Uvaženi gospodine, pažljivo sam vas saslušao i ono što smatram je da se nalazimo u trenutku koji nema mesta za politiku.
Radi se o zdravlju ljudi, radi se o životima ljudi i to nam je prioritet broj jedan. Nadam se da se slažete sa tim. Ne treba ove stvari zloupotrebljavati za nešto drugo. Ne postoji ništa važnije od ovoga. Što se tiče odgovornosti, od odgovornosti ne može niko da pobegne, to je nemoguće, to se svi slažemo.
Ako mislite da je u ovom momentu bitnije da radimo neku analizu, nego da se borimo za zdravlje i živote ljudi, ja se ne slažem sa tim. Ovaj momenat, ovi brojevi koje imamo zahtevaju od nas da uradimo sve da zaustavimo širenje ovog virusa i to je naš osnovni zadatak. Da li će odgovornost doći za šest meseci, za godinu dana, ponavljam, od nje niko neće pobeći i za to vreme ćemo biti sigurno pametniji.
Slažem se sa vama da mnogo toga ne znamo o ovom virusu i o svemu onome što ide oko ovog virusa. To su činjenice i nema svrhe da ulazimo u tu priču, kad ceo svet nema dovoljno informacija o ovom virusu.
Smatram da je neophodno da se skoncentrišemo na ono što znamo. Umesto da vodimo polemiku, mi bismo trebali da apelujemo na ljude da nam se ne desi ono što se desilo u Pazaru. To je suština, jer od naše rasprave neće imati niko koristi. Imaće koristi ako zajednički apelujemo na ljude da izađemo iz ovoga, a onda ćemo imati sve vreme ovog sveta i za analizu i za prepirke i za ukrštanje stavova, čega god hoćete. Ali, to da radimo kada nemamo ugrožene i da nemamo da nam preti popunjenost kapaciteta i da nemamo gde da stavimo ljude i kada imamo da ljudi idu po proslavama, po žurkama, po kafićima, po svim tim stvarima, a znamo da je to ono što direktno ljude vodi u bolnicu.
Jesmo li mi ti koji su izmislili korona virus? Jesmo li ga ja i vi doneli? Jel neko od nas terao ljude da ne poštuju pravila? Mislim da nismo ni jedno, ni drugo, a rezultat nepoštovanja imamo direktno u bolnicama.
Mislim da je ovo vreme za to, da ništa neće pobeći, apsolutno. Da li će biti za šest meseci, za osam meseci, ali sve će da izađe na videlo, apsolutno sve.
Navedite mi da je neko više uložio u Novi Pazar, u zdravstvo u Novom Pazaru, nego od 2014. godine. Molim vas mi to navedite. Setite se da li je Novi Pazar služio kao jedna taksi stanica, samo što je imao sanitet da preveze ljude do Kragujevca i do Beograda. Koliko smo ljudi zaposlili u Novom Pazaru, koliko dali specijalizacija, koliko nove opreme, koliko novih, dijagnostički centar, angio salu, da ne nabrajam sve.
Da li je u planu za Novi Pazar još preko 30 miliona evra da se pravi novi hirurški blok? Da li je to nekad bilo? Kad se zadnji put ulagalo u Novi Pazar? Kad su zadnji put dolazili najbolji lekari iz Srbije, operisali i pomagali građanima Novog Pazara i okoline i edukovali lekare i sestre i osoblje u Novom Pazaru da mogu samostalno da rade te operacije, da se ne bi izlagali naporu građani Novog Pazara i okoline da moraju da idu u druge centre, nego da sve završe tu, da mogu da dolaze rodbini u posetu, da se ne izlažu trošku i da ne idu u neka druga mesta? Podsetite me, možda ja grešim, možda ja ne znam, vi recite.
Da li grešimo? Nemoguće je ne grešiti. Da li postoji mera koju ćemo da donesemo i oko koje ćemo svi da se složimo? Ja vam potpisujem, ne postoji, apsolutno ne postoji. Da li Srbija ima najbolje, i danas sa ovim, da li ima najbolje rezultate u regionu? Da, ima. Da li ima jedne od najboljih rezultata u Evropi? Da. A, jesu li oni došli, jesu li pali sa neba? Ne, nisu. Radili smo na tome. Da li na vreme upozoravamo? Pričao sam - ljudi, sedam dana nam treba bez kontakta. Ne, nismo poslušali. Sad nam treba dve nedelje. Znači, sve zavisi od nas.
Zato mislim da nije vreme za raspravu, biće vremena. Svu snagu treba da usmerimo da apelujemo na one na koje možemo da se pridržavaju mera i da imamo što manje obolelih, da pokušamo da to zaustavimo. To je moj cilj, to je moja ideja. Za sve drugo biće vremena kad se vratimo u normalan sistem rada, kad nam ne bude više od polovine bolnica u Kovid sistemu i kad ne budemo vozili pacijente iz Beograda po unutrašnjosti da legnu da se leče.
Sad je Novi Pazar, da je bliže Beogradu, mogao bi najadekvatnije da primi sve ove pacijente iz Beograda koji ne mogu da se prime, ima uslova da se prime dole i da budu zbrinuti. Eto, došli smo u taj stadijum. Ako mislite da je to malo, i to poštujem. Ali, mi ćemo nastaviti i dalje da se borimo i da smanjimo trend zaraženih i da ulažemo i dalje.
Recite mi ko je napravio još nove Kovid bolnice, sem Kineza? To su bolnice za sve građane Srbije, sa 1000, 1500 mesta, jedna u Batajnici, jedna u Kruševcu. Razmislite kako je napraviti bolnicu za tri meseca, opremiti je i spremiti je da radi, naći 2.500 ljudi, medicinskih sestara i lekara da rade tu, a kad znate koliko je potrebno vremena da edukujete sestru ili lekara, koliko godina je potrebno da bi mogli da uđu u te bolnice da rade, a ne samo da sazidate te bolnice, nego u te bolnice da ubacite sve, što se kaže, od igle do lokomotive i da sve ima, da joj ništa ne fali.
Recite kad je to neko uradio, recite kad je razmišljao neko na taj način? I da kažete da je to nečiji marketing, ja vam opet kažem – pa, ne možete, neće Vučić odneti te bolnice kući, ostaju za građane Srbije, ostaju za sve na raspolaganju, kad se završi korona, da se rešavaju liste čekanja i za sve ono što je uradio do sada.
Suština je, po meni, u tome. Ja neću odustajati od toga. Ovo će mi biti prioritet, da ljude molimo da se pridržavaju mera, da što više njih bude zdravo, živo, da sutra možemo svi zajedno da analiziramo sve i da svako podeli svoju odgovornost, kakva mu bude pripala na osnovu tih analiza. Hvala.

