Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 146 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 202 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predlog zakona iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku.
Vlada Republike Srbije je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. novembra 2020. godine i to je prva tačka predloženog dnevnog reda.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno je glasalo 205 poslanika, za – 202, nije glasalo – troje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaustavljam glasanje.
Ukupno je glasalo 205 poslanika, za – 202, nije glasalo – troje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakon iz dnevnog reda ove sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je pozvan da sednici prisustvuje dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, sa saradnicima, i to: dr Goran Stamenković, v.d. pomoćnika ministra zdravlja, dr spec. Raša Milanov, iz Ministarstva zdravlja i Mirjana Veljković, državni službenik u Ministarstvu zdravlja.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, po članu 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Da li predstavnik predlagača, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Molim vas da ovaj predlog zakona posmatrate kao još jednu od niza mera koje je država donela u cilju kontrole epidemije korona virusa.
Ovim predlogom zakona uobličavamo pravni okvir za mere i procedure kojima ćemo u narednom periodu nastojati da epidemiju držimo pod kontrolom i smanjimo neželjene efekte i posledice globalne pandemije korona virusa.
U skladu sa navedenim, ovim predlogom zakona u zarazne bolesti, po kategorijama i posebna zdravstvena pitanja nad kojima se sprovode epidemiološki nadzor i protiv kojih se primenjuju mere sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti uvrštena je i korona virus, odnosno Kovid 19, bolest koju izaziva virus SARS-KoV-2.
Uvedena je kategorija kontakta, kao lica koja su dužna da se pridržavaju propisanih mera i uputstva koje odredi nadležni doktor medicine, specijalista epidemiologije tokom epidemiološkog ispitivanja.
U Predlogu o izmenama i dopunama zakona definišu se pojmovi koji nisu obuhvaćeni izvornim tekstom zakona - država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, lična zaštita od infekcije, kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima; kao posebna mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, u slučaju vanrednih situacija, elementarne nesreće i katastrofe, pojave epidemije zarazne bolesti, pojava nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti i u slučaju sumnje na upotrebu biološkog agensa i drugo; koje mogu da ugroze zdravlje i živote ljudi i u kojima postoji neposredna opasnost za masovno pronošenje zaraznih bolesti uvedene su - prevoz, izolacija, kućna izolacija i lečenje, zdravstveni nadzor, karantin i karantin u kućnim uslovima i lična zaštita od infekcija.
Predlogom zakona propisuje se da rešenje o određivanju mere karantina, koje izdaje sanitarni inspektor prema obaveštenju nadležnog epidemiologa, predstavlja potvrdu o sprečenosti za rad zaposlenim licima dok mera traje, a za koje vreme im pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plata u skladu sa zakonom.
Uvodi se mera ograničenja kretanja korisnicima i zaposlenima u kolektivnim smeštajima, a ministar, na predlog Zavoda, uz saglasnost Komisije, naredbom određuje vrste kolektiva na koje se mere odnose, kao i bliže uslove o načinu njihovog sprovođenja.
Propisuje se da ministar može doneti akt kojim se može odrediti obavezna ili preporučena imunizacija za određene kategorije lica ako se utvrdi opasnost od prenošenja zarazne bolesti, kao i u slučaju unošenja u zemlju određene zarazne bolesti u skladu sa planovima za odstranjivanje i održavanje statusa iskorenjivanja određenih zaraznih bolesti.
Radi sprečavanja unošenja zaraznih bolesti u zemlju, suzbijanje i sprečavanja njihovog prenošenja u druge zemlje, ministar na predlog Komisije i Zavoda može narediti mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i obavezan lekarski pregled, laboratorijsko ispitivanje ili podnošenje izveštaja o laboratorijskom ispitivanju prilikom ulaska u zemlju iz određenih zemalja u skladu sa međunarodnim zdravstvenim pravilnikom.
U slučaju vanrednih situacija, elementarne nesreće ili katastrofe, pojave epidemije zarazne bolesti, pojave nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti i u slučaju sumnje na upotrebu biološkog agensa i drugo koje mogu da ugroze zdravlje i život ljudi i u kojima postoji neposredna opasnost za masovno prenošenje zaraznih bolesti, Vlada može zabraniti, odnosno ograničiti ulazak na teritoriju Republike Srbije licima koja dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom, odlučiti o otvaranju privremenih objekata za smeštaj, izolaciju i lečenje obolelih od zaraznih bolesti, odlučiti o upućivanju obolelih od zaraznih bolesti na lečenje u inostranstvo u slučaju popunjenosti svih raspoloživih kapaciteta za izolaciju i lečenje u Republici Srbiji, obrazovati krizni štab i odrediti druge odgovarajuće mere za zaustavljanje epidemije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane pružaju pomoć Ministarstvu u granicama svojih nadležnosti u sprovođenju mera inspekcijskog nadzora, kao i pri sprovođenju drugih mera propisanih ovim zakonom.
Finansiranje propisanih mera vrši se u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Izuzetno preporučena imunizacija iz člana 32. ovog zakona može se finansirati iz sredstava budžeta Republike Srbije u skladu sa posebnim aktom Vlade.
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih za njegovo sprovođenje, pored sanitarne inspekcije, kao overeni posao vrši jedinica lokalne samouprave preko Komunalne inspekcije, a u jedinicama lokalne samouprave u kojima je obrazovana služba Komunalne milicije, kontrolom nad primenom mera iz člana 46. ovog zakona vrši i preko Komunalne milicije.
Sanitarni inspektor, pored ovlašćenja koje ima u skladu za Zakonom o inspekcijskom nadzoru, Zakonom o sanitarnom nadzoru, može izraditi prekršajni nalog, a Komunalna milicija, osim ovlašćenja koje ima u skladu sa Zakonom o komunalnoj delatnosti, mogu i da nalože da se isprazni objekat, odnosno prostor u kome je došlo do kršenja propisanih mera, da zabrane obavljanje delatnosti u tom objektu, odnosno prostoru dok nadležni organ ne preduzme propisane mere najduže na 72 sata.
Moram da napomenem da građani Srbije dobro znaju da nama nije cilj da kažnjavamo bilo koga.
Prosto, jasno je svima da ne postoji kazna kojom bismo mogli kazniti, primera radi, čoveka koji zna da ima korona virus, a ide u kafić ili u noćni klub, restoran, ali mi želimo da ovim odredbama zaštitimo sve one odgovorne građane Srbije, njih 95%, koji već mesecima poštuju mere, nose maske, izbegavaju okupljanja. Rođendane svoje dece proslavljaju u najužem krugu porodice, ne proslavljaju krsne slave kako je običaj, sa svojim prijateljima, familijom, već skromno, samo sa najbližima. Ne prave venčanje i svadbe kako je red, već intimno, bez velikih slavlja. Jednom rečju, ponašaju se u skladu sa merama i aktuelnom epidemiološkom situacijom i tako na najbolji način brinu o zdravlju svojih roditelja, zdravlju svoje dece.
Stoga su propisane novčane kazne za prekršaj za fizička lica od 50.000 do 150.000 dinara u slučaju ne pridržavanja propisanih mera, kao i ako se na graničnom prelazu ne prijavi nadležnoj zdravstvenoj službi, odnosno organima nadležnim za kontrolu prelaženja državne granice, kao i ako se u mestu boravka ne javi nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje, u skladu sa izdatim rešenjem sanitarnog inspektora u roku od 24 časa ne javi zavodu, odnosno institutu za javno zdravlju prema mestu boravaka radi praćenja svog zdravstvenog stanja, odbije ili se ne pridržava karantina u kućnim uslovima novčanom kaznom u iznosu od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne preduzme radnje i aktivnosti radi primene mere lične zaštite od infekcije, kao i ako ne odrede lice odgovorno za neposrednu primenu tih mera.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara.
Novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara kazniće se za prekršaj lice odgovorno za primenu mera lične zaštite od infekcije ako ne obezbedi neposrednu primenu tih mera.
Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako se ne pridržava mera lične zaštite od infekcije usmerenih na zaštitu sopstvenog i tuđeg zdravlja i života u vreme proglašene epidemije.
Uvaženi narodni poslanici, Ministarstvo zdravlja, Vlada Republike Srbije i predsednik Republike čine sve od početka epidemije, a i pre toga, kada je postalo izvesno da nam sledi veliki izazov u sektoru javnog zdravlja, da naša zemlja oseti što manje posledica u susretu sa korona virusom i građani Srbije to znaju, a kako se mi borimo protiv virusa kao zemlja i kakve mere donosimo, najbolje pokazuju činjenice, a činjenice pokazuju da danas najrazvijenije i najbogatije države Evrope, Italija, Španija, Britanija, Belgija, Francuska, imaju po 25 do 35 hiljada pozitivnih u jednom danu, a države regiona po 40, 50 i više preminulih. Bosna i Hercegovina 72, Slovenija 40, Hrvatska 28, Severna Makedonija 26, Austrija 65, Mađarska 101, Rumunija 203 i tako dalje.
Sve te zemlje bi se danas menjale sa Srbijom, sve bi želele da imaju rezultate kakve ima Srbija. Zato sam, gospodo poslanici, duboko ubeđen da ćete biti odgovorni i da ćete u interesu građana Srbije podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem vam na tome.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.
Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ove mere su iznuđene iz razloga što ne poštujemo ono što je bila preporuka do sada, da u pojedinim lokalima ne bude veliki broj ljudi, da svadbena veselja, krštenja se ne prave, što nije ispoštovano, ono što je rekla struka i ono što je preporuka.

