Zahvaljujem predsedniče.
Uvaženi predsedniče, kolege poslanici, ovo je jedan od sednica koju nazivamo našom sednicom, odnosno sednicom Skupštine u kojoj raspravljamo teme koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije i ono zbog čega nekim kolegama možda danas po prvi put se sreću sa ovakvom sednicom i ovakvom temom treba reći da su ovo institucije, kao što je Agencija za energetiku, kao što je Komisija za hartije od vrednosti i kao što je Regulatorno telo za elektronske medije su institucije koje su u nadležnosti i potpuno u nadležnosti rada Skupštine Srbije.
Kada kažemo da postoji njihova nezavisnost onda postoji u smislu svoga rada da odgovaraju Skupštini Srbije, znači zakonodavnom telu u Srbiji, a ne izvršnoj vlasti i zbog toga kažemo da su nezavisni u svom radu. S druge strane, ono o čemu mi danas raspravljamo to su finansijski planovi na osnovu kojih oni funkcionišu i u stvari kao da donosimo budžet za te institucije koliko suštinski novca oni mogu da troše i koliko prihoduju.
Država je poverila određene poslove u ovim institucijama. One imaju određene prihode iz različitih vrsta naknada, taksi i na osnovu tih prihoda oni moraju sebi da kreiraju određene rashode. Ukoliko dođe do viška u kasi od prihoda u odnosu na rashode taj višak se uplaćuje u budžet Republike Srbije, a ukoliko dolazi do manjka onda taj manjak mogu da nadomeste iz rezervi iz prethodnih godina ukoliko ima, ukoliko ne, onda se to nadomesti iz budžeta Republike Srbije.
Naravno da, ukoliko dolazi određenih plaćanja iz budžeta Republike Srbije to znači da određeni organi koji upravljaju ovim institucijama nisu na adekvatan način upravljali, nisu prepoznali da su prihodi mnogo manji i treba zaista onda reagovati zajednički sa Ministarstvom finansija. Videćete da na primer novi poverenim poslovima, Komisijama za hartije od vrednosti su dobili nove prihode i time smo im suštinski dali mogućnost da se zaista nezavisno i na određeni način adekvatno finansiraju, prihoduju da imaju i određene rashode koji mogu da izdržavaju i rad samih institucija.
Vrlo je važno reći zašto poverenje postoji u ove institucijama. Zato što ukoliko zaista na određeni način država poveri takvu vrstu poslova da radi u interesu svih građana Srbije, onda za to treba da odgovara Narodnoj skupštini i tu svoju odgovornost naravno kroz finansije planove i saglasnost koju Odbor za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava daje svake godine, u stvari pokazuje koliko se odgovorno ponašala.
Danas na sednici imamo, znači, tri institucije. Govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije, o REM-u i Komisiji za hartije od vrednosti i ove tri institucije jednostavno su pokazale da sa ovakvim načinom svoga rada mogu zaista da funkcionišu i u uslovima koji su vrlo teški kada govorimo o finansiranju uopšte institucija u vreme pandemije u 2020. godini. Jednostavno pokazuju da u saradnji sa Ministarstvo finansija ta njihova ekonomska stabilnost i finansijska stabilnost je osigurana.
Moram zaista da pohvalim i Sekretarijat Skupštine Srbije i Ministarstvo finansija koje su u zajedničkoj saradnji obezbedili da i suštinski kada pogledate spisak korisnika javnih sredstava ove tri institucije pokazuju tu svoju finansijsku nezavisnost u smislu korišćenja javnih sredstava koje čak i nemaju račune u Upravi za trezor upravo zbog toga što oni imaju svoje prihode i na osnovu tih prihoda imaju svoje rashode.
Kada govorimo o Agenciji za energetiku Republike Srbije poseban položaj, inače ovih institucija ide zavisno od zakona koji smo usvojili ovde u Skupštini Srbije koji su praktično osnivački akti ovih institucija. Tako je Agencija za energetiku institucija koja je osnovana novim Zakonom o energetici koji je usklađujući se sa trećim paketom direktiva EU kroz saradnju sa Energetskom zajednicom u decembru 2015. godine usvojen, a počeo je sa primenom od 1. januara 2016. godine. Ona je inače kao jedna od agencija koja je na osnovu Sporazuma sa Energetskom zajednicom koji je potpisan još 2005. godine osnovana kao regulatorno telo koja se bavi zaista temama vrlo važnim za uopšte energetsku politiku Republike Srbije, znači, sa cenama kada pričamo i o električnoj energiji i cenama gasa i cenama koje se odnose na naftu i naftne derivate.
