Zahvaljujem predsedniče.

Uvažena gospodo ministri i najpre građanke i građani Srbije, nastaviću u duhu svoje koleginice Zagorke, a na temu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu.

Da, Srbija jeste bila i ostala deo Evrope bez zvaničnog papira kako smo članica EU, ali verujemo da ćemo i to biti. Poslanici SPS će apsolutno glasati za zaključke Skupštine Srbije.

Međutim, čulo se u diskusijama i pre moje, ništa ja novo neću reći, ima ovde kritika za koje mi svi mislimo da su malo bez osnova, da su malo, kako bih rekla, a da ne budem previše gruba, da mi ne biste zamerili i ja ću se osvrnuti na dva dela ovog izveštaja. Prvi je onaj koji se tiče Skupštine i on zaista tretira jedno vreme iza nas koje smo u aktuelnom mandatu već tu i tamo prevazišli. Sve njihove preporuke su manje više u jednom kratkom roku u maltene dva meseca ispunjene, moglo bi se reći.

Međutim, ono što meni negde najviše para uši je normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. Ja sam tu beskrajno subjektivna i moja će diskusija biti apsolutno subjektivna na temu pre svega zato što, smeje se ministarka Čomić, zna ona za moj manir, ja sam sebe ovde očekivala zaista i u izveštaju jer se nekako smatram slučajem EU kao raseljeno lice i jedna od 200 i nešto hiljada moralo je da bar jedan red bude posvećen tim ljudima.

Imamo mi ovde kritike na račun toga šta Srbija nije uradila ili jeste uradila. Nemamo kritike na temu toga šta tzv. Kosovo nije uradilo. To je dete, u dobroj meri, EU. Neka mi ne zamere. Apsolutno nemam ništa protiv evrointegracija, šta više, ali ne evrointegracije po cenu da se sada ja osećam manje važnom od tamo nekog koji im je draži, bliži, na koncu, više ih je platio i na to imaju pravu. Ne bih da remetim njihove navike, ali hoću da kažem jednu stvar. Ako Srbija svoju decu u školama edukuje na način da im objasni i gde je Ajfelova kula i kome pripada i zašto je Big Ben lep, tako ih učimo i gde je Pećka Patrijaršija i ko je sagradio. Nemojte mi pod patronatom i pod izgovorom koječega karikirati istorijske fakte. Nemojte mi ono što je naše pripisivati nekome drugom, koliko god da vas se u ovom trenutku činio onako kako vidim da je izjava gospođe Suzane Šic – Srbija prepoznaje da se nezavisnost Kosova ne može poništiti, ne znam o kojoj Srbiji govori. Ne znam o kojoj nezavisnosti govori, osim o onoj koja može da bude lični stav određenih članica EU, imamo i one države koje to apsolutno nisu priznale, pa jesu li manje važne?

Na kraju svih krajeva rekao je prof. Žarko Obradović, čini mi se, suštinu. Pokušavam da što više kažem u što kraćem roku da bi ostalo vremena i za mog kolegu Zvonka Stevića, a to je da 2020. godina jeste bila teška za sve nas, pa i za EU kroz mnogo aspekata posmatrano. U tom smislu smo verovatno bili i manje važni, ali prosto moramo da shvatimo da kada izgovorimo jednu ovakvu rečenicu, pa još nju prati i pretnja da će od 20. januara postojati druga administracija u SAD ne znam kako da to doživim, osim da mi treba i hoćemo da razgovaramo i ja sam neko ko je učestvovao u neformalnim razgovorima i uvek sam za to da čujem šta druga strana misli, ali nisam za to da mi po svaku cenu namećete svoje mišljenje i objasnite mi kako i Srbija i Kosovo će menjati Ustav. Možda i hoće. Onaj tzv. republike Kosovo je u dobroj meri prepisan iz Ustava Srbije i čak sam i sa njima razgovarala o tome da on suštinski nije loš. Malo ga ne primenjuju, jer kada bi ga oni primenjivali onda ja danas ne bi mogla ovde da u parlamentu Srbije kažem ono što želim da čuju i predstavnici Evrope, a to je da ako primenite Ustav i poštujete ljudska i građanska prava onda ne može da vas se dogodi da 1% ljudi ne može na svoje imanje 20 godina. Znate, to više nisu ni ljudska ni manjinska prava i u tom smislu sve diskusije koje su se odnosile na prava manjina u Srbiji, koja su ugrožena ili ne znam ni ja – padaju nekako u vodu.