Ja sam shvatio ozbiljno ovu koronu možda do trenutka dok i ja nisam dobio koronu, ali se nisam uplašio. Međutim, evo danas od osmoro narodnih poslanika iz Jedinstvene Srbije, dvojica imaju koronu. Ne znam iz drugih poslaničkih klubova da li je to slučaju, ali molim sve one koji imaju određene simptome, ne samo ovde u parlamentu, nego bilo gde, da ne idu na posao, jer kada odu na posao… Samo da vam kažem, to su poslanici Vojislav Vujić i Slavenko...

To su dva naša poslanika koja su dobila koronu. Kažu da nisu bili na javnim skupovima, nisu se družili sa onima koji imaju simptome i ne znaju kako su dobili koronu.

Tolika, mogu slobodno reći, propaganda na televizijskim stanicama, i poštovani ministre, mi ćemo morati da smanjimo na televizijskim stanicama one koji imaju nacionalnu frekvenciju da svakog dana po tri sata pričamo o koroni, jer psihološki je počelo da deluje na građane Srbije. Vlada neki strah.

Sada se više ljudi plaše od korone nego za vreme NATO agresije. Za vreme NATO agresije Srbi su pevali na mostovima i ako su oni zlikovci bili na nebu i bacali bombe i uništavali srpske objekte, pa bacali bombe i tamo gde su civili.

Depresija. Vi bolje znate od mene šta je depresija. Sada da izvršite anketu građana Srbije u bilo kom gradu, svaki treći će vam reći da s vremena na vreme padne u depresiju, ne zato što mu je mala plata, plata mu je veća nego što je bila ranije, ne zato što neko od članova porodice ne radi. Najveća zaposlenost u poslednjih 10 godina je upravo ove godine i prošle godine se desilo u Srbiji, ali taj strah koja struka šalje svakoga dana, mi trebamo da odamo priznanje i svim lekarima, naravno, jer oni su na neki način izloženi i svakoga dana ulaze u neki veliki rizik.

