Gospodine predsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, da se na početku odmah izjasnim, mi nismo protiv evropskih integracija, mi smo protiv zastoja u procesu evropskih integracija.

Nažalost, 2020. godina, znači zastoj u ovom procesu. Izveštaj Evropske komisije za ovu godinu predstavlja jedan dokumenat koji nas na opširan način obaveštava u kakvoj se fazi nalazi proces evrointegracija, šta je sve propušteno da se uradi, šta je trebalo da se preduzme kako bi on bio uspešan.

Posledica čega je to? Viška metodologije ili manjka demokratije. Odgovor možemo potražiti u izjavi gospodina Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju koji kaže – Srbija u ni jednoj od navedenih oblasti nije napravila pomake, nego se svojim odlukama dodatno udaljavala od Evrope, hapsila novinare, primenjivala silu na demonstrantima, kao glavnog partnera u borbi protiv korone isticala Kinu, a kritikovala EU.

Predloženi zaključci ne predstavljaju realnu sliku preporuka koje izveštaj daje. Kada neko ko ima uvid u izveštaj pročita preporuke stiče se utisak da je ova godina bila ne solidna, već veoma uspešna u ovom procesu. Ko je pročitao Izveštaj Evropske komisije ima jasan uvid da situacija nije baš takva i da je Republici Srbiji dat veliki broj preporuka, odnosno primedbi za preduzimanje mera, kako bi ovaj proces bio smatran uspešnim.

Ovom prilikom, ja ću se zbog vremena odnositi samo na neke od primedbi. Na primer, izveštajni period je obeležila duboka društvena popularizacija. Da je dominacija vladajuće stranke zabrinjavajuća, i da nije obeležila napredak u poboljšanju slobode izražavanja, nije usvojen Nacionalni akcioni plan za ostvarivanje pozitivnog društvenog okruženja za delovanje organizacija civilnog društva. Kada je reč o Nacionalnom sudu za ratne zločine ratnog suda je u velikoj meri sporedan i neefikasan, a haški osuđenici se dočekuju kao heroji. Negacija ratnih zločina je veoma jaka.

Istina je da izveštaj ističe da pravni okvir koji uključuje evropske standarde i norme za manjine jeste bolji u odnosu na njihov stvarni položaj, ali istina je, takođe, da Savetodavni komitet saveta Evrope zaključuje da postoji primetno odstupanje u zaštiti manjinskih prava između AP Vojvodine i drugih regiona Srbije, te preporučuje Srbiji poboljšanje zaštite prava nacionalnih manjina van Vojvodine.

Vlada Republike Srbije je nastavila da se izjašnjava da su evropske integracije njen strateški cilj, međutim, kako se u izveštaju kaže, nekoliko izjava visokih zvaničnika nije bilo u skladu sa strateškim opredeljenjima.

Građani nisu dovoljno obavešteni da 70% investicija u Srbiji dolazi iz zemalja EU, da je EU uložila 3,6 milijardi bespovratnih sredstava u Srbiji, a da je EU najveći zajmodavac Srbije sa 4,3 milijardi evra. Zato se s pravom u izveštaju traži od srpske vlasti da trebaju da stave veći naglasak na objektivno i nedvosmisleno pozitivno obaveštavanje o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Republike Srbije. Tako da, floskula da je evropska solidarnost samo bajka ne stoji.

Izveštaj, takođe, ukazuje da je Srbija samo umereno opremljena u oblasti reforme javne uprave. Opšte gledano, u ovoj oblasti nije postignut nikakav napredak.

Što se pravosudnog sistema u Srbiji tiče, kaže se da je ostvaren izvestan nivo pripremljenosti, ali nije postignut napredak tokom izveštajnog perioda.

Izveštaj, takođe, podvlači da tokom skupštinske rasprave je korišćen zapaljiv govor protiv političkih neistomišljenika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različita politička gledišta.

Što se normalizacije odnosa sa Kosovom tiče, bez obzira što ovde slušamo stalno da je dijalog zapao u ćorsokak, jer, kosovske vlasti nemaju političku volju, izveštaj ističe neizvršene obaveze od strane Republike Srbije koje proizilaze iz ranije potpisanih sporazuma.

