Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika, s tim što je to podatak od, verovatno, pola sata pre ovoga. Radi utvrđivanja tačnog broja prisutnih u sali, molim poslanika da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Sistem kaže da je 180 narodnih poslanika u sali.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoje uslovi za rad.
Pošto ću podsetiti, kao što vi znate, ali zbog javnosti, da je potrebno da najmanje 84 narodna poslanika prisustvuje, a mi sada trenutno imamo 187.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda o Predlogu zakona o ministarstvima.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici Jelena Žarić Kovačević, Šaip Kamberi, Enis Imamović i Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić, Arđend Bajrami i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje predstavnika predlagača o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Šaip Kamberi, Enis Imamović, Selma Kučević, Nadije Bećiri i Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami.
Primili ste mišljenje predstavnika predlagača o podnetim amandmanima i izveštaje odbora.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Miličević.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ja ne znam, ovaj poslanički klub pošto predsedavajuća i uz pomoć sekretara je morala da mi objasni naziv poslaničkog kluba koji je podneo ove amandmane, ali prosto smatrao sam da će prisustvovati današnjoj sednici što ne menja situaciju.

Ja ću govoriti o ovim amandmanima, jer osećam potrebu da kažem nešto.

Dakle, konkretno kada je reč o amandmanu koji je podnet na član 2. Predloga zakona kojim se traži da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu se zove Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu i manjinsku samoupravu.

Šta su to manjinske samouprave? To je veliko pitanje. Dakle, traži se da manjinska samouprava bude regulisana Zakonima o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uvrsti u naziv ovog Ministarstva.

Istina je da je do sada ministarstvo vodilo, kako, to je zakonom definisano. Ja sam to vrlo precizno izvukao iz zakona, registri nacionalnih saveta, posebne biračke spiskove za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali se sada formira posebno ministarstvo u čiju nadležnost prelaze sva pitanja vezana za položaj i prava nacionalnih manjina, a to je Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog. Tako da, nije potrebno niti ima smisla menjati naziv ovog ministarstva, obzirom da imamo novoformirano ministarstvo o kojem smo već govorili tokom rasprave o ministarstvima i ja se u potpunosti slažem sa predstavnikom predlagača da ovaj amandman treba odbiti.

Sa druge strane, treba istaći da Srbija takođe shodno svojim zakonima spada u proces i spada u red država, zapravo sa najvećim obimom i sadržajem zaštite manjinskih prava i to ne samo u regionu, već kada je reč u Evropi.

Manjine u Srbiji, po zakonu, imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku o trošku države, na svoje nacionalne savete koji brinu o kulturnom identitetu manjina, a čije su nadležnosti uređene Zakonom o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina. Ovi saveti se biraju neposredno, što takođe organizuje i finansira država. Manjine imaju pravo na službenu upotrebu svog jezika, u ostvarivanju svojih prava pri državnim organima, a u svim sredinama gde živi više od 15% pripadnika nacionalnih manjina, manjinski jezik je u ravnopravnoj upotrebi.

Zatim, u izbornim procesima zakonom je obezbeđeno učešće stranaka nacionalnih manjina i na lokalnim i na parlamentarnim izborima zahvaljujući kome ste, i poštene kolege koje su podnele ovaj amandman, učestvovale i iz manjinskih partija danas narodni poslanici.

Pri tome, za nacionalne manjine ne postoji taj prag koji postoji za nas političke stranke od nekada pet, sada tri posto, već postoji prirodni prag, odnosno dovoljno je da osvojite onoliko mandata koliko vredi jedan mandat.

Za nas ostale to pravilo ne važi. To je, kako bih rekao, pozitivna diskriminacija. Ja ne bih nazvao „diskriminacijom“, naprotiv, to je privilegija nacionalnih manjina u Srbiji.

Šta bi više trebalo obezbediti, postavlja se pitanje? Manjine imaju obrazovanje na svom jeziku od predškolskog do univerzitetskog, uprkos tome neke manjine i dalje nisu zadovoljne.

Takođe, podnosilac ovog amandmana govori o tome da se novoformirano Ministarstvo za brigu o selu spoji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiji. Mi smo govorili koliki je značaj formiranja ova dva ministarstva i smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer upravo ovim Predlogom zakona se želi dati akcenat i na demografiju, porodicu, na brigu o selu. To su dva odvojena društvena pitanja i nemaju nikakve logike i nikakve veze za objedinjavanje.

