Zahvaljujem.
Pošto ste vi predsednik spoljnopolitičkog Odbora, samo na početku, molim vas, više puta ste rekli da je Ursula fon der Lajen komesar, ona je predsednik Evropske komisije, da to definišemo.
Između ostalog, pomenuli ste važna pitanja koja se dotiču i naše spoljne politike, ali se dotiču i obaveze iz klastera 6, a to su spoljni odnosi i spoljna politika.
Pregovaračka poglavlja su sada sekundarni instrument. Po novoj metodologiji, mi pričamo o šest klastera. Šest klastera su šest vodećih politika EU u koju Srbija mora… Nama to odgovara, inače, jer imamo visok nivo umreženosti naših politika sa zajedničkim politikama EU.
Kojih je to šest klastera u koja su grupisana poglavlja? Prvi klaster je vladavina prava, osnovna prava i tako dalje. Tu je pet poglavlja. Od tih pet, već smo pet otvorili. Klaster 2 u koji je grupisano devet poglavlja su unutrašnje tržište, odnosno sva poglavlja koja su na neki način vezana za ekonomske kriterijume. Klaster 3 tiče se kompetitivnosti, konkurentnosti, socijalnog oporavka, ekonomske politike, ekonomskog oporavka i socijalne inkluzije. Klaster 4 tiče se Zelene agende, infrastrukturnog povezivanja. Klaster 5 tiče se zajedničke poljoprivredne politike, ali i politike kohezione, dakle ravnomernog regionalnog razvoja i pristupa strukturnim fondovima i, kao što sam rekla, poljoprivrede. Klaster 6 se tiče spoljnih odnosa. Tu su, inače, samo dva poglavlja – poglavlje 30 i 31.
Zašto sam ovo rekla? Zato što sa novom metodologijom koju je Srbija aktivno prihvatila, a koju Evropska komisija nije na vreme razradila, način primene na zemlje koje već pregovaraju, jer je ona inicijalno uobličena za nove zemlje kandidate koji treba da tek započnu formalno pregovore, a to su Severna Makedonija i Albanija i pošto nije razrađena ta primena nove metodologije ni na njihove pregovaračke okvire, a samim tim ni za zemlju koja je već duboko u procesu evropskih integracija, mi smo imali zapravo sudar dve okolnosti, nekih naših kašnjenja koja jesu bila objektivna i koja jesu predočena, posebno u oblasti vladavine prava u ovom izveštaju.
Naravno, kašnjenja su bila delimično i zbog toga što izbori nisu bili u aprilu mesecu, kada je trebalo, nego su bili krajem juna. Pomeren je čitav niz aktivnosti i zakonodavne vlasti, pa samim tim i izvršne. To je jedan deo. S druge strane, jedan međuprostor koji se stvorio između prihvaćene nove metodologije, a istovremeno nepripremljene razrade načina primene na naš proces i to je uslovilo zapravo da i ovo što ste vi rekli, sa čime se slažem, jedna preokupiranost EU ove godine svojim unutrašnjim problemima, gde nije samo pandemija problem, koja je najveći problem svima, već je i Bregzit jedno suštinsko pitanje koje je toliko teško bilo. Vidite i sami, na kraju na jedvite jade dogovoreno.
Vi ste tu otvorili pitanje naših odnosa sa Narodnom Republikom Kinom, sa Ruskom Federacijom itd. Imajte na umu da je predsednica Evropske komisije fon der Lajen Evropsku komisiju nazvala geopolitičkom komisijom. Dakle, ovo je prvi put da je predsednik Evropske komisije otvoreno i jasno definisao EU i Evropsku komisiju kao geopolitičku komisiju, koja će se rukovoditi suštinskim geopolitičkim interesima zemalja članica EU koje nisu do kraja konzistentne i koherentne, ali koje se na kraju kroz konsenzus i kroz većinsko odlučivanje definišu kao politika EU, zajednička spoljna i bezbednosna politika EU.
Vidite šta je problem. Nije problem samo politički, da li se neko zahvalio Narodnoj Republici Kini ili ne. Naravno da treba da se zahvalimo, i to nije sporno. Inače, 21. marta, vi ste u pravu, stigla je kineska pomoć. Samo da vam kažem da sam ja 20. marta potpisala sa ambasadorom Fabricijem prenamenu sedam miliona evra, prvih sedam miliona od 93 miliona evra iz IPA fondova za pomoć, medicinske opreme, kupovinu lekova i svega dalje. Ako ćemo da budemo vrlo precizni. Ja volim preciznost u svemu, ali to ne umanjuje značaj ni kineske pomoći, ni evropske pomoći, ni ruske pomoći, ni bilo koje. Smatram da nije trebalo da stavljamo na kantar ko je koliko pomogao.
Evropska unija se možda nije snašla u početku. To je jedan složen mehanizam, ali mislim da je svim drugim aktivnostima zaista pokazala solidarnost i mi sa njima. Slažem se da je prenaglašeno i smatram da je prenaglašeno u izveštaju to što je izražena zahvalnost Narodnoj Republici Kini, ali mislim da smo nakon toga pokazali svu solidarnost i EU sa zapadnim Balkanom i Srbijom i mi sa EU.
Drugi je problem u pitanju. Problem je taj što je politika koja je nova geopolitika i nova ekonomska politika EU koja ima za cilj, vi to znate, gospodine Obradoviću, klimatsku neutralnost do 2050. godine, gde je planirano da EU bude prvi klimatski neutralan kontinent. Ako hoćemo mi da budemo kompetitivni, da budemo konkurentni i održivi, mi svakako moramo da radimo sa EU koja je istovremeno i naše najveće tržište, kao što ste rekli.
