Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 146 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala.
Prisutno je 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje ustanovljeno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da narodna poslanica Nina Pavićević nije položila zakletvu prilikom verifikacije mandata na sednici Narodne skupštine 10. novembra 2020. godine, neophodno je da je sada položi.
Poštovani narodni poslaniče, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
Ponavljajte za mnom reči.
(Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Molim narodnog poslanika da potpiše tekst zakletve.
Dozvolite da vam poželim uspešan zajednički rad u predstojećem mandatu.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 87. Poslovnika?
Ovde kod mene je prijavljen Đorđe Milićević. Izvolite.

Dobro je, predsedniče, da sam prijavljen, da sam u sistemu. Zahvaljujem.

Ti si kao u kvizu, prvi se javiš.

Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko. Imam tri pitanja, zapravo jednu konstataciju i jedno pitanje.

Najpre, poslanički klub SPS najoštrije osuđuje beskrupulozne i brutalne pretnje i napade na dr Predraga Kona, člana Kriznog štaba, štaba za borbu protiv korona virusa. Poziv na ubistvo, veličanje totalitarnog režima i fašizma je u 21. veku nepojmljivo. Sve to samo nekoliko stotina metara od jedne novosadske kovid ambulante gde se dnevno pregleda preko nekoliko stotina građana Novog Sada. Nezamislive pretnje upućene nekome ko zaslužuje pre svega poštovanje, nekome ko jeste heroj danas u Srbiji, nekome ko obavlja najteži posao za koji izgleda neki u Srbiji nemaju razumevanja i nemaju poštovanja. Dobro je da su gradske službe u Novom Sadu blagovremeno odreagovale, ali ono što mi očekujemo kao poslanički klub jeste da nadležni organi i nadležne institucije, ovo je više apel nego pitanje nadležnim organima i nadležnim institucijama, da i oni odrade svoj deo posla, da pronađu počinioce, jer ovo ne sme i ne može danas da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Sledeća stvar tiče se hajke koja od strane jednog dela opozicije nastavlja da se vodi protiv novinarske profesije i protiv novinara u Srbiji. Naime, mi smo pomislili da je pokušaj da se uređivačka politika RTS-a koriguje motornom testerom, da fizički napad na novinarke televizije „Pink“ je dovoljno sraman i bestidan čin da se prekine sa takvom vrstom kampanje i takvom vrstom politike i da je to vrhunac političkog ludila od strane jednog dela opozicije, ali predstavnici jednog dela opozicije nastavljaju histeriju i hajku na novinarsku profesiju deleći novinare na podobne i nepodobne, deleći novinare na one, kako oni kažu, koji znaju da obavljaju novinarsku profesiju i one koji ne znaju da obavljaju novinarsku profesiju.

Umesto da u ovom trenutku, u periodu korone, kada je svaka informacija za građane, svaka blagovremena i prava informacija od velike važnosti i značaja, imaju poštovanje prema ljudima koji obavljaju posvećeno, ozbiljno i odgovorno svoj posao, oni ih napadaju. Dakle, po ko zna koji put predstavnici jednog dela opozicije pokušavaju da se bave uređivačkom politikom medija. Želim potpuno jasno i precizno da kažem – mi smatramo da mediji moraju da budu slobodni, samostalni i autonomni u odlučivanju.

Tema je i njihova teza je potpuno jasna i za nas je razumljiva. Ukoliko su prisutni u medijima, medijska scena je dobra, ukoliko nisu prisutni u medijima, medijska scena je loša, ali strategija za privatizaciju medija je napravljena posle 2000. godine i svi mediji su privatizovani u tom vremenskom periodu. Tada je intencija bila kapitalizam. Želeli su kapitalizam, dobili kapitalizam i sada se postavlja pitanje – odakle potreba da se bave privatnim sektorom, kada konkretno govorimo o medijima u Srbiji?

