Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Iskoristiću pravo na repliku, ova dva minuta.

Ja bih zaista voleo, uvažena koleginice Tomić, da ovaj idealizam ovakav kako ste vi rekli da je to tako, ja se zalažem za to i meni je drago da se mi kao stranka pre svega zalažemo za to, bilo bi sjajno da je takav idealizam.

Ja bih vas samo zamolio da probamo da zagrebemo po dubini ko su zaista ljudi u tim agencijama i videćete i sami da je to uglavnom mahom ako si član nevladinog sektora generalno možeš tamo da dođeš. I oni jesu, u teoriji i praksi to jeste četvrta grana vlasti koju niko ne kontroliše.

Malopre ste spomenuli princip regulatora u elektroprivredi, što se tiče EPS-a, pa, ja i jesam da se to izbaci. Nekada ministarstvo kad ste imali i te kako je vodilo računa o socijalnim kategorijama, nije nam bio potreban regulator, pa su mogli da formiraju cenu i bez regulatora. Znate, ako nam je potreban regulator da bi nam formirao cenu, ne vidim svrhu takvog tog postojanja. Na kraju krajeva, jel se zalažemo za kapitalizam ili ne, pa kažemo ljudima o čemu se ovde radi. Srbija inače plaća, zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću i uopšte uspešnoj politici, plaćamo najjeftiniju cenu struje u Evropi, ali to nije zahvaljujući regulatoru, nego zato što postoji neka politika da se misli na građane i to je suština.

Ja bih voleo i evo, hajde, da radimo zajedno na tome, pošto smo svi ovde parlamentarci, da radimo na tome zajedno da bude tako idealna slika kakvu ste nam predstavili. Sve bih dao na ovom svetu da je to tako, ali u praksi, sami ste svesni, da to nije baš tako. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić kao ovlašćeni predlagač.

Zahvaljujem se kolegi Đukanoviću što je pokrenuo ovakva pitanja i mislim da u budućnosti svi odbori koji su nadležni za rad ovih institucija treba zaista da uzmu aktivno učešće, pogotovo kada je u pitanju kadrovska politika. To ste jako dobro rekli. Mislim da na tome smo zajednički svi radili od 2012. godine do danas.

Predstavnici nevladinih organizacija kao eksperti, da li mogu da rade u ovim institucijama, moraju da poseduju određena znanja za tako nešto i iskustvo. Znači, to je kada izlazite na konkurs koji oni raspisuju za zapošljavanje unutar tih institucija.

Kada pričamo o sistemu regulatora, uopšte regulatora cena, kad pričamo o energetici, Agencija za energetiku je inače uvek bila član svih radnih grupa kad su u pitanju izmene i dopune Zakona, pogotovo kad je energetika u pitanju, i njihov zadatak i jeste da naprave jednu analizu, stručnu analizu kada ministarstvo i javna preduzeća daju predlog za povećanje cena. Njihovo je, u stvari, da daju obrazloženje, ne ono suvoparno obrazloženje koje kaže u preduzeću nama bi odgovaralo da se ovoliko poveća cena, već da nađu u strukturi cena sa stručnog aspekta za onoliko koliko može da poveća država tu cenu.

Naravno, regulator nikad ne predlaže ono što Vlada neće da usvoji ili ono što ministarstvo neće da predloži. Znači, svi su na zajedničkom zadatku. Znači, ne postoji taj oportunizam, o kome vi govorite, kad govorimo o ovim institucijama i u odnosu na izvršne institucije kao što su ministarstva ili javna preduzeća. Oni su svi na zajedničkom zadatku. Isto kao što REM treba da bude na zajedničkom zadatku sa Ministarstvom kulture i informisanja kada je u pitanju medijski prostor. Isto kao što Komisija za hartije od vrednosti je na zajedničkom zadatku kad su u pitanju i državne obveznice hartijama od vrednosti zajedno sa Narodnom bankom je na svakom predlogu zakona.

Šta hoću da vam kažem? Da nije bilo SNS i Aleksandra Vučić koji je jednostavno potpuno promenio način funkcionisanja ne samo političkog života, već i načina razmišljanja ljudi koji vode i institucije koje su u nadležnosti Narodne skupštine i one koje su u nadležnosti rada Vlade i ministarstava, jednostavno da nisu shvatili da smo mi svi na zajedničkom zadatku da Srbiji bude bolje, toga danas ne bi bilo, ne bi imali rezultate u ovim oblastima.

Da li su oni dovoljno dobri kada je u pitanju REM? Sigurno da nisu. Sigurno da može bolje i sigurno da put do tog boljeg moramo zajednički da tražimo. Izvolite, predložite nadležnim odborima šta treba da rade da bi našli taj bolji put za bolju Srbiju u određenim oblastima, šta je to bolji put da bi dobili i bolji REM, kvalitativno u svom rad, kvantitativno, kadrovski i mislim da će nadležni odbori prihvatiti vaše predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Prema listi prijavljenih narodni poslanika reč ima Rajka Matović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, obzirom da smo na kraju godine pred nama se nalaze finansijski planovi agencija za narednu 2021. godinu. Regulatorno telo za elektronske medije je samostalna nezavisna regulatorna organizacija, ali je odgovorna Narodnoj skupštini.

