Zahvaljujem.

Reč ima Dragan D. Marković, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se ministarki.

Samo da vam kažem, ja nisam antievropejac, ja sam za ulazak u EU, ali za ulazak u EU bez ucena svakih šest meseci sa novim ucenama. Mi se nismo njima zahvalili EU, da kažemo, ne želimo da uđemo.

Moja diskusija je bila - dokle ćete to da radite Srbiji? Čime je Srbija zaslužila? I recite - šta Srbija nije ispoštovala od onoga što ste vi od Srbije tražili u Briselu i ono što stoji u Rezoluciji 1244? Rezoluciju ne priznaju i mi je sada slabo pominjemo, nije više ni važna, ali šta je sa Briselskim sporazumom, i to je moje da pitam.

Godine 2008. sam sa Dačićem napravio proevropsku Vladu. Vi tada niste bili proevropski orjentisani, nije ni bitno, ali mi smo napravili proevropsku Vladu. Od tada su počeli da dolaze investitori u Srbiju i ja nijednom, u nijednoj rečenici nisam rekao da naša država ili Vlada ili vi lično loše radite.

Moja kritika je prema onima koji su nam obećavali nešto, a lagali nas, ucenjivali nas, još ovo uradite, mi uradimo, a oni prevare Srbiju. Neko od nas to mora da priča. Možda vi ne morate i ministri, ali ja ću da govorim, kao neko ko je predstavnik naroda, šta ja mislim o tome.

Znači, rekao sam šta mislim o Makronu, šta mislim o Francuskoj, da globalna politika Francuske se prema Srbiji ne menja. Komesari, nema dobar i loš, svi oni ovde – gde si, sele, brate, odavno se nismo, vi ste najbolji, dobra vam pljeskavica, dobar vam kiseo kupus itd. Šta je njegov izveštaj? Zašto neko od komesara bivših nije stavio primedbu na izveštaj Evropske komisije sada? Nije zato što ne sme. On je činovnik u toj instituciji koja se zove EU. Vi to možda i bolje znate, jer se time bavite, ali ja vam dajem podršku u narednom vremenskom periodu.

Da vam ne govorim koja sam sve priznanja dobio i Najevropljanin, i to priznanje su mi nudili 2007. godine. Kakav sam ja Najevropljanin 2007. godine, još se nisam dovoljno civilizovao za Evropu, razumete? Međutim, kako je vreme prolazilo sve je u Evropi i oko Evrope, ali nisam protiv toga da sarađujemo sa Amerikom i sa Kinom, i sa Rusijom, da ne gubimo stare prijatelje, a da pravimo nove, a da ne mogu novi, neću reći prijatelji, ali saradnici danas ucenjuju - hajde ti samnom će da ideš danas na večeru, ali nemoj da povedeš Žarka, jer ga mrzim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Vrlo ću kratko, pošto ste pomenuli da li smo bili evropejci ili nismo. Često se govori o toj Vladi 2008, proevropskoj, ali ono što se zaboravlja, a ja ne zaboravljam, jer sam ipak deo jednog možda politički najstarijeg dela ne samo SNS, nego ste aludirali i na moje članstvo u nekada SRS, a onda ću vas podsetiti zarad javnosti. Srpska napredna stranka, između ostalog, je nastala na jednom polarizovanom odnosu unutar nekadašnje SRS oko prihvatanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u ovom parlamentu. Ja se toga dobro sećam.
Dakle, oni koji su stvorili SNS su bili za prihvatanje SSP-a, dakle, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i to je proevropsko nasleđe SNS i onih koji su kasnije učestvovali u svemu onome što je urađeno od 2012, a posebno od 2014. godine, otvaranjem pregovora. Urađeno je više nego za 10 ili 12 godina proevropske retorike koja nijednu ozbiljnu reformu, suštinsku reformu nije započela. To treba da se kaže i da se zna.
Znači, nije to nikakvo proevropsko opravdanje i legitimacija, nego činjenica, a ja se borim protiv lažnih vesti i ne volim lažne vesti, a posebno ne da izađu iz Narodne skupštine. Pri tome, nisam vas optužila da ste bilo šta lažno rekli, da se razumemo, ne odnosi se na vas, nego na uopšte jednu stalnu priču koju stalno moramo da slušamo u medijima.
Što se tiče ucena, verujte ima tu politički veoma teških stvari. Ne bih to nazvala ucenama. Postoje neki kriterijumi koje zemlja mora da zadovolji. Ušli smo u taj proces dobrovoljno. Da li se pomeraju rokovi, da li politika proširenja ima svoje probleme? Potpuno se slažemo, nije to baš tema kakva je bila pre 10 godina i utoliko gore po one koji su zagovarali evropske integracije 2005, 2007. i 2008. godine kada su uslovi bili neuporedivo lakši, nego danas, i kada mnoge zemlje za koje je pitanje da li bi danas uopšte zadovoljile kriterijume ušle u EU, a naše tadašnje proevropske vlasti nisu radile ništa i nisu koristile povoljan trenutak.
Od ovih poslednjih šest, sedam godina uradili smo i više nego što je moguće. Negde smo i kasnili, slažem se, uvek sam otvorena za kritiku, ali da smo uradili dosta, uradili smo.
Još samo jednu stvar, neću da nastavljam, ali biti proevropski orijentisan je zvučno i lepo i na tome se grade mnoge političke platforme koje su dobijale mnogo glasova godinama u ovoj zemlji, ali je pitanje rezultata. Nije dovoljna samo proevropska retorika i zaklinjati se i meriti ono što se vrednuje, pa kao merimo koliko smo poglavlja otvorili ili koliko smo, ne znam, onog zatvorili. Nije stvar u tome. Stvar je vrednovati ono što je reforma. Stvar je da vrednujemo ono što radimo, a ne da merimo i štikliramo šta smo uradili, a da ne cenimo te vrednosti kojima treba da se bavimo.
Samo sam htela da razjasnimo. Nije usmereno ništa konkretno na vas, ali kada pominjete 2008. godinu, da se podsetimo ipak kako se formirala stranačka struktura u Srbiji u to vreme.