I privatni mediji prate istraživanje, i privatni mediji prate rezultate i koliko koja politička partija vredi i dobro znaju šta je vest u Srbiji. To što oni nisu vest u Srbiji, pa to nije naš problem. To što neko ima ogromnu podršku građana, a neko nema mogućnost, zapravo nema snagu i sposobnost i da izađe na izbore i da se izbori za tih famoznih 3%, pa to nije problem medija, nije problem u novinarima, problem je u tim političkim opcijama i njihovim političkim strankama. Konkretno pitanje, ja ne znam kome bih ga postavio, osim Ministarstvu za kulturu i informisanje možda – na koji način zaštititi novinare u Srbiji da mogu objektivno, stručno i profesionalno da rade svoj posao?

Poslednje pitanje, veoma kratko – Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je tokom jučerašnjeg dana onemogućilo ambasadora Srbije da na Dan primirja i pobede u Velikom ratu položi venac na spomen-ploču srpskim oslobodiocima Budve, uz obrazloženje da je to najdublje mešanje u unutrašnje stvari suverene države i istorijski falsifikat. Dakle, Srbija se nikada nije mešala u unutrašnje pitanje država u regionu, ima jasan i principijelan stav, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i želi mir, stabilnost, prosperitet, dobrosusedske odnose. Ukoliko postoje otvorena pitanja, ta pitanje se rešavaju kroz dijalog, nikada jednostranim aktima i jednostranim potezima.

Mnogo puta je Srbija i u prethodnom periodu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, optuživani da se mešaj u unutrašnja pitanja Crne Gore…

(Predsednik: Đorđe, završavajte.)

Evo, predsedniče, samo da postavim pitanje..

(Predsednik: Pitanje je trebalo da postavite na početku.)

Ali, potrebno je obrazloženje.

(Predsednik: Hajde, brzo. Izvolite, gospodine Milićeviću.)

Dakle, mnogo puta je predsednik Srbije u prethodnom periodu optuživan da se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore tokom izbora. Nije predsednik Srbije pozivao da za koga da se glasa u Srbiji, već su to činili Rama i drugi. Nas interesuje status Srba koji žive na prostoru Crne Gore, kojih ima 29%. Interesuje nas status naše imovine, imovine SPS, koja je bila izložena pravnom teroru.

Konkretno pitanje je da li je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije razgovaralo sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i ako jeste kakvi su rezultati tog razgovora. Zahvaljujem.

Hvala.
Marko Atlagić ima reč.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije postavljam pitanje tužilaštvu – ima li elemenata krivičnog dela u svakodnevnom medijskom napadu na predsednika Republike, njegovu porodicu i njegove saradnike?

Poštovani građani Republike Srbije, svedoci smo svakodnevnih kontinuiranih, neviđenih, zlonamernih i nedostojnih medijskih napada na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove saradnike. Ti medijski napadi su sprega mafijaško-tajkunsko-politikantskih grupa, kako domaće, tako inostrane provedijencije. Medijski napadi na predsednika zasnovani su na neistinama, podmetanjima, izmišljotinama najniže vrste. Takve gadosti moraju odmah da prestanu, jer imaju za cilj satanizaciju, dehumanizaciju, predsednika i uloge predsednika.

Tako je Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Jeremićeve Narodne stranke slagala, bez stida i bez srama, da je Aleksandar Vučić primio gamaglobulin, kao zaštitu od Kovid-19, i normalno, predsednik je to demantovao. Ta bestidinica je slagala u ovom visokom domu Narodne skupštine, kada je bila poslanik 2018. godine, da Aleksandar Vučić neće dobiti od Putina odlikovanje Aleksandra Nevskog i postavila poslaničko pitanje toga dana. Kako ste videli Raškovićeva je slagala, a predsednik je dobio to visoko rusko odlikovanje. Raškovićeva je izjavila i slagala da je zločinačka akcija hrvatske vojske „Oluja 1995. godine“, bila humanitarni čin. Ta bestidnica je slagala 2015. godine, 4. maja, da Aleksandar Vučić, vodi Srbiju u NATO pakt i da će je uvesti za dve godine. Kako vidite, poštovani građani Republike Srbije slagala je, a vi gospodo novinari ste ćutali tada.