U ovom kontekstu, kako su i drugi istakli, traži se da se učine dalji napori i doprinese postizanju sveobuhvatno pravnoobavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Evropska komisija smatra da je takav sporazum presudan i hitan, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju evropskim putevima. Postavlja se pitanje da li je to moguće?

Ovih dana smo slušali izjavu predsednika države, o njegovom stavu prema Kosovu, koji će ostati nepromenjen do aprila 2022. godine. Ovo verovatno znači da je vezano za izbore koje će se održati te godine. Po meni, ovo je izjava jednog političara koji misli na sledeće izbore, ne izjava državnika koji misli na sledeće generacije.

Kad smo kod dijaloga sa Kosovom, Republici Srbiji se stavlja na teret izbegavanje izvršenja sledećih obaveza: nepriznavanje univerzitetskih diploma; nesprovođenje sporazuma o katastru, rešavanje elemenata u vezi sa registarskim tablicama, a kada je reč o IBM, od Srbije se traži da konstruktivno angažuje rešavanje pitanja premeštenih carinskih struktura sa denominacijom Kosova, koje se administriraju iz Srbije, te da prestane sa izdavanjem dokumentacije ili stavljanjem markica koje su u suprotnosti sa datim sporazumom.

Kaže se da Republika Srbija nije konstruktivno angažovana u pokretanju uspostavljanja IBM prelaza u Jarinju, Mučibabi i Končulju, što je dovelo i do suspenzije fondova EU.

Zahteva se u izveštaju da Srbija treba u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim … mehanizmima za krivične tribunale i na potpuno prihvatanje, izvršavanje njihovih presuda i odluka. Srbija se kritikuje da i dalje daje prostor osuđenim ratnim zločincima i da dozvoljava govor mržnje. Izveštaj traži od Srbije delotvorno suočavanje sa nasleđem prošlosti, ali i istinsku posvećenost u istrazi i osudi u predmetima ratnih zločina.

Poštovani građani, proces članstva u EU ne treba shvatiti kao običnu harmonizaciju kriterijuma, ključno pitanje je kako zamišljamo Evropu i kavu Evropu želimo. Ako bismo shvatili kako zamišljamo Balkan i Srbiju, i kakav Balkan i kakvu Srbiju želimo.

Svedoci smo danas da i u EU ima onih koji se zalažu za integraciju Srbije, ali su sami u suštini neki antievropejci u pogledu vrednosti koje zastupa ideja Evrope.

Neki od njih se zalažu za manje demokratsku Evropu, manje socijalnu, manje multietničku, manje multikulturalnu, što manje multinacionalnu. Zalažu se za ksenofobnu Evropu, što više autoritarnu, što više identitarnu.

Ako pažljivo pogledate, takvi su najbolji prijatelji predsednika Vučića. Autoritaristi svih zemalja, ujedinite se unutar Evropske unije, pre svega unutar EU, ali dok se u EU svakim danom čuju glasovi o potrebi redefinacije demokratije, ustavne reorganizacije u EU, Srbija ponovo kasni kako bi ponovila istoriju.

Vlast kaže da treba da se promeni Ustav kako bi se usaglasio sa kriterijumima EU. Toliko, samo toliko. Toliko, jer, kao i njegovi prijatelji, predsednik Vučić se angažuje za manje demokratsku Srbiju, manje socijalnu, manje multietničku, manje multikulturalnu, više autoritarnu i više identitarnu Srbiju.

Zato i današnja parlamentarna debata o ispunjenosti kriterijuma Republike Srbije u EU ne predstavlja izraz volje evropeizacije vlasti. Takva će biti onda kada u Srbiji bude pokrenuta evropska debata o pitanjima kakav ustav želimo, kakvu demokratiju trebamo kao zemlja i kao region.

Možda mi kao narodni poslanici ne znamo dovoljno o EU, ali mislim da to nije najveći problem ove zemlje. Najveći problem je da oni koji najviše znaju o EU trebalo bi više nešto da učine.

