.
Ja se, takođe, nadam da sa tim ljudima nećemo graditi Srbiju sutra, ni političku budućnost sutra, zato što mislim da bi bilo minimum korektnosti i ljudskosti da su danas došli, zato što mandate imaju, obavezu imaju, plate uzimaju, i da postave ovo pitanje ovako, a ne na Tviteru.
Mi nismo pitali nikoga ni za koga glasa, ako je stručan, zvali smo da pomogne.
Vi pričate o tabloidnim medijima. Ja mislim da je svašta nešto ispričano već o tabloidnim medijima. A znate šta ja mislim da je problem našeg društva, ako pričamo o tome kakva Srbija treba da bude sutra? Ja mislim da je problem što ni vi, ni mnogi drugi iz opozicije ne smeju da pričaju o tajkunskim medijima. Ne smete da pričate, da ne bi napadali vas, zato što znate kakvi su i znate sa koliko novca raspolažu, znate na šta su spremni. Stalno pričamo o tabloidnim medijima. Hajde da pričamo o tajkunskim medijima. Hajde da pričamo o vestima koje su tajkunski mediji plasirali tokom vanrednog stanja, o lažnim vestima koje su mogle da sruše naš zdravstveni sistem, koje su mogle da koštaju direktno ljudskih života.
"Klinički centar Vojvodine pred pucanjem bez zaštite za medicinske sestre". Znate šta, čak ni sa ovim ne bih imala ni jedan jedini problem, da smo ovo pitanje, od ove novinarke, od ovog medija, čuli makar jednom, na jednoj od svakodnevnih pres konferencija koje smo imali tokom ovoga. Ni jednom se to pitanje nije postavilo, da se da odgovor, zato što istina nije važna. Nije to bila intencija toga.
Advokat Vladimir Gajić, to prenosi portal "Direktno RS" - na Infektivnoj klinici doktori primili manje plate. Gde je to bilo? Kad se to desilo? Čemu to služi? "Naši ljudi na prvoj liniji prolaze u kesama". Gde je to bilo? Kad su naši zdravstveni radnici od kesa pravili skafandere?
To su sve tajkunski mediji. To su ovi mediji koji se prave da su profesionalni objektivni. To su mediji kojima niko ništa ne sme da kaže.
Ako pričamo danas, a mislim da je lepo i da pričamo o Srbiji sutra i u političkom smislu, da, mislim da je to izuzetno važno, onda mislim da treba da pričamo iskreno i otvoreno i o svim ovim ljudima i o svim ovim medijima.
Gde su novinarska udruženja, ovi mediji koji daju pet saopštenja na dve reči Ace Lukasa, ali ne daju ni jedno jedino saopštenje na direktne pretnje smrću Aleksandru Vučiću i njegovoj deci? Ne nalaze za shodno. I to je profesionalizam? I to je objektivnost? Jel mi treba da zažmurimo na to licemerje i da svi mi budemo dovoljno kukavice da ne kažemo takve stvari? Ja mislim da će to Srbija mnogo platiti.
Zato se ponosim što mi imamo i srce i hrabrosti da o tome pričamo i da im stanemo na crtu, zato što mislim da je to važno za budućnost Srbije.
Pozivam vas da isto tako počnete da pričate o tome, ako želimo da govorimo o tome kakva će Srbija biti sutra. Hvala.

Hvala.

Reč ima Vojislav Šešelj. Izvolite.

Gospođo Brnabić, nikome ne dozvoljavam, pa ni srpskom premijeru, da me dovodi u istu ravan sa Čedomirom Jovanovićem. To je jedna od najkompromitovanijih ličnosti u Srbiji. Najsvežija kompromitacija je to što je uzeo za šest miliona evra pšenicu iz robnih rezervi i nije platio nikada. Umesto da je u zatvoru, uzeli ste ga pod svoju kontrolu i tolerišete ga. Na stranu to što je bio jedan od čelnika dosmanlijskog režima, što je ubijao ljude u vreme vanrednog stanja, već sam pomenuo koju je dvojicu ključnih ubio.

Kod mene nemate ništa kompromitovano. Mene ne možete da držite pod kontrolom kao Čedomira Jovanovića. I zato ja uvek mogu iskreno da vam kažem šta mislim. Više od 20 javnih nastupa sam imao od kad je vanredno stanje i uvek sam bio konstruktivan i uvek sam tražio i rešenja i način da se olakša ljudima, a da se izborimo sa ovim zlom. Čak sam prvi izašao sa idejom da se uzima krv od ljudi koji su izlečeni, da se vadi krvna plazma, antitela da se koriste za lečenje onih koji su najteže bolesni. Jednom ste do sada, koliko su mediji obavešteni, uzeli krv, ali još to nije primenjeno. Znate li zašto? Zato što nemamo sposobne lekare da to rade, 50 godina se niko time nije bavio. To je metod iz istorije medicine. To su prevazišli raznorazni medikamenti, a sad smo došli u situaciju da nijedan medikament nije pravi, pa čak ni taj "hlorokin". On je samo sporedno sredstvo, pomoćno sredstvo, a ima nus efekte nepovoljne.

Sad je jedini čist način, bez ikakvih štetnih posledica, da se koriste antitela. (Isključen mikrofon.)