Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovana Skupštino, pozdravljam vas ispred DRI i zahvaljujem što ste nam dali priliku i mogućnost da kažemo nešto o godišnjem radu koji smo podneli na vreme i prema zakonu, dakle, o radu institucije za 2019. godinu.
Na početku je određeni nesporazum bio, hteo sam se javiti, ali nisam znao u kom trenutku, pa bih zamolio ako mi dopustite ukratko da iznesem o izveštaju koji sam pripremio, a širi izveštaj ste dobili kao narodni poslanici do 31. marta 2020. godine za 2019. godinu.
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti koje institucija ima, da kada obavi svoj posao izvesti Narodnu skupštinu o svom izvršenom radu. I mi smo to učinili putem izveštaja, dali smo svojoj Narodnoj skupštini izveštaj šta smo to uradili u prethodnoj godini. Izveštaj ima strukturu, sadržaj, pitanja itd, da sada o tome ne govorim detaljnije, ali u izveštaju prikazujemo kako institucija ispunjava svoje nadležnosti i kako institucija izvršava svoju osnovnu misiju i viziju.
Vizija je da pomažemo državi i njenim organima da mudro upravlja svojim sredstvima, a misija je kako to čini, pouzdanim informacijama da odgovorno i javno upravlja prihodima, rashodima, imovinom, obavezama, javnim dugom i svim ostalim aktivnostima.
U ovom izveštaju se predstavlja i dokaz posvećenosti i profesionalizma zaposlenih u instituciji, u čiju stručnost i naporan rad, nadam se i vi narodni poslanici u Skupštini i svi građani možete se uveriti i svoje odluke zasnovati na našim izveštajima.
Savet institucije 26. decembra 2018. godine doneo je program revizije za 2019. godinu u kome je navedeno da će se vršiti revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, da će se sprovoditi finansijske revizije, revizije pravilnosti poslovanja zasebno i revizije svrsishodnosti u poslovanju.
Sve planirane revizije smo završili, osim subjekta revizije Narodna banka, jer subjekt revizije nije dostavio dovoljno informacija i dokaza za izražavanje revizorske ocene tvrdeći da nije korisnik javnih sredstava. Na osnovu nedavne izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu usvojena je odluka da Narodna banka nije korisnik javnih sredstava, pa prema tome ne podleže ingerenciji Državne revizorske institucije.
Što se tiče revizorskih proizvoda ili izveštaja, ukupno smo za godinu dana sastavili, napisali, vama dostavili i na sajtu objavili, naravno i subjektima, 241 redovni revizorski izveštaj, 264 su bili poslerevizioni izveštaj, tako da možemo da kažemo da je sastavljeno, upućeno i na sajtu objavljeni svih 505 izveštaja.
Inače da vas obavestim, sve što radimo, svaki izveštaj se nalazi na sajtu, i redovni izveštaj, i odazivni izveštaji koji dolaze od subjekata, i poslerevizioni izveštaji koji sastavljamo mi kao ocena o verodostojnosti, istinitosti od tih odazivnih izveštaja. Svi su ti izveštaji na sajtu, kao i odnedavno na sajtu se nalazi registar preporuka tako da svaki pojedinac u svakom momentu može da na jednoj lokaciji vidi subjekta, preporuku i njen status, da li je otklonjena, da li nije otklonjena, da li je delimično otklonjena ili je njeno otklanjanje u toku.
Bilo je 251 subjekat revizije po ovim svim osnovama. Dato je 140 revizorskih ocena ili mišljenja, od čega 33 nemodifikovane ili pozitivne ocene, 102 ocene sa rezervom, četiri negativne ocene i jedna uzdržavajuća, odnosno ne izražavanje ocene. Za 10 subjekata smo izrazili stav da je u pitanju kršenje obaveze dobrog poslovanja, a kod jednog subjekta da je teži oblik kršenja obaveze dobrog poslovanja.