Još samo rečenica, ako mi dozvolite. Kada se radi o kolektivnim pravima manjina, samo ću citirati Ustav Republike Srbije, član 75. koji kaže da pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajamčena svim građanima, jemče se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju pojedinačno, a kolektivna u zajednici sa drugima u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom. Hvala.

Zahvaljujem.
Molim vas, prednost ima predstavnik predlagača.
Reč ima Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam kao ovlašćeni predlagač zaključaka povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije za 2020. godinu planirala i zaista sam sačekala sve ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa i onda samostalnog poslanika itd, pa ćete mi dozvoliti da u nekoliko minuta pokušam da odgovorim na nekoliko primedbi i, verovatno ću nastaviti tu gde je uvaženi prethodni govornik završio.

Pošto sam i ja htela da krenem o tome, ja se sada vama zaista izvinjavam, jer nisam sigurna, mislim da kada smo u prethodnom prepodnevnom delu rasprave imali zanimljivu debatu baš o pravima nacionalnih manjina, onda je drugi kolega jednostavno ustao i izašao, nije ni sačekao da završimo, pa sam ja ovde tačno čitala Izveštaj Evropske komisije, pa verovatno ste vi to propustili, ali zaista i ja kao pripadnica u našem slučaju mađarske nacionalne manjine sam smatrala da je značajno da naglasimo, uvažena ministarka je pričala o nečemu drugom i predsednica Vlade, kakva je situacija što se tiče nacionalnih manjina, čak i u nekim zemljama članicama EU gde se mnogi jednostavno ne priznaju i čuli smo ovde nekoliko primera.

Što se tiče kolektivnih prava, volela bih da naglasim još jednom da ne mešamo institucije. Postoji EU, postoji Savet Evrope. To često mnogi mešaju, ne znaju razliku. Evropska unija, 27 zemalja članica, Savet Evrope 47. Mi smo ovde ne Savet EU, već Savet Evrope, ali nemamo sada vremena da to raščistimo.

No, Okvirna konvencija je upravo vezana za Savet Evrope. Dakle, …

Pa, imate vi vremena.

