Zahvaljujem ministarki Gojković.
Reč ima ministar Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Samo ukratko da odgovorim na pitanje koje je vezano za Opštu bolnicu u Novom Pazaru.
Dakle, kada pogledate Budžet, na strani 70 imate razdeo koji se odnosi na Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima. Tu su upravo investicije koje Vlada Republike Srbije sprovodi u 2021. godini u zdravstvene ustanove. Kada je opšta bolnica u Novom Pazaru u pitanju, evo, po izveštaju koji imam iz kancelarije, dakle, tehnička dokumentacija je u pripremi za rekonstrukciju opšte bolnice u Novom Pazaru. Procenjena vrednost radova u ovom trenutku, dakle, teško je to proceniti pre samog projekta, je 2,1 milijardu dinara. Dakle, to je već u planu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Pretpostavljam da, po njihovoj dinamici, nakon tehničke dokumentacije sledi tender itd.
Hvala puno.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi je narodni poslanik mr Slavenko Unković.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas živimo u vremenu kada je reč odgovornost postala najskuplja srpska reč. Samo odgovornim ponašanjem nas pojedinca i celog društva možemo iz ove krize izaći sa što manje posledica po zdravlje građana, po zdravstveni sistem, a samim tim i da očuvamo ekonomsku stabilnost naše zemlje.

Vlada Republike Srbije je ovim Predlogom budžeta za 2021. godinu pokazala veliku odgovornost i ozbiljnost tako što je najveći teret krize preuzela na sebe.

Kada govorimo o budžetu za 2021. godinu, ja verujem da sve ove projekcije kada su u pitanju povećanje penzija za 5,9%, povećanje plata u zdravstvu za 5%, kao i povećanje minimalne cene rada od 6,6% biti ostvarene, iako je jako neizvestan period.

Čini mi se da ovo nisu populističke cifre i siguran sam da su zasnovane na realnim projekcijama i možemo primetiti veliku opreznost kada je u pitanju ova projekcija, što naravno se podrazumeva, jer pred nama je i dalje neizvestan period i naredne godine.

Ja sam uveren da će ovi rezultati biti bolji, a dobro je da budemo oprezni. Ako se pojavi višak sredstava, lako ćemo mi njih preraspodeliti.

Budžet za 2021. godinu oslanja se na dva osnovna stuba, podizanje standarda građana, što ćemo postići raznim povećanjem plata i penzija i tako povećati kupovnu i potrošačku moć građana, s jedne strane. S druge strane, povećanje kapitalnih investicija, rekordnih 274 milijarde kapitalnih investicija za kapitalne projekte, kao i ukupna investicija od 330 milijardi dinara, to je u ovom kriznom periodu najbolja mera fiskalne politike za podsticaj privrednog oporavka države.

Država u ovim velikim investicijama ohrabruje i motiviše i privatni sektor i privatne investitore da ulaze u velike investicije.

Kao što svi znamo, danas u Evropi najrazvijenije zemlje koje imaju uređenu socijalnu politiku i nama je cilj da budemo deo te razvijene Evrope. Ohrabruje i obećanje budžeta za socijalnu politiku od 6,5 milijardi više nego u rebalansu pre mesec dana. Najveći deo ovog porasta odnosi se na različite programe socijalnog davanja. Međutim, to je i dalje jako nedovoljno, s obzirom na probleme koji se pojavljuju u socijalnoj politici.

Mi u ovom trenutku imamo oko 500 hiljada građana koji ne mogu da zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe i svaki četvrti građanin je u riziku od siromaštva i ovo je jedan od najvećih problema za naše društvo. Mi moramo što pre doći u situaciju da minimalna cena rada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, koja u ovom trenutku iz nosi oko 38.000 dinara.

Podsetiću samo da je minimalna cena rada 2012. godina bila 15.000 dinara, a sada će biti 32.000 dinara.

U Srbiji je trenutno preko 25.000 ljudi sa izbegličkim statusom. To su naše komšije i naši sugrađani. To su teške sudbine i nije to lako sve rešiti, ali 25 godina posle ratnih dejstava ti naši sugrađani zaslužuju da im bude rešen status i da bolje žive.

Ovo je samo deo problema o socijalnoj politici i oni se mogu bolje rešavati kada završimo započeti procesi izrade registra socijalnih karata, koji će nam pomoći da lakše prepoznamo problem, da znamo kome i kako pomažemo na koji način.