Neću ja da zamerim kolegi Kamberiju. On je tu da bi pričao tu priču. Ja ću zameriti onima koji su, čini mi se, neuko probali da kažu jednu suštinu, ali na pogrešan način. Ne može se od gospodina Kamberija, koliko god on bio vezan za prištinske lidere, i od njega, preko njega, zapravo od njih milost za predstavnike Srba u južnoj srpskoj pokrajini. Za nju se moramo boriti mi odavde. Mi i u Evropskom parlamentu. U tom smislu predstavnici Vlade Republike Srbije nemaju lak zadatak i vrlo im je teško da o tome pregovaraju i oni koji će sedeti u Briselu i koji su u zvaničnim pregovorima briselskim, ali i ovi koji pokušavaju poput ministarke Joksimović da zaista ispoštuju zahteve Evrope bez da nanose štetu pre svega državi Srbiji pred kojom smo odgovorni, gospodo, nas su izabrali građani Srbije, da o Srbiji vodimo računa i da budemo dovoljno državotvorni da šta god uradili to ne naruši ništa od interesa Srbije, a kamoli njen suverenitet i teritorijalni integritet. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Đorđe Dabić.

Narodni poslanik Đorđe Dabić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, danas govorimo o Izveštaju Evropske komisije o napretku naše države na putu ka EU i smatram da je svakako važno danas da o ovom pitanju razgovaramo o tome šta je sve Srbija u prethodnoj godini uspela da poboljša i na čemu smo sve radili.

Takođe, mislim da je potrebno da racionalno sagledamo šta je nama danas Evropska unija. Evropska unija je danas Srbiji glavni spoljno-trgovinski partner. Mi danas dve trećine imamo trgovinski bilans sa zemljama EU, više od 60% stranih investicija dolazi nam upravo iz EU, 63% ukupne trgovinske razmene mi imamo sa zemljama EU. Poređenja radi, sledeća na redu je Rusija sa svega 7%, zatim ide Kina sa 6%, Bosna i Hercegovina sa 5%.

Kada ovo govorim, kažem da je jako važno da budemo svesni toga da iako naš narod ovde ima i te kako simpatije prema državama koje brane pravo Srbije i suverenitet u Savetu bezbednosti UN, opet moramo biti realni i reći da EU danas svakako jeste i biće glavni cilj ove Vlade. Dakle, pridruživanje EU svakako ostaje glavni cilj i to je bez ikakve dileme nešto što je u našem interesu.

Kada pogledamo brojke, egzaktne su. One govore o tome da je to jako važno, pre svega sa našeg ekonomskog aspekta. I pre svega, Srbija jeste država koja baštini staru parlamentarnu evropsku demokratiju, mi jesmo država, i to s ponosom kažemo, koja je imala prvi Ustav, liberalni, slobodni, gde smo iskoračili, još pre više od 200 godina u tom smislu dakle da mi zaista imamo svako pravo danas da budemo deo evropske porodice naroda kao, kažem još jednom, jedan od najstarijih evropskih naroda na ovim prostorima, kao neko ko ima najstariju kulturu parlamentarne demokratije danas u Evropi.

Zaista, kada govorim o ovom izveštaju, smatram da je on napisan u skladu sa novom metodologijom, ali da i te kako uvažava činjenicu da je Srbija napravila velike pomake i u odnosu na prethodnu godinu. Ako pogledamo Izveštaj koji je usvojen prethodne godine Evropske komisije, možemo da kažemo da smo uspeli da i te kako dosta rešenja uskladimo i da kažemo danas da više od 60% postoji ta usklađenost sa evropskom bezbednosnom i ekonomskom politikom.