Evo, na primer, u Jagodini ima petoro lekara i šest sestara zaraženih, a do pre 15 dana, 38 dana, nismo imali ni jednog zaraženog, niti od osoblja, mi bismo imali građane da su bili pozitivni na koronu.

Tako da vas molim da malo smanjimo. Ne razumem, traje konferencija dva sata, da ide krol danas je toliko i toliko testirano, toliko i toliko je zaraženo, a ne da plašimo narod, slobodno mogu tako da vam kažem. Znate, drugačiji je način razmišljanja iz unutrašnjosti, građani razmišljaju drugačije u Beogradu.

(Narodni poslanik dobacuje s mesta: Ma nemoj, mi smo glupi?)

Ko je rekao ma nemoj? Niko nije rekao da ste glupi. Nemojte da dobacujete, jer to važi za svakog od nas.

Onaj ko živi na selu udaljen od Beograda 250 kilometara drugačije razmišlja od one koji žive na 7, 10. i 15. spratu, to da znate i nemojte da dobacujete. To nije uvreda, to je konstatacija.

Ja živim u unutrašnjosti i svakoga dana imam kontakt sa građanima i vrlo dobro znam kako razmišljaju, tako da trebamo da odamo priznanje lekarima, medicinskom osoblju, ali isto tako moramo da odamo priznanje i prosvetnim radnicima. Oni imaju najveću odgovornost, zato što mi šaljemo našu decu, unuke u škole, da vode računa o njima, da brinu itd.

Drago mi je što u ovom predlogu zakona ne stoji zabrana rada i ne stoji da ćemo imati policijski čas, jer ako se to desi Srbija u ekonomskom smislu će doživeti kapitulaciju. Mi sada veoma dobro stojimo u odnosu na neke druge zemlje, čak i najrazvijenije zemlje EU i na osnovu budžeta srpskog, najviše u Evropi je dato malim i srednjim preduzećima, tri puta po 30.000 i dva puta po 18.000 subvencija, odnosno da ti subjekti ne vraćaju sredstva, već da preusmere za plate zaposlenih. Da to nije uradila država, mi bi imali najmanje jedno 70.000 do 80.000 radnika bez posla i na neki način indirektno imaš obavezu da postaju socijalni slučajevi u Srbiji. Tako da Srbija se dobro borila sa koronom i to ne može niko da ospori. Ali isto tako, poštovane dame i gospodo, preventiva je veoma važna.

Rebalans budžeta koji se desio, taj rebalans budžeta on nije pravio kategoriju, ne znam, da su to deca srpska i neke druge nacionalne manjine, građani koji žive na jugu Srbije u Raškoj oblasti itd, svi građani i sva deca za Vladu Republike Srbije su ista u Srbiji. Veoma je važno da znamo šta su nam prioriteti i gde ta sredstva idu.

Kada je u pitanju Ministarstvo zdravlja i vama hoću da odam veliko priznanje da je Ministarstvo i zaposlilo veliki broj radnika, čak jedno 15% siguran sam, a možda i više, do 50% onih koji su čekali posao kao medicinske sestre, kao lekari su dobili posao.

Kada je u pitanju zaštita i zaštitna oprema za zaposlene i tu možemo da se pohvalimo da je država odradila na maksimalnom nivou kako bi bili zaštićeni oni koji leče građane Srbije.

Da shvatimo ozbiljnost ove korone i kada smo mi shvatili ozbiljnost? Kada umre neko koga mi poznajemo, neko od naših prijatelja, drugova itd. Juče su tri čoveka umrla, svu trojicu ja poznajem lično i ne mogu da kažem da je korona ništa.

Tako da, poštovane dame i gospodo, mora da se radi, ministre, da idemo na posao, da zaštitne mere se koriste. Siguran sam da ovaj Predlog zakona ne da će uozbiljiti naše građane u Srbiji, već će to biti, na neki način, obaveza da znaš da bez maske iz kuće ne smeš da izađeš, kako bi zaštitio druge i sebe od drugih.

Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj Predlog zakona i šta je još najvažnije? Posle Kine, koja je najveća država na svetu i napravila bolnicu, ne znam za koliko dana, mi se ravnamo u ekonomskom smislu, u stručnom sa Kinom i pravimo bolnicu za 70 i nešto dana, da li je tako ministre?

(Zlatibor Lončar: Tri meseca.)

Tri meseca, da.

Tri meseca, ljudi, ja nigde nisam čuo da za tri meseca sa uređajima se napravi nov objekat i nije to kuća za stanovanje, već bolnica za najteže pacijente ukoliko ih bude bilo, a kako pokazatelj govori, iz dana u dan sve više zaraženih ima od korone.

Znači, hajde da nam neko kaže od struke, kako se prenosi korona, kako? Ako ljudi dobiju koronu, a imao je masku, danas je imao kontakt, ne znam, sa dva-tri čoveka koji su isto imali maske i dobio koronu. Evo, Voja Vujić, naš poslanik ne zna kako je dobio koronu. Hajde, ja sam tada bio u kampanji, ali bio sam u kampanji, testirao se i kada mi je stigao rezultat, Dačić sedeo pored mene i poruka je bila da sam pozitivan.

Ja mu dam moj telefon, kažem: „Pročitaj“. On pročita, ja kažem: „Uzmi sada pa operi ruke pošto sam ti ja dao telefon“, njemu ništa. Zamislite, on ima imunitet i zdravstveni i politički, mislim on.

Znači, ništa. Kako se onda prenosi? Hajde neko neka mi kaže? Ja živim u porodici gde ima 12 članova. Imam petoro unučadi. Dan pre toga grlio sam unuke, ljubio se sa njima – ništa. Jedan unuk je kasnije dobio, ali ne od mene, ništa. Znači, da znamo kako se dobija.