Zahvaljujem.

Reč ima Dragan Marković.

Gospođo, očigledno vi mene niste razumeli. Ja ne sporim rezultate od 2012. godine i morate priznati da sam deo tih rezultata bez funkcije, iako mi je nudio predsednik Vučić da budem ministar. Rekao sam ne, i to dva puta. Dva puta mi je nudio gospodin Tadić i rekao sam ne.

Ne znam zašto toliko širite temu i zašto se svađate sa mnom. Ako sam ja na redu bio, prihvatam. Ako imate tu naviku, ali ja nisam za svađu.

Izvinjavam se, ako ste se tu pronašli. Niko vas nije kritikovao što nije otvoreno 35 poglavlja, niko. Samo sam kritikovao one koji su nam obećavali svašta, a nisu ispoštovali ništa.

Izvinjavam se, ako ste se nešto pronašli, ali na vas lično nisam mislio, a nisam za svađu.

Vi ste dama. Ja bolje znam ko su ljudi u SNS od vas i pre sam ih upoznao i da im ne verujem ne bi ih podržavao. Razumete? A o Izveštaju nemojte vi da mi pričate jer nisam ni u jednoj rečenici rekao nešto da sam smanjio rezultat i uspeh onog što radi ova država, a vama želim puno sreće u narednom vremenskom periodu i borite se. Dama ste i vičite na njih, a nemojte na mene. Tamo na njih da vičete. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala uvažena potpredsednice.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, ja se radujem što u našem parlamentu, parlamentu Srbije, čujemo različite tonove. Pa zato i služe parlamenti da čujemo politička mišljenja različitih političkih partija. Ali, znate, još nešto, mi ovde razgovaramo, razgovaramo na jedan civilizovan način i meni daje nadu da onaj Kodeks o kojem smo raspravljali pre nekoliko dana daje rezultate.

Ja u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije pozdravljam odluku da se Izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu stavi u raspravu u plenumu. Znate, mi šaljemo na taj način vrlo značajne poruke.