S druge strane, ono što su nam zamerali prethodne godine, mi smo na jedan dobar način realizovali ove godine. Govorim o tome da smo uspeli da usvojimo zakonska rešenja koja daju veliku autonomiju, širu autonomiju Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, sve ono što su oni kritikovali prethodne godine, mi smo danas uspeli da stavimo u agendu onoga što smo rešavali prethodne godine. Tu pre svega mislim na međupartijski dijalog koji smo vodili u Srbiji pod patronatom Evropskog parlamenta, usvojili smo mnogo onih pozitivnih zakonskih rešenja koji su uticali na to da danas možemo da govorimo o boljim izbornim uslovima u našoj državi.

Podsetiću sve da smo uspeli da obezbedimo i sređivanje biračkih spiskova, sve one kritike koje su se ticale toga da smo imali funkcionersku kampanju, sve smo to uspeli da u zakonskim okvirima uskladimo sa evropskom politikom.

Zato danas govorimo da smo i te kako uspeli da sve to što su oni naveli prethodne godine kao nešto što bi trebalo da se popravi, mi smo u prethodnoj godini radili na tome i to se u ovom izveštaju i vidi.

Takođe, govorimo o tome da je ovde gospođa Čomić imala inicijativu u prethodnom sazivu da se podigne prag učešća žena ovde u parlamentu. Danas imamo 40% žena ovde u parlamentu u odnosu na neki prethodni period kada je bilo 30%.

U evropskom Izveštaju ovde se hvali naša posvećenost regionalnoj saradnji, odnosno povezivanju balkanskih naroda u rušenju tih barijera koje postoje među našim narodima. Srbija je zaista napravila ozbiljan iskorak u tom smeru i zaista mislim da je to nešto što svakako moramo da pohvalimo i što ćemo ovim zaključkom ovde izglasati.

Kada govorimo o tim nekim stvarima koje EU u ovom izveštaju apostrofira kao jako važne jeste činjenica da se ovim izveštajem hvale pomaci u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evropska komisija jasno navodi da mi imamo dobar zakonodavni okvir, ali da negde imamo problem sa samim sprovođenjem tih zakona. Opet kažem, to je upravo ono što smo prethodne nedelje ovde govorili. Dakle, sudstvo jeste nezavisno, mi ćemo se ustavnim reformama naredne godine baviti i dalje time, kako bismo uspeli da obezbedimo da se Poglavlja 23 i 24 uspešno realizuju.

Ali, opet kažem – sudstvo ne može da bude nezavisno od naroda. Evropska komisija sa te strane izražava određenu bojazan da ovde postoje pritisci na pravosuđe. Mi kažemo – naravno da pravosuđe treba da bude nezavisno, naravno da sudstvo treba da bude nezavisna grana vlasti, ali, znate, naravno da parlament kao ključni organ zakonodavne vlasti mora da kontroliše kako to rade sudije. To je taj kontrolni mehanizam koji parlament mora imati i u narednom periodu siguran sam da ćemo ustavnim reformama obezbediti još veću ulogu sudstva, odnosno nezavisnosti sudstva u našoj državi, ali da moramo sačuvati taj deo koji se tiče kontrole samog sudstva. Ne mogu oni da budu neki potpuno nezavistan organ od čitavog naroda i da na taj način on govori kako je to uspeh i kako je to demokratija, kad u njihovim državama takođe parlament ima tu ulogu koja se tiče kontrolne funkcije nad sudskom vlašću.

Što se tiče onoga što nas najviše u ovom izveštaju raduje jeste to što Evropska unija priznaje i te kako uspešne rezultate koje je Srbija imala na nivou ekonomske politike. Kada govorimo o tome, u ovom izveštaju se kaže da je Srbija imala jako bitnu ulogu kada smo bili ugroženi pandemijom korona virusa, šest milijardi evra mi smo dali za našu privredu i obezbedili da naša privreda funkcioniše.