Sada, prelazimo, pa ću ja to kraćeno, da ne oduzimam mnogo vremena, na ove iznose koje se kvantifikuju u nepravilnostima, a to je da je kod pripremnih radnji za sastavljanje finansijskih izveštaja utvrđeno greški u ukupnom iznosu kod revidiranih subjekata 163,2 milijarde dinara.
Što se tiče finansijskog upravljanja, kontrole i interne revizije stanje je sledeće. Najznačajniji nalazi kod samih korisnika subjekata revizije u oblasti FUK-a, skraćeno izraženo su nepostojanje ili nepotpuno postojanje internih akata koja regulišu same interne postupke i procedure, neusaglašene od internih akata sa aktima više pravne snage, da nije vršena kontrola dokumentacije, da je nepouzdana knjigovodstvena dokumentacija, kao i ostale slabosti koje se ogledaju u neuspostavljanju pomoćnih knjiga u knjigovodstvu neusaglašenosti sa glavnom knjigom, pogrešnim organizacionim, ekonomskim programskim unutrašnjim klasifikacijama, kao i pogrešnim izborima sredstava.
Što se tiče interne revizije, mogu da kažem da je kod 149 subjekata koji imaju obavezu uspostavljanja funkcije interne revizije utvrđeno da interna revizija je uspostavljena kod 64 subjekta ili 43%. Kod 17 subjekata je delimično uspostavljeno, u smislu da je uneseno u unutrašnju organizaciju, da će se oformiti, ali interna revizija nije uspostavljena, odnosno niko nije zaposlen. Kod 68 subjekata ili 46% uopšte nije uspostavljena. Tu vidimo najveći problem u javnom sektoru.
Dakle, nedovoljno uspostavljen efikasan, interni kontrolni sistem, kao i nedovoljno uspostavljanje interne revizije ili čak i tamo gde je uspostavljena, ne daje očekivane rezultate. To je glavni problem koji se javlja u javnom sektoru o čemu ću u narednim informacijama i iskazivati određene iznose.
Na primer, kod prihoda i primanja greške su utvrđene u iznosu od 65,6 milijardi dinara. To je, dakle prihodi su ostvareni, oni su evidentirani, ali su greške u knjigovodstvenim evidencijama. Kada kažem u knjigovodstvenim evidencijama, nemojte na ovaj iznos govoriti u negativnom smislu da su to male stvari. Dakle, kada vršimo reviziju finansijskih izveštaja mi potvrđujemo ili osporavamo iznete iskaze u obrascima. Nije isto kada se prikaže na nekom kontu neki iznos u odnosu na drugi iznos koji mi utvrdimo u postupku revizije. To nije pravilno, istinito i objektivno predstavljanje rezultata svih poslovnih izmena, odnosno promena, kao i samih izvršenih transakcija.
Zbog toga je važno da kod revizije finansijskih izveštaja, ona se u stvari radi, ona nije ukinuta, nigde, ni u zapadnoj Evropi, u svetu razvijenom, samo je manji broj izveštaja u smislu u ovoj oblasti, ali se revizija u finansijskom delu, i zbog toga je jako važno pravilno utvrditi koliko je bilo prihoda i primanja i koliko je bilo rashoda i izdataka.
Mi kada smo potvrđivali obrazac koji se odnosi na prihode, utvrdili smo 65,6 milijardi. To je taj propust unutrašnji u knjiženju, za koji su odgovorni, ne oni koji su na čelu, oni su svakako za sve odgovorni, nego su odgovorni stručni ljudi koji rade knjigovodstvene i ekonomske aktivnosti.
Što se tiče nepravilnosti, one su vezane za aktivnosti koje su dovele do težih posledica, je 29 miliona, dakle 29 miliona je nepravilnost u prihodima, a u greškama je u milijardama.