Prvo, poruka je da zaista parlament države Srbije ima strateški cilj da država Srbija bude u članstvu EU, da se Srbija ponaša odgovorno u procesu pridruživanja i da je istinski posvećena integracijama u EU. A zašto to činimo? Pa, činimo zbog činjenice da 64,1% građana Srbije je za članstvo Srbije u EU.

Za partiju kojoj pripadam, a to je SDPS, takođe je strateški cilj da Srbija bude članica EU. To smo se i do sada borili u ovom parlamentu, to ćemo činiti i ranije.

Znate, bilo je ovde govora da li je ovaj izveštaj pozitivan, nije pozitivan, da li imamo dovoljnu brzinu u pristupanju EU. Ja moram da vam kažem da zaista otvorenih 18. poglavlja, dva zatvorena poglavlja, jeste rezultat. Nismo srećni zbog činjenice da pridruživanje ide dosta sporo. Ponekad i sam imam utisak da nas EU neće, ali ne samo Srbiju, već čitav Zapadni Balkan.

Evropska unija, kao što je rekla i premijerka, treba Zapadni Balkan i treba Srbiju, kao što mi u Srbiji i Zapadnom Balkanu trebamo EU.

No, mi smo svesni činjenica šta se sve dešava u EU i nadam se da će pojedine članice ipak biti prijemčivije za zemlje Zapadnog Balkana. To je nama veoma važno jer se nalazimo u tom stavu i nalazimo se u situaciji da se prilagođavamo standardima EU.

Nama Srbiji, državi Srbiji, trebaju standardi EU, pa zato se i mi menjamo, zato se reformišemo. Ne može niko da kaže da država Srbija zaostaje. Država Srbija 2012. godine i 2020. godine se znatno razlikuju. Samo da naglasim šta smo napravili u ovom periodu. Zar nismo doveli do promena političkog sistema što se ogleda i u javnim upravama, donošenjem zakona itd? Zar nismo korenito promenili ekonomski sistem? Zar nismo promenili infrastrukturu? Imamo nove autoputeve, imamo nove železnice koje će uskoro početi da rade i još nešto, standard građana Srbije je poboljšan. Više plata nije onakva kakva je bila ranije, mi se približavamo EU u tom delu. Istina, nije to još dovoljno, treba još mnogo toga raditi. Samo da naglasim činjenicu da smo imali nezaposlenost 26%, a da je sada ispod 10%.

No, znate, ne bih da se olako obećava brzina ulaska u EU. Ne treba se čak ni opterećivati tom činjenicom. Treba da se menjamo, da se reformišemo, da uvodimo te nove standarde. To je dobro za Srbiju.

Znate, u Izveštaju stoji da moramo da posvetimo pažnju vladavini prava. Naravno, to je neophodno, to je važno. Dalje, veoma je važno da institucije rade svoj posao nezavisno i u skladu sa Ustavom i zakonom.

Naravno, EU i ovaj Izveštaj je potpuno skenirao politički i ekonomski život Srbije. Ocene i stavovi koji su rečeni u ovom izveštaju, znate, oni su rečeni jednim diplomatskim rečnikom. Postoje kritički tomovi, dobro je da postoje. Mi te kritičke tomove moramo dobro proučiti, o njima razmisliti i shvatiti da je to samo jedan ugao gledanja. Mi imamo i drugi ugao gledanja i zato smatram da su zaključci Odbora za evropske integracije odmereni, rečeni su jednim diplomatskim rečnikom i poslanička grupa SDPS će glasati za ove zaključke.

U analizi pojedinih delova Izveštaja, ja ću krenuti prvo od Narodne skupštine Republike Srbije. Znate, uvek polazim od činjenice da treba krenuti iz svog dvorišta, krenuti od sebe. Da li je Narodna skupština u ovom periodu postigla odgovarajući napredak? Ja moram reći da jeste. Za to navodim sledeće činjenice. Smanjeno je usvajanje zakona po hitnom postupku, bolje se planira rad, nemamo više 60-70 tačaka dnevnog reda, već se tačno tačke grupišu prema njihovom značaju i prema tome da li ima sličnosti. Postoji znatno dogovaranje šefova poslaničkih grupa. Imamo, već smo imali i jedno javno slušanje gde su bili predstavnici i stručne i naučne javnosti, zatim nevladinog sektora. Formirali smo neformalne grupe "Žensku parlamentarnu mrežu", zatim "Zelenu parlamentarnu mrežu". Najavljujem da ćemo uskoro formirati i "Fokus grupu za kontrolisanje održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030". Tu ćemo uključiti nevladin sektor.

