Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 182 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Kao što znate, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, utorkom i četvrtkom predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa mogu da zatraže obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje Ministarstvu pravde i resornoj ministarki Maji Popović.

Naime, grad Jagodina i firma „Nort karton“ d.o.o. Beograd su dana 28. marta 2013. godine zaključili ugovor o davanju u zakup 11 hektara, 72 ara i tri metra kvadratna zemljišta u industrijskoj zoni bez naknade. Obaveza „Nort kartona“ ovim ugovorom bila je da izgradi industrijski objekat za dve godine i da zaposli 150 radnika. „Nort karton“ objekat nije završio u ugovorenom roku i grad Jagodina je uputila više od 10 dopisa „Nort kartonu“ između 2015. i 2017. godine, a sa zahtevom za završetak objekta i zapošljavanje radnika.

Sve ovo o čemu pričam i ugovore i dopise mogu i lično da dostavim nadležnom Ministarstvu pravde, računajući i ugovor i sve dopise između 2015. i 2017. godine.

Zbog neispunjavanja ugovornih obaveza „Nort kartona“, grad Jagodina je dana 3. novembra 2017. godine podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu radi raskida ugovora o zakupu. „Nort karton“ je dana 30. januara 2018. godine podneo protivtužbu za isplatu iznosa preciziranog nakon veštačenja na 291.324.170,65 dinara i 888.781 evro, a po osnovu uloženog u započeti objekat.

Ističem činjenicu da je zemljište „Nort kartonu“ dato bez naknade, pa raskidom ugovora nema šta da mu se vraća. U ovom slučaju jedino grad Jagodina trpi štetu zbog činjenice da je predmetna lokacija zauzeta započetim, a nezavršenim objektom.

Takođe, ističem da je objekat građen isključivo za potrebe „Nort kartona“ i sva ulaganja koja je imao „Nort karton“ bila su isključivo za sopstvene potrebe, a ne za potrebe grada Jagodine. Građevinska dozvola je u međuvremenu prestala da važi, objekat je sada bespravan, ne upisan u katastru nepokretnosti i kao takav je predviđen za rušenje. Uz to zbog dugova „Nort kartona“ prema izvođačima radova, rešenjem kojim se usvaja privremena mera i „Nort kartonu“ zabranjuje da otuđi ili optereti nepokretnost u izgradnji, objekat je predmet javne prodaje kod javnog izvršitelja. U prilogu mogu dostaviti zaključak javnog izvršitelja od 16. juna 2020. godine.

Obzirom da grad Jagodina ima ovakvu situaciju u praksi, moram da vam postavim poslaničko pitanje radi razjašnjenja iste, a koje je od interesa za sve građane Jagodine, odnosno postavljam pitanje za sledeću pravnu stvar. Naime, da li u slučaju kada investitor kome je ustupljeno zemljište bez naknade za potrebe izgradnje fabrike po ugovoru zaključenom sa opštinom, odnosno gradom, a radi zapošljavanja određenog broja radnika, te ukoliko isti, odnosno investitor ne ispoštuje ugovorne odredbe i ne izgradi planiranu investiciju u ugovorenom roku, odnosno odustane od iste, opština, odnosno grad ima pravo da raskine ugovor bez naknade štete? Da li je opština, odnosno grad, nakon raskinutog ugovora i poništene građevinske dozvole zbog neispunjene obaveze investitora, odnosno odustanka od izgradnje obavezan da investitoru isplati naknadu za deo objekta koji je investitor izgradio na predmetnoj parceli koja mu je bila ustupljena?

Molim pravno tumačenje i stav Ministarstva o ovom pitanju, a sva potrebna dokumenta, ukoliko su potrebna, mogu lično dostaviti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo, svoje pitanje postavljam ministarki pravde, gospođi Maji Popović. Naime, u okviru reforme pravosuđa koja je sprovedena na teritoriji Republike Srbije, a koja je počela sa primenom 1. januara 2019. godine, prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, formiran je Prekršajni sud u Novom Pazaru za grad Novi Pazar i teritoriju opštine Tutin, a sa Odeljenjem u Tutinu. Takođe, formiran je Osnovni sud u Novom Pazaru, a u okviru njega sudska jedinica u Tutinu. Ukinuto je javno opštinsko tužilaštvo i osnovano u Novom Pazaru za teritoriju grada Novog Pazara i opštine Tutin.