Naprotiv, ova Vlada želi da potpuno ojača strateške mere za borbu protiv „bele kuge“ i to je prepoznato i tokom formiranja prethodne Vlade Republike Srbije.

Populaciona politika, briga o porodici moraju obuhvatiti i seoske i gradske porodice, zaposlene majke, majke koje se bave poljoprivredom. Stimulativne mere populacione politike takođe moraju obuhvatiti sve. „Bela kuga je problem i gradskih, kao što sam rekao, i seoskih sredina i strategija podsticanja rađanja koja je usvojena i koju je usvojila prethodna Vlada sadrži brojne populacione mere i obuhvata različite oblasti u kojima se mora stimulisati politika rađanja, promovisati vrednosti i značaj porodice za zdravo društvo i predvideti ekonomske mere podrške porodici i mladim bračnim parovima. Osim toga, podrška rađanja se odnosi i na gradske i na seoske sredine. S druge strane, pitanje srpskog sela već decenijama zaslužuje posebnu pažnju i o tome smo govorili tokom rasprave o Zakonu o ministarstvima.

Kada već govorim o amandmanu koji je podnet na član 2. želim da iznesem nekoliko konstatacija. Kada smo kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko je meni poznato, a tu su kolege koje dolaze iz tih sredina, od 2016. godine do 2020. godine predsednici opštine Sjenica i predsednici opštine Tutin su upravo bili predstavnici nacionalnih manjina. Ispravite me ako grešim. Sad, postavlja se pitanje, da li su ove dve opštine bile u nekakvom ne privilegovanom položaju naspram drugih lokalnih samouprava u Srbiji?

Ja ću samo neke podatke da vam iznesem koji govore u prilog konstataciji da nije tako. Konkretno, Sjenica 2019. godine od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu dobija 10,5 miliona dinara za projekat investicionog održavanja zgrada. Godine 2020. četiri miliona i 300 hiljada dinara projekat „Sjenica otvorenog srca“, Tutin 2018. godine 12,5 miliona dinara za projekat izgradnje upravne zgrade opštine Tutin, a 2020. godine 14 miliona za projekat izgradnje upravne zgrade.

Nakon izbora 2020. godine u opštini Tutin predsednik opštine je ponovo predstavnik nacionalne manjine, uz podršku koalicionog partnera iz SNS i tada im ne smeta ni SNS i tada umeju da budu veoma kooperativni.

Dakle, šta je ovde suština? Sve zavisi sa aspekta kakve političke pozicije govorite, da li ste vlast ili ste opozicija. Nemojte da mi kažete da vam nije stalo do vlasti.

Ne znam gde je kolega Krsto Janjušević, nadam se da je u sali ili će nam se pridružiti, ili kolega Muamer Zukorlić, pa ako ja nisam u pravu, neka oni u nastavku sednice kažu da je drugačije. Navešću primer Sjenice i načina na koji upravo oni koji danas podnose ovaj amandman su želeli da preuzmu lokalnu vlast mimo volje građana. Ja to ne mogu drugačije nazvati osim političkom trgovinom.

Sa druge strane, kaže – albanski predstavnici razgovaraju sa predsednikom Republike, što je potpuno normalno, prirodno i logično. Kao ozbiljan, odgovoran državnik, predsednik Republike razgovara sa predstavnicima albanske nacionalne manjine. Albanski predstavnici insistiraju da budu integrisani u državne organe i da budu integrisani u naš sistem. Predsednik, opet kažem, kao ozbiljan i odgovoran državnik, pozitivno se izjasni o tome i kaže da nema problema, da će razmisliti, a onda već sutradan odu u Albaniju i tamo im kažu, formiraju vlast bez 42% Srba.

Podsetiću vas, devedesetih godina je u ovoj lokalnoj samoupravi živelo 65% Srba. Četiri albanske stranke dogovorile su vlast u Bujanovcu, bez učešća srpskih partija, pa je koalicija okupljena oko SNS, koja je osvojila 10 mandata, SPS, koja je osvojila tri odbornika, ostala u opoziciji.

Jedan od kolega narodnih poslanika kaže – država ne treba da se meša u stranačke koalicije u višenacionalnim sredinama, kako bi se izbegle tenzije, već da se angažuje na rešavanju njihovih problema. Pa, ja ne vidim ni jedan način da se predsednik države, država i Vlada mešaju u ova pitanja, već vidim da se oni sami mešaju i da pokušavaju da kroz političku trgovinu pošto-poto dođu do vlasti u određenim lokalnim samoupravama.