Smatram da je najveći rezultat koji smo postigli jeste upravo donošenje Kodeksa ponašanja poslanika, jer, kao što vidite, već i na ovoj sednici vidimo veću toleranciju za poštovanje različitih mišljenja. Isto tako očekujem i dalje poštovanje ličnosti i naravno manje zapaljivih govora. Očekujem u narednom periodu i da će početi međustranački dijalog, gde je upravo mesto ovde u Narodnoj skupštini i budite uvereni da ćemo to i uraditi.

Najveće rezultate, što nam priznaje i EU u ovom izveštaju postigli smo u ekonomiji. To je činjenica koju ne može niko da ospori. To su rezultati koji su postignuti u finansijskoj konsolidaciji, smanjenju spoljnog duga. Naglašavam, to smanjenje spoljnog duga je bilo do Kovida-19 i da smo kojim slučajem nastavili dalje, mi bi smo došli vrlo brzo i do onog našeg zakonskog uslova 45% BDP. Međutim, pandemija Kovida-19 ne samo Srbiju, već i sve ostale zemlje je naterala da se drugačije ponaša.

Mi smo imali rast BDP koji je, kako je počeo, bio bi u narednom periodu, istina u 2020. godini očekujemo pad, ali on će biti najmanji pad koji ćemo imati. Poštujemo fiskalna pravila i ono što je najvažnije, imamo stabilnu i veoma nisku inflaciju.

Pored činjenice da imamo pandemiju, vrlo tešku, mi i dalje ulažemo u kapitalne investicije. Ni jednu kapitalnu investiciju nismo stavili u drugi plan.

Naprotiv idemo dalje, jer gledamo dalje. Treba živeti i posle ove pandemije i to je ono što želim da posebno podcrtam.

Srbija je upravo vodeći računa o Zapadnom Balkanu inicijator i Mini Šengena. Svesni smo činjenice da na ovim prostorima moramo sarađivati, razgovarati, trgovati, živeti zajedno. Mi ćemo biti uvek na ovom prostoru, biće i drugi na ovim prostorima i za sve nas će biti bolje da sarađujemo, da imamo otvorene granice, da se razvijamo, jer ćemo tada svi bolje živeti.

Naravno, ovde su date mnoge ocene. Ovde je u raspravi mnogo toga već rečeno. Ja neću to spominjati. Mislim i na javnu upravu, na pravosuđe, na borbu protiv organizovanog kriminala, na korupciju, na prava građana. Znate, tu imaju ocene koje već i naša predsednica Odbora za evropske integracije rekla, to su manje-više diplomatske ocene, neke nisu prijatne. Znate, postignut ograničen napredak, postignut dobar napredak, jako ograničen, izvestan napredak ili dobar ili nema napretka. Nekad nije diplomatski, ali je rečeno i mislim da mi moramo o svim tim ocenama dobro razmisliti, dati odgovarajuće odgovore, a odgovori mogu biti da izmena zakona, menjanje pravila ponašanja, poštovanje onoga što trebamo menjati da bismo bili u ovom procesu pridruživanja što bliže EU.

I da se mi ovde puno ne zavaravamo. Odluka kada ćemo postati članica EU jeste politička odluka. To je nama sasvim jasno, čak to stoji u prvom pasusu ovog izveštaja. Naravno, tu je u pitanju vladavina prava i pitanje rešavanje i postizanje tog sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

Znate, sve su ove ocene bile, bar što se tiče EU u velikoj meri diplomatske, ali što se tiče Kosova, moram to da pročitam, a to je: „Srbija treba da učini dalje značajne napore i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i presudan.“ Znate, ovde je manje diplomatije. Ovde je jasno naglašeno šta treba raditi. I bez obzira na ovu formulaciju, ja prihvatam onu ocenu, a to je da treba da razgovaramo, da je Srbija spremna da razgovara, ali za razgovor je uvek potrebno dvoje i potrebna je klima da se dođe do onog rešenja koje nas zaista u ovom trenutku najviše zanima.