Gospodine Imamoviću, po kom osnovu?
(Enis Imamović: Replika.)
Izvolite.

Hvala.

Sa dobrim delom vašeg odgovora bih mogao i da se složim, pogotovo u onim delovima koji su se ticali odgovornosti. Drago mi je što vidim kod vas spremnost da se suočite sa odgovornošću.

Međutim, ja smatram da je sa tom odgovornošću trebalo da se suočimo odmah nakon problema koji su izbili, nakon silnih života koje smo izgubili.

Mi se nalazimo u političkom domu, ovde se nalaze političke partije i političke partije predlažu, usvajaju i protive se zakonima. Ne vidim razlog zbog čega je nešto stalno problem ukoliko se javi neko da kaže nešto protiv bilo kog predloga, da se to naziva politizacijom. To nije politizacija, to je bavljenje politikom. Zbog toga i postoji ovaj dom. Zato se i mi biramo ovde, koliko sam shvatio. Dakle, nije to politizacija, nego jednostavno bavljenje politikom, predstavljanje građana.

Ne mogu da se složim sa vama da su uslovi u domu zdravlja i u bolnicama u Sandžaku bili odlični. Kako smo onda došli u situaciju u kakvu smo došli? Kako smo onda došli u situaciju da imamo onakve slike iz hodnika, da ljudi spavaju po hodnicima, na stolicama, na ćebadi? Kako smo došli u tu situaciju ako su uslovi odlični?

Tačno je da je uloženo, ali vas molim, ministre, kažite i koliko je para uloženo od donacija, privatnih donacija naših građana, kako građana Sandžaka, tako građana iz dijaspore koji su ulagali.