Što se tiče rashoda i izdataka, greške su 79,3 milijarde u pogrešnom knjiženju po bilo kom osnovu, ja mogu detaljnije ako vas interesuje kako je, šta je to u opisu, kod koga itd, ali, sada da ne oduzimam vreme, ja hoću da kažem, da se javljaju greške u evidentiranju u značajnim iznosima, a nepravilnosti u rashodima i izdacima su 3,94 milijarde dinara. Kod zaposlenih je jedna milijarda su nepravilnosti, gde se pogrešno obračunavaju plate i zarade, da li zbog osnovice, da li zbog ovih samih koeficijenata, da li zbog nekih drugih stimulacija ili drugih elemenata koji se uvode, a koje nepoznat zakona.
Sada smo kod javnih nabavki i vrlo je važno ovo da kažem, obuhvatili smo u reviziji 29,2 milijarde dinara javnih nabavki, utvrdili smo 2,82 milijardi nepravilnosti ili 9,7% ili zaokruženo svaki deseti dinar u javnim nabavkama kod revidiranih subjekata ima neki od propusta meren prema proceduri koja je određena u Zakon o javnim nabavkama. Šta je to najviše što se događa u ne poštujući ovaj zakon? To je da se u konkursnoj dokumentaciji određuju dodatni uslovi za učešće u postupku javne nabavke koji nisu u logičnoj vezi sa predmetom javne nabavke na kojoj je akcent ili da se pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivali na portalu javne nabavke u propisanom vremenskom delu ili samom roku ili nisu objavljeni uopšte.
Ali, ono što je najveća nepravilnost kod javnih nabavki jeste da su izvršeni rashodi i izdaci bez provedenog postupka javne nabavke, a da pri tom nisu postojali razlozi za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama u iznosu od ukupno 306 miliona dinara ili su zaključeni ugovori u kojima je izvršena povreda ili narušavanja načela javnih nabavki.
Preuzimanja obaveza iznad odobrenja aproprijacije je bilo ukupno 238 miliona dinara i ovde je reč uglavnom o lokalnim samoupravama, koje imajući okvir ili aproprijaciju ili dato pravo za određen iznos kod izvršenja budžeta se prelazi taj iznos i to je preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija i ako taj iznos pređe preko milion dinara tada se piše krivična prijava i to je nešto što stalno upozoravamo jedinice lokalnih samouprava i jedino dosad smo pisali prijave krivične po toj osnovi. Prema tome, ovo što je prethodno izneto, a na to ću se vratiti, sve što je rečeno krivična prijava odnosi se na prekršajnu prijavu koje zaista nisu iste, ali su u pitanju prijave. Javni dug je potvrđen da je 31. decembra 2018. godine iznosi 54,5%, odnosno učešće duga opšteg nivoa države u BDP ne uključujući obaveze po osnovu same restitucije, a prema podacima o BDP Republičkog zavoda za statistiku koji je dat 1. marta 2019. godine, što znači da je iznad nivoa od 45% BDP, ali je znatno ispod nivoa koji je bio 31. decembra prethodne 2017. godine.
Što se tiče pripremnih radnji za sastavljanje konsolidovanih izveštaja tu su utvrđene značajne nepravilnosti koje se odnose na popis ili neizvršen popis ili nepotpuno izvršen popis kod nefinansijske imovine, finansijske imovine, obaveza i samoga kapitala.
U bilansu stanja su zaista najveća odstupanja upravo kod nefinansijske imovine, finansijske imovine i kapitala i ona iznose 188,7 milijardi dinara i upravo ovde dolaze knjigovodstvene problemi najviše do izražaja. Ja to posebno naglašavam, vi ste primetili da drugi put kada izveštavamo u plenumu razdvajamo greške koje se odnose na knjigovodstvene greške od nepravilnosti koje se odnose na greške u rukovođenju samom organizacijom.
U rezultatu poslovanja, utvrdili smo greške u 73,6 milijardi dinara.
Mi smo 2019. godine načinili najveći iskorak u reviziji svrsishodnosti poslovanja, jer smo prethodne 2018. godine imali dva tima, dve ekipe, koji su radili za godinu dana dva izveštaja, obrađivali dve teme, a 2019. godine je 12 revizorskih timova osposobljeno da radi, a 2020. godine smo uvećali za jedan tim i dogodine planiramo 14 ekipa. Dakle, stalno nam raste broj ekipa u oblasti svrsishodnosti aktivnosti.