Zašto ste nam ukinuli rukavice? Ako sve preko ruku ide i dodira, to za mene ovako kao laika, ne želim da kažem da sam političar opšte prakse i da se u sve razumem, ali sam čovek iz života, tako da ćemo mi iz Jedinstvene Srbije glasati za ovaj Predlog zakona.

Ja se nikad ne radujem kada nekoga treba da kaznim i zato je na primer grad Jagodina jedini grad u Srbiji koji ima pravo na komunalnu policiju, 25. zaposlimo a nismo ih zaposlili jer šta je njihova radna obaveza? Da kažnjavaju narod, onaj ko je došao u apoteku da kupi lek, seljak, parkirao kola, da mu uzme pet hiljada dinara ili onaj koji je sipao građevinske materijale ispred kapije da dozida kupatilo ili jednu sobu, dobio sina ili unuka.

Nisam za takve mere i štedimo na takav način svakog meseca četiri miliona dinara kao grad. Šta će mi komunalna policija? Narod zna šta treba da radi i da vam kažem, najmanje grafita na zgradama imam u Evropi, a nemam komunalnu policiju i nemam onu rotaciju što vi imate u Beogradu, kako se ono zove, što vas slika gde god se pojavite. Kako se zove, Žarko. ti se razumeš? „Sokolovo oko“. Da, tako da, bez tog oka može da se funkcioniše i da se štedi mnogo para, ali kad se gurne ruka u džep nekom ko ima 40.000 platu i vi mu uzmete 50, pravnom subjektu, ne znam, 150 itd.

Očekujem da se smanji broj zaraženih posle ovog zakona, kada stupi na snagu i da građani malo više treba da vode računa.

Znači, da vas zamolim, ne kao neko ko je političar i predsednik jedne političke parlamentarne stranke, već kao čovek koji živi na selu, da vas zamolim da se ne uvodi policijski čas, pa da kažemo - vi penzioneri idete da kupite burek ujutru od tri do sedam. Pa, ne zna se kome je gore, da li penzioneru ili onima što rade u marketu. Znači, mere su te koje će da nas usmere i da poštujemo ono što je preporuka itd.

Želim posebno da se zahvalim lekarima i onima koji su dobili priznanje od predsednika, da su to ljudi koji nisu radili zbog para. To je, u stvari, pokazatelj Hipokratove zakletve i da se tu ne gleda da li si ti pripadnik jedne ili druge partije ili pripadnik jedne i druge nacije. Nikada ljubazniji lekari i medicinsko osoblje u Srbiji nije bilo nego što je za vreme korone, a najveći posao imaju i najteži sada poslednjih devet, 10 meseci.

Ja sam čak i doneo odluku i obezbedio sam sponzore za to da vodim lekare u Grčku, trebao sam ove godine, pa korona se produži, jedno 700 lekara, a ti lekari nisu samo iz Jagodine, iz cele Srbije, iz kliničkih centara, da idu jedno pet dana ti ljudi da se opuste i da zaborave na ono što se zvalo devet, 10 meseci, ako očekujemo da ispratimo ovo zlo, koje se zove korona, početkom sledeće godine.

Šta još? Mi trebamo da se razlikujemo od drugih država, da naše granice otvorimo. Mi smo industrijski, balkanski i evropski centar, a privreda nema vremena da čeka, uz mere koje je donela Vlada, uz zakone koje je donela Vlada, da poštuju ti investitori itd. Ja to pričam iz praktičnog razloga.

Evo, u Jagodini treba da se otvori jedna nemačka fabrika, stigle su mašine i sad taj vlasnik uputio mi je mejl, kaže – ja ne mogu da dođem, ili kako da se vratim, a treba da zaposli 350 radnika.

Kineska fabrika treba da počne da se gradi za 15 dana, isto kaže – kako ćemo da se vratimo, šta ako dođemo, jel možemo da uđemo, itd. Da te mere naše se razlikuju od drugih mera, drugih država, zatvaranja granica, itd. I da kažemo - naše granice su otvorene, privreda ne može da čeka. Znate šta je još problem? Mi imamo veliki broj stranih investitora koji imaju tržište u celom svetu, ako izgube kupce i dobavljače, teško da mogu da se vrate i da imaju količinu izvoza onu koju su imali ranijih godina, i to vam kažem iz prakse, iz iskustva. Nisam teoretičar, imam 13 stranih fabrika u Jagodini i znam kako oni funkcionišu.

Znači, da mi donesemo odluku - otvorene su granice za investitore, otvorene su granice za sve one koji žele da dođu u Srbiju, uz ne znam test, kao što nama traže neki drugi, da ne bude stariji od 24 i ne znam koliko sati i da na taj način imamo brži ekonomski razvoj i da prestignemo u svemu i one najjače države na svetu.

Ekonomija, dan kad izgubite u ekonomiji, treba vam mesec da se vratite. To vam, takođe, pričam kao čovek iz iskustva. I strašno me nervira kada se nekom od kolega ne sviđa moj govor. Svako ima pravo da kaže ono što misli. Meni niko ne piše govore i ja se nisam spremao za ovu temu.

(Narodni poslanici dobacuju: Vidi se.)

Ja bih vas zamolio da ne dobacujete.

To je to, šta da radiš, ali ja im ne zameram. Ne zameram im uopšte.

Znate šta, kada imate šefa koji je najpopularniji u Srbiji i staviš biciklu na listu, prolaziš. To je odgovor ovima što se smeju. A postavite vaše ime, izađite, pa kažite – ja sam Krle Krstić iz Vranja, pa onda dobacujte i kažite da nisam u pravu ono što govorim.

Ja podržavam ovu vlast. Ova vlast dobro radi. Ali, isto tako, želim da kažem ono što je iz mog iskustva. Niko od vas ovde nije privrednik 39 godina. Niko od vas ovde koji sedite nije se bavio sportom 35 godina, a 60 godina, odnosno još 20 da je sportski radnik. Niko od vas ovde nije se oženio u 19. godini. Niko od vas ovde nije postao najmlađi deda, kao ja, u Srbiji. Ja koristim zdrav razum i iskustvo, ono što je život danas, sutra i prekosutra i ono što je život bio pre 10, 15 i 20 godina. I ne dozvoljavam niko da mi dobacuje, neko ko ne zna gde je levo.

