Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim i ja na početku da vam čestitam na mandatima, da čestitam, pre svega, na rezultat koji je postigla vladajuća većina proteklih godina, odnosno, od 2012. do 2020. godine.
Odmah na početku bih govorio o predloženom kandidatu za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, i mogu da vam kažem da naša koalicija SPS-Jedinstvena Srbija, je počastvovana ovim činom da predsednik Republike i predsednik najveće parlamentarne stranke, gospodin Aleksandar Vučić, predložio Ivicu Dačića za predsednika parlamenta.
Imajući u vidu da je Aleksandar Vučić, veliki perfekcionista u pozitivnom smislu, i posle toliko godina saradnje predložio Ivicu Dačića, kao drugog čoveka u ovoj državi, to znači da je Ivica Dačić opravdao sve ono što se zove saradnja između Aleksandra Vučića i gospodina Ivice Dačića.
Poštovane dame i gospodo, mnogo toga što sam ja hteo da kažem rekao je gospodin Đorđe Milićević, ali ne mogu da ne kažem, da 2008. godina, je bila godina kada je Ivica Dačić SPS-JS, doneli smo odluku da napravimo proevropsku vladu, i kako bi spasili Srbiju od daljeg propadanja, i nismo pogrešili, velik broj investitora je tada dolazio i otvarao fabrike u Srbiji, ali posebno je veliki uspeh kada smo napravili sa SNS 2012. godine koaliciju o političkoj saradnji. Da jedna takva koalicija na političkoj sceni traje osam godina, to je retkost u političkoj istoriji od kad višestranački sistem postoji u Srbiji, mislim na koaliciju SPS-JS i SNS.
Kada je u pitanju današnji kandidat za predsednika Skupštine, on ima ogroman rezultat i bilo mu je veoma teško da obiđe toliko zemalja, on je obišao pojedine zemlje za koje građani Srbije prvi put su čuli da postoje, i da te zemlje, kažu – evo, mi ćemo da povučemo priznanje o nezavisnosti KiM.
Zajedno sa predsednikom Vučićem uspeli su da smanje, da kosovski Albanci više nemaju većinu u institucijama gde se odlučuje o sudbini građana Srbije i o Srbiji. Ono što je, mogu slobodno da kažem, najveća pobeda, da su kosovski Albanci izgubili kada su tražili da, ja neću reći tzv. Kosovo. Jer, da vam kažem, to mi smeta kad neko kaže tzv. Kosovo, tzv. nezavisno Kosovo, a ne tzv. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i da koristimo termin, onaj koji pripada nama kao političarima i da vam kažem da su oni tada, kosovski Albanci izgubili kada su podneli zahtev da uđu u Interpol. Poznato je šta bi se dešavalo Srbima na KiM i da bi to vratilo Srbiju unazad, ne znam koliko godina.
Vi znate da u međunarodnim odnosima ne poznaje se međunarodno pravo dato nekim aktima, tamo se poštuje većina glasova, stavi se na glasanje i mi smo, zato što nismo imali, evo, Dule se sekira da li će biti direktor, bićeš Dule, bićeš, dobro si radio, ja ti garantujem. Ne morate da aplaudirate za Duleta, ali imamo grejanje od kada Dule direktor „Srbijagasa“, imamo grejanje jel, od 2008. godine. Hvala gospon Dule.
Tako da kandidat današnji, dame i gospodo, gospodin Ivica Dačić će biti pravi predstavnik srpskog parlamenta i on ima najveće iskustvo. Ja sam pre neki dan rekao, ostalo mu je još da bude predsednik Skupštine i predsednik Srbije. I on i ja smo se složili da predsednik Srbije treba da bude i u narednom vremenskom periodu gospodin Aleksandar Vučić, a mi da mu pomažemo. Da mu pomažemo na način kao do sada što smo mu pomagali. Vi znate da su meni nuđene ministarske funkcije i Aleksandar Vučić mi je nudio i gospodin Tadić, ali ja sam hteo da pokažem da mi ne treba fotelja i da mi ne treba pozicija ministar da bi nešto dobro radio za Srbiju. Mnogo zemalja sam i ja obišao i uvek kada sam odlazio u neku zemlju informisao sam predsednika Srbije Aleksandra Vučića i naravno mog koalicionog partnera i ministra inostranih poslova, gospodina Ivicu Dačića.