Još jednom kažem, mislim da je predstavnik predlagača u potpunosti u pravu kada kaže da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
U međuvremenu je stigao predlagač Enis Imamović.

Hvala, predsedniče.

Tačno je, u međuvremenu sam stigao i za trenutak sam se zapitao koja tačka dnevnog reda je trenutno aktuelna, s obzirom da je prethodni govornik govorio o svemu, osim o amandmanu na član 2. koji smo mi podneli.

Čuo sam da se na početku pozvao na taj amandman, a potom je pričao o svemu i svačemu i žao mi je što ste vi, kao predsedavajući, dozvolili da se na ovakav način skrene sa teme dnevnog reda.

Amandman koji smo mi podneli na član 2, između ostalog, predlaže da se Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu ostavi nadležnost nad vođenjem registra nacionalnih veća, kao i vođenja posebnog biračkog spiska za izbore nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Stoga smo, u skladu sa tim, predložili da se ovo ministarstvo zove ministarstvo za državnu upravu, lokalnu i manjinsku samoupravu, što je i logično prema definiciji.

Pošto kolega očigledno ne poznaje dobro Zakon o nacionalnim manjinama i nacionalnim savetima nacionalnih manjina, prema definiciji nacionalni saveti nacionalnih manjina se osnivaju radi poslova i ostvarivanja prava na samoupravu pripadnika nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma.

U Republici Srbiji postoji 22 nacionalna saveta, koja su formirana na tom principu kao organi, najviši predstavnički organi naroda koji žive u Republici Srbiji, a tih 22 nacionalna saveta predstavljaju gotovo trećinu građana ove zemlje.

Izbori koji se održavaju za nacionalne savete nacionalnih manjina se organizuju po istim pravilima i principima po kojima se organizuju izbori za narodne poslanike ili za lokalne samouprave, pa čak i pokrajinske skupštine.

Prema tome, mi smo se usprotivili tome da izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u budućnosti vodi neko drugo ministarstvo, a ne Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Takođe, vođenje posebnog biračkog spiska se vodi po istom principu po kojem bi trebalo da se vodi i jedinstveni birački spisak koji je u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Tako da je za nas kao predlagače ovog amandmana bilo neprihvatljivo da se nacionalni saveti, da se nastavlja ta tendencija koja je prisutna u politici proteklih sedam, osam godina, da se nacionalni saveti svode na nivo udruženja građana ili nevladinih organizacija, ovo je neprihvatljivo, naročito zbog činjenice da se oni biraju na direktnim i neposrednim izborima.

Takođe, u ovom amandmanu smo predložili da se ministarstvo za brigu o selu, zbog svoje srodnosti i opisa posla koji je ostavljen u ovom predlogu zakona, pripoji ministarstvu za brigu o porodici, demografiju, pa smo predložili da se u nastavku doda i brigu o selu.

Dakle, ministarstvo za brigu o porodici, po ovom predlogu zakona, obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem porodično-pravne zaštite, brak, populacionu politiku, planiranje porodice, porodicu i decu, unapređenje razvoja demografske politike, politike nataliteta, kvaliteta života i produžetka života, reproduktivnog zdravlja, unutrašnjih migracija, izradu nacionalnih dokumenata i pripremu sprovođenja kampanja vezanih za demografsku politiku, kao i druge poslove.

Ministarstvo za brigu o selu, po ovom predlogu zakona, obavlja poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove koji se odnose na strateško sagledavanje položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganje mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje tradicionalnog načina života na selu, radi očuvanja kulturno-istorijskih sadržaja seoskih sredina i druge poslove određene zakonom.

E, sada, neka mi neko objasni po kom principu su ova dva ministarstva različita i kako to da ministarstvo za demografiju ne može da se bavi i brigom o selu, naročito zbog poslova koji su ovde predloženi?

Ovako ne samo što ćemo uštedeti budžetska sredstva za formiranje jednog novog ministarstva, nego ćemo i raditi na efikasnijem i sistematičnijem razvoju uslova u kojima žive naši građani, kako u gradskim, opštinskim, tako i u ruralnim sredinama.