Dobro, dosta ste liberalni danas. Hvala.
Dakle Council of Europe, Okvirna konvencija, član 32. kaže – Manjinska prava se ostvaruje kao individualna, kao i u zajednici sa drugima. Izuzetno je značajno za nas, pripadnike manjina, da manjinska prava imaju individualnu, socijalnu i kolektivnu dimenziju.
Malo pre je uvaženi govornik citirao Ustav, član 75. On je pročitao stav 1. pa da ne ponavljam. Stav 2. kaže – Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina neposredno ili preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za kulturu, obrazovanje, obaveštavanje, službenu upotrebu jezika i pisama u skladu sa zakonom.
Moramo da kažemo da naš važeći Ustav ima nekoliko vrlo dobrih članova koji se tiču upravo nacionalnih manjina i pozitivne diskriminacije ka nacionalnim manjinama, ali mi imamo i poseban Zakon koji je i malopre isto kritikovan, neverovatno, o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i član 1a tog zakona kaže: „Nacionalni savet je organizacija kojom se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja službene upotrebe jezika i pisma i u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima“, tako da znamo da naš Ustav i Zakon ima kolektivna prava. Niste se razumeli.
Želela sam da spomenem vrlo kratko još nekoliko stvari, pošto je uvažena predsednica Vlade spomenula i Olivera Varheja, koji je komesar za susedsku politiku i proširenje i koji je zaista veliki prijatelj Srbije i zaista se trudi da mi osetimo i da građani Republike Srbije, koliko god je to moguće, osete konkretne prednosti ovog procesa. O tome ću najverovatnije sutra pričati malo detaljnije.
Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, takođe veliki prijatelj, jedan od retkih, kao i svaki put ovde će se uvaženi ministar za evropske integracije Jadranka složiti, kada bi svi kao Peter rekli, ako mogu da parafraziram, da ako je Srbija tehnički spremna za otvaranje pet pregovaračkih poglavlja, onda treba da im otvorimo pet pregovaračkih poglavlja. Pozitivne su poruke koje čujem od njega.
Spomenuli bih i predsednika SVM-a Ištvana Pastora, koji svaki put kaže da je, nažalost, trenutna slika, ako govorimo o broju otvorenih pregovaračkih poglavlja, jedva polovina. Znači, to je 18 od 35 i to uopšte ne oslikava realnu situaciju koliko je Srbija zapravo pripremljena i spremna. On je nekoliko puta ponovio, i svi mi to znamo, bile su druge političke prilike i neke političke odluke, da su, na primer, Rumunija i Bugarska bile daleko ispod naše pripremljenosti danas, u momentu kada su već pristupile.
Pokušaću da reagujem na nekoliko prethodnih govornika. Uvaženi kolega Đorđe Milićević je spomenuo procenat podrške građana priključenju EU. Vrlo su slična ta istraživanja i ministar je pričao o tome, ali moramo da razjasnimo, zaista je najveća podrška građana za EU bila davno, pre 11 godina, krajem 2009. godine, kada je iznosila 74%, ali upravo zbog toga što su tada videli konkretnu novost. Naime, u decembru 2009. godine počela je primena Šengenskog sporazuma. Građani Srbije su konačno mogli da putuju bez viza. Danas različita istraživanja pokazuju podršku oko 50%, plus-minus par procenata.
Ako mogu da spomenem možda jedno od najsvežijih. Zapadni Balkan u vreme pandemije, istraživanje koje je za Evropski fonda za Balkan sprovela Agencija „Ipsos stratedžik marketing“ negde na jesen ove godine, znači, pre nekoliko meseci, na reprezentativnom uzorku od hiljadu građana kaže vrlo pozitivno da članstvo podržava 64% građana, a članstvo u EU ne podržava 27% građana, dok je 8,6% reklo da ne zna.
Ono što je takođe zanimljivo, građani su u potpunosti zbunjeni. Na pitanje – da li će Srbija ući u EU za pet godina, njih 21,8% odgovara da veruje da će Srbija ući u EU za pet godina, za deset godina 28,4%, a 10% smatra da će do članstva doći u narednih 20 godina. Najviše anketiranih, čak 32%, što je za svaku bojazan, je kazalo da Srbija nikada neće postati članica EU, a određeni procenat njih ne zna ili ne želi da odgovori.
I dalje smatram da je posao svih nas da ne procenjujemo kada će doći ti datumi. Mene su mnogi pitali da li će to biti 2025. godina, već da radimo na ispunjavanju tih preporuka da bi proces napredovao.
Da kratko odgovorim. Ministar je spomenuo Konferenciju o budućnosti Evrope. Da, nadamo se i mi smo naglasili na poslednjem sastanku Odbora za evropske poslove, gde je prisustvovala i Ursula fon der Lajen i zapaženo je naše izlaganje gde smo naglasili da je bitno da i Srbija, odnosno naš parlament učestvuje na toj konferenciji.
Pošto me požuruju, čini mi se da mi je predsednik dao znak, onda ću pričati konkretno o zaključcima, jer formalno, samo moram da naglasim, mi smo predložili, ja i 14 kolega šest zaključaka. Primili smo tri amandmana na ove zaključke. Žao mi je što oni koji kritikuju nisu ni podneli nikakve amandmane. Kao ovlašćeni predlagač, moram da naglasim, svakako prihvatam ove amandmane koji samo poboljšavaju i jačaju ovaj tekst. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima ministarka Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Tri odgovora, dva direktno iz nadležnosti ministarstva i vezana za buduće ocene izveštaja Evropske komisije, jedno iz sopstvenog iskustva. Smatram da neću prekoračiti nadležnosti, ako progovorim koju o procesu donošenja Ustava.