Najugroženiji ljudi biće vidljivi u sistemu i moći će blagovremeno i efikasno da rešavaju i ostvaruju svoja prava. Učešće poljoprivrede u realizaciji bruto društvenog proizvoda Srbije u poslednjim godinama bila je u intervalu od 7% do 11%. Procene su da će ova godina biti jako dobra za poljoprivredu i da je poljoprivreda značajno doprinela ekonomskoj stabilnosti ove godine. Ima neki procenat da bi za učešće poljoprivrede ove godine u bruto društvenom proizvodu dostiglo i do 15%, a očekivanja su da će sledeća godina biti jako uspešna, biti još bolja.

Budžet Ministarstva poljoprivrede za 2021. godinu omogućava skoro 42 milijarde dinara za subvencije u poljoprivredi, što je rekordno velika suma. Subvencije na razne načine po hektaru, po ulaganju, kroz razne subvencije, kreditnu politiku itd. Veliki deo problema u politici zemlje možemo rešiti strateškim planiranjem, bar do pet godina. To bi jako značilo, pogotovo za poljoprivredne proizvođače koji hoće da znaju šta da seju i hoće zagarantovane otkupne cene svojih proizvoda.

Mi prvi put imamo tri ministarstva - Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo za sela, kao i Ministarstvo za nerazvijene opštine kojima se nadležnosti nekako prepliću i trebamo da iskoristimo, da pokrenemo osnaženje sela što je jako veliki posao, kao i veću pažnju da posvetimo nerazvijenim opštinama kojih nažalost ima jako puno.

Podsetiću da mi danas na bogatoj srpskoj zemlji u Vojvodini imamo 19 nerazvijenih opština i možda je sad pravo vreme da kroz budžete ova tri ministarstva i pomoć cele Vlade strateški počnemo rešavati ove probleme.

Upravi za dijasporu i Srbe u regionu iz budžeta za sledeću godinu opredeljeno je preko 1,3 miliona evra, što je dovoljno da se afirmiše ideja koja je potekla od člana predsedništva Bosne i Hercegovine, Milorada Dodika, da svi građani Republike Srpske dobiju državljanstvo Republike Srbije, a mnogi funkcioneri naše zemlje su podržali taj predlog i ne postoji nikakva prepreka da se to zakonski ne uredi. Kada mogu Hrvatska i Mađarska, zašto ne bi mogla Srbija da ponudi državljanstvo svim svojim sunarodnicima u regionu i van regiona. Znam koliko bi to za Srbe iz Republike Srpske značilo. Znam koliko su zagledani u Srbiju i koliko im znači jaka i stabilna Srbija.

Mi koji živimo u AP Vojvodini najbolje znamo koliko znači za građane odlična i koordinisana saradnja Vlade Srbije i pokrajinske Vlade. Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na republički budžet i očekujemo i naredne godine dosta zajedničkih kapitalnih investicija na teritoriji Vojvodine.

Pozdravljam odluku Vlade da o novom zapošljavanju u javnom sektoru 1. januara više ne odlučuje vladina komisija, već same institucije prema svojim problemima i mogućnostima. Poslanička grupa JS će podržati budžet za sledeću godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Emeše Uri.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, SVM će podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu zato što je najbolja moguća raspodela postojećih sredstava, a s obzirom da dolazim iz sektora zdravstva, imala bih nekoliko stvari.

Prvo, osnovna činjenica je da je zdravstveni sektor, odnosno delatnost zdravstva izuzetno skupa delatnost, naročito što svakim danom postaje sve složenija, sve više tehnološka, zahteva sve više znanja, spretnost onih koji se tom delatnošću bave. Iz toga proizlazi da su neophodna sve veća izdvajanja kako od samog društva u celini, tako i od pojedinaca i zbog toga posledično imamo osećaj da je zdravlje izuzetno skupo, a to sada vidimo u pravom životu, a naročito sad kad je epidemija u jeku, kada su naši resursi, naše snage zaposlenih u zdravstvu i zdravstvenih radnika i nezdravstvenih na ivici snage, isto tako strpljenje i snaga naših građana, naših pacijenata isto pri kraju.

Ja sam i sama izgubila člana uže porodice u ovoj bolesti, nekoliko kolega koji su radili u blizini, tako da ne opravdavam nikako da se bagatelizuje ova bolest.