Ono što je važno reći to je da njeno finansiranje ide kroz nekoliko vidova naplate naknada, a to je pre svega sertifikacija ili licenciranje korisnika na tržištu energenata, zatim imamo regulacione cene. Znači, na predlog Agencije za energetiku Vlada usvaja, a na osnovu procena javnih preduzeća, cenu električne energije i tako je u svim državama i članicama EU, a tako je i u državama koje su članice Zapadnog Balkana, kako nas nazivaju zemlje EU. Znači, taj princip regulatora cena, u stvari, upravo pokazuje taj vid nezavisnosti i regulatori, inače, u regionu i u EU uvek razgovaraju o tim cenama kada je u pitanju električna energija.
Srbija zaista ima, kada pogledate cenu električne energije, ekonomsku cenu, odnosno, što bi rekli, tržišna cena koja je sigurno duplo veća nego koja postoji sada u Srbiji, pokazuje, u stvari, da država zaista brine o svim svojim građanima, pogotovo o socijalnim kategorijama koje nisu ili jesu u mogućnosti da plaćaju ovu cenu električne energije i zbog toga zaista kroz cenu električne energije i cenu gasa možete videti da budžet Republike Srbije, u stvari, zaista drži ovu cenu na svom minimalnom nivou i time pomaže socijalne sve strukture u Republici Srbiji, time što na određeni način zaista na efikasan način projektuje te cene.
Naravno, to rade stručnjaci koji rade u Agenciji, koja inače po svojoj sistematizaciji radnih mesta daje uslov da morate minimum pet do deset godina u ovoj oblasti da radite kao ekspert i, jednostavno, svi ljudi koji su zaposleni u ovoj agenciji se isključivo bave ovom temom sa svog stručnog aspekta.
Što se tiče same politike, kad pričamo o političarima, u Agenciji, u ovim agencijama, i u REM-u i u Komisiji za hartije od vrednosti, nema politike zato što ove teme kojima se bave u svojim nadležnostima u stvari pokazuju stabilnost funkcionisanja jedne države, na kraju krajeva i poverenje države u institucije, ali i građana u same te institucije.
Zato kažem da, kada pričamo o Agenciji za energetiku, na osnovu prihoda koje ima od licenci, od sertifikacionog nadzora određenih korisnika i učesnika na tržištu energenata, to je kao što je EPS, EMS, Srbijagas, Transgas, Transnafta, da bi se vršili sertifikovani nadzor, mora da se prijave Agenciji za energetiku, da dobiju određene sertifikate. Ukoliko ispunjavaju uslove, na osnovu toga uplaćuju određene naknade i takse za to i imaju određene licence i na osnovu tih prihoda Agencija za energetiku projektuje svoj finansijski plan.
Ti prihodi za sledeću 2021. godinu iznose 220.245.434,00 dinara i ti ti prihodi su za 1% veći nego za 2020. godinu, a sam Finansijski plan Agencije je napravljen tako da je uzeto 58% realizacije iz ove godine i uzeta stabilna inflacija koju projektuje NBS.
Kao što vidite, mi u Republici Srbiji zaista imamo stabilne javne finansije. Znači, one nisu u krizi kao kod mnogih država u regionu pa i u Evropskoj uniji, pa i u svetu zbog nadolazeće pandemije, i to je jako važno zato što ovi finansijski planovi nekada se zaista realizuju, do 90%, 95%, a nekada, kad ne možete da ih realizujete, kada su u pitanju ove institucije, videćemo da je to bila Komisija za hartije od vrednosti, onda se rade izmene i dopune plana zato što ako preuzimate određene nadležnosti iz nekih drugih zakona, onda jednostavno morate da menjate svoje planove da se, što bi narod rekao, prostrete onoliko koliko vam je dugačak jorgan.
Prema tome, onoliko koliko prihodujete, toliko možete i da rashodujete i tako se ponašaju odgovorno državne institucije i, zahvaljujući tom ponašanju i toj psihologiji, mi smo 2014. godine ušli i kao SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, u reformu javnih finansija, u sređivanje državnih para, rešavanje gorućih pitanja kada su u pitanju velika dugovanja i mi danas, u stvari, imamo rezultata tog rada. Mi danas emitujemo državne obveznice hartija od vrednosti, zarađujemo, jednostavno, na tom polju državnih obveznica tako što skupe kredite zamenjujemo jeftinim kreditima i time u stvari pravimo prihod za budžet iz koga smo u mogućnosti da finansiramo, kao što vidite, zdravstvo. S druge strane, kao što vidite, veliki deo infrastrukturnih projekata kojim želimo, u stvari, da guramo ekonomski rast, da bi zaustavili pad koji je zadesio sve države ne samo u regionu i Evropi, nego i u svetu.