Nemaju svi drugi globalni igrači, uključujući i Narodnu Republiku Kinu ni Rusku Federaciju, identičan pristup ovoj vrsti politike. Tu se stvara jedna velika polarizacija, nezavisno od političkih analiza, kakvo je stanje demokratije, gde je i šta EU ima od političkih i ekonomskih odnosa i sa Ruskom Federacijom i sa Kinom. Oni imaju jako razvijene ekonomske odnose, neuporedivo više što imamo i mi. To je činjenica.
Ovde se radi o jednom globalnom pristupu koji zaista stvara ekonomsko rivalstvo, a koje između ostalog donosi i različita politička očekivanja. Prema tome, zajednička spoljna i bezbednosna politika EU je duboko uslovljena geoekonomskim i geopolitičkim planovima i platformama većine zemalja EU. Od nas će se očekivati da kako napredujemo u procesu, da se tako više, da kažem, uzglobljavamo u zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU. O bezbednosnoj komponenti smo već govorili, o učešću u vojnim misijama, civilnim misijama, o usklađivanju nacionalnih strateških dokumenata sa globalnom strategijom EU. To uopšte nije sporno.
Što se tiče ovih političkih. Postoji jaka grupa zemalja, i to posebno skandinavskih i baltičkih zemalja koje potpuno drugačije vide ulogu Ruske Federacije u njihovoj istoriji ili u njihovom političkom orijentiru i spoljnopolitičkom orijentiru nego što imamo mi. Sada treba imati razumevanja i za jedne i za druge.
Slažem se da ponekada nema dovoljno razumevanja ali proces je dosta politički zahtevan. Niko od nas ne može da traži, i to da budemo potpuno jasni, u ovoj fazi pristupnog procesa da budemo stoprocentno usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, zato što i član 10. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju… U našem pregovaračkom okviru i u samom SSP se kaže da postoje politički i ekonomski interesi koje država koja pristupa može da u nekoj meri štiti i promoviše do svog stupanja u članstvo EU. Stalno se kaže punopravno članstvo. Pa nema ne punopravnog članstva. Članstvo je po definiciji punopravno, do stupanja u članstvo EU.
Politička očekivanja postoje, posebno od nekih država da se Srbija više usklađuje. Ja sam oko toga veoma iskrena i ta će očekivanja biti sve veća i veća u odnosu na ono što se bude dešavalo na relaciji EU, Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, SAD, Turska je tu takođe važan faktor i element koja nije više samo snažna regionalna sila. Prema tome, to su zaista kompleksne stvari. Mislim da smo mi razumeli šta su očekivanja, ali da istovremeno vodimo računa i o našim ekonomskim i političkim interesima.
Pri tom, vi ste pomenuli taj deo oko samoproglašene nezavisnosti Kosova, gde imamo podršku, kao što ste rekli, u Savetu bezbednosti, ali isto tako imamo podršku i pet zemalja EU nepriznavača zbog kojih EU mora da bude statusno neutralna. Da li se to uvek dešava do kraja? Slažem se da ne, jer uticaj pojedinih država je vrlo snažan u EU koje su priznavači, ali istovremeno… To je ono kada ste pričali šta je grm, šta je zec. Nemojte da zaboravite i ovih pet članica.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika je veliki izazov i za samu EU. Ja sam o tome govorila u prvom delu diskusije. Postojala su tako velika razlikovanja i tako velike razlike oko nekih pitanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike da se čak išlo na ideju da odlučivanjem konsenzusom se zameni odlučivanjem kvalifikovanom većinom po pitanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Dakle, da bi se lakše donosile te odluke, jer nije uvek lako uskladiti interese svih 27 država. Naravno, nije lako onda ni nama koji smo u pristupnom procesu da potpuno pratimo to.
Reći ću vam nešto. Toliko je politički snažno izražen proces i nova metodologija zato i stavlja naglasak na političko vođenje procesa, a ne više samo na neku tehnokratsku dimenziju koja je važna. Albanija, recimo, oni 100% imaju usaglašenost svoje spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali im to nije pomoglo da otvore pregovore, druga su pitanja bila na stolu.
Kompleksan je proces, ne reflektuje se ni na sve države regiona na isti način i, naravno, različiti su nam istorijski kontinuumi koji su doveli do različitih bilateralnih odnosa, ali da će se očekivanja povećati sigurna sam u to, kako proces bude napredovao, posebno u odnosu na novu metodologiju koja izrazito stavlja političko upravljanje procesom i političko promišljanje evropskih integracija kao ključne i vodeće politike za jednu zemlju koja želi da se pridruži. To je ovih šest politika, klastera o kojima sam malopre, da kažem, nešto detaljnije obrazlagala.
Prema tome, razumem različite pozicije različitih političkih stranaka. Tu moj kolega Selaković sigurno može dodatno da unese objašnjenja u sve ovo, ali sam vrlo realna, kao ministar za evropske integracije znam šta su očekivanja, znam kako izgleda debata i ne zaboravite ovo je geopolitička Evropska komisija i ta očekivanja će se samo pojačavati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, replika.
Izvolite.