Uvažena predsednica Odbora je istakla neke od ovih tema, a ja ću ih samo iščitati, a ako vas interesuje nešto što je veoma važno u svrsishodnosti, krenuo bih u detaljniju pažnju, da sada ne oduzimam vreme. Radili smo prevenciju poplava u Republici Srbiji, i utvrdili smo određene aktivnosti, ova vrsta revizije je drugačija. Ona se ne odnosi na finansijske izveštaje, ona se ne odnosi na jednog subjekta, ona se ne odnosi na jednu godinu. Ona se odnosi na sistemski problem i na probleme u društvu, u celini i ti problemi smetaju, ovo što smo prethodno čuli u izlaganju koje smo imali, jer upravo deo toga govori o sistemskim stvarima i mi iz ugla revizije svrsishodnosti poslovanja, možemo i trebamo i hoćemo i želimo, jer razvijamo timove i deo institucija u tom smeru da obrađujemo.
Dakle, 2019. godine imali smo prevenciju koju smo napomenuo, imali smo utvrđivanje efikasnosti informacionog sistema za registar nepokretnosti u javnoj svojini, dalje, obezbeđivanje same konkurencije u postupku centralizovanih javnih nabavki, davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinice lokalne samouprave.
Da vidite do kakvih značajnih, frapantnih podataka smo došli i ja želim da ih iznesemo ovde, sve je to objavljeno u izveštaju, sve se to nalazi u samoj instituciji. Efektivnost podsticaja u stočarstvu, svrsishodnost upravljanja vodovodnom infrastrukturom, dostupnost i ispravnost vode za piće, materijalna podrška kao mera smanjenja siromaštva, finansiranje laboratorijskog i sanitetskog materijala i uticaj na utroške zdravstvene zaštite, upravljanje industrijskim otpadom, efikasnost nadzora nad eksploatacijom rudnog bogatstva i efikasnost akvizicije od strane nadležnih organa.
Ukoliko postoji interesovanje, o detaljima mogu da iznesem kroz vaše interesovanje, ali samo još da napomenem da smo dali 1.970 preporuka, status tih preporuka na jučerašnji dan je 89% preporuka, ispunjeno za preporuke prvog prioriteta za koji je isteklo vreme i rok da se one sprovedu.
Da li smo inicijativu za izmenu zakonskih propisa, ovo što je predsednica Odbora i uvaženi poslanik što su iskazali kao da to je naša obaveza, član 5. Zakona o DRI u stavu 1. u tački 8. kaže – da DRI osim što sprovodi reviziju, ima mogućnost i obavezu da predlaže promenu propisa, do kojih je došlo u postupku revizije, gde smo utvrdili da neke od propisanih stvari mogu uticati ili utiču negativno na određene aktivnosti u ukupnom sistemu.
Još da kažem da smo pokrenuli 301 prijavu za godinu dana, 256 prekršajnih, za 272 lica, 12 smo za privredni prestup, za 79 odgovorna lica, 33 krivične prijave za 33 odgovorna lica i ukupno 301 prijavu za 384 odgovorna lica.
Osim toga, dali smo 47 informacija nadležnim organima, u kojima smo detaljno obavestili o svi stvarima za koje smo uputili nadležne organe da preduzmu dalje aktivnosti i svoje ingerencije.
Što ste tiče efekata, utvrđivanja efekata u postupcima revizije to je novi zadatak i obaveza koju imamo, to su u stari i efekti i subjekti zajedno sa nama, ali i Narodna skupština zajedno sa svojom institucijom koju je osnovala, jer mi radimo za računi za potrebe Narodne skupštine da sprovodimo kontrole, odnosno revizije i utvrđujemo efekte.