Jedan od osnovnih ciljeva regulatornih tela jeste i zaštita interesa javnosti. Zanima me da li je interes javnosti konstantno plasiranje neistina o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću? Imali smo prilike da u prethodnom periodu vidimo kako pojedini mediji na najgori mogući način satanizuju i predsednika, ali i celu njegovu porodicu. Da li je interes javnosti da portal Nova S svakodnevno objavljuje karikature i slike predsednika sa nacrtanom metom. Oni otvoreno iznose pretnju predsedniku.

Podsetiću vas da je predsednik države institucija i da ovo nije samo pretnja lično Aleksandru Vučiću nego i napad na institucije. Da li je normalno da Srđan Nogo izjavi da će i predsednik i njegova porodica imati tragičan kraj? Da li je normalno da novine „Danas“ objave sliku na naslovnoj strani predsednika sa uperenom puškom i nacrtanom metom na njemu, da se sin predsednika povezuje sa jednim od najozloglašenijih klanova na ovim prostorima sa fotomontažama?

Ništa nije normalno što je pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa, a svi ovi nabrojani mediji, i N1 i Nova S i list „Danas“ i mnogi drugi su upravo pod diktaturom ovog čoveka.

Još jedno pitanje imam upućeno REM-u, a tiče se trgovinom reklamnog vremena, preko kog se Dragan Đilas obogatio za 619 miliona evra. Ovo se tiče svih građana Republike Srbije, jer kao što rekoh, jedan od osnovnih ciljeva REM-a jeste upravo zaštita interesa javnosti. S obzirom da dolazim iz Beograda, svi se vrlo dobro sećamo kakav je Dragan Đilas bio gradonačelnik i koliko je oštetio budžet grada Beograda. Sećamo se i mosta na Adi koji je koštao preko 400 miliona evra, sećamo se i podzemnih kontejnera, španskih tramvaja, kako je deci uzeo Pionirski park da bi pokrenuo prvi rijaliti u Srbiji. Onog rugla od Pazl grada se vrlo dobro svi sećamo. Sećamo se da kada smo preuzeli vlast u Beogradu da je dug i rupa u budžetu glavnog grada bila preko 1,2 milijarde evra i da se na kraju svake godine gradskim preduzećima davale subvencije jer su poslovali u gubitku.

Mi ćemo kroz par dana imati sednicu u gradu Beogradu gde ćemo raspravljati o budžetu za narednu 2021. godinu i gde će sva ova javna preduzeća koja su se nekada dotirala iz gradskog budžeta imati danas pozitivno poslovanje.

Da se vratim na temu, a to su izveštaji agencija i finansijski planovi za narednu godinu, da kažem da će SNS i Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu glasati pozitivno i usvoji ove akte. Hvala.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Bratimir Vasiljević ima reč.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, za trenutak bi se osvrnuo na regulatorne agencije koje se bave regulacijom i odnosima u oblasti informisanja, u oblasti elektroprivrede, tj. energetike.

Moj prvi zahtev bi bio u tom pravcu da nadležni odbori daleko više posvete pažnju kada usvajaju određene predloge i određene izveštaje upravo ovih agencija da se ne bi dogodilo ono što se događa danas, da sredstva informisanja mogu da pišu šta im padne na pamet, da nema odgovornosti za izgovorenu reč i nema odgovornosti za ono što nigde u nijednim sredstvima informisanja ne bi smelo da se dešava, što se dešava u zemlji Srbiji, gde predsednik države služi kao meta za odstrel. Nije reč samo o Aleksandru Vučiću, već je reč o predsedniku države koji ima svoj integritet. Dakle, bez ikakvih posledica sredstva informisanja mogu da se takmiče koja će pogrdnije i koja će više pozivati na linč, na ubistvo, na vešanje i tome slično. Moj zahtev u ovom pravcu jeste da se tu nadležni odbori mnogo više pozabave time.

Da ne pominjem emisije koje se daju i koliko su one štetne za populaciju, pre svega za mladu populaciju na teritoriji Srbije, ali sami odbori treba da traže rešenje i izlaz iz ovoga i da daju predloge da se menjaju određeni zakoni kako bi se uvelo u red informisanje kao što je danas.

Kada je u pitanju Agencija za energetiku, više bi trebalo da se osvrnu, ne samo na davanje cena, nego i davanju saglasnosti i predloga cena za električnu energiju, treba dosta pažnje usmeriti prema građanima kako i na koji način im pomoći jer veliki broj stanovništva nije u situaciji da plaća električnu energiju. Tu verovatno ima nekih propusta i u određivanju cena. Kada su u pitanju tarife i kada je u pitanju tarifiranje toga. Posebno je izraženo u Nišu. Preko 5.000 porodica u 21. veku nema struju. To je vrlo ozbiljan problem i time bi trebala i Agencija da se bavi i te kako, da se traži izlaz kako tim ljudima da se omogući da imaju tekovinu 21. veka.