Ono što mislim da je za pohvalu, da je i sam gospodin ministar primetio i potvrdio činjenicu, jeste da je pored privrede, pored vojske i zdravstvo vrlo bitno da bi se sačuvala sveukupna sposobnost društva za privređivanje. Da bismo mogli privređivati moramo biti zdravi. Da bismo mogli braniti svoju zemlju, moramo biti zdravi. Da bismo moli imati zdrave potomke, isto moramo biti zdravi. Zbog toga je zdravstvo izuzetno važno.

Samo bih nekoliko statističkih podataka koje možete i sami proveriti na internetu. Verovatno svako od vas prati dnevne izveštaje svetskih i drugih zemalja o kretanju Kovida-19. Po broju testova urađenih u našoj državi mi smo negde 70. država. Ispred nas su zapadne zemlje, bogate zemlje, a iza nas su zemlje iz okruženja – Slovačka, Hrvatska, Poljska, Makedonija, Bosna i Japan.

Što se tiče totalnog broja izvršenih testova, to je negde oko dva miliona. Kada se to podeli sa brojem stanovnika to znači da je negde 28% stanovništva uradilo test za otkrivanje Kovida-19. Nažalost, to nije sasvim ispravan broj jer se često dešava da se tu broje i kontrolni testovi.

Ono što je izuzetno, a to je, sad moram to tako reći, broj umrlih u odnosu na milion stanovnika. Kada se gleda gde je naša država, mi smo 62. država, ali treba napomenuti da ispred nas, odnosno veći broj umrlih od Kovida-19 na milion stanovnika imaju praktično sve zapadne, bogate zemlje. To znači da mi imamo nešto i da to treba da iskoristimo i da treba da smo ponosni na naš zdravstveni sistem.

Sledeća bitna karakteristika tog zdravstvenog sistema su, pored onoga što sam malopre rekla da je tehnološka, da je skupa, da je potrebna oprema, ljudi. Možda je ključ našeg nekog uspeha, uprkos ograničenim materijalnim mogućnostima, baš u tom faktoru ljudstva u zdravstvenim i nezdravstvenim radnicima. Baš ti nezdravstveni radnici omogućavaju zdravstvenim radnima da mogu pružiti adekvatnu pomoć, da spašavaju živote i da poboljšaju kvalitet života, uprkos bolesti.

Zbog toga je vrlo bitno, meni je sad jako žao što niko iz Ministarstva zdravlja nije prisutan, ali pretpostavljam da ćete preneti, da se revidiraju kadrovski planovi zdravstvenih ustanova i to uz praćenje demografskih karakteristika svakog pojedinačnog regiona. Treba imati u vidu da postoje staračka i samačka domaćinstva koji zahtevaju drugačije uslove lečenja i drugačije materijalne zahteve imaju za to lečenje nego višečlane porodice, odnosno radno stanovništvo.

Ne treba zaboraviti ono što smo u toku ove godine, nažalost, zaboravili, da postoje hronične nezarazne bolesti koje su oko nas i koje haraju i oduzimaju isto tako veliki broj života i dovode do gubitka radne sposobnosti. To je šećerna bolest, povišen pritisak, maligne bolesti, gojaznost, opstruktivne bolesti itd.

Zbog toga kada se razmišlja o kadrovskom planu zdravstvenih ustanova možda bi trebalo razmišljati o tome da se ponovo uvede veći broj bolničkih, terenskih negovatelja, bolničara koji bi i te kako mogli da pomognu srednjem kadru u zdravstvenom sistemu, gde bi se veliki broj nekih radnih sati mogao na taj način rešiti.

Isto tako bi trebalo razmišljati o tome da u hitnoj medicinskoj pomoći se angažuju ili da se uvodi termin i kadar „paramedikusa“. Možda treba razmišljati o tome da su baš vozači u hitnoj medicinskoj pomoći ti ljudi koji mogu biti „paramedikusi“. Oni učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite, učestvuju u spašavanju ljudi, pacijenata, a nisu adekvatno bodovani ni materijalno, niti su priznati da to rade. Znači, tu se nalazi jedan veliki potencijal za poboljšanje zdravstvenog sistema.