Dakle, efekti se utvrđuju tako što se povećavaju prihodi kod samih subjekata, utičemo na smanjenje rashoda i isto tako na druge dodatne efekte koji se ogledaju u većem iskazivanju imovine u boljem pripremanju i budžeta, tako da smo iskazali u brojčanom delu, odnosno kvantifikovali smo te aktivnosti, ali isto tako ima mnogo aktivnosti koje se ne mogu kvantifikovati, ali se mogu opisano izraziti sa promenom zakona, sa donošenjem strategija, itd.
Savet institucije, kao najviši organ, je imao svoje aktivnosti, imali smo svoje sednice. Najznačajnije se odnose na donošenje novog strateškog plana i akcionog plana institucije za narednih pet godina. Ujedno, da vas obavestim da smo prošle godine obeležili 175 godina od ustanovljenja glavne kontrole koja je uspostavljena 26. jula 1844. godine u Kneževini Srbiji nakon donošenja Sretenjskog ustava za koji smo uzeli, opredeli smo se da je to preteča današnje državne revizorske institucije i samo da napomenem da je u članu 107. toga zakona navedeno da se zadužuje knjaz i državni sovjet da osnuje državnu račundžinicu koja će motriti na trošenje narodnih para. Vidite kako je slikovito navedeno i tada u tom zakonu aktivnosti koji mi imamo.
Imali smo saradnju sa svim zainteresovanim stranama, a najveću i najbolju i najefikasniju saradnju imamo sa parlamentom, odnosno sa nama nadležnim Odborom i naravno imaćemo u narednom periodu sa svim drugim odborima zato što imamo mnogo tema koje se obrađuju iz različitih oblasti i koje će opisivati sistemske stvari.
Sa ovim uvodnim delom, ako sam skratio drago mi je.
Mislim da sam dobar deo odgovorio na deo koji ste vi uputili, ali evo uvažavajući ono što ste vi izneli, hoću da kažem da nijedna krivična prijava nije podneta na ono što ste izneli. Svaka krivična prijava u lokalu je samo podneta po osnovu probijanja aproprijacije ili prekoračenja preko milion dinara i to je lako objasniti.
Zašto? Zato što je budžet godišnji dokument, dokument koji je najznačajniji kako u parlamentu za državu, tako odluka o budžetu na lokalnom nivou za tu jedinicu lokalne samouprave. I za tu godinu, u tom iznosu, određuje se aproprijacije i tu je važno planiranje. Aproprijacija je dato pravo izvršnom organu da može preuzimati obaveze do tog iznosa. Kad se pređe taj iznos već se ušlo uz problem. Do milion dinara je prekršaj, preko milion je krivično delo, to je 362a član Krivičnog zakonika, koji ste izglasali vi ovde.
Državni revizor nema nikakvo pravo da primenjuje bilo kakav drugi zakon od važećeg zakona. Ako smatrate da zakone treba izmeniti, nek se izmene, ali dok su na snazi, kako ono ide izreka „dura lex sed lek“ – „tvrd je zakon, ali je zakon“, moramo ga primenjivati i ispoštovati. Dakle, nijedna krivična prijava po toj osnovi nije iz člana.
Drugo, može biti i hitan slučaj i bilo koji slučaj. Član 7. i 7a. Zakona o javnim nabavkama je regulisao kako se postupa u tim slučajevima. Dakle, ide se skraćeno, ubrzano, itd, ali se ide po postupku. Problem je kad se nikako ne sprovodi postupak, čak i kad se nikako ne planira, čak ako nema nikako ni u finansijskom planu, ni u planu javnih nabavki, a nabavlja se. To je najveći problem koji postoji kod jedinice lokalne samouprave, i ne samo tu, nego kod svih onih koji to tako čine.
Prošle godine sam izvestio da je bilo 878 miliona nabavki bez plana, ove godine je 306. Dakle, vidi se neki pad u tome, ali i dalje je značajan iznos, javnih sredstava se potroši mimo zakona, jer o tome odlučuje jedan čovek, pa ma ko to on bio nije u skladu sa propisom koji kaže da o tome treba nadležna skupština da odluči.