Obzirom da je prošla već decenija rada po ovoj organizaciji pravosudnih organa, mi smo se nekoliko puta obraćali, kako ovom parlamentu, takođe Vladi, ministrima i svim ostalim organima, ali do sada nismo naišli ni na kakvo razumevanje.

Analizirajući prednosti i nedostatke koji su se pokazali za ovo vreme, opravdano se može postaviti zahtev za formiranje samostalnog prekršajnog suda za teritoriju opštine Tutin, osnovnog suda za teritoriju opštine Tutin, kao i opštinskog javnog tužilaštva za teritoriju opštine Tutin. U prilog tome govore sledeći argumenti.

Naime, za obe vrste sudova, kao i za opštinsko javno tužilaštvo postoji sasvim dovoljan broj predmeta, kao i za samostalno funkcionisanje tih sudova i za potrebnu opterećenost svakog sudije ponaosob. Takođe, treba napomenuti da su sudovi opremljeni sa sudskom zgradom, kao i sa svom neophodnom opremom za samostalno funkcionisanje istih.

Moram napomenuti da određeni broj sudija, kao i ostalih radnika, svakodnevno ili nekoliko dana u nedelji putuje do Novog Pazara, s tim da je ta putna infrastruktura nadaleko svima poznata, čija će se rekonstrukcija verovatno preneti na sledeće dve godine, što dodatno utiče na povećanje sredstava i troškova. U praksi se i doista pokazalo kao izuzetno loše rešenje dosadašnja organizacija pravosuđa, jer je otežana komunikacija između sedišta suda i sudske jedinice, odnosno Odeljenja u opštini Tutin.

Takođe, iz administrativnih razloga, svi tužbeni zahtevi, svi pisani akti koji se odnose na odeljenje u Tutinu moraju fizički dostaviti sedištu suda u Novom Pazaru radi zavođenja, a potom se moraju fizički dostaviti u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju u opštini Tutin. Takođe, svi pisani akti koji se donose, odluke, rešenja, presude i sve ostalo se mora dostaviti sedištu u Novom Pazaru, radi razvođenja u glavni upisnik. Sve je to zaista velika oblast da bi se dostava vršila preko redovne pošte.

Ako u obzir uzmemo geografske odlike i karakteristike opštine Tutin, koja spada u izuzetno veliku opštinu, jedna od većih opština u Republici Srbiji, koja se prostire preko 741 km kvadratni, to je brdsko-planinsko područje, izuzetno razuđeno, dakle, naselja su udaljena, kako međusobno tako i od opštine Tutin, a sve vam ovo govorim iz razloga što ukoliko jedna od tih stranaka koja je izuzetno udaljena od opštine Tutin ima potvrdu da pribavi uverenje da nije krivično osuđivana, onda ona mora da prođe 80 km samo u jednom pravcu, dakle 160 km u oba pravca. Da ne govorim sad o tom zimskom periodu, kad su sva ta područja bukvalno odsečena zbog izuzetno loših klimatskih uslova i jakih i oštrih zima.

Opština Tutin se nalazi na jugozapadu Republike Srbije i samim tim graniči se sa Crnom Gorom, kao i sa Kosovom. Ta granična linija sa Crnom Gorom i administrativna linija sa Kosovom, slobodno mogu reći da su izvor mnogih nedozvoljenih radnji koje mogu biti kvalifikovane kao privredni prestupi, prekršaji, pa i krivična dela, a u svakom slučaju na organima pravosuđa je da u takvim postupcima hitno postupa.

Naime, ako mi kao demokratsko društvo hoćemo da učinimo da je pravda dostupna svim građanima ove države i da se preko institucija pravosuđa pruži zaštita građanima, zaštita javnog reda i mira, javne bezbednosti, javnog poretka, uopšte, biće to daleko efikasnije ukoliko u opštini Tutin postoji samostalni osnovni sud, prekršajni sud i javno tužilaštvo za teritoriju opštine Tutin. Ja ne vidim razlog, ako u susednim opštinama, čak manjim opštinama, postoje ti sudovi, zašto bi onda građani ove opštine bili diskriminisani po bilo kom osnovu?

Iz napred navedenog, postavljam pitanje resornoj ministarki – da li će i kada, na koji način, pravdu približiti svim građanima ove države, te samim tim i građanima ove opštine vratiti sudove i javno tužilaštvo? To je svakako opština koja spada u red najnerazvijenih i najsiromašnijih. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Toma Fila ima reč. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, predstavnici naroda koji živi u Srbiji, oba pitanja koja želim da postavim predsedniku Skupštine i mom predsedniku stranke, u duhu svega onoga što mi u Socijalističkoj partiji Srbije i radimo, a to je pitanje da li ćete vi kao predsednik Skupštine dati inicijativu da poslanici svakog meseca ili u dva meseca imaju obaveznu tačku dnevnog reda koja bi se odnosila na našu južnu provinciju?