Ne smemo zaboraviti još jednu bitnu stvar, isto smo videli za vreme ove epidemije savremeno zdravstvo ide u korak zajedno sa tehnološkim razvojem. Mi praktično danas ne bismo imali nikakve podatke adekvatne ako ne bismo imali „e zdravstvo“. Znači, IT sektor, radnici u tehničkog i informatičkog obrazovanja su jako bitni u zdravstvu i to treba revidirati u kadrovskim planovima zdravstvenih ustanova.

Pored samih zaposlenih i pored opreme, vrlo je bitna infrastruktura na koju Vlada Republike Srbije, srećom, zaista stavlja veliki akcenata što SVM svakako pozdravlja i sve pohvale za to, ali pored te savremene opreme treba misliti na to da ona mora da bude prisutna na svim nivoima, u svim ustanovama gde se pruža zdravstvena zaštita.

Ako imamo opremu i imamo odgovarajuću infrastrukturu, na kome se sada stvarno radi, ne smemo zaboraviti da košta održavanje te opreme. Energenti, telekomunikacija, IT oprema i usluge, gorivo, održavanje opreme i vozila, održavanje objekata u poslednjih nekoliko godina su izuzetno poskupeli, a opredeljeni iznos koji zdravstvene ustanove dobijaju iz RFZO su praktično ostali isti ili čak manji nego što su bili 2019. godine. To pravi velike finansijske problem ustanovama i veliku mogućnost da praktično mogu otići u dugovanja.

Ovom prilikom bih napomenula da u toku drugog projekta razvoja zdravstva Republike Srbije je predviđeno da bolnice pređu na „DRDž sistem“ finansiranja što znači dijagnostičke srodne grupe i to prvenstveno zbog toga što se na primeru zapadnih zemalja videlo da je to mnogo ekonomičnije, jer praktično pacijenti ne ležu u bolnicu da bi se dijagnoza uradila i radi se na osavremenjavanju i hirurških intervencija, što bržih, jednodnevne hirurške intervencije i praktično pacijenti ostaju vrlo kratko, što je moguće kraće, u bolnicama. To znači da praktično izdaci te bolnice su manji.

Međutim, na terenu imamo problem u snabdevanju, u negovanju, u praćenju tih pacijenata koji su pušteni iz bolnice, praktično taj teret, materijalni teret prvenstveno prelazi na domove zdravlja. Znači, oni izlaze na teren da bi previjali pacijente, kao što je slučaj danas za vreme Kovida. Verovatno, svi ste čuli da pacijenti se ne primaju ili se puštaju vrlo rano kući iz bolnice i zbog toga izabrani lekari sa terenskim službama izlaze i nadgledaju njihov oporavak.

Isto tako, to podrazumeva da sanitetski prevoz je povećan zbog kontrola i zbog tog ranog izlaska iz bolnice. Znači, ponovo naglašavam, na ovaj način se uštedelo na sekundaru i tercijeru, ali svakako na nivou primarne zdravstvene zaštite su povećani troškovi, zapravo su alocirani ti troškovi.

Ono što bih još dodala da zbog tog povećanog broja izlazaka na teren u domove pacijenata, još je veće habanje već ionako dotrajalog voznog parka, što znači mnogo veće troškove održavanja vozila.

Zbog toga smatram da je potrebno u budućnosti planirati veća sredstva u finansijskom planu RFZO za ostale materijalne troškove, za gorivo, za energente i za održavanje opreme i objekata.

Za kraj bih želela da naglasim da poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto imamo na poslaničkim listama još dvoje prijavljenih poslanika, zamolio bih vas da budemo kratki, koncizni i jasni.

Reč ima Milutin Mrkonjić.

Poštovane dame i gospodo, poštovani druže predsedniče, poštovani gospodine Mali sa saradnicima, poštovana Majo, izašla je Maja, ja stvarno retko diskutujem. Ovi koji me ranije znaju, zadnja moja diskusija je bila kada se davala podrška „Beogradu na vodi“, kao razvojnim projektima. Obzirom da je vreme kratko, a želim da moje mlađe kolege dobiju reč, ja ću biti vrlo kratak, mada me je Žarko najavio kao velikog diskutanta.

Budžet je odličan, gospodine Mali. Slušao sam Đuru Perića, mog druga i Marka Atlagića, ja sam treći, imate podršku trojice važnih komunista, to je za vašu karijeru vrlo važno, zapamtite. Ovo nije šala.