Gospodine Imamoviću, prošlo je dva minuta.
Reč ima ministar Lončar.

Voleo bih ako možete da mi dozvolite, to je moje mišljenje, izuzetno cenim i politiku i to što se vi time, ne vi, svi se bavimo politikom, ali mislim da je zdravlje ljudi i život ljudi iznad politike i da je to ovaj momenat. Možete da se ljutite, to je moj stav i ja od toga neću odustati. Dokle god imamo takvu situaciju kakvu imamo, insistiraću na tome da se bavimo zaštitom zdravlja ljudi i njihovih života. Mislim da u ovakvim trenucima politika mora da bude sa strane.
Nemojte se ljutiti. To je moje mišljenje i ja ću na tome, kao resorni ministar, da insistiram, jer za politiku, slažem se apsolutno, ima vremena. Ovde nam trebaju stvari koje će da spasu zdravlje i živote.
Što se tiče donacija, svaka čast. Bilo je donacija, vrhunski su pomogle, ali ih je bilo mnogo manje od onoga koliko je država uložila. Zahvaljujem svima koji su donirali, nadam se da će se to nastaviti, ali je najbolje kad zajednički ide i država i donacija ili donacije idu kad prepoznaju da će to država da isprati i da pomogne.
Insistirate na Novom Pazaru i situacije koja ga je zadesila, samo ću vas podsetiti. Pogledajte slike iz Italije, iz Španije, iz zemalja koje su mnogo više uložile u zdravstveni sistem. Da li je neko znao za ovu koronu i da li je znao za sve te stvari koje će se deseti i kako će izgledati? Ne, nije. Da li su se negde bolje, negde lošije snašli? Da, tako je bilo. Da li ima mnogo faktora? Nemojte misliti da može samo jedan faktor da utiče, uvek ima više faktora, posebno u zdravstvu, ali biće vremena. Samo strpljenja, biće vremena.
Hajde sad da se izborimo da bude što manje zaraženih i što manje ljudi u bolnici, da se ispoštuju mere, a onda da razgovaramo o svim ovim stvarima. Mislim da je to suština, da ćemo tako najviše pomoći svim građanima i da to očekuju od nas, a da posle toga, kad oni prežive, kad ostanu zdravi i oni da učestvuju u svim ovim rasprava i da kažu šta misle. To bi bila poruka.

Hvala, gospodine ministre.
Prelazimo na narodne poslanike prema prijavama za reč u načelnom pretresu.
Reč ima Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, nije mi drago što danas moramo da govorimo o ovom zakonu koji, između ostalog, predviđa i politiku sankcija. Iznimno sam protiv sankcija i smatram da podizanjem svesti, ulaganjem u obrazovanje i kulturu možemo da utičemo i da dugoročno podignemo svest građana o opasnostima koje tretira ovaj zakon. Naravno, potpuno mi je jasno da sam sistem tako funkcioniše da moramo nekad i da imamo restriktivne mere da bi se građanke i građani toga pridržavali.

Ono što želim da istaknem prvenstveno jeste pohvala Ministarstvu zdravlja, svim radnicima i medicinskom i nemedicinskom osoblju na herojskoj borbi protiv korona virusa koju su pokazali svo ovo vreme i pokazuju i dan danas.

Želim, takođe, da uputim zahvalnost i predstavnicima dijaspore, pogotovo kada su u pitanju sandžačke opštine gde smo imali veliki broj donacija dijaspore iz Sarajeva i iz Beograda i iz zapadne Evrope, predstavnicima islamske zajednice koji su donirali velika sredstva da bi se pomoglo funkcionisanje i Zdravstvenog centra u Novom Pazaru i bolnica u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoši.

Ono što želim da istaknem jeste da moramo danas da analiziramo situaciju kroz koju smo prošli, jer svrha ovog parlamenta i jeste da pre usvajanja zakona, u skladu sa činjenicama, pretresemo sve okolnosti koje su iza nas.