Nema smisla da Savet bezbednosti UN ima to kao stalnu temu, vi ste kao ministar inostranih poslova bili tamo, protestvovali što se smanjio broj sednica, a mi u Skupštini Srbije kao da nas se ta pokrajina ne tiče, nemamo stalno prisustvo.

Želim da vas podsetim da se na Kosovu i Metohiji dešavaju razne stvari, koje su nama bitne. Počelo je suđenje navodnim ubicama Olivera Ivanovića. Da li to treba mi da saznajemo sa televizije? Ja hoću da znam šta se sa tim suđenjem dešava.

Mi imamo Odbor za Kosovo, koje bi moglo svakog meseca, ili na dva meseca, kako hoćete, da nama daje izveštaj, usmeni ili pismeni, o stanju u Pokrajini.

Takođe, svedoci ste da su uhapšeni i sprovedeni u Hag šest pripadnika UČK. Mislim da je potrebno da mi znamo kakav je oblik saradnje sa tužilaštvom, šta mi radimo u vezi toga? To je neophodno potrebno, gospodo i dame, da bismo pogledali ljude u oči, da mi nismo zaboravili južnu pokrajinu.

Drugo pitanje je upućeno isto vama, predsedniče, kao i predsednici Vlade. Naš šef poslaničke grupe, Đorđe, je postavljao pitanje kada je bila Vlada u četvrtak, ali taj odgovor za nas nije zadovoljavajući. Mi nismo čuli misli li Vlada da formira neko telo koje će brinuti o toku suđenja o svedocima i žrtvama?

Znate, reći ću vam nešto. Ne volim o sebi da govorim, ali ja sam od 1996. godine do 2014. godine sedeo u tom ad hok Tribunalu, vaš sekretar je bio svedok. To je antisrpski sud i strašno je bilo kroz šta smo prošli, naročito oni koje smo branili. Prvo Hrvatska, Bosna, pa onda mi, pa Kosovo. Znate, to je antisrpstvo, da su protiv nas, na to smo navikli, ali ono protiv čega protestvujem i na šta ne želim da se naviknem nikada to je da nam rođena zemlja ne pomaže. Svi hrvatski branioci su plaćani od Hrvatske. Haradinaj, Limaj i ostali su plaćeni ne znam od koga. Mi smo radili za novac od Tribunala i, ponavljam, nikakve pomoći nismo imali do dolaska ove vlasti. Prvi koji nam je pomogao ste bili vi, kao ministar unutrašnjih poslova i Ljajić. Da nije bilo Ljajića, ja dokumenta nikada ne bih dobio.

Dobijali smo dokumenta od tužilaštva, jer našu državu, naročito pod DOS-om, nije interesovalo šta se sa nama tamo dešava. Davali su dokumenta kamionima, u kesama iz robnih kuća, koja su nas kasnije teretila, a mi nismo mogli da dobijemo.

Znate, užasno je kada uđete u Haški tribunal pa prvo desno vidite kancelariju Nataše Kandić koja prolazi kroz Tribunal kao kroz svoj stan. Isti status je imala i kod našeg tužioca za ratne zločine. A gde smo mi u tome?

Ne žalim se. Nisam čovek koji je ikad kukao…

Gospodine poslaniče, isteklo je pet minuta. Ja znam da ste vi advokat da možete da pričate sat vremena, ali…

Izvinjavam se, završavam samo jednom rečenicom. Ne želim da se to, da se to ne desi i ovom prilikom, da nam ginu svedoci i da nemamo podršku države. Hvala.

Hvala.
Pošto su pitanja bila postavljena i meni, ali i Vladi, naravno neću odgovarati na sve ovo što je Toma rekao, ali generalno država će svakako pomoći našem organizovanom pristupu, ovom novom sudu, jer ovo nije onaj isti sud koji je bio u Hagu. Ovo je sud za zločine OVK i situacije malo drugačija nego što je bila prošli put.
Isto tako, ostaje obaveza pripremanja dokumenata i uopšte zaštite svedoka i svega ostaloga kako bi smo pomogli da dođe do pravde i za srpske žrtve.
Kao što je i predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao, mi ćemo u narednom periodu svakako temu Kosova i Metohije imati i na dnevnom redu našeg plenarnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege, narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja danas imam tri pitanja i zatražio bih tri informacije ili tri odgovora od nadležnih institucija, a podstaknuta su svi onim što se dešava u prethodnom periodu i čega smo svi svedoci.