Ovde ima 80 poslanika, platite piće jer vam karijera ide u usponu, nemamo kritike. Budžet je dobar, izgradnja za saobraćajnu infrastrukturu fenomenalna, ja samo diskutujem o onome što znam, ne ulazim dalje, 127 milijardi iz sredstava namenjena ministarstvu. Ja tome dodajem 18 milijardi eksproprijacije, verovatno ste tu stavili, pretpostavljam da je tu i metro, mada imam pitanja za metro i to je negde oko 144 milijarde samo u saobraćajnu infrastrukturu Srbije. To nikada nije bilo.

Ja budžete pratim od sedamdesete godine, nažalost voleo bih da sam mlađi ali nisam. To je vaš uspeh i ja vam na tome čestitam. Imam tri pitanja. Nije dobro da se u budžetu pojavljuje recimo samo rečenica - javnim preduzećima JP „Putevi Srbije“ i „Koridorima“ se uskraćuju sredstva, delimično, subvencije koje dajete, bez obzira, ja znam kako se finansiraju, ali znam i kolika je muka bila i sada pred rebalans, zato nisam ni diskutovao da ste veliki deo sredstava dali i pokrili neke gubitke.

Još jednom kažem, održavanje je isto toliko važno kao i građenje. To govorim za ove mlađe kolege poslanike. To morate objašnjavati u mestima odakle dolazite. To je recidiv i komunizma i socijalizma. Nismo održavali ni puteve ni kuće, ništa i sada se dešava ovo što se dešava.

Dakle, molim da u tom delu, ne znam kakva vam je ideja sa „Putevima“, to odavde nisam shvatio kod budžeta, javnim „Putevima Srbije“, ako treba neka reforma i to, nije strašno, ali „Koridori Srbije“ treba da projektuju, da grade auto-puteve, a „Putevi Srbije“ da održavaju puteve. Vrlo je važno održavanje.

Još jednom ističem, ovo govorim zbog mlađih poslanika, dve su stvari kod ovako velikih projekata, vi ih zovete kapitalne investicije, to je termin iz komunizma, ali hajde i njega da prihvatimo, vrlo je važno da iza toga stoji država i pare.

U godinama iza nas, ja sam prošao 50 godina, retko se dešavalo da je politička volja, govorim Vučić, neću mnogo da ga hvalim, jer ga Palma mnogo hvali, pa neću da budem poltron, i pare definišu razvoj, a vi koji to treba da prenesete građanima morate da imate strpljenja i da se ne ljutite mnogo.

Ja znam šta vas ljuti, kritizerstvo, i mene to nervira. Kritika vas ne nervira. Imajte strpljenja, jer tu se uvek javljaju dve vrste otpora kad govorite o razvoju. Ovo je razvojni budžet, od građana koji stvari ne razumeju, što je potpuno razumljivo i tu imajte strpljenja i od rupa koje imaju neki drugi interes u svim vremenima, u svim vremenima, nije to samo sada ovo vreme, nego i u vreme komunizma i u vreme Slobodana i Tita itd, e, tu su otpori teži. Znači, strpljenje, ljudi govore o razvoju, a mi smo sada svi ljudi koji se bave razvojem, jer je ovo razvojni budžet, dobar budžet i to je naš zadatak.

Još jedna stvar, video sam, možda nije u redu da sada o tome govorim, ali moram to da kažem, jer više se neću ni javljati na tu temu. Vi ste rekli da za metro u uvodnom izlaganju imate sredstva, pretpostavljam da je to u ovoj grupi para koje su u Ministarstvu finansija, 17 milijardi za eksproprijaciju. Dobro bi bilo da se pojavi stavka negde – projektovanje, jer je mnogo važno da mi sada već projektujemo za narednih pet godina. Dakle, da u ovoj godini Ministarstvo dobije ono što je, ili ne znam, jedna zajednička stavka kod vas u Ministarstvu finansija da se projekti obezbede na vreme.

Najveći problem smo imali i do sada, i ja kao ministar sa nepripremljenom dokumentacijom, malopre sam rekao, priprema, u građenje unosi pola vremena, pola vremena i pola para nosi građenje, priprema pola, a u pripremi su projekti i eksproprijacija.