Kada govorimo o Agenciji za energetiku, treba reći da ovi prihodi u stvari predstavljaju 5% para kada su u pitanju licence, kada su u pitanju regulatorne naknade 88%, a kada su u pitanju ostali prihodi iz ranijih godina, zato što mnoga javna preduzeća nisu u mogućnosti možda da plate regulatorne naknade koje su u određenim obimima i onda to ima i određena dugovanja iz prethodnih godina i to iznosi 5,65% za sledeću godinu i onda imamo, na osnovu tog plana, u stvari projektovane rashode. Naravno, najveći deo se odnosi na plate. Njihovo povećanje plata ni u ovoj, ni u prošloj godini nije pratilo ono povećanje koje je pratilo sve državne institucije upravo zbog toga što smo juče imali prilike da čujemo da njihove plate su projektovane na osnovu i drugih institucija u skladu sa određenim platama koje su karakteristične za sudije Visokog sudstva ili Kasacionog suda ili na određeni način koje su zakonom definisane.
Kada su doneseni takvi zakoni još pre deset godina, cilj je bio u stvari da se stručni ljudi zadrže da rade u ovim agencijama zato što, verujte mi, u javnim preduzećima ovakav profil inženjera imaju mnogo veća primanja. Zatim, energetska zajednica uvek želi da ima jako stručne ljude iz Srbije i te plate koje zaista su im uvek ponuđene kao stručnjacima su mnogo veće i zbog toga je Republika Srbija, i kada je krenula odavno sa projektovanjem ovih plata, želela da u ovoj Agenciji ima stručne ljude koji će imati dovoljno velike plate da ne pomisle uopšte da bi promenile drugi sektor, da bi otišli ili u javna preduzeća ili u međunarodne organizacije.
S tim u vezi, plate su zaista na jednom zavidnom nivou kada govorimo o članovima Saveta. Nisu kao što su nekada bile 2012. godine. Znači, u mnogo su manjem obimu nego što su bile nekada, ali njihova povećanja nisu išla srazmerno povećanjima plata u državnom sektoru. Išle su svega oko 3%. Oni su se uvek usklađivali na osnovu prihoda i na osnovu standarda građana Srbije, da se nalaze u tim obimima koji jednostavno neće mnogo odskakati od drugih državnih organa.
Rekla sam, znači, 78% rashoda su plate, 8,45% je zakup poslovnog prostora. Mi smo kao Odbor pokušali da pomognemo, s obzirom da smo zatekli situaciju da oni plaćaju zakup privatnom preduzeću, da zajedno sa Direkcijom za imovinu im pronađemo prostor koji bi plaćali državi. Jednostavno, u nekoliko navrata smo dobili odgovor da to nije moguće, da nema dovoljno prostora, zato što zaista ima veliki broj zahteva državnih institucija za tim. S druge strane, pokušali smo i preko grada Beograda da zamolimo da, ukoliko postoji određeni prostor u zakupu, se pronađe prostor i za ovu instituciju, ali zaista pismeno smo dobili odgovor da za sada ne postoji rešenje.
Privredna komora takođe je trebala određeni prostor da iseli jedne, da useli druge, međutim do toga nije došlo. Nama je jako žao, jer smatramo da ovih 8,45% od ukupnog budžeta bi jako dobro bilo da ulazi u budžet ili grada ili Republike, ali naravno na njima je i dalje da se bore i da traže, ukoliko zaista postoje državni organi koji bi iznajmljivali ovaj prostor.
Kao što vidimo, rashodi su napisani shodno prihodima i kao takvi oni u toku godine imaju svoju realizaciju. Mislim da do sada nikada nisu prekoračeni ti limiti. Uvek je realizacija bila iznad 90%, što pokazuje u stvari da je odgovorno uvek napravljen taj plan.
Druga institucija kojoj danas treba da damo saglasnost na finansijski plan je Regulatorno telo za elektronske medije za 2021. godinu. U skladu sa Zakonom, član 34, o elektronskim medijima, mi smo imali u prošlom sazivu ako se sećate i izmene i dopune ovog zakona, upravo zbog mnogih situacija koje su se dešavale u ovoj oblasti.