Ovaj parlament će se razlikovati od drugih parlamenata, odnosno od drugih saziva. Zašto? Narod je, dame i gospodo, izabrao prave predstavnike. Mi ne možemo da kažemo kakva je bila blokada medija, kako oni drugi zbog blokade medija nisu mogli da uđu u parlament. Pa, ima nešto što se zove društvene mreže. Molim vas, hajde da radimo anketu koliko ljudi od 18 do 35 godina gleda tv i čitaju novine. Manje od pet posto, a ovi drugi su vodili kampanju preko društvenih mreža, mislim na opoziciju i tu su pisali sve i svašta i nisu imali tu priliku da im građani daju poverenje kako bi ušli u parlament.
Strašno sam ljut na Aleksandra Vučića, zašto on u drugom delu izborne kampanje dozvolio da oni koji nisu izašli na izbore ne treba da nose, da overi notar, potpisano lice koje daje svoj glas za kandidaturu te partije, a mi smo morali da idemo kod notara. Vi koji sedite ovde, kod notara i da se čeka red kod notara i da ljudi možda izgube u manjim gradovima gde postoji jedan notar ili dva notara sa sto hiljada stanovnika, treba pet sati da izgubi da čekajući u redu čovek da saglasnost, odnosno svoj potpis za neku partiju i tako dalje. I to im je bilo malo.
Ali, ja kao čovek iz privrede, mnogo godina i mogu da kažem malo poznajem i taj medijski posao, novinarski, zašto su napustili parlament u izbornoj kampanji i pred izbore ako drugi program RTS-a prenosi sve ono što govore poslanici u ovom parlamentu. Tako da ih mnogo ne žalim. Građani Srbije su dali poverenje onima koji veruju, a rekao je i Đorđe, da se ja ne ljutim, nisam mogao da ukapiram zbog čega, možda zato što si uzeo deo od teme o kojoj sam ja hteo da govorim, ali naravno da se ne ljutim. Zašto kažu vanredni izbori za godinu i po dana? Pa, ljudi, prvi put da čujem da opozicija ne želi izbore. Godinu i po dana imate vremena da vodite kampanju od vrata do vrata, od kuće do kuće, preko društvenih mreža i to je valjda dobro da građani ocene rad sadašnje većine. Ne, kaže, možda ćemo mi da bojkotujemo ponovo i tako dalje.
Moram, s vremena na vreme da se vratim na Ivicu, pošto ja ne pišem govore i možda sam jedini političar koji ne piše govore i ne spremam se za sednice. Juče sam imao neke delegacije i uopšte nisam razmišljao o tačkama dnevnog reda, ni o današnjoj tački, ni o budućem vremenskom periodu, uvek govorim iz zdravog razuma i na osnovu iskustva koje ja imam, ali, kada je bio ministar policije Ivica Dačić, od tada pa nadalje prvi put se preseklo da se ne tuku radnici koji traže svoja prava na ulici, nekada neko zaveden, nekada neko sa pravom, neke organizacije, a znamo kako je to bilo do 2008. godine, odnosno za vreme dok je on bio ministar policije, i ne samo za vreme dok je bio ministar policije, za vreme dok je obavljao funkciju ministra inostranih poslova.
Putin je dao priznanje Ivici Dačiću za dobru prijateljsku saradnju između srpskog i ruskog naroda. Nije to malo priznanje. On je rekao da ovo priznanje deli sa građanima Srbije, a očigledno da oni koji procenjuju, a zove se Vladimir Putin, teško i retko kada mogu da naprave grešku.