Takođe se navodi u ovom izveštaju i rekordno niska stopa nezaposlenosti, kao nešto što je pozitivan primer danas u Evropi. Dakle, ispod 10% imamo nezaposlenost u našoj državi.

Sve su to stvari koje Evropska komisija u ovom izveštaju posebno apostrofira kao nešto što je pozitivno u Srbiji i što je svakako doprinelo tome da Srbija danas bude, i oni priznaju, država sa najmanjim padom privrede u celoj Evropi.

Evropska komisija, takođe, govori da ćemo naredne godine imati rast BDP od 5%, naša Vlada je na stanovištu da će taj rast biti 6%. Mi se nadamo zaista da ćemo uspeti da i naredne godine se na pravi način nosimo sa izazovima koje nosi ova kriza i naravno da smo posvećeni svi tome, da je nama ekonomija svakako na prvom mestu.

Što se tiče same metodologije kojom se ova Evropska komisija vodila kada je usvajala ovaj izveštaj, on je nov. Dakle, to je metodologija koja je usvojena odnedavno i mi ovde imamo činjenicu da više ne otvaramo poglavlje po poglavlje, kolege su o tome govorile, usvajamo tzv. klastere, odnosno setove poglavlja koje otvaramo u narednom periodu.

Ja ću podsetiti da smo mi predali pregovaračke pozicije za otvaranje čak sedam novih poglavlja – Poglavlja 2, 3, 10, 14, 21, 27, 28. Dakle, ne možemo govoriti kao što danas neki ispred parlamenta obmanjuju javnost kako ovde Srbija nije napravila nikakve pomake. Činjenica je da mi čekamo da se ova poglavlja otvore, upravo zato što smo i predali pregovaračke pozicije i to će svakako biti usvojeno u narednom periodu.

Prema tome, Srbija je ostvarila veliki napredak u protekloj godini. Svakako da ostaju Poglavlja 23, 24 kao krucijalna na kojima oni insistiraju. Mi ćemo ustavnim reformama našeg sudstva, pravosuđa u narednoj godini uspeti da obezbedimo da se ta poglavlja konačno realizuju. Naravno da Poglavlje 35 koje se tiče KiM takođe stoji na dnevnom redu.

Opet kažemo i našim gostima, da li su ovde na Galeriji ili nisu, da li nas prate, to ne znam, ali siguran sam da mere svaku reč koja se izgovori ovde u parlamentu, a to je da Poglavlje 35…

(Predsednik: Otišli su odavno.)

Dobro, ali svakako slušaju i verujem da itekako prate šta sve govorimo ovde u parlamentu danas.

Jako je važno da ih podsetimo da Srbija jeste posvećena dijalogu. Mi želimo da napravimo dijalog sa Prištinom. Ne želimo sukobe, ne želimo probleme, ali moraju da utiču na svoje, kako bih rekao ljude koji sede dole u toj privremenoj Vladi, da oni naprave iskorak, odnosno da konačno počnu da realizuju ono što smo mi pre sedam godina potpisali Briselskim sporazumom. Sve što je bila obaveza Republike Srbije ispoštovali smo, sve što je bila obaveza druge strane, a pre svega tiče se ZSO, sedam godina već čekamo. Evo osma godina da čekamo i nikako da se to realizuje. Dakle, to jeste problem.

Ne može danas Srbija da bude kriva za ne otvaranje Poglavlja 35, odnosno za taj dijalog sa Prištinom kada je itekako problem na drugoj strani. Dakle, na prištinskoj vladi, toj privremenoj moraju itekako da utiču na njih da se taj problem reši, da konačno Srbija može da kaže da taj dijalog ima smisla.

Ako smo mi potpisali i obavezali se na određene ustupke, uradili sve što se ticalo Briselskog sporazuma, naravno da očekujemo da druga strana posle sedam godina konačno realizuje ono što su njihove obaveze.

Da zaključim, mi svakako ostajemo posvećeni dijalogu. Ostajemo posvećeni svemu onome što je obaveza Republike Srbije u ovom pregovaračkom procesu. Nadam se da ćemo uskoro imati još veći napredak i želim sreću svima i članovima Vlade u narednom periodu da konačnu tu evropsku agendu koja je važna za našu državu, realizujemo i da postanemo punopravan član EU. Hvala.