Regulatori vrše finansijski plan i donose na svojim organima koji se naziva Savet regulatora. Ukupni prihodi i rashodi se utvrđuju na osnovu naplate određenih naknada. Ima ih 647 pružalaca medijskih usluga koje su televizorski, radio i kablovski, kao i radio TV program.
Kada pogledate u ovom njihovom izveštaju videćete da je na osnovu svih projekcija lepo dat plan kako je to izgledalo ranijih godina, znači, kako je to izgledalo 2019. godine, kako to izgleda 2020. godine i kakav je plan za 2021. godinu, kako su izgledali prihodi, kako su izgledali rashodi.
Naravno, slučaj je takođe dobar bio za 2019. godinu koji je pokazao da su prihodi bili veći od rashoda u iznosu, da je višak postojao od 23.201.000. Taj višak je uplaćen u budžet Republike Srbije. Procena je da za 2020. godinu, takođe će biti ostvaren višak prihoda u iznosu od 25.531.000. To znači da će to takođe biti uplaćeno u budžet Republike Srbije, a da za projektovani i planirani za sledeću godinu za sada nemaju planirani višak, upravo zbog ovoga što je planirani prihod 313.453.000 i kao takav on jednostavno pokazuje u ovoj tabeli kada govore o učešću procenjenih prihoda za period za 2020. godinu da je naknada za televiziju 249.643.000, za radio 18.426.000, a za kablovsku televiziju 29.711.000.
Zašto ovo govorim? Mi ovde treba da se zapitamo kada pričamo o mnogim temama o prihodima u budžet Republike Srbije, a i u budžet državnih institucija, mnoga pitanja koja nas muče u medijskom prostoru je to ako imate određene televizije koje su registrovane u Luksemburgu na osnovu određenih fondova koje su ih osnovali, kao što je N1 i Nova S, pitanje se postavlja, ako oni plaćaju kroz određene kablovske svoje operatere određene naknade, kolika bi bila uplata državi, odnosno Republici Srbiji da su oni registrovani, kao i svi ostali koji su registrovani u samoj Republici Srbiji? Sigurno da bi ta naknada bila veća, ali bi i način funkcionisanja medijskog prostora bio krajnje pravedniji u tržišnoj utakmici kada pričamo o svim televizijama, o svim radio stanicama.
Nepravedno je da neko svoje prihode ostvaruje u inostranstvu, a da ovde svoje filijale na osnovu emitovanja ne vraća, kako da kažem, ovde gde ostvaruje svoju delatnost. Tu se stvara jedna potpuna neravnopravnost samih zaposlenih kada vi pogledate, koji rade npr. na televizijama kao što su N1 i Nova S, u odnosu na novinare koji rade u svim ostalim domaćim radio i televizijskim stanicama.
Zašto ovo govorim? Zato što ste primetili da je to u stvari dobar način da određeni politički faktori, kao što sebe nazivaju oni koji predvode opoziciju, kao što su Đilas, Jeremić i ostali tzv. „politički lideri“, jednostavno plaćaju negde u inostranstvu na osnovu para koje smo zaradili od prethodnih godina koji su obavljali funkciju do 2012. godine, a čuli smo koje bogatstvo imaju u jučerašnjoj raspravi, plate negde u inostranstvu i ceo taj medijski prostor zauzmu kroz ove televizije i praktično taj novac koriste građani drugih država, a ne građani Republike Srbije.
Zbog toga kažem da je za nas jako interesantno da kada REM uopšte podnosi izveštaje Odboru za kulturu i kažu, jednostavno, koliko novca plaća se Republici Srbiji od svih emitera, a koliko kroz kablovski sistem mnogo manje prihoduje Republika Srbija za sve one koji su registrovani van granica naše države.
Prema tome, vidite da prostor za političku manipulaciju kroz medije je jako širok. Prema tome, kada vama dođu bilo koje međunarodne organizacije i spočitavaju o tome kako ne postoji sloboda medija, kako ne postoji demokratija u ovoj oblasti, jednostavno to nije tačno zato što je to tema na kojoj je najlakše kritikovati one koji vode državu na krajnje odgovoran način. To je model, očito, za sve vlade koje zaista na odgovoran način gledaju da vode krajnje odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku i krajnje odgovorno svoju ekonomsku politiku države, kao što je to Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
Kada dođu određeni eksperti iz ove oblasti, pa i iz EU, prvo kažemo – čekajte, zajedno smo pisali zakone gde je država izašla iz vlasništva kada su u pitanju mediji.