Gospodine Dačiću, ako smo na istom smeru, način mog izražavanja je drugačiji, iz prakse, iz života. Ovde 80%, ako bi im uzeo papire koje im je napisao neko, ne bi znali ni kako se zove dnevni red. To je bilo uvek, nije samo danas. Uvek je to bilo tako. Ima i dobrih poslanika, ima i onih koji se razumeju u ono što pričaju, ali meni je sada iznuđeno da ovo govorim.

Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj predlog zakona. Molim vas da to sve prenesete predsedniku Aleksandru Vučiću, šta je moj predlog, i ne samo da je to moj predlog, nego je to zahtev velikog broja investitora.

Mi npr. imamo 60 hiljada zaposlenih, gde su vlasnici tih fabrika Nemci. To je ogroman broj zaposlenih. Znači, ne da treba da ima privilegiju onaj ko treba da dođe u Srbiju, nego da jedva čekamo da dođe. Znate šta još? Jedan drugog povlače. Na primer, ako dođe jedan Nemac da otvori fabriku, proizvodi šrafovsku robu i bude dobro primljen u Srbiji, on će reći svojim kolegama – ajmo da se dislociramo, jer i Nemačka nije više ono što je bila, ni Francuska nije više ono što je bila, Italija nije više ono što je bila. Italija je jedna od najzaduženijih država na svetu, a član EU, a mi smo u najboljoj poziciji u odnosu na te velike države na svetu itd, i da sarađujemo i sa Amerikom i sa Kinom i sa Rusijom i, naravno, sa Evropom.

Moramo da shvatimo da ovaj politički trenutak nam sada odgovara kao posmatrači kada gledamo, ali kako će fizički to da se odnosi na Srbe na Kosovu i Metohiji? Veliki je uspeh predsednika Aleksandra Vučića i tadašnjeg ministra inostranih poslova Ivice Dačića, da su smestili one gde im je mesto, u Hagu, oni teroristi koji su ubijali srpski narod, tamo se nalaze.

Ko je to rekao? Nisam to ja rekao, Žarko Obradović i Ivica Dačić. To je rekao Dik Marti u svojoj knjizi, Karla del Ponte i veliki broj tih stranih državljana tada koji su izmislili Račak, da se bombarduje Srbija itd.

Sve to zavisi, gospodo. Neko će da kaže – nije to tema. Sve to zavisi kada je u pitanju i budžet.

(Predsednik: Samo vas molim…)

Završavam, samo još jedna rečenica.

Tako da, JS će glasati i podržati ovaj predlog zakona. I na kraju da kažem, samo malo manje pojavljivanje po dva sata na televiziji da se plaši srpski narod i svi građani koji žive u Srbiji, da kaže ujutru kad ustane – ja sam gotov.

Evo Žarko jutros kad je došao, gleda me u oči, ja kažem – pa, jesi li čuo da Voja Vujić ima koronu, odmah podigao ovu masku do oka, kaže – ja sam se ljubio sa Vojom, itd. Nije, kaže, problem za mene, za porodicu je. Tako ljudi razmišljaju. Zahvaljujem. Izvinjavam se što sam 37 sekundi duže govorio.

Radi tačnosti, minut i 52 sekunde, ali u redu, ovog puta sam bio popustljiv.
Sada bih samo na sekundu zamolio sve vas da mi dozvolite pola minuta konsultacije sa predstavnikom predlagača ministrom Lončarom.
Zahvaljujem gospodinu ministru.
Tema ovoga o čemu smo govorili se odnosi na naš dalji rad, tako da želim samo da vas informišem o tome da na Predlog izmena i dopuna ovog zakona nije podnet ni jedan amandman, tako da neće biti rasprave u pojedinostima.
Ukoliko se završi rasprava u dogledno vreme, a na osnovu konsultacija sa šefovima poslaničkih klubova, otprilike bi onda posle naše pauze koju imamo redovno od 14.00 do15.00 časova nastavili sa raspravom i glasanje bi onda bilo večeras oko 19.00 časova. Time bismo zatvorili današnju sednicu i uopšte ovo nedeljno zasedanje Narodne skupštine.
Izvinjavam se što sam iskoristio ovih pola minuta za konsultaciju i sada dajem reč ministru Lončaru.