Zadnje pitanje, video sam ovde jednu stavku koja se odnosi na čišćenje Dunava. I u mom mandatu je to bila stavka, i ja lično kao ministar sam uspeo to da izbacim, jer su Nemci nudili kredit da očistimo Dunav za brodove koje su oni potapali u Drugom svetskom ratu, jer sam smatrao da nije časno da mi plaćamo nešto što su oni radili u Drugom svetskom ratu. Sada ponovo čujem da ima ideja da se uzme kredit od Nemačke za čišćenje istih tih brodova.

Pitam, malo pitanje nije zgodno možda, ali shvatite ga kao moje izletanje, a to će Ivica Dačić da vam objasni – šta je sa ratnom štetom? Da li vi kao ministar razmišljate o ratnoj šteti? Ona je definisana 2000. godine na 110 milijardi dolara. Naravno, ja razumem političke situacije i vremena u kojima se nalazimo, ali pitam da li neko o tome razmišlja? Možda bi i tu trebalo veštom politikom, a imate danas vešte političare na čelu države, da se neke stvari i dovedu u red. Hvala.

Zahvaljujem, kolegi Mrkonjiću.
Moram da vas, isključim. Izvinjavam se, druže Mrkonjiću.
Niste mnogo iskakali, sve je u redu.
Odgovoriće ministar na kraju, pošto imamo još na listama jednu poslanicu.
Reč ima narodni poslanik Misala Pramenković. Izvolite.
Samo se prijavite, molim vas.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o budžetu kao najvažniji zakon, slobodno možemo reći u jednoj kalendarskoj godini, koji se svakako planira za narednu, dakle, 2021. godinu.

Imati razvojni budžet u vremenu krize, posebno pandemije, izazvanom virusom Kovid-19 jeste jako značajno. Dakle, čuli smo da su brojne kapitalne investicije planirane u sklopu ovog budžeta, čuli smo da se očekuju povećanja plata u javnom sektoru, u zdravstvu, povećanje penzija, a to je jako, jako značajno.

Što se tiče kraja iz kog ja dolazim, konkretno Sandžaka, nama je u toku izgradnja magistralnog puta Novi Pazar – Tutin i očekuje se čini mi se da se u ovoj godini ta izgradnja i završi, što je jako pozitivno.

Ono što bi sledeće trebalo uvrstiti svakako u neke od narednih budžeta, budući da ovim nije predviđeno jeste nekoliko magistralnih puteva koji su od izuzetnog značaja za sve građane koji tamo žive, a to je magistralni put Novi Pazar – Sjenica, magistralni put Novi Pazar – Ribariće i rekonstrukcija puta Raška – Novi Pazar.

Sa druge strane, gasovod, železnica, autoput, sve ono što je od suštinske važnosti za boravak, prosperitet jednog kraja, posebno opština koje su bile niz godina, slobodno možemo reći i decenija devastirane.

Ono što je jako važno spomenuti jeste još jedna bitna stavka i želela bih od uvaženog ministra i da dobijem odgovor na to pitanje, a to je pitanje rodno odgovornog budžetiranja. Koliko se sećam, 2015. godine je Zakonom o budžetskom sistemu uveden princip rodno odgovornog budžetiranja i neki vremenski okvir je bio otprilike 2020. godina, da se zapravo to konkretizuje, odnosno implementira sa aspekta svih budžetskih obveznika, pa me zanima da li je ova alatka kao jako važna implementirana u okviru samog budžeta od strane svih budžetskih korisnika?

Zašto nam je u stvari potrebno rodno odgovorno budžetiranje? Upravo namera ove alatke nije da deli budžet na mušiki i ženski, već da prepozna potrebe određenih kategorija u samom društvu i da nađe najbolji način kako odgovoriti na same njihove potrebe?

Kao primer, navešću zdravstvenu zaštitu na selu ili čak u manjim gradovima koja nije jednaka zdravstvenoj zaštiti žena u većim gradovima. Nekada je na selu ambulanta puno udaljena, sa druge strane, možda i zatvorena. Broj specijalističkih pregleda je vrlo mali i dolazimo do situacije da recimo, zdravstvena zaštita jednu takvu ženu puno košta ili moguće je da uopšte ne dođe do nje. Zanima me dakle, koliko rodno odgogovorno budžetiranje zapravo konkretno imamo u praksi i posebno prema lokalnim samoupravama? Da li se u pravom smislu te reči implementira, jer se kao alatka može jako dobro iskoristi za razliku od rodno nutralnog budžeta? Hvala.