Naravno, želim u ime Poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije da uputim i građanima Srbije, ali i EU sledeće poruke: Srbija je strateški zainteresovana za članstvo u EU, sposobna je da preuzme obaveze koje proističu iz članstva. Znate, sada je usklađenost spoljne i bezbednosne politike već 60%, nije mali procenat. U ovoj fazi pridruživanja naša poruka je – da, mi ćemo i dalje imati strateška partnerstva sa SAD, sa Rusijom i Kinom. Kada budemo članica EU budite uvereni da ćemo slediti sve ono stavove koje bude EU nama propisivala. Ovog strateškog partnerstva u ovoj fazi mi se nećemo odreći.

Još nešto, od EU očekujem veoma veliku pomoć. Znam da su donacije, da je trgovinska saradnja sa zemljama članicama EU, da su strane direktne investicije najveće, a dolaze iz EU, ali očekujem veću pomoć. Gde je očekujem? To je na realizaciji Agende 2030 ili ciljeva održivog razvoja. Srbija se nalazi tu u jednoj situaciji da se menja, ali su potrebna značajna sredstva i upravo tu očekujem pomoć. Da li od onih devet milijardi koje su ovde spomenute za čitav Zapadni Balkan? Ali, nama su posebno značajna sredstva u zaštiti životne sredine, u sprečavanju klimatskih promena. Imamo pandemiju Kovida 19. Tu smo postigli dobre rezultate, čak u izveštaju stoji da smo adekvatno reagovali. To puno košta Srbiju, državu Srbiju koja nije bogata zemlja. Za pomoć koju smo dobili mi smo zahvalni i dalje ćemo se boriti posebno u ovoj fazi u kojoj se sada nalazimo, a to je pitanje vakcinacije svih onih grupa koje su osetljive i tu budite uvereni da očekujemo pomoć od EU.

Zaštita životne sredine je takođe deo jednog paketa. Ako uredimo našu životnu sredinu, za klimatske promene isto poboljšamo stanje, tada ćemo imati manje ovakvih pandemija, tada ćemo imati zdraviji život i bolji život. Upravo to želimo, jer EU je upravo okvir koji to treba da stvori.

Na kraju takođe naglašavam Skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije upravo je to ovde iskazala da je istinski posvećena integracijama Srbije u EU i za njeno punopravno članstvo. Poslanička grupa SDPS će glasati za sve zaključke Odbora za evropske integracije i u svakom sledećem potezu uvek stati iza onih stavova, onih zaključaka koji će Srbiju reformisati, menjati, učiniti je bolju za život svih građana i da bude punopravna članica EU.