Spomenuli ste ratne zločine, atmosferu oko ratnih zločina, ponašanje institucija, institucionalnu diskriminaciju, medijsku atmosferu i ponašanje društvene sredine, okoline prema izvršiocima ratnih zločina, kao i nerešene ratne zločine, otmica i nestalih lica. Ja sam i kolegi Enisu Imamoviću, pa sada i vama ponavljam otvoren poziv da se obratite Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa predlogom društvenog dijaloga koji bi tekao po vašem dnevnom redu, sa ljudima koje vi hoćete da pozovete, da razgovaramo o tome, sa preporukama, zaključcima koje očekujete od dijaloga, ali da razgovaramo zaista detaljno o temi, a kada su u pitanju ratni zločini koji su se dogodili u nedavnoj prošlosti na teritoriji Srbije i na teritoriji cele bivše SFRJ.
Imala bih zadovoljstvo da takav jedan dugogodišnji dijalog, ishodom i zahtevom za Zakon o civilnim žrtvama rata, ali to su samo moje pretpostavke o tome koliko ćemo zajedno uložiti napora da takvog dijaloga o ratnim zločinima, o jednoj teškoj temi za svako društvo bude.
Druga tema za koju sam odgovorna su opaske koje ste uglavnom citirali. Savet Evrope, Komitet ministara i pojedina tela Saveta Evrope čije smo preporuke dužni da primenjujemo, kao i preporuke iz Izveštaja Evropske komisije, a tiču se i Okvirne konvencije o pravima manjina, kao i izmereno stanje za položaj nacionalnih manjina u koji se mora ulagati, počevši od finansija preko reprezentativnosti, jezika, udžbenika, kulture, informativnog prostora na javnim servisima.Tu ću podeliti sa vama predlog, opasku, komentar, kako hoćete, koji je vezan sa prvom temom, sa vašim pogledom, što se mene tiče ispravnim, da su ratni zločini teme za svako društvo, pa i za naše društvo, a to je zašto je položaj nacionalnih manjina u Vojvodini bolje primenjen u zakonu, bolji u celini?
Znate, mi razgovaramo o ratnim zločinima koji su u Vojvodini počinjeni za vreme Drugog svetskog rata 1940, 1941, 1943, pa 1945. godine, nakon oslobođenja i sloma fašizma. Mi smo zajedno obišli spomenike na kojima su i žrtve i zločinci i mi smo zajedno sa svim drugim žrtvama i sa svim konfesijama na manifestacijama koje se januara meseca održavaju u Novom Sadu, sećajući se Racije kao jednog ratnog zločina najgore vrste. Istovremeno smo u školama učili o poslaniku Bajči Žilinskom koji je u mađarskom parlamentu za vreme održavanja Racije zakazao Odbor za spoljne poslove, napisao deklaraciju, tražio da se zaustavi ubijanje ljudi na ulicama - Srba, Roma, Jevreja, svih onih koje je tadašnja okupaciona vojska smatrala podobnim za likvidaciju.
Mi o tome razgovaramo. Ako hoćemo da svugde bude primene Zakona o nacionalnim manjinama, kao što je to u Vojvodini, kao što je pomenuto u izveštajima Saveta Evrope, onda imamo svi zajedno pred sobom gotov recept. Razgovara se, ima se dijalog, ne u želji da se pobedi jedno nad drugim, nego da se pobedi zajedno ono što je teško i što je zlo iz zajedničke prošlosti.
Niko ne kaže da je taj proces lak. Ja vam tvrdim da je zato ocena u Izveštaju Evropske komisije da je stanje primena Zakona o nacionalnim manjinama u Vojvodini bolje nego na celoj teritoriji Srbije i nema, kako da vam kažem, boljeg motiva, što se mene tiče, nego da napravimo Vojvodinu od cele Srbije. Znam šta će neki misliti o ovoj rečenici, ali govorim o duhu kojim ljudi žive zajedno i koji ostaju u svojim stavovima, jedni sa drugima razgovaraju o problemu.
Taj put će biti onoliko dug koliko ljudi neće da odustane od toga da pobede onog drugog, a da pristanu na to da zajedno pobede zlo iz prošlosti koje su podelili.
I poslednja, kažem, na ivici nadležnosti, tema je kako će Srbija menjati Ustav i da li će Srbija menjati Usta zato što to traži EU. Kažem na ivici nadležnosti, ali s obzirom da sam se bavila temom Ustavu i s obzirom da ću se baviti budućeg Ustava sa gledišta i kriterijuma ljudskih prava, jer se dostignuta prava ne mogu smanjivati, podeliću sa vama samo tri činjenice koje možete proveriti.
Za promenu Ustava, kako je zamišljeno, ovu Narodnu skupštinu, vas prvenstveno čeka ozbiljan posao definisanja procedura, postupaka i protokola, pošto u postojećim skupštinskim dokumentima, uključujući i Poslovnik, to je mnogo više za tumačenje nego što je za direktnu primenu.
Volela bih da taj posao bude između Vlade i Skupštine, ne na uštrb ovlašćenja Skupštine. Vlada ne sme da se meša u sadržaj budućeg Ustava, niti u postupke, niti u protokole. To je isključiva nadležnost Narodne skupštine. Ne govorim zbog toga nego zbog vašeg potpuno ispravnog stava da građani Srbije treba da odlučuju o tome, a da bi građani Srbije učestvovali treba vam resurs Vlade, kao izvršne vlasti, i resurs Skupštine, kao nekog ko može da okuplja građane, jer se tu slažemo da građani treba da znaju šta je srž budućeg teksta Ustava koji želimo da imamo, čijoj volji primene se radujemo, s tim da napravi razvoj u Srbiji.
Na kraju, ja bih stvarno bila beskrajno zadovoljna da se, ne samo vi i civilno društvo koje se bavi i pravima manjina, odvojeno od nacionalnih saveta, bavi temama ratnih zločina, obratite ministarstvu i da razgovaramo i da se dogovorimo o tome da to bude jedan trajan dijalog posebne vrste, nezavistan od toga u kakvom će dijalogu biti narodni poslanici i Narodna skupština, jer mislim da je to jedini način da zajedno izmerimo gde je sve Srbija promenjena na bolje u jednoj godini, gledajući izveštaj Evropske komisije, ili za pet godina ili za 10 godina.
Sva druga politička retorika, kreativno tumačenja činjenica, sve ono što radimo mi političari u skupštinama, u vladama, to je sve legitimno i legalno dokle god ne prelazimo granicu kojom se ugrožavaju činjenice koje smo zajedno izmerili i dogovore koje smo u dijalogu zajedno napravili. To je recept kako rade uspešna društva u EU. Ja ne vidim razlog zašto tako da ne bude sa vama, gospodine Kamberi, sa mnom u Srbiji, sa drugima koji hoće da učestvuju u procesu.