Osvrnuo bih se malo i na borbu protiv korupcije i kriminala, pošto je to jedno od šest proklamovanih ciljeva koju su predsednik države i Vlada Republike Srbije promovisali, pa da vidimo šta je to šta rade oni, a šta je to što radimo mi. Interesantno je da u periodu do 2012. godine kada je Srbija posrtala i kada je privreda Srbije totalno razorena, praktično zgarište od privrede Srbije je ostalo u Srbiji, da su u tom intervalu i u tom vremenu mnogi ljudi postali enormno bogati. Nikako ne mogu da se složim, nikako ne mogu da razumem da takvi ljudi postoje, na žalost postoje i oni su najglasniji i oni se najviše čuju i oni se najviše busaju u prsa i oni traže kako prečicom da dođu do vlasti u Srbiji, bez obzira da li ih narod prihvata ili ih glasa ili ne glasa. To njih ne zanima. Zanima ih kako da se dokopaju kase i kako ponovo da se bogate na način kako su to radili i u prethodnom periodu.

Simptomatično je da neko može u periodu kada je država Srbija potpuno u privrednom smislu potpuno propada, a mnogi su postali prebogati da ni u kapitalističkim zemljama skoro da nema takvih primera i takvog brzog, posebno tako brzog bogaćenja. Dakle, ima jedna maksima, kaže – kada država zaćuti o bogati se satra pa i fukara. Pa se to i ovde često puta događa.

Šta je to što mi radimo? Dakle, od 2012. godine vidljivi su tragovi na svakom koraku da Srbija ide ispravnim putem i da Srbija svakog dana beleži rezultate što priznaju i svetske organizacije koje se bave tim poslovima. Ja ću da se osvrnem samo kako je to izgledalo u gradu Nišu. Do 2012. godine je važio za dolinu gladi, jer prosto, skoro 40.000 ljudi je bilo bez posla, ništa od privrede nije funkcionisalo u Nišu. Kako to danas izgleda? To su ipak neki ljudi koji se busaju u grudi i veliki žal imaju prema građanima Niša, kako su u neprilici danas u odnosu na ono što je bilo do 2012. godine.

Situacija je sasvim obrnuta i sasvim drugačija. Sedam privrednih subjekata, sedam kompanija je otvoreno novih u Nišu. Niš danas sasvim drugačije izgleda. Na putu je i osma kompanija, koja će biti, ja se nadam do nove godine stavljena u funkciju. Ako tome dodamo da je u Nišu izgrađen jedan velelepni objekat kao što je Klinički centar, koji je možda najbolji na Balkanu, kako je urađen Tehnološki park i mnogo sadržaja. Da ne govorimo o prugama, putevima, bolnicama i ono što radi zemlja Srbija. Danas je Niš potpuno drugačiji i danas Niš liči, polako poprima obrise jednog velegrada. Ja se nadam da će to i tako i da bude i da će biti centar jugoistoka Srbije.

To je ta suštinska i bitna razlika između nas i između njih. Dakle, to je ono što je vidljivo golom okom, onaj ko hoće da vidi može da vidi promene na svakom koraku, onaj ko neće on ih neće videti nikada.

Na kraju. Živela Srbija. Toliko od mene.

Zahvaljujem.
Aleksandra Tomić, kao ovlašćeni predlagač.

Uvažena predsedavajuća, poštovani poslanici, pa evo i zbog građana Srbije da kažem, možda sam propustila u svom obrazlaganju kada je u pitanju Agencija za energetiku.

Ona je inače drugostepeni organa kada posmatrate prava građana, kada su u pitanju žalbe. Oni rešavaju pitanja žalbe i predstavke iz žalbi kada vi imate problem kao korisnik EDB i recimo imate problema što se tiče određenih priključenja. Prvi stepen žalbe, ukoliko se žalite onoj instituciji kojoj podnosite zahtev za dostavu priključaka , ukoliko ona ćuti ili jednostavno vas odbije, ako je u pitanju EDB onda imate pravo da se kao građanin, korisnik električne mreže i električne energije, da se žalite Agencije za energetiku i ona rešava ta pitanja obzirom da je drugostepeni organ u ovom postupku, rešava zajednički to pitanje. U stvari samim tim, ona zastupa na određeni način i štiti prava svakog korisnika EMS i svakog korisnika električne energije da reši svoje probleme.

Znači, ova agencija ima i taj zadatak, da ne samo je jedan od regulatora cene i ne samo da učestvuje u sertifikaciji svih učesnika na tržištu energenata, već ima zadatak i da pomaže građanima Srbije u određenim postupcima kroz žalbe i predloge, odnosno predmete. Otvara se predmet, vodi se kao jedna vrsta upravnog postupak i taj postupak je da štiti građane Srbije u ostvarenju svojih prava.

Tako da je to veoma važno da znamo ovde, pogotovo kada znamo da mi i kao narodni poslanici takođe primamo građane sa određenim problemima, da znamo gde možemo da ih uputimo kada imaju problem u određenoj oblasti. Za nas je to važno od informacije danas, a mislim da je važno i za građane Srbije, da čuju ovu informaciju da postoje institucije u koje mogu da podnesu žalbu u ovoj oblasti. Hvala.