Nadam se da će EU u narednom periodu uspeti da prevaziđe svoje unutrašnje probleme i da će biti spremna za prijem novih članova. Srbija je ta koja prva kuca na vrata EU i želi da bude članica EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javila ministarka Jadranka Joksimović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani poslaniče, samo nekoliko informacija u vezi tema koje ste pokrenuli. Što se tiče ciljeva održivog razvoja i Agende 2030, ona je postala deo političkog okvira EU i naša međusektorska politika održivog razvoja i sprovođenja ciljeva održivog razvoja se sprovodi između ostalog kroz proces evropskih integracija. Mi smo imali svojevremeno međuresornu radnu grupu. Međutim, ja očekujem da se to podigne, što se tiče Vlade Srbije, na još viši nivo i podsetiću vas da je temelj naših javnih finansija Program „Srbija 2025“, koji se u dobroj meri zapravo povezuje i umrežava sa ciljevima održivog razvoja i podsetiću vas da je predsednik Republike Vučić prošle godine učestvovao na Generalnoj skupštini UN posvećenoj Dobrovoljnom nacionalnom izveštaju o ciljevima održivog razvoja i Srbija je tada bila jedna od 47 zemalja ukupno u svetu koja je podnela Dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju ciljeva održivog razvoja.
Da samo kažem građanima šta je tema ciljeva održivog razvoja. Grupisani u 17 ciljeva to su zapravo sve ono od dostupnosti vode za sve do smanjenja siromaštva, do energetske bezbednosti, do zelene agende, do konkurentnosti, socijalno pravednije društva, rodne ravnopravnosti. Dakle, sve su to teme o kojima svaki dan pričamo i kroz reformski proces evropskih integracija svaki dan radimo i Srbija je tu pokazala zaista liderstvo i u regionu, a mogu reći da je zainteresovana za ovu temu čak i više nego neke članice EU.
Pozivam i parlament da se uključi u to. Mislim da je vrlo važno. To je tema za sve. To je tema da nijedan građanin u nijednom delu Srbije ne bude zaobiđen i to je naš cilj i kroz Plan „Srbija 2025“ i mislim da i premijerka Brnabić i predsednik Vučić aktivno rade na tome i mi kao Ministarstvo za evropske integracije da kroz politiku evropskih integracija idemo i na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja i mislim da će to biti podignuto i na najviši mogući nivo u institucionalnom smislu i mislim da to apsolutno zaslužujemo.
S druge strane, takođe jedna od tema koju ste pomenuli, naravno neću previše o tome, tu je i moj kolega Selaković što se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Vi ste rekli, samo malo da razjasnimo.
Vi ste rekli i kada postanemo članica sledićemo politiku EU. Samo da razumete. Suština je kada postanete članica da učestvujete u procesu donošenja odluka. Zato je članstvo važno. Nije to da ćemo slediti šta neko drugi kaže nego ćemo učestvovati sa našim argumentima i našim razlozima, naravno prikloniti se onome što je većina, zato što tako funkcioniše EU, jer drugačije ne bi ni bilo moguće.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika je tema o kojoj se čak ni u EU danas nije lako postići dogovor. Čak je svojevremeno postojala, još uvek je u opticaju ideja da se zameni odlučivanje konsenzusom u dvotrećinsku većinu, upravu na temi zajedničke spoljne i bezbednosne politike, upravo zato što nije moguće usaglasiti potpuno i do kraja sve geostrateška, geopolitička previranja koja se dešavaju u svetu i koja menjaju prirodu i nekih bilateralnih odnosa, ali i što se tiče multilateralnih platformi.
U svakom slučaju samo da napomenem ove godine je Srbija znatno popravila, ajde ako tako možemo da kažemo, produbila u stvari svoje učešće u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Tu se vrlo često govori samo o onome što ste vi pomenuli o strateškom partnerstvu sa Kinom, sa Ruskom Federacijom itd, ali se zaboravlja jedna druga stvar. Briselski sporazum je potpisan svojevremeno i od strane visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, a to je bila Ketrin Ešton, pa je posle bila Mogerini, sada imamo Borelja, prosto da naši građani razume.
Dakle, i Briselski sporazum je deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. I Srbija je svoje važno nacionalno pitanje stavila i ugradila u deo pokušaja mirnog rešavanja otvorenih pitanja kroz prizmu zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Zato smo toliko glasni kada tražimo od EU da insistira na sprovođenju onoga što nije samo potpisnik predstavnik Beograda i predsednik Prištine, nego i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Dakle, ne samo kao medijator, nego kao potpisnik.
U tom kontekstu i to treba da imate kao argument vezano za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i naravno učešće Srbije u svim vojnim, ja mislim da sada još uvek aktivno četiri vojne misije i prva zemlja u regionu koja je počela pripremu za učešće u civilnim misijama EU i prva zemlja koja je svoja strateška dokumenta nacionalne odbrane i bezbednosti uskladila sa globalnom strategijom EU. Nekada se to ne čuje dovoljno i samo se čuju kritike vezane za naše odnose sa nekim drugim globalnim silama, ali ovo je vrlo važno da bude pomenuto.
Ja se izvinjavam, videla sam da je nekoliko poslanika reagovalo na moju jačinu glasa. Ja pričam pod maskom, a nisam znala da energija glasa ume toliko da uznemiri, pošto nikoga nisam vređala, a sada da li je ton malo jači. Pa dobro, valjda nije energija glasa najveći problem.