Vi znate da su srpski predstavnici teško mogli da imaju kontakt sa papom i sa Svetom stolicom, a kada je Ivica Dačić imao prijem kod pape, sedeo je do Svete stolice, odnosno pored pape. Znate, da papa stavi jednog bivšeg komunistu, sadašnjeg socijalistu, pored sebe da sedi, to je očigledno neko veliko priznanje koje je dao ne samo Ivici Dačiću nego i srpskom narodu i svima onima koji žive u Srbiji.
Koja je prednost i vrednost Ivice Dačića? Zato što sve ono što je govorio tamo gde se odlučuje o sudbini srpskog naroda, govorio je i u Srbiji, a posebno kada je bila sednica na Savetu bezbednosti. Dobro znate koje je termine koristio, jedna dama tamo koja je napala Srbiju i srpski narod i prvi put su građani čuli ono što mi koristimo kad je velika nepravda, a vi znate šta, da ja to ne ponavljam danas, i da je predstavljao Srbiju na veoma visokom nivou.
On je potpisnik Briselskog sporazuma. Šta to znači? To znači da ono što je potpisao, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, traže i da se realizuje. Ali, moramo da priznamo rad i predsednika Srbije i ministra inostranih poslova za sve ono što se dešavalo u poslednjem vremenskom periodu. Laž je da će sada Nemačka da povuče priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, da će Makron, predsednik Francuske, itd, bez obzira što Makron voli Srbiju i dok je bio u Srbiji znate da mu je bila ruka na srcu, itd, ali, u povratku u Pariz, priča je ostala ista.
Nije lažno da je Angela Merkel rekla svojim preduzetnicima, vlasnicima velikih kompanija – idite u Srbiju, ulažite, tamo postoji bezbednost i sigurnost kapitala. Danas 60 i nešto hiljada građana Srbije radi u tim nemačkim fabrikama. I ne samo u nemačkim fabrikama, već i u nekim drugim fabrikama.
Ivica Dačić se razlikovao od drugih ministara inostranih poslova koji su kad su negde putovali spavali u skupocenim hotelima i da vam ne pričam koje su to pare, to vi mnogo bolje znate od mene, bavili ste se tom statistikom, a Ivica Dačić je skroman čovek. On je na moru bio za ovih 12 godina pet puta i to sam ga ja vodio u Grčku, i to tamo gde je najjeftinije, u Paraliji, gde svi jedu giros i Ivica i ja jedemo giros sa ljudima.
Dok nije postao ministar inostranih poslova imao je jedne pantalone, samo da vam kažem, odnosno dva para – jedne one što nose električari pa stavljaju šrafciger u džep i onda je bila kritika njegovih savetnika i kažu – ej, bre, čoveče, ne predstavljaš ti samog sebe i jedva smo ga naterali da kupi tri odela. To je istina. Njegova deca su skromna, porodica. Pravi predstavnik srpskog domaćina.
Zato puno hvala Aleksandru Vučiću koji je doneo takvu odluku da Ivica Dačić bude predsednik srpskog parlamenta.
Šta je još važno? Važno je da mi iskoristimo te kontakte, te prijateljske odnose sa nekim velikim zemljama, a i sa afričko-arapskim državama, jer tamo, u Africi, nije bitno kako se zove država, ali vredi glas kad se podigne u institucijama gde se glasa za Srbiju, i da on iskoristi, zajedno sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, tu poziciju koju je imao nekada i ta prijateljstva.
Smejali su se Ivici Dačiću, kažu – vidite, on peva. Ljudi, ja bih voleo da znam da pevam, ali ne znam. Kad ti dođe gost, a mnogo večera sam organizovao, 15 stranih investitora otvorili su fabrike u Jagodini, od 15 njih 10 kad dođu i kažu – nećemo, ja ih samo ubedim da prenoće dve noći kod mene i oni su moji i Božiji. I da vam priznam, više puta sam zloupotrebljavao Ivicu Dačića da dođe, da otpeva, da priča sa tim ljudima.