Situacija u Novom Pazaru letos je bila dramatična i odgovorni moraju da imaju ime i prezime. Ja ne mislim da je to ministar, ne mislim da je Ministarstvo zdravlja i u razgovorima sa nadležnim ljudima u Vladi Republike Srbije dobio sam podatke koliko je ministarstvo uložilo u Novi Pazar. Mislim da ministarstvo treba da poradi na PR-u i da ovo što nama ministar sada ovde govori treba da zna svaka građanka i građanin.

Želim da istaknem kao pozitivan primer odgovornosti i to što smo u jeku pandemije dobili u Novom Pazaru respiratore. Tada je to bilo predmet politikanstva i napada. Mislim da svakom ko se tako odgovorno ponaša i ko pomaže treba pružiti ruku i zahvaliti se.

Ono što želim da istaknem jeste, osim Novog Pazara, i slučaj pacijenata iz Sjenice. Imamo situaciju da su dva pacijenta preminula zato što su vraćeni iz Zdravstvenog centra Užice, a onda se dobilo jedno obrazloženje da se radilo o nesporazumu. I jedan i drugi slučaj se završio smrću, i to je neprihvatljivo. To ne tražimo ni ja, ni moja stranka, već to traže građanke i građani. Ne treba odgovornost da snosi ni Zdravstveni centar, ni ministarstvo, ni Vlada, već oni pojedinci koji nisu radili odgovorno.

Isto tako, kao što pohvalimo sve one koji su radili jako odgovorno i dali svoj doprinos, moramo, da bi napravili bolji sistem, efikasniji, a sve u službi građanki i građana, da bi se pacijent, krajnji konzument usluge tretirao najbolje moguće, istini da pogledamo u oči.

Ono što očekujem, takođe, od ministarstva i od ministra jeste da se posebno posveti pažnja bolnicama i domovima zdravlja u Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši, jer trenutno tamo imamo veliko žarište kada je korona u pitanju, a imamo i situaciju da se Zdravstveni centar Užice poprilično maćehinski odnosi i imamo situaciju da je non-stop njima račun u blokadi i da ljudi koji rade u bolnicama u Prijepolju, Priboju i Varoši daju natčovečanske napore, zaista se bore, ali im treba omogućiti bolje uslove i zato mislim da ministarstvo direktno, bez posrednika, treba da deluje. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima ministar Zlatibor Lončar. Izvolite.

Samo moram da vam dam odgovor na ovo i razumem da niste za to da se neko sankcioniše u bilo kom pogledu.
Moram da vas podsetim da mi mesecima apelujemo na ljude i pokušavamo da apelom, nadajući se da ćemo naići na razumevanje, dobijemo rezultat. Kao što vidite, brojevi, činjenice pokazuju da nije došlo do toga, da se ljudi nisu odazvali tom apelu.
Šta mi sada radimo? Mi smo samo prinuđeni, ovo je krajnja mera, da omogućimo sprovođenje već postojećeg zakona. Šta ovo znači? Mi nemamo dovoljno sanitarnih inspektora, jer po dosadašnjem zakonu bi trebali da imamo hiljade sanitarnih inspektora da bi stigli da sve to procesuiraju, evidentiraju i da odrade. Pošto nemamo vremena da zaposlimo hiljade inspektora, da ih uvedemo u posao i slično, samo radimo da omogućimo srodnim inspekcijama da nam pomognu i da omogućimo sprovođenje zakona. To je cela suština. Nije ovo nikakav novi zakon, ovo je nešto što postoji u ovakvim prilikama. Samo ćemo omogućiti da budemo efikasniji.
Ne možemo sami, tražimo pomoć i od onih koji imaju veće resurse od nas. Zato napominjem, što smo primorani na to zbog čega, zbog ovih brojeva koje imamo svakog dana i zbog preopterećenosti zdravstvenog sistema koji želimo da zaštitimo, ne samo zdravstveni sistem nego sve građane Srbije. To je suština svega onoga što sada radimo, što smo ušli po hitnom postupku, jer ne želimo više da izgubimo nijedan dan jer nam brojevi rastu, a kad rastu brojevi veća je ugroženost zdravlja ljudi, veća je ugroženost njihovih života. To nam je jedini cilj. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.

Sledeća prijavljena je Sanja Jefić Branković.

Izvolite.