Hvala ministarka.
(Aleksandar Martinović: Javljam se kao predsednik poslaničke grupe.)
Kao predsednik poslaničke grupe reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Dačiću.

To što gospodin Kamberi može u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u sred Beograda da kaže da je Aleksandar Vučić tiranin, da je despot, to samo govori da je Srbija demokratska država i da nije onakva kakvom je gospodin Kamberi predstavlja.

Ja imam jednu poruku za vas, gospodine Kamberi, ali zaista dobronamernu. Nemojte da gledate u Srbiji bivšu SFRJ koja nije dobra, ali je dobra kad od nje nešto treba da se uzme. Sad je Srbija u položaju nekadašnje SFRJ - ne valja, ali dobra je, dobra je kad treba da joj uzmemo Sandžak, dobra je kad treba da joj uzmemo KiM, dobra je kad treba da joj uzmemo jug Srbije. Nemojte tako da pristupate Republici Srbiji. Srbija je valjda i vaša država.

Ja bih vas zamolio, kao što vidite, možete u Skupštini Srbije da kažete za Aleksandra Vučića sve što hoćete, a znate i sami da to što ste rekli nije tačno i ništa loše vam se neće desiti. Ja bih zamolio, pošto verujem da imate uticaja na vaše prijatelje u Prištini, da kao što se mi tolerantno odnosimo prema vama da se oni makar jednim delom tako odnose prema Srbima koji žive na KiM, a naročito prema Srbima koji žive u enklavama.

Da vas podsetim, gospodine Kamberi, danas su srpske enklave na KiM, nažalost i vas i nas, poslednji primeri koncentracionih logora u Evropi.

Zahvaljujem.
Pošto Šaip Kamberi ima pravo na repliku, a javili su se i ministri Selaković i Joksimović, da li se slažete da damo prvo reč ministrima, pa da odgovorite na kraju, da bismo malo skratili vreme?
(Šaip Kamberi: Slažem se.)
Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Selaković. Izvolite.