Hvala.
Za današnju raspravu ostala su još dva govornika, Zvonimir Stević sedam minuta i prof. dr Vladimir Marinković, ne znam koliko, ali apelujem na društvenu svest.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik sa KiM izražavam zadovoljstvo što će prvi put od kada je Evropska komisija izveštavala o procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji, nama biti omogućeno da o takvom izveštaju diskutujemo na plenarnoj sednici.

Pred nama je i Predlog zaključaka Odbora za evropske integracije povodom predstavljanja ovog izveštaja. Bez namere da zanemarim značaj drugih delova izveštaja Evropske komisije, ja ću se posvetiti delu koji se odnosi na pitanje Kosova i Metohije, kojeg Evropska komisija definiše kao normalizacija odnosa sa Kosovom, uslovljavajući nas da bez tog sporazuma nema ulaska u Evropsku uniju.

Iz dosadašnjeg izveštavanja Evropske komisije, jasno je da se radi o neprekidnom insistiranju na tome da je jedino Srbija strana koja treba da učini napore da preuzme korake, da doprinese i tako dalje, i tako dalje.

Potpuno se zanemaruje činjenica da je Republika Srbija nezavisna država koja ima svoj suverenitet i teritorijalni integritet, članica Ujedinjenih nacija, a da je albanska strana koja živi u AP Kosovo i Metohija ta koja nažalost uz dugogodišnju podršku nekih stranih prijatelja traži da se njeni zahtevi tretiraju kao zahtevi suverene i međunarodno priznate države, što oni to nisu.

Istina je da je jedan broj članica Ujedinjenih nacija priznao samoproglašenu državu, ali je istina i da je veliki broj tih država povukla svoje priznanje, shvativši da niko ne može biti zaobiđen, ako se ovakav proces nasilnog cepanja države ne zaustavi.

Poboljšanje međunarodnog položaja Srbije, a time i jačanje pozicije u Briselskom dijalogu doprinela je mudra državnička i patriotska politika našeg državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Vučićem, kao i mudra spoljna politika koju je kao ministar spoljnih poslova vodio Ivica Dačić, sadašnji predsednik Narodne skupštine.

Zahvaljujući diplomatskim aktivnostima Srbija je obnovila prijateljstva sa mnogim zemljama, a u vreme ministra Dačića 18 država je povuklo priznanje samoproglašene države Kosovo.

Srbija je u prethodnim decenijama za odbranu svoje teritorije i svog naroda plaćala velike cehove, bombardovana je bez odluke Ujedinjenih nacija. Izgleda da su jedino kada je Srbija u pitanju presedani bili dozvoljeni. Uprkos svim pritiscima, svim žrtvama koje je podnela Srbija je poslednjih godina sela za sto i to ne sa ravnopravnim partnerima, već sa onima koji su rešili da prave svoju državu na teritoriji naše države.

A, za nas pitanje Kosmeta nije samo pitanje teritorije, već pitanje nacionalnog i kulturnog identiteta, mesto gde je država Srbija stvorena pre više od 10 vekova. Državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koje vodi odgovornu nacionalnu politiku, pristupilo je dijalogu sa Prištinom, kako bi se na najoptimalniji način rešilo pitanje Kosova i Metohije. Potpisan je Briselski sporazum, kao okvir za nastavak dijaloga kojim su definisane obaveze obe strane u dijalogu.

Uslovi koje nam je postavljala Evropska unija uglavnom su bili na našu štetu, ali smo ih ispunjavali, često teška srca i gutajući knedle. Pri tom smo vodili računa o zaštiti naših nacionalnih i državnih interesa.

Nažalost, Priština nije ispunjavala svoje obaveze. Za Srbe koji su pod konstantnim pritiskom, žive u enklavama, odsečeni, gotovo nezaštićeni, Zajednica srpskih opština bi bila utočište i vraćanje vere da ipak mogu da ostanu na svojim ognjištima.