Gospodine Markoviću, prvo želim da iskoristim priliku, ono što ste vi uradili, a to je da se još jednom zahvalim svim radnicima u zdravstvu i medicinskim sestrama i lekarima i tehničarima i spremačima i servirkama i čistačicama i vozače ako sam preskočio, znači svima onima koji u ova teška vremena su sigurno, možda toga sada nismo svesni, heroji ovog doba, i to će tek vreme pokazati.
Posebno čestitam onima koji su juče dobili nagrade na predlog predsednika i želim da kažem da se ova borba nastavlja i da će biti još sigurno zaslužnih, onih koji će dobiti nagrade i predsednik je rekao da se neće završiti na svemu ovome, jer mi ne znamo dokle će ovo da traje.
Pažljivo sam vas slušao, mislim da svi možemo da dođemo do jednog zaključka iz svega onoga što ste vi rekli, iz svega ono što slušamo danima, mesecima, da ne postoji nijedno mišljenje, nijedna stvar, nijedan stav, niti jedna odluka oko koje bismo se svi složili. Znači, to teoretske šanse nema. Uvek ćemo imati određen broj ljudi koji misli drugačije i misli da je to trebalo ili ovako ili onako, ali ne onako kako smo predložili. Mislim da svi treba da budemo svesni toga.
Druga stvar, ovo predugo traje i moramo da imamo razumevanje za sve, jednostavno i taj rezervoar strpljenja, staloženosti i ostalog nije kao što je bio na početku. Tu je neophodno da razumemo jedni druge i da smo spremni da saslušamo.
Treća stvar, možda jedna od najbitnijih, mi ni dan danas ne znamo sa sigurnošću kako se ovaj virus prenosi. Mi ni dan danas ne znamo sa sigurnošću mnogo toga o ovom virusu. Složićete se da je to veliki problem. Ne, ne znamo, ne zna ceo svet. Upoznajemo ga svaki dan sve više. Upoznaju ga sve više lekari koji rade u bolnicama, koji leče te pacijente, iznenađuju se svaki dan. To je nešto novo, nešto što ne znaju, što nisu učili u knjigama, nešto što do sada nisu doživeli i oni koji su došli do penzije i oni koji su krenuli skoro u zdravstvenu praksu. Jednostavno, to su činjenice i moramo da pođemo od toga.
Ono što se sigurno zna i što je nama pokazano na primerima, a to je da kada se pridržavamo mera, a te mere su da nosimo maske, da držimo distancu, rastojanje i da operemo ruke, to daje rezultat.
Ljudi, zar je problem da se skoncentrišemo na nešto što znamo, a da pustimo onim ljudima koji se bave time, da pustimo i vremenu, da donesu zaključke koji su neophodni? Ovde niko nije došao iz razloga što uživa da nekoga kažnjava ili da nekog sprečava u nečemu. To nikome nije cilj, to nikome nije ideja, ali smo došli do tog nivoa da je to neophodno da bi sačuvali zdravlje ljudi, da bi sačuvali živote ljudi i da bi sačuvali zdravstveni sistem i ove ljude kojima smo se malopre svi zahvaljivali.
Ljudi, oni ne mogu više od onoga koliko je to moguće i u granicama koje postoje. Znači, ti ljudi ne mogu da se kloniraju, ti ljudi ne mogu da provode 24 časa u skafanderu. To nije realno, to ne postoji na svetu. Ne postoje kapaciteti ni u jednoj zemlji koji mogu da prihvate sve ljude jedne države ako se oni ponašaju neodgovorno i ako se zaraze u isto vreme. To nigde nije planirano, nigde nije napravljen takav sistem.
Ne smemo da pomislimo kada pogledamo rezultate i vidimo da u nekim manjim državama od nas, susednim i nekim razvijenijim umire više ljudi nego što se to dešava kod nas i da kažemo – dobro, možemo još da budemo opušteni, tamo je gora situacija. Ako se budemo tako ponašali i mi ćemo doći u tu situaciju. To je neizbežno.
Da li je moguće da mi uvek moramo da udarimo glavom u zid da bi znali da je to zid? Da li je moguće da ne možemo da učimo iz tuđih primera?
Slažem se sa vama – previše priča, previše opterećujemo ljude, ozbiljan je psihološki problem. Radimo na tome, uključili smo te SOS telefone, stručne ljude koji mogu da se jave, da se konsultuju, da izađu sa ovim na kraj. Veliko je opterećenje na ljudima, na odgovornim ljudima. Ovo je veliko opterećenje za odgovorne ljude. Ovo nije opterećenje za one koji misle da korona ne postoji. Ovo je veliko opterećenje za one ljude koji sprovode mere od samog početka i slušaju, veliko je odricanje za njih. Za one koji se ne odriču ničega, njima ovo na jedno uvo uđe, a na drugo izađe.
Ako možemo, da vas zamolim, jer vi imate uticaj, za vas su glasali građani Srbije, vi ste izašli sa svojim imenima, sa imenima ljudi koji su vas izabrali da budete ovde i da budete ti koji ćete predstavljati građane.
Ovde je suština samo u jednom, da mi moramo za jedan vremenski period da se odreknemo nekih stvari na koje smo navikli do sada. To je cela suština. Moramo da nosimo masku, ne možemo više da se grlimo, da se ljubimo kao što je bilo ranije.
Ljudi, najveći problem za nas su proslave, žurke i manifestacije sa mnogo ljudi gde se ne nosi maska, gde je glasna muzika, gde jedni drugima nešto šapuću na uvo. Znači, to je dokazano da se tada najviše prenosi virus. Naravno da se on sigurno prenosi na druge načine, ali nama je cilj za to što znamo, za to što je sigurno da se prenosi virus, da sprečimo te stvari i da pokušamo da taj broj zaraženih smanjimo.
Jutros u Beogradu nije bilo ni jedno slobodno mesto za obolele od korone. Otpustili smo 250 pacijenata, a preko 600 je moralo da bude primljeno u bolnicu za poslednjih 15 sati. Ja vas samo molim da to razumete. Niko nije ostao nezbrinut, ali jedan deo pacijenata ide u bolnice po Srbiji, Smederevo, Smederevsku Palanku, Požarevac i druge bolnice. Otvorili smo dodatne kapacitete, medicinu rada, reumatologiju pripremamo da sutra u 19 časova bude spremna za rad.