Video sam još od neke od ovih stavki i ja cenim da ima problem. Zaista ste tu potpuno u pravu. Znam da vi dobro znate u lokalu sve kakve stvari imaju i sukobljavajuće, neprecizne, itd. i upravo smo po tom pitanju sa Odborom pokrenuli inicijative da se promene zakonski propisi.
Napomenuću ono iz same Koceljeve. Uvaženi narodni poslanik je na to meni davno skretao pažnju. U Zakonu o budžetskom sistemu je rečeno da ne može deficit biti veći od 10%. To ste doneli vi, a mi smo predlagali izmenu koja nije usvojena, da bude iznad 10% moguće, ali samo za tamo u situaciji kada postoje vlastita sredstva, ne iz kredita, nego kada opština skupi određeni iznos i skupi ga u većem iznosu od 10% i ne može da ga potroši, jer ima zakonsko ograničenje. I sad je ta naša inicijativa aktivna.
Pitanje je bilo zašto Beograd opet. Dakle, ja bih zamolio što više pitanja. Ja sam potpuno otvoren i drago mi je što pitate, jer kada pitate dobićemo objašnjenja koja su jako bitna i bićemo udaljeni od nesporazuma zašto Beograd.
Mi smo doneli u našim smernicama za planiranje revizije da u finansijskoj reviziji obuhvatamo najmanje 70% sredstava na nivou države koja se izvrši da revidiramo najmanje. Ove godine smo revidirali 81%, prošle godine u 2019. godini, 71%, to je broj jedan. Broj dva, doneli smo takvu odluku da svi koji imaju iznad 1% od ukupnog izvršenja na državnom nivou budu subjekti revizije. To je sada 28 milijardi, taj stepen. Beograd ima preko 120 milijardi izvršenja, pokrajina ima 75, Novi Sad je tu… Dakle, oni su obavezno obuhvaćeni iz lokala svake godine zbog toga što veći budžet ima veći rizik da ima nepravilnosti.
Druge jedinice lokalnih samouprava obuhvatamo prema mogućnosti kadru koji imamo, i tako dalje, jer je nama zakon propisao šta svake godine mora da se revidira, a sve drugo šta može.
Što se tiče održavanja puteva i tako dalje, to se zaista u sklopu sa nabavkama da za decu, za odvođenje dece, itd. Sve je to u sklopu sa javnim nabavkama. Može i treba da se izvede na način da bude kako i odgovara sa jedne strane, i procedura da se ispoštuje, jer mi ništa ne namećemo. To je zakonodavac tako odredio.
Želim samo još i ovo da kažem, pa da zaokružimo ovo izlaganje. Mi smo od pre dve godine promenili način vođenja revizije, da od dugotrajne višemesečne revizije kombinovane dolazimo sada do zasebnih revizija tako da nam revizije finansijskih izveštaja u lokalnim samoupravama dolaze pred odbornike, što do sada nije bilo.
Dakle, prošle smo godine imali 23 grada, od čega su 22 grada po prvi put u svoj završni račun imali mišljenje državnog revizora. Ove godine se s pandemijom dogodilo prolongiranje tih rokova, ali od 26 jedinica lokalnih samouprava 23 su dobile revizorski izveštaj na vreme i imale su to na svojim skupštinama koje su imale, neke to nisu imale, neke još do sada nisu imale ni skupštinu o završnom računu, ni o izveštaju, koji smo mi sastavili i njima uputili.
Veoma je velika prednost kada se revizija radi pri izradi završnog računa. Prednost je u tome što mi pomažemo kolegama koji vrše završna knjiženja da ne naprave propuste nepotrebne u tom delu.
Ovde bih stao. Ako nisam sve odgovorio, evo, odgovoriću, ali ja se najpre zahvaljujem na pažnji koju ste mi dali i na pitanjima koja ste mi uputili, jer ja znam da ste vi veliki poznavalac stanja u lokalnom nivou. Hvala.