Zajednice srpskih opština još uvek nema. Umesto normalizacije prometa robe, Priština je 2018. godine podigla takse na srpsku robu za 100%, a da za to nisu snosili nikakve posledice iz Brisela, to se prećutalo, tolerisalo, a mi smo uprkos tome nastavljali da mirnim putem rešavamo odnose dok su reakcije međunarodne zajednice izostale. Uz dužno poštovanje, kao da je pola sveta ostalo slepo za sve što se Srbiji dešavalo.

O tome koje sve vrste pritisaka su Srbi od 1999. godine do danas pretrpeli, nije potrebno podsećati Evropu i svet, ali ipak radi građana moram da ponovim kakvo je stanje danas. Napadi na Srbe ne prestaju, nema traga nestalim licima, potvrđeno je postojanje "Žute kuće" u kojoj su Srbima vađeni organi i prodavani na zapadu. Ubijana su srpska deca, rušili srpski manastiri, paljene crkve i lomljeni pravoslavni krstovi, rušene srpske kuće, proterane su mnoge porodice. Oko 250 hiljada stanovnika, a za prethodnih 20 godina, po zvaničnim podacima, vratilo se svega 2%. Zašto je to tako pitanje je za EU.

Oni idu i dalje, danas falsifikuju svoju, prisvajajući našu istoriju, nemanjićki manastiri i freske, kažu da su ih oni gradili, njihovi su. Samo da podsetim na jedan istorijski podatak o tome, ko je i kada mogao da gradi pravoslavne manastire u 12. ili 14. veku. Prema zvaničnom dokumentu Osmanske carevine iz 1455. godine, čiji se original čuva u istorijskom arhivu u Istanbulu, na prostoru KiM tada, u 15. veku je bilo ukupno 46 albanskih porodica. Ako ne veruju našim istorijskim izvorima, onda neka veruju turskim.

Mi nikada tuđe nismo hteli, niti sada hoćemo, ali svoje ne damo.

Istorijski gledano, nikada Srbi nisu bili izvor destabilizacije Balkana. Albanci su nažalost zloupotrebljavali, od strane velikih sila, misleći da će moći da ostvare svoj veliko albanski san.

Uprkos svemu kroz šta je srpski narod prošao, mi želimo da sva otvorena pitanja rešavamo mirnim putem i dijalogom. Rukovodstvo Srbije je poslednjih osam godina istinski posvećeno iznalaženju pravednog rešenja. Do danas nažalost nema mnogo pomaka, a svaki napredak koji je učinjen bio je sa naše strane.

Istovremeno države ne zaboravlja ni svoj narod na Kosmetu. Ulaže se u srpske sredine, u obdaništa, škole, domove zdravlja, obrazovanje, u infrastrukturu i poljoprivredu itd.

Sa druge strane, zapad još uvek državu Srbiju vidi kao glavnog destabilizatora prilika u regionu. Naprotiv, destabilizator je prištinska strana, jer je dobro poznato da kada god joj nešto ne odgovara, ona pribegava raznim pritiscima i nasilja. Dodatni faktor destabilizacije na prostoru KiM su i nestabilnost privremenih prištinskih institucija koje svake godine nešto biraju.

Pritom, želim da istaknem…

Gospodine, ja znam da je tema o kojoj pričate veoma važna, ali isteklo vam je vreme.

Samo još par rečenica.

Prema tome završavajte.

Očigledno, na osnovu svega navedenog, da prištinskoj strani nije stalo do stabilizacije stanja u regionu. Sa druge strane, nama se kao uslov za pristupanje EU stalno postavlja obaveza normalizacije odnosa sa kosmetskim Albancima, ali nema dijaloga bez dve strane.
Ne treba da postoje dvostruki standardi, već da ista pravila važe za sve učesnike dijaloga. Pristrasnost je nažalost često bila prisutna, a slobodan sam da kažem da se to vidi i u ovom izveštaju Evropske komisije. Hvala.