Dakle, ovo je više nego svrsishodan amandman. Žao mi je što predlagač nije video dobru nameru i želju da se ovaj zakon unapredi ovim amandmanima, ali to ne znači da trebamo na nož osuđivati svakog onog ko se usudi da u ovoj Skupštini predloži amandman i da u skladu sa tim onda krenemo kako šta kome padne na pamet da pričamo, kao što je to radio i prethodni govornik.

Žao mi je što, opet ponavljam, što ste kao predsedavajući dozvolili da se izađe iz teme dnevnog reda, a na dnevnom redu je amandman koji smo mi predložili, a ne lokalne koaliciji u sredinama u Sandžaku. Naravno da ćemo i o tome govoriti i da možemo da odgovorimo, ali o tome ćemo govoriti na ozbiljan način i na mestima na kojima treba da se govori, kada to bude na dnevnom redu, a ne onako kako je to radio prethodni govornik. Hvala.

Pošto je spomenut, gospodin Milićević je tražio repliku.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče, žao mi je što poštovani kolega nije bio na početku zasedanja, zasedanje kreće u deset, a ja sam vrlo precizno i jasno govorio amandmanu, vrlo precizno i jasno govorio o zakonu, čak citirao određene članove zakona koji se tiču nacionalnih manjina. Niti je ovaj amandman svrsishodan, niti je ovaj amandman opravdan i, po našem mišljenju, ja sam izneo vrlo precizno i jasno razloge zašto smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Razumem potrebu kolege da se bavi insinuacijama i da pokušava u parlamentu da stvori nekakvu atmosferu da se u parlamentu govori o svemu, a ne o dnevnom redu. Naprotiv, ovo o čemu sam ja govorio je dnevni red. Ja sam govorio o amandmanu, napravio određenu digresiju, dao određene podatke, a kada govorimo o izborima za nacionalna veća, sada ću da vam još neke podatke.

Znate, lider kolege koji je maločas govorio je do 2000. godine Srbiju nazivao maćehom, a posle izbora 2000. godine Srbiju nazivao našom zemljom. Kada već govorimo o izborima za nacionalne savete, kaže, posle pobede na izborima za bošnjačke nacionalne savete, bilo je dovoljno da se digne jednom huškačkom izjavom da je Srbija fašistička tvorevina. Sada vi mene ispravite ako ja grešim, opet kažem, pa oglašavajući pobedu svoje liste za bošnjačko nacionalno veće poručio da je zadovoljan što će sa više političkih opcija pobediti, tu nema fašističku tvorevinu srpsku državu i poručio Beogradu da mu je propao posao oko preuzimanja veća i da je ono ostalo bošnjačko.

Gospodine Milićeviću, proteklo je dva minuta.

Ako mogu još jednu rečenicu?

Nema mogućnosti. Moram da primenjujem Poslovnik.
Reč ima Enis Imamović, replika.

Hvala, predsedniče.

Kolega Milićević je u istom tonu nastavio da skreće sa teme. Dakle, izjavu koju je citirao, citirao je iz medija koji su sve samo ne mediji i sve samo ne profesionalni. Dakle, izjava koju je citirao je izmišljena, izmišljena je u Beogradu, nije rečeno nakon izbora za nacionalna veća, nije rečena ni u kojoj situaciji. Prema tome, radi se o običnoj izmišljotini, ali kolega Milićević i dalje nastavlja, kao i protekle sedmice, kada mu se u ovom parlamentu priviđa ime Sulejmana Ugljanina, priviđaju mu se njegove izjave, nastavlja i dalje. Nadam se da na nekoj narednoj sednici mu se neće priviđati Sulejman Ugljanin.

Sulejman Ugljanin je rekao da smo pobedili fašistički režim i da smo pobedili onu srpsku državu koju režim i fašistički režimi nazivaju srpskom državom Srbijom u kojoj nema mesta za druge i drugačije. Dakle, nije nazvao Srbiju, to je apsolutno nekakav spin nekakvih nazovi novinara koje vi danas koristite, fašističkom tvorevinom, nego ono što danas od Srbije i od ove zemlje prave fašistički režimi. To je izjava koju je on dao i prema tome ne vidim razlog, a o tome što on govorio, nadam se da ćemo mi podneti tužbu, pa da će on moći i na sudu da dokaže te tvrdnje koje je sada izneo na račun Sulejmana Ugljanina, on i svako drugi.