Uvrede se nižu svakoga dana, svakoga časa na predsednika Republike. Tako je dr Slobodan Prvanović rekao da su Vučić i saradnici idioti, a vi gospodo novinari, ćutali ste i dodaje, citiram – u okviru pandemije video sam da ovom državom upravljaju kompletni idioti, završen citat. Za predsednika je rekao, citiram – on je čovek iskrivljenog lica koji pokazuje odsustvo razuma i dodaje, koga ima u njegovom okruženju a da nije moralna ništarija i totalni glupak, završen citat.

Posebno upozoravam vas sa N1-CIA, da poslušate ove citate, a novinari ni reči, i nevladine organizacije muk. Novinar Danas-a, Nenad Kulačin, 3. novembra 2020. godine, kaže da je predsednik monstrum, citiram, čovek bez obraza i stida, završen citatat. Citiram - primer beščašća i nebitan lik za istoriju u periodu u kojem živi, završen citat.

Šta radite gospodo novinari? Ćutite. A vi iz nevladinih organizacija? Čak i opozicioni političari, neki novinari, mrtvog Amfilohija, koristili su da napadnu Aleksandra Vučića. Tako je Siniša Kovačević bez stida, kaže, citiram – Vučiću, sramoto, šta ćeš ti na sahrani Amfilohija, završen citat. A reditelj Goran Marković, pun mržnje da je predsednik Vučić, citiram – primitivac i da je rulja njegovo prirodno okruženje, završen citat. Čuveni po psovci, Aleksandra Vučića, Jovo Bakić kaže, citiram – oružana sila je jedini način smena vlasti i prolivanje krvi, završen citat i dodaje – ja bih državni vrh najradije podavio u Savi i Dunavu, završen citat.

Gde ste vi gospodo novinari? Ćutali ste. A vi iz nevladinih organizacija? Blizak saradnik Boška Obradovića poziva na silovanje Vučićeve maloletne ćerke. Ćutite vi sa N1 i vi gospodo novinari.

Akademik Dušan Teodorović kaže, citiram – na čelu države je huligan koji je nevaspitan. Završne citat. Taj akademik je tragediju vojnika u Malom Zvorniku iskoristio da poželi smrt Aleksandru Vučiću. Akademik Teodorović je napao Zdravka Čolića samo zato što je na otvaranju jednog privatnog hotela pevao pred predsednikom Aleksandrom Vučićem. Taj isti akademik napao je Momčila Bajagića Bajagu samo zato što je, citiram – pevao na Vesićevim koncertima i slikao se i pohvalio moderne varvare, završen citat. Akademik vređa Aleksandra Vučića i njegove saradnike, uporedio je sa građanima koji podržavaju Vučića i SNS sa stanovnicima nacističke Nemačke i Adolfa Hitlera.

Šta radite, gospodo novinari? Gde ste vi iz nevladinih organizacija? Ko seje mržnju u ovoj državi? Gospodine akademiče, titula akademika ne može da napravi čoveka od bednika, nego bedniku ne pripada titula akademika. A Boško Obradović tražio je da se izvrši državni udar i zapretio je Aleksandru Vučiću šamaranjem. Taj bes i mržnju izlio je posebno 19.11.2019. godine ….

Gospodine Atlagiću, isteklo je vaših pet minuta.

Molim vas, samo da završim rečenicu.
Vučić mora podhitno operaciju srca u SAD kako bi je preživeo, baš zato ga sad treba udarati iz svih oružja, završen citat.
Gospodo, završavam rečenicom, vi iz opozicionih klupa, ne sejte mržnju, sejte ljubav, rad, red i konstruktivni dijalog u ovoj državi, baš onako kako to radi naš predsednik. Hvala vam.