Naše kapacitete u banjama pretvaramo za lečenje kovid pacijenata, da držimo sve pacijente pod kontrolom da nam ne odu kući, da ne budu bez nadzora, da redovno primaju terapiju, da se redovno kontrolišu da možemo da reagujemo ako je neophodno.
Odmah da vam kažem, retko koji sistem tako funkcioniše i nađe načina da zbrine sve te ljude. Kao što sami znate, radi se dnevno o hiljadama ljudi, a da vam ne pričamo da moramo da zbrinemo i one pacijente koji nisu korona pozitivni, jer nisu ostale bolesti stale, nije stalo ni povređivanje ljudi, ni kardiovaskularne bolesti, neurološke i sve druge.
Ovo je krajnji momenat da ne pričamo mnogo, da budemo jedinstveni i da ispoštujemo da se privremeno samo odreknemo nekih stvari, a to su nepotrebni kontakti. Ljudi, ako nam pada rođendan, hajde da ga pomerimo, da ga odložimo za bolja vremena. Da li je moguće da ne može neko da živi zajedno ako nije napravio svadbu, da je pomeri za neko vreme? Da li je moguće da ako neko nije obeležio neku godišnjicu ili nešto baš u tom danu da će da se sruši ceo svet? Ja sam siguran da nije tako.
Svima su nam puna usta, hoćemo da pomognemo, hoćemo da zaštitimo sistem, hoćemo da zaštitimo deke, bake. Pogledajte koliko sada mladih oboljeva, a kada dođemo do toga da treba nešto da uradimo, onda je to glupo. Hajde da idemo na sva ta mesta koja su visoko rizična, hajde da ne osudimo te koji pokušavaju da izrade sistem, kao da mi ne znamo. Zatvore se u 11 sati, zaključaju se, nastave dalje da rade pod izgovorom da radi privreda. Ljudi, kako radi privreda kada vi tad ne možete da izdajete fiskalne račune, ne možete da uradite ništa, jedino što radite širite zarazu. Šta ima država od toga što ste vi ostali posle 11 stavili u svoj džep i zarazili ne znam koliko desetina ljudi?
Dokazali smo da možemo da funkcionišemo, da mogu da dođu svi ti investitori, da mogu da budu otvorene granice, da može sve samo je potrebno da se pridržavamo ovih par stvari. To je samo na određeno vreme.
Kao što ste videli pojavila se vakcina. Vrlo brzo će dobiti dozvolu za upotrebu, spas za sve. Vidim ovde ljude ispred Skupštine, žao mi je što se mrznu tu, koji su došli da protestvuju protiv vakcine i protiv mera koje mi donosimo. Ne znam šta da kažem. Ne znam da li ima više reči da objasnite koliko znači neka vakcine i koliko je, od kako su izmišljene vakcine, koliko je spašeno milijardi, miliona života, i koliko smo zdraviji i koliko duže živimo.
Ali, neko iz nekog razloga ne želi to da prihvati. Okej, to je njihovo pravo i nema nikakvih problema, ali mi moramo da budemo i da pokažemo da smo većina. Sada je taj momenat. Ljudi, evo ono što pričamo, potrebne su nam, sad već se pogoršavamo, stanje nam je takvo, znači sad nije potrebno više deset dana, sada nam je potrebno dve nedelje minimum da krenemo svi da se pridržavamo ovih pravila.
Što pre krenemo sa tim brže ćemo izaći iz ovoga, bolje ćemo i spremnije dočekati i tu vakcinu i sve drugo. To je suština svega. Ne postoji drugo rešenje, ne postoji druga stvar. Nemojte da se raspravljamo oko nekih stvari, nemojte da budemo teoretičari zavere, nemojte da budemo veći naučnici od naučnika koji nisu došli do rešenja. Hajde samo da se zadržimo na onome što daje rezultat, da sačuvamo naše živote, da sačuvamo naše zdravlje. Samo je to potrebno, bez velike filozofije, bez velike pompe, ništa drugo.
Ponavljam, ovo ne sprovodimo zato što volimo nekoga da kažnjavamo, ovo samo pokazujemo da kada donosite neke mere da je država sposobna da uradi da se one primenjuju. Iz kog razloga? Iz razloga da sačuvamo zdravlje i živote ljudi, da sačuvamo zdravstveni sistem jer će nam trebati sutra kada sve ovo prođe.
Možete li da zamislite kako će biti umorni ti zdravstveni radnici, a neće imati vremena za odmor, jer će doći svi ovi ljudi jer su čekali, koji nemaju koronu, koji sada nisu mogli da odu kod lekara, jer smo većinu bolnica pretvorili u kovid, jer su se plašili da odu da se ne zaraze, da još na svoju bolest dobiju i koronu. Samo razmislite malo. Mi druge nemamo. Mi samo imamo njih. Mi to ne možemo da uvezemo. Mi to ne možemo da stvorimo preko noći. Znate i sami, lekar se stvara minimum 15, 20 godina. Mislim na dobrog lekara. Nije dovoljno da završite samo studije, nego vam treba praksa, treba vam specijalizacija, treba vam sve drugo. Oni pokazuju, i ne samo oni, nego i medicinske sestre, nego i tehničari i svi oni koji rade tu, rizikujući svoje zdravlje i rizikujući svoje živote… Imamo i one koji su izgubili život što su pomagali drugima.
Hajde samo malo to da cenimo i ništa nam drugo nije neophodno. Hvala vam svima.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima doktorka Emeše Uri.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani saradnici iz Ministarstva zdravlja, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, građanke Republike Srbije, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona sa izmenama i predlozima Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jer smatramo da je to ono što je potrebno da se ozakone mere koje su neophodne da bi se stanovništvo zaštitilo od epidemije.