Poštovana gospođo Joksimović, hvala na ovim odgovorima.

Što se tiče geopolitike, uz svo poštovanje, niste mi trebali govoriti više od onoga što ste rekli ili naglašavati, jer ja to predajem. Prema tome, o tome znam prilično toga.

Nisam imao vremena, zbog toga što će moje kolege govoriti, da kažem nekoliko reči o tome zašto mi nismo podržali neke deklaracije visokog komesara za spoljnu i bezbednosnu politiku. Imamo svoj interes kao zemlja. Znate, ja sam vrlo jasno i glasno rekao, mislim da je 60% vrlo pristojan broj, uzimajući u obzir činjenicu da smo pregovore počeli 2014. godine, da se menja metodologija, da politički kriterijumi vladaju, da interesi pojedinačni postoje i da se još ne zna kad će biti datum prijema, a u dokumentima EU se govori da je potrebno usaglasiti do trenutka sticanja članstva. Znate, 60% u trenutku kad ne znate da ćete biti član je više nego što objektivno treba.

Vi ste ministar i vi pregovarate. Ja sam poslanik i ja govorim u ovom cenjenom Domu i govorim ono što mislim i želim da to građani čuju. Odlično znam kako stoje stvari sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, jer je Kina prvi spoljnotrgovinski partner EU u uvozu i drugi u izvozu. Prema tome, to je toliko minorno naš odnos sa Kinom u odnosu na ono što imaju sa Kinom, ali ne prigovaraju jedni drugima u odnosu na nas. Ne znam da li znate, unutar procesa 16 plus jedan, mi smo četvrti ili peti partner po veličini investicija i slično, pa se ne prigovara ni Poljskoj, ni Češkoj, ni Mađarskoj u tolikoj meri koliko se prigovara…

Rekao sam da mislim da komesaru gospođi fon Lajen nije bilo potrebno da to govori zato što Srbija radi dobro, jer brine o svojim građanima i potpuno sam svestan da je i Bregzit i kovid i stvari koje imaju unutar sebe daleko važnije nego što je pridruživanje Srbije ili otvaranje pregovaračkog procesa. Znate, oni ne govore o novoj metodologiji.

Vreme.