Moje prvo pitanje odnosi se na Regulatorno telo za elektronske medije i postavljam ga kao neko ko je bio svedok svega onoga što se dešavalo u prethodnom periodu, ali me pre zanima i kao građanina Republike Srbije – da li vide bilo što sporno što se u medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa od prošle nedelje vodi organizovana kampanja, hajka protiv poslanika u Narodnoj skupštini Srbije? Da li vide bilo šta sporno što se ovaj dom i svako ko se nalazi u njemu, pa da li bio na mestu pozicije ili opozicije, satanizuje, vređa, omalovažava, naziva najgorim mogućim imenima i pokušava da se diskredituje na svaki mogući način?

Ono što je posebno interesantno, prateći sve te emisije, primetio sam da je svako od poslanika koji je govorio i postavljao pitanje o malverzacijama Dragana Đilasa provučen kroz najgore moguće blato. Sada se nameće pitanje – da li na taj način ti mediji i Dragan Đilas pokušavaju sve nas ovde da zastraše da ne pitamo odakle mu 619 miliona evra ili da ne pitamo odakle njegovom bratu Gojku Đilasu 35 stanova?

Dakle, samo me zanima da li neko u tom telu vidi bilo šta sporno u ovoj kampanji koja traje već dve nedelje, a definisala se i doživela je svoj špic u poslednjih sedam dana, pa tako i štampani mediji, koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, dozvole sebe da ovako predstave narodne poslanike. Ja ovu sliku, tj. karikaturu ne mogu čak ni da opišem iz pristojnosti. Građani Srbije znaju šta se ovde nalazi, ali me samo zanima da li neko vidi bili šta sporno u ovome.

Što se tiče Dragana Đilasa, moje drugo pitanje je podstaknuto svime onim što se dešava u proteklih nekoliko dana. Postavljali smo pitanje - da li će nadležne institucije reagovati na to što njegov brat ima 35 nekretnina koje se procenjuju na 5,5 miliona evra?

Ono što je sada izbilo u prvi plan, a o čemu smo moje kolege i ja odavno govorili, jeste afera most na Adi, pa me samo zanima – da li će nadležne institucije ispitati dokumenta koja su se pojavila u kojima se jasno vidi da je Dragan Đilas uplatio za konsultantske usluge samo u jednoj transakciji 2,5 miliona evra firmi koja se bavi prodajom brodova i rezervnih delova, a da ni jedan jedini brod nismo kupili, a oni nisu mogli čak ni da učestvuju u tim građevinskim radovima? Samo me zanima – zašto su uplaćena ta 2,5 miliona evra i da li će nadležne institucije to ispitati?

Za sam kraj poslednje pitanje koje je možda i najbitnije, postavljamo ga uporno proteklih sednica u krug, ali ne dobijamo odgovor, da li su nadležne institucije ispitale sve one informacije koje je izneo Čaba Der u Mađarskoj, gde je priznao da su mu dve mafijaške organizacije ponudile novac da ubije Aleksandra Vučića? Da li se bilo ko pozabavio time, zatražio dodatnu informaciju ili postavio pitanje, potražio dodatno objašnjenje od tog plaćenog ubice?

Takođe nisam dobio informaciju, niti sam je bilo gde pronašao da je Srđan Nogo dobio bilo kakav poziv za to što je na jednom mediju pozivao da se ubije porodica predsednika Aleksandra Vučića, i njegovi roditelji, kao i najmlađi sin koji nema ni tri i po godine?

Dakle, na ova pitanja zahtevam odgovor i samo ovo zbog građana Srbije koji svakodnevno pitaju i traže odgovor ili bilo kakav sudski proces postavljam pitanje da znamo šta možemo da kažemo građanima i da građani ovde čuju šta će se na tom planu raditi i dešavati.

Srbija je slobodna zemlja. U Srbiji su ljudska prava svim zagarantovana, ali jedino se prava krše Aleksandru Vučiću i svima nama sa kojima se Đilas svakodnevno preko svojih medija obračunava.

Zamolio bih da dobijem odgovore na ova pitanja ili informacije kako bi svima još jednom jasno stavili do znanja da je Srbija slobodna zemlja u kojoj se na vlast dolazi izborima, a ne ne znam kakvim krvavim scenarijima. Hvala.