Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, za trenutak bi se osvrnuo na regulatorne agencije koje se bave regulacijom i odnosima u oblasti informisanja, u oblasti elektroprivrede, tj. energetike.
Moj prvi zahtev bi bio u tom pravcu da nadležni odbori daleko više posvete pažnju kada usvajaju određene predloge i određene izveštaje upravo ovih agencija da se ne bi dogodilo ono što se događa danas, da sredstva informisanja mogu da pišu šta im padne na pamet, da nema odgovornosti za izgovorenu reč i nema odgovornosti za ono što nigde u nijednim sredstvima informisanja ne bi smelo da se dešava, što se dešava u zemlji Srbiji, gde predsednik države služi kao meta za odstrel. Nije reč samo o Aleksandru Vučiću, već je reč o predsedniku države koji ima svoj integritet. Dakle, bez ikakvih posledica sredstva informisanja mogu da se takmiče koja će pogrdnije i koja će više pozivati na linč, na ubistvo, na vešanje i tome slično. Moj zahtev u ovom pravcu jeste da se tu nadležni odbori mnogo više pozabave time.
Da ne pominjem emisije koje se daju i koliko su one štetne za populaciju, pre svega za mladu populaciju na teritoriji Srbije, ali sami odbori treba da traže rešenje i izlaz iz ovoga i da daju predloge da se menjaju određeni zakoni kako bi se uvelo u red informisanje kao što je danas.
Kada je u pitanju Agencija za energetiku, više bi trebalo da se osvrnu, ne samo na davanje cena, nego i davanju saglasnosti i predloga cena za električnu energiju, treba dosta pažnje usmeriti prema građanima kako i na koji način im pomoći jer veliki broj stanovništva nije u situaciji da plaća električnu energiju. Tu verovatno ima nekih propusta i u određivanju cena. Kada su u pitanju tarife i kada je u pitanju tarifiranje toga. Posebno je izraženo u Nišu. Preko 5.000 porodica u 21. veku nema struju. To je vrlo ozbiljan problem i time bi trebala i Agencija da se bavi i te kako, da se traži izlaz kako tim ljudima da se omogući da imaju tekovinu 21. veka.
Osvrnuo bih se malo i na borbu protiv korupcije i kriminala, pošto je to jedno od šest proklamovanih ciljeva koju su predsednik države i Vlada Republike Srbije promovisali, pa da vidimo šta je to šta rade oni, a šta je to što radimo mi. Interesantno je da u periodu do 2012. godine kada je Srbija posrtala i kada je privreda Srbije totalno razorena, praktično zgarište od privrede Srbije je ostalo u Srbiji, da su u tom intervalu i u tom vremenu mnogi ljudi postali enormno bogati. Nikako ne mogu da se složim, nikako ne mogu da razumem da takvi ljudi postoje, na žalost postoje i oni su najglasniji i oni se najviše čuju i oni se najviše busaju u prsa i oni traže kako prečicom da dođu do vlasti u Srbiji, bez obzira da li ih narod prihvata ili ih glasa ili ne glasa. To njih ne zanima. Zanima ih kako da se dokopaju kase i kako ponovo da se bogate na način kako su to radili i u prethodnom periodu.
Simptomatično je da neko može u periodu kada je država Srbija potpuno u privrednom smislu potpuno propada, a mnogi su postali prebogati da ni u kapitalističkim zemljama skoro da nema takvih primera i takvog brzog, posebno tako brzog bogaćenja. Dakle, ima jedna maksima, kaže – kada država zaćuti o bogati se satra pa i fukara. Pa se to i ovde često puta događa.
Šta je to što mi radimo? Dakle, od 2012. godine vidljivi su tragovi na svakom koraku da Srbija ide ispravnim putem i da Srbija svakog dana beleži rezultate što priznaju i svetske organizacije koje se bave tim poslovima. Ja ću da se osvrnem samo kako je to izgledalo u gradu Nišu. Do 2012. godine je važio za dolinu gladi, jer prosto, skoro 40.000 ljudi je bilo bez posla, ništa od privrede nije funkcionisalo u Nišu. Kako to danas izgleda? To su ipak neki ljudi koji se busaju u grudi i veliki žal imaju prema građanima Niša, kako su u neprilici danas u odnosu na ono što je bilo do 2012. godine.
Situacija je sasvim obrnuta i sasvim drugačija. Sedam privrednih subjekata, sedam kompanija je otvoreno novih u Nišu. Niš danas sasvim drugačije izgleda. Na putu je i osma kompanija, koja će biti, ja se nadam do nove godine stavljena u funkciju. Ako tome dodamo da je u Nišu izgrađen jedan velelepni objekat kao što je Klinički centar, koji je možda najbolji na Balkanu, kako je urađen Tehnološki park i mnogo sadržaja. Da ne govorimo o prugama, putevima, bolnicama i ono što radi zemlja Srbija. Danas je Niš potpuno drugačiji i danas Niš liči, polako poprima obrise jednog velegrada. Ja se nadam da će to i tako i da bude i da će biti centar jugoistoka Srbije.
To je ta suštinska i bitna razlika između nas i između njih. Dakle, to je ono što je vidljivo golom okom, onaj ko hoće da vidi može da vidi promene na svakom koraku, onaj ko neće on ih neće videti nikada.
Na kraju. Živela Srbija. Toliko od mene.