Republika Srbija je dobro reagovala na situaciju kada je počela epidemija. Praktično, ovim zakonom se samo papirološki uređuje ono što se mora urediti, a to su pitanja izolacije, karantina, prevoza, eventualne vanredne situacije.

Komentari da li je ovaj zakon represivan ili ne su mogući ako gledamo iz stanja blagostanja, međutim ako posmatramo ovu današnju situaciju kada se povećava broj obolelih, a napomenula bih da se povećava broj obolelih radnika što nam je veliki problem, onda sve ovo dobija drugu konotaciju.

Znači, ničija sloboda ne sme da ograničava slobodu drugoga. To je suština. ovim merama se praktično omogućava ono što smo možda zaboravili kao deci kad su nam mame i babe pričale – kad si bolestan nosiš maramicu, kad kašlješ stavljaš maramicu i ruke ispred usta, kad si bolestan ne ideš u društvo, ne grliš se, ne ljubiš se. Znači, mi smo to kulturološki negde zaboravili, otvorili smo se, komunikativni smo, zato nas i svet voli, ali u ovoj situaciji to je nešto što je loše.

Što se tiče ove epidemiološke situacije, najbitnije su nekoliko stvari: zakon koji nam pokriva sve naše poteze, zatim materijalna ulaganja koja su neophodna da bismo mogli uopšte da se izborimo sa sadašnjim problemom, infrastruktura, oprema i još jednom infrastruktura i još jednom oprema i nikad kraja, ali ono što je najbitnije – ulaganje u ljude.

Kao što je i gospodin ministar rekao – naš fakultet je najduži, a do pravog lekara ima još jako dugo da se prođe. Znači, minimum nekih 10, 15 godina da bi neko mogao samostalno da bude dobar, da prepozna, da dobro iztrijažira, konkretno u ovom slučaju da vidi ko je za bolnicu, ko je za kućno lečenje, ko je za izolaciju, ko je životno ugrožen.

Zato su vrlo bitne sve one stvari koje je Vlada već uradila u prethodnom periodu, a to je povećanje plate za medicinske radnike, zatim stimulacija za one koji su prvenstveno bili izloženi kontaktu sa pozitivnim pacijentima, znači svi koji su radili u kovid ambulantama, u kovid bolnicama. Zatim, vrlo je bitan prijem na određeno vreme, 3.300 radnika. Verujte, mnogi od njih su čekali godinama ovu priliku da dobiju svoj stalni posao i na taj način smo se i mi osigurali da oni neće otići u beli svet nego će ostati ovde, pokušaće dobiti neku specijalizaciju, pokušaće da budu izvrsni lekari, medicinske sestre za nekoliko godina.

Opet i nekoliko puta treba podvući da je vrlo bitno da prepoznamo značaj svih onih ostalih radnika koji su u zdravstvenim ustanovama. Znači, i nemedicinski kadar, kao što je gospodin ministar rekao. Svi oni koji nama pomažu, zdravstvenim radnicima, da dobijemo, na kraju krajeva, platu svakog meseca. Znači, i administrativni radnici i vozači i svi oni koji brinu da pacijent bude i nahranjen, da bude i oprano, da bude i čisto. Jako je lepo čuti tako sa ovog nivoa priznanje za sve naše zaposlene.

Sad bih još samo napomenula da postoji i pozitivan primer. Mi u Vojvodini smo se izuzetno dobro organizovali na nivoima domova zdravlja, opštih bolnica, zavoda, verovatno je tako i u celoj državi. Dnevni izveštaji se šalju, kumulišu, prati se šta se dešava, i na nivou doma zdravlja znamo tačno koliko imamo obolelih na teritoriji naše opštine, koliko imamo zdravstvenih radnika obolelih. To je vrlo bitno da bismo se već sutradan mogli reorganizovati i pružiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Možda je ovo pravo vreme da ponovo ukažemo na problem normativa koji je zastareo. Naši stanovnici su sve stariji i bolesniji, jako puno imamo staračkih i samačkih domaćinstava, naročito po selima, po manjim gradovima, a normativi su ostali stari, 1.600 starih stanovnika na jednog izabranog doktora. Možda treba razmisliti o tome.

Dolazim sa primara i smatram da u celoj ovoj borbi možda nismo toliko prepoznati, ne radimo u kovid bolnicama, ali verujte da smo najbliži svim našim ljudima. U svakoj maloj sredini postoji jedan mali doktor, možda i početnik koji još nije savršen, ali je tu i može da obavlja komunikaciju sa iskusnim lekarima i da na pravi način pomogne svima na terenu. To je vrlo bitno i tu mrežu primarne zdravstvene zaštite, domove zdravlja treba sačuvati, treba na to graditi. To je ono što je naša specijalnost, specijalnost ove države.

Mnogi u svetu sa puno više materijalnih sredstava u zdravstvu imaju porodične lekare koji su privatnici i veliki broj njih se lepo povukao, otišao na godišnji odmor, možda i na neko bolovanje, da ne bi bio sada izložen ovom riziku kojem smo svi mi izloženi.

Primar je mesto gde se može stvarno jako puno odraditi i na skriningu i na prevenciji i na trijaži i na dnevnog lečenju pacijenata, na dijagnostici. Znači, to je mesto gde treba da se ulaže, pored naravno velikih ulaganja u velike kliničke centre, u opšte bolnice. Nažalost, zdravlje je skupo. To je slogan i puno puta to kažemo, ali u ovakvim situacijama stvarno vidimo da to košta.

Što se tiče epidemije, epidemija je uvek bilo. Pre 100 godina je bila Španska groznica, pre 200 godina je bila Kolera, pre više godina Kuga, da ne pogrešim godine. Nažalost, za neko vreme pojave se neke bolesti sa kojima trenutna zdravstvena znanost ne zna šta će, ne prepoznajemo mnoge stvari, ne znamo kako će se dešavati. To je neminovno, na tim stvarima stičemo iskustva.

Mislim da je i naše Ministarstvo i opet napominjem, cela naša mreža zdravstvenih ustanova relativno i dobro reagovala na ovu situaciju. U zdravstvu postoji hijerarhija. To je dobro u ovom slučaju. Znači, zna se ko šta radi, šta je čija odgovornost i to je ono što može u nekim problematičnim situacijama da nas izvede iz tog problema.

Na kraju, kada sve ovo sagledamo, mi ispred SVM smatramo da je zakon dobro promišljen, dobro urađen. Imali smo dovoljno iskustva da vidimo da neke stvari moramo u tom pravcu promeniti da bi bili praktičniji, upotrebljiviji i svakako da bismo na taj način mogli sačuvati zdravlje svih nas. Tako da, mi ćemo podržati zakon i pozdravljam vas i čuvajte se.