Znači, danas vi imate samo dva državna servisa koja jednostavno se finansiraju iz budžeta. To su AP Vojvodina ima svoje i imate RTS. Znači, svi ostali, ako se sećate, lokalni mediji, lokalne stanice koje su imale, lokalne samouprave ih finansirale, danas toga više nema. Imate projektno finansiranje za određene projekte koje određene lokalne stanice imaju, imate određeni procenat, ali nismo imali u Šapcu primer da su određena javna preduzeća finansirale televiziju Šabac da bi reklamirali gradonačelnika koji je odlazio u međunarodne organizacije van granica Republike Srbije i kritikova svoju državu da ne postoji demokratija i ne postoji, jednostavno, ono što se zove sloboda medija.
Samim tim je kršio sve moguće zakone kada su u pitanju finansije i to će inače sada budžetska inspekcija utvrditi kako su se trošile pare građana Šapca i kako su pokušali preko tzv. „slobode medija“, plaćali pojedince koji su sedeli u Beogradu od novinara i uopšte nisu radili u Šapcu niti su pratili medijske teme u Šapcu, ali su trošili budžet građana Šapca na neke virtuelne medijske projekte, koji su jednostavno služili u funkciji kampanje onih koji danas, koji posle toga nisu ni hteli da izađu na izbore, nego su jednostavno propagirale bojkot, jer nisu mogli čak da pređu taj cenzus od 3% na prethodnim izborima.
Prema tome, vidite da je uopšte funkcionisanje ovakvih institucija jako važno, pokazuje veliku odgovornost pre svega prema svim građanima Srbije i prema svim političkim akterima u društvu i mislim da se ova institucija zaista trudi da svojim funkcionisanjem pokaže svima, ne samo u Republici Srbiji, svim akterima, nego i u Evropskoj komisiji i u Evropskom parlamentu i u onima koji se nalaze i na zapadu i na istoku, da zaista vode jednu odgovornu politiku kada je u pitanju uopšte deo koji se odnosi i na pružaoce medijskih usluga.
Znači, njihov projektovan plan za sledeću godinu je, u smislu naknada, 313 miliona 452 hiljade 940 dinara prihoda. Na osnovu tih prihoda oni projektuju rashode. Naravno, najveći deo ide na zarade, negde oko 250 miliona, zato što imate zaposlene i zato što imate članove Saveta REM-a, koji se, naravno, biraju ovde u Skupštini Srbije, gde Odbor za kulturu vrši izbor i predlaganje plenumu kandidata REM-a, zatim, naknade od članarine Saveta. Naravno, ne samo Agencija za energetiku, već i REM su članovi međunarodnih organizacija i kao takve imaju obavezu da plaćaju određene članarine. Zatim, imaju ugovore o delu koji su projektovani na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, kao i investicije koje imaju u ovoj oblasti. To su jednostavno troškovi koji pokazuju da na osnovu prihoda za sledeću godinu oni će imati na osnovna sredstva nekih tri miliona 840 hiljada, a sve ostalo su ovi rashodi o kojima sam govorila.
Prema tome, finansiranje Regulatornog tela za elektronske medije pokazuje da ovako napravljen Finansijski plan zadovoljava sve finansijske standarde i jednostavno pokriva sve ove rashode.
Treća institucija o kojoj danas govorimo je Komisija za hartije od vrednosti. Ona je jednostavno Finansijski plan za 2020. godinu morala da upodobi sa situacijom koja je snašla ne samo ovu instituciju, nego i sve ostale.
Prvo, smanjeni prihodi koji su se pojavili u ovoj godini upravo su zbog toga što je svojim zalaganjem u 2019. godini imala manje prihode u iznosu od 19,14%. Ti manji prihodi u međuvremenu su se našli u raskoraku da su novi zakoni, koje smo mi usvojili u ovoj Skupštini, a to je Zakon o reviziji, Zakon o otvorenim fondovima i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, su dali nove nadležnosti ovoj Komisiji. Davanjem novih nadležnosti jednostavno oni su stekli mogućnost da imaju i nove naknade.