Kad mi idemo u kampanju, on je jedini političar koji je rizičan od korone, da ne prenese na druge, a u stvari sam ja dobio koronu a on nije. On se ljubi sa svima redom kad izlazimo, kad ulazimo, i uvek kasnimo. Ne kasnimo mi što smo kasno ustali, nego zato što ga voli narod.
Kad sam kod korone, i to je isto zasluga ove vlasti, da mi u okruženju smo država koja ima najmanji broj zaraženih. Ja sam imao koronu i trajala je 40 minuta, kao i moja supruga i moj sin. Kako 40 minuta? Tako što sam 40 minuta imao temperaturu. Posle toga – ništa. I nisam publikovao, jer ja nisam za to da političari imaju dupli imunitet, da imate onaj imunitet koji se zove pasoš i zdravstveni imunitet.
Mogu da vam kažem da mi je drago što sam preležao koronu, ali moramo da vidimo kako da manje plašimo narod, jer ukoliko se nastavi ovako, svakog dana po pet sati na svim televizijama da se priča – umro Pera, Mika, Žika, ujutru kad ustanete prvo pipate ženu za čelo, ako imate ženu, ili žena pipa vas za čelo, decu, unuke, itd. Psihološki najmanje 30% ćemo imati problem sa građanima. Treba samo jednom, i to pet minuta. Pre neki dan sam gledao konferenciju nekih lekara, sat i 45 minuta. Hvala njima, nemam ja ništa protiv njih, ali sat i 45 minuta! Ja vam garantujem da sad i moja majka, koja je rođena 1938. godine, može da vam priča o koroni pola sata.
Poruka je da nosimo maske, ali, život mora da ide dalje, ljudi. I u ekonomskom smislu ako mi sada nastavimo da tako radimo onda se građani Srbije plaše, ne odlaze na posao zato što će možda da dobiju koronu i tako dalje.
Kad sam kod korone, da vam kažem da u Jagodini 36 dan da niko nije zaražen. Ima još gradova u Srbiji, naravno, gde nema korone.
Struka je u pravu kada kaže – treba izbegavati velike skupove, tačno je to. Znači, da izbegavamo velike skupove, da nosimo maske, ali deca moraju da idu u srednju školu.
Imam petoro đaka u kući, jednu nedelju idu u školu, drugu nedelju ne idu. Čekajte ljudi, kakav onlajn? Svi smo mi išli u neku školu. Ja sam najviše voleo kada dođu drva da nosim drva i da izgubim dva časa, a i vi koji sedite ovde. Sada deca prvi put kažu – hoćemo da idemo u škole. Ako 98% roditelja kaže – hoću da mi dete ide u školu, pa roditelj je najodgovorniji za svoje dete i ako u školama nemamo veliku pojavu virusa korone da deca idu svakog dana u školu. Kako to idu u vrtić? Kako idu u osnovnu školu, a ne mogu u srednju, hoće to neko da mi objasni? Naravno da ne može niko da mi objasni.
Znači, ja ovo ne govorim kao političar. Ja imam dvanaestoro članova porodice. Svi živimo u jednoj kući. Imam petoro unučadi i znam šta su emocije, znam šta je realnost. Isto tako svako od nas kaže - mladi da nas naslede itd. Pa, ko će da nas nasledi ako oni dve godine i kako se govori da će biti ova korona i u narednom vremenskom periodu, da ćemo da uđemo i u 2021. godinu? Oni će dve godine nastave da izgube. Ne ulazeći u ono što su deca navikla da idu na ekskurziju itd, hajde to smo im zabranili, ali da idu u školu, moraju da idu u školu.
To je na neki način i moj apel, nije zloupotreba ove teme, jer ako bi pričao samo o Ivici Dačiću…