Oni govore o vladavini prava i o drugim kriterijumima. Nisu ni oni od juče, neće ni oni sve svoje stvari da kažu na način, ali pošto je ovo Narodna skupština i mi govorimo da bi građani čuli, onda je red da čuju svaku dimenziju te priče, pa neka izvedu odgovarajući zaključak.
Moj je zaključak da Vlada radi dobro, da država radi pametno, da razvijamo odnose sa onim zemljama koje hoće da rade sa nama, jer vodimo računa o građanima Republike Srbije. Mislim da to dobro radimo. Na kraju krajeva, i ova situacija oko Kovida i oko vakcina pokazuje kako Srbija dobro radi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za repliku je dva minuta.
Sada reč ima zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove, Vesna Marković.
Izvolite.

Hvala.

Iako danas po prvi put razmatramo zaključke povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, a koji su utvrđeni na sednici Odbora za evropske integracije, najpre bih se osvrnula na određene delove Izveštaja za koje mislim da su značajni i koji u velikoj meri utiču na dalji proces evrointegracija Srbije.

Pre toga, moram da naglasim da smo svi mi svesni činjenice da su evropske integracije proces koji traje, odnosno iziskuje određeno vreme i pre svega mislim na reforme koje sprovodimo u svim oblastima našeg društva i koje će na kraju dovesti do potpunog usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

To nije nešto što mi možemo da uradimo preko noći i mi u parlamentu smo potpuno svesni te činjenice, jer većina naših aktivnosti prethodnih godina se upravo odvijala u tom pravcu.

Naš cilj jeste ispunjavanje kriterijuma za članstvo, jer razvijene zapadne zemlje su tip društva kome mi želimo da pripadamo i čije standarde želimo da primenimo, što naravno uključuje i životni standard.

Evropska unija je najjača ekonomija na svetu, naš najveći trgovinski partner sa skoro 70% spoljno-trgovinske razmene, ali najviše investicija dolazi upravo iz zemalja EU, a na samom vrhu su, naravno, Italija i Nemačka.

Predsednik Srbije prilikom imenovanja mandatara za formiranje ove Vlade, a kasnije i premijerka u svom Ekspozeu jasno su naglasili da je glavno strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU. Naravno, ja sam glasala za Vladu koja je postavila ovakve ciljeve. Podržavam sve napore koji ulažu u njegovo ostvarivanje, posebno formiranje Ministarstva za evropske integracije i značaj koji ono ima za sprovođenje ovog procesa. Uostalom, i naši građani su na izborima podržali upravo ovakvo opredeljenje.

Mnogo posla je pred nama i moramo u isto vreme da uzmemo u obzir i dešavanja unutar same EU, promene koje se dešavaju u poslednjih nekoliko godina.

Evropska unija se od 2015. godine, od prvog velikog talasa migrantske krize, a zatim Bregzita, brojnih terorističkih napada, ali i sada pandemije korona virusa suočava sa možda najvećim izazovima do sada. Ako dodamo na to različite stavove država članica po pitanju proširenja, mogu samo da zaključim da okolnosti u kojima Srbija pregovara o članstvu su možda i najteže do sada u odnosu na sve pregovore koje su vodile sadašnje članice EU.

Nadam se da će države članice EU konsolidovati svoje stavove, ne samo po pitanju proširenja, već i po nekim drugim pitanjima, kao što je, na primer, migrantska kriza koja je takođe važna za nas. Naš interes je da EU bude jedinstvena i stabilna, da prevaziđe postojeće probleme, jer dešavanje unutar EU utiču i na njihovu posvećenost proširenju.

Ono što sam sada pomenula kada sam govorila o ovim izazovima zaista nisu ni kritike, ni opravdanje, već su to jednostavno činjenice, ono što se trenutno dešava.

Naši pregovori su specifični u odnosu na sve ostale zemlje kandidate, a upravo zbog Poglavlja 35, koje je ovde pominjano danas više puta, ministar Selaković je detaljnije govorio o dijalogu između Beograda i Prištine.

Međutim, bez obzira, ja bih samo dodala da bez obzira na sav napredak koji ostvarimo u drugim poglavljima koja su za nas u Srbiji podjednako važna, a naš sveukupni napredak meriće se napretkom u dijalogu sa Prištinom, kao i ostvarenom napretku u Poglavljima 23 i 24.

Kao što su i premijerka i ministarka za evropske integracije pomenule mi ćemo uložiti veće napore u reforme upravo u ovim oblastima.