Međutim, u trenutku kada nemate dovoljan deo prihoda i kada trebate da tek počnete da radite neki nov posao i da imate jedan nov sistem prihoda, u tom trenutku vi imate jedan raskorak kada su u pitanju sami prihodi. Samim tim, racionalizacijom troškova su onda kao Komisija, koja odgovara Narodnoj Skupštini Republike Srbije, koja je inače po članu 260. Zakona o tržištu kapitala je dužna da Odboru za finansije preda izmene planova, na kraju krajeva i da funkcionišu i da bude donet i da raspravljamo ovde u plenumu, dolazimo do toga da jednostavno su u 2019. godini imali neto gubitak od 6,8 miliona dinara, ali imali su određenu vrstu rezerve. Iz te rezerve su pokrili, iz ranijih godina, pokrili su taj gubitak, izvršili eksternu reviziju i dobili mišljenje da je u skladu sa svim finansijskim standardima, a da za ovu godinu, u stvari, prihodi koji su bili mnogo veći sada su na nivou 118 miliona 895 hiljada, a da rashodi koji su u iznosu od 117 miliona 441 hiljada, u stvari taj višak od 1,454 miliona u stvari potiče što u ovoj godini kreće naplata upravo za kontrolu kvaliteta revizije i za sektor učesnika na tržištu kapitala imaju veću naplatu.
Tako da novi prihod koji su ostvarili u 2020. godini, na osnovu novih zakonskih rešenja, je 10 miliona 87 hiljada. Samim tim, imaju rashode koji su svedeni na minimum, u smislu toga da najveći deo, takođe, ide za zarade, zatim materijalne troškove, kancelarijsko poslovanje. Ono što je važno reći je da ovaj višak prihoda koji će ostvariti, milion i 454 hiljade, u stvari će biti deo koji će ostaviti, naravno, opet za određenu vrstu rezerve ukoliko dođe do nekih problema kao što su imali u 2019. godini.
Naravno, mi imamo danas na dnevnom redu i odluku o izmenama i dopunama Statuta ove Komisije. Zašto? Zato što smo rekli da imaju članom 31. Zakona o robnim rezervama, Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, o alternativnim i Zakona o reviziji proširene su nadležnosti i to mora da bude definisano Statutom. Poslednji Statut je donesen 22. septembra 2011. godine, kao što vidite, pre devet godina. Znači da je zaista ova Komisija pokazala da se prilagodila na nove načine funkcionisanja tržišta kapitala, prepoznala koje su to mogućnosti da država jednostavno u ovoj oblasti napreduje. Očito je da napreduje čim vidite da je jednostavno brzo odreagovala u smislu kada imate manje prihode vi nalazite nove mogućnosti za nove prihode da biste projektovali na adekvatan način rashode, a da ne biste tražili pare iz budžeta Republike Srbije, kao što je bila teška situacija u 2015. i 2016. godini gde smo iz budžeta morali po 50 miliona da nadomestimo za funkcionisanje ovih institucija, a baš u trenutku kad su jednostavno sve institucije kuburile sa svojim budžetima, kad je ređena finansijska konsolidacija javnih finansija i kad je rađena ekonomska reforma.
Znate, kada počnu da bivaju problemi onda se oni ogledaju kod svih institucija, a kada imate dobre prihode i kada imate dobre rezultate u javnim finansijama, onda očito je to karakteristika u svim institucijama.
Prema tome, mi kao političari donosimo zaista važne odluke. Ovde u Skupštini Srbije donosimo važne zakone, pravimo ambijent da institucije mogu da funkcionišu na kvalitetan način, ali za to je potrebna politička volja. Očito da nije bilo Aleksandra Vučića i SNS 2012. godine, koji su preuzeli odgovornost i zajedno sa SPS krenuli u jedan potpuni politički preokret, u jednu racionalizaciju funkcionisanja javnih finansija i uopšte političkog života u Srbiji, danas ne bi mogli da govorimo o odgovornoj politici Republike Srbije prema našim građanima i u vreme ovakve pandemije gde sve države imaju velike probleme mi smo se pokazali krajnje odgovorni da ćemo najmanje plaćati cenu ove pandemije i u vreme kada smo projektovali Srbiju 2025, veliki investicioni bum sa svojim projektima i to ćemo videti u budžetu za sledeću godinu.
Znači, ne bi toga bilo da zaista se nismo odgovorno ponašali kao država i kao političari prema svojim građanima Srbije. Zato dobijamo podršku svojih građana na izborima i mislim da će tako biti sigurno i u sledećim godinama koje dolaze, zato što razmišljamo o budućnosti Srbije, o budućnosti naše dece. Hvala.