Srbija je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine i njegovog usvajanja u ovom parlamentu bila potpuno posvećena dijalogu sa Prištinom, a u Izveštaju se navodi da je Srbija i dalje angažovana u dijalogu, naravno pohvaljuje se naše angažovanje, ali citiraću deo koji se odnosi na Prištinu, a to je: „Nije postignut napredak u vezi sa Zajednicom srpskih opština, sa srpskom većinom. Kosovo se još uvek nije angažovalo u pogledu njenog uspostavljanja. Konstatuje se i zastoj u dijalogu zbog uvođenja taksi od strane Prištine na robu iz centralne Srbije“.

Pošto je ovo pitanje izuzetno značajno za celokupan proces evropskih integracija, što sam već pomenula, očekujem da će se u toku dijaloga koji je nastavljen ove godine uz posredstvo EU rešiti pitanje koje je od ključnog značaja za Srbe na KiM, odnosno za njihovu bezbednost i opstanak.

Iako Izveštaj Evropske komisije obuhvata i ocenjuje napredak u svim oblastima o kojima pregovaramo sa EU, želim da istaknem deo Izveštaja koji se odnosi na naš region, na regionalnu saradnju i na to šta smo do sada uradili na tom planu, međutim i na posvećenost Srbije ka uspostavljanju što boljih odnosa sa našim susedima.

Naš krajnji cilj je stabilnost regiona koju ćemo postići kroz politički dijalog, ekonomsku saradnju i, naravno, infrastrukturno povezivanje.

Politička volja je preduslov za sve ove aktivnosti, a da takva volja postoji mi smo pokazali 2014. godine na prvom Samitu koji je održan u Berlinu u okviru Berlinskog procesa. Tada prvi put su se okupili svi lideri iz našeg regiona za istim stolom i time poslali poruku da možemo da razgovaramo i da sva sporna pitanja možemo da rešavamo kroz dijalog.

Međutim, Berlinski proces je akcenat stavio na jačanje regionalne saradnje, naravno na političko i ekonomsko povezivanje, pre svega, ali i u oblastima digitalne Agende bezbednosti i borbe protiv korupcije, promovisanja pomirenja mladih.

Srbija učestvuje ne samo, aktivno učestvuje, ne samo u ovoj inicijativi već i u brojnim drugim regionalnim inicijativama. Mi smo u parlamentu usvojili sporazume koji su rezultat Berlinskog procesa, a to su Sporazum o transportnoj zajednici sa sedištem u Beogradu, zatim osnivanje Fonda za Zapadni Balkan, osnivanje Regionalne kancelarije za mlade „RAJKO“, sa sedištem u Tirani.

Svi sporazumi koje sam pomenula usvojeni su u parlamentu, ali se parlamentarci Zapadnog Balkana, kao predstavnici najviših zakonodavnih organa nikada nisu sastali u okviru Berlinskog procesa, što je po mom mišljenju zaista veliki propust i nadam se, odnosno verujem da će se to promeniti možda za naredni samit.

Kada je u pitanju regionalna saradnja, ja ću citirati deo iz Izveštaja koji se odnosi na tu oblast. Na samitu u Zagrebu u maju 2020. godine lideri EU i Zapadnog Balkana složili su se da produbljivanje regionalne ekonomske integracije mora biti istaknuti deo napora za oporavak Zapadnog Balkana.

Da bi se to postiglo, Srbija treba da igra konstruktivnu ulogu u izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta, što će biti presudno za povećanje aktivnosti i konkurentnosti regiona. To će Srbiji pomoći da ubrza oporavak od posledica pandemije, posebno da privuče investitore koji traže diversifikaciju ponude i kraće lance vrednosti.

Zatim se navodi da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju ključni deo procesa evropskih integracija Srbije. Doprinose stabilnosti, pomirenju, pozitivnoj klimi za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti.

Ja ću dodati samo da bezbedan i stabilan region znači stabilnu i bezbednu EU i obrnuto. Na kraju, sigurna sam da će naredni izveštaj biti mnogo povoljniji jer čuli smo ovde danas od kolega, naveli su sve one aktivnosti koje smo mi u međuvremenu imali u parlamentu. Naravno, svi zajedno, Vlada i Skupština ćemo raditi na tome da postignemo što bolje rezultate, jer mislim da je to u interesu svih građana ove zemlje, da naravno doprinosi i boljem životu svih nas koji živimo u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Zagorka Aleksić. Imate pet minuta. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministri, poštovani građani, pred nama je danas Zaključak Narodne skupštine Republike Srbije u kojem se ističe da pored toga što konstatujemo sve preporuke i ocene koje je Evropska komisija dala, ostajemo spremni da dajemo aktivan doprinos u ispunjavanju političkih kriterijuma za članstvo u Uniji.

Srbija je posvećena evropskim integracijama. Mi smo svedoci pojačane aktivnosti svih subjekata koji se bave ovim pitanjem, pre svega Vlade Srbije, Ministarstva za evropske integracije i skupštinskog Odbora za evropske integracije. Vlada je već pripremila i implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava.

Srbija je artikulisala jednu koenzistentnu strategiju za pristup EU, i ako je ove godine došlo do pauze, mi ne sumnjamo da će 2021. godina doneti pomak, i da ćemo otvoriti poglavlja, tj. klastere koji su u proceduralnom i u suštinskom smislu za to spremni.

Naša stranka JS se aktivno zalaže za evro integracije i to kroz konkretna dela. Naš predsednik gospodin Marković, pokazao je kako se vodi lokalna samouprava sa naglašenom komponentom socijalne odgovornosti. Obezbedio je investitore iz zemalja EU, osiguravši im adekvatne uslove. Rezultat tog rada danas se ogleda u zapošljavanju ljudi i uopšte poboljšavanju ukupnog poslovnog ambijenta Srbije.

Pošto me vreme dosta ograničava, samo ću se osvrnuti na pojedine delove Izveštaja EU. Već u samom uvodu navodi se da će dinamika pregovora zavisiti od reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa Srbije i Kosova, oni su napisali Kosova, a mi ćemo reći naravno AP Kosovo i Metohija, i dok u Srbiji nadležni organi i institucije intenzivno rade na normalizaciji odnosa, nastavku dijaloga, ispunjavanju svih međunarodnih obaveza, da li mi to možemo reći i za drugu stranu? Mi smo već sve svoje političke i organizacione resurse usmerili ka poboljšanju i unapređenju svih oblasti o kojima se pregovara.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, najbolje ocenjenog dela izveštaja, jasno je da se iz Evrope poručuje da je Srbija ostvarila visok stepen makroekonomske stabilnosti, da se napreduje u oblasti politike konkurencije, finansijskih usluga i u implementaciji međunarodnih standarda. Srbija je faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu i posvećena je izgradnji stabilnih dobrosusedskih odnosa.

Važno je da što pre usvojimo preporuke koje se tiču jednakih mogućnosti za žene i muškarce u zapošljavanju, socijalnoj politici, u oblasti socijalne uključenosti i zaštite, da usvojimo nove strategije koje se tiču zaštite prava deteta.

Osvrnula bih se i na evroskepticizam, koji kao stanovište u Srbiji postoji u jednom manjem delu građanstva, u određenim političkim strukturama. Međutim, ono što ne možemo da ignorišemo je da je ovo mišljenje prisutno i među mlađom populacijom. Prema istraživanju krovne organizacije „Mladih Srbije“, nepoverenje u Uniju je u blagom porastu u odnosu na 2017. godinu. Međutim, prema relevantnim domaćim istraživanjima, evropske integracije podržava skoro 53% građana. Dakle, to je procesu uživa jednu vrlo široku podršku.

Međutim, u tim anketama se stalno pojavljuje određeni procenat ispitanika koji nije ni za, ni protiv evropskih integracija. Kao izvor informisanja najviše građana navelo je Vladu Srbije, zatim, obrazovne sisteme, lične kontakte, „ndžo“ sektor i na poslednjem mestu parlament. Važno je da o ovoj temi građani budu informisaniji nego sada, da imaju valjane uvide u sva pitanja koja ih interesuju da bi mogli da na pravi način formiraju svoje stavove.

Ja bih završila svoje izlaganje u nadi da će sledeća godina imati dinamičniji pregovarački proces. Mi iz JS verujemo da će Srbija pristupiti EU kao prvenstveno uvažena i snažna država. Moderna srpska država stasala je na evropskim idejama. Pitanje Evrope je i pitanje identiteta. Za nas je Srbija neodvojivi deo evropskog civilizacijskog i kulturnog konteksta. Hvala vam.

Hvala.
Snežana